bohumilo

Odslušah večeras - opasno dobro, sa jednom od najdramatičnijih scena koju sam video u bilo kojoj umetničkoj formi:

Ove najave propasti kriptovaluta se već javljaju u ciklusima regularnijim nego penzije. Treba imati na umu da jedan (značajan) deo kapitalizacije čine ulagači (često i institucionalni) kojima k.v. predstavljaju prosto "high risk high return" deo portfolija, koji prodaju kada im formula kaže da su stvari krenule dovoljno nizbrdo. Međutim jezgro zajednica oko nekih projekata (naročito bitkoina) čine ljudi koji u tome učestvuju iz kosmogonijskih, etičkih, ideoloških (pa i estetskih) razloga, npr. ljudi koji ne misle da je normalno da ako pre podne pošteno zaradiš imovinu držeći nekome časove matematike ili pevajući na trgu ili točeći pivo u kafiću popodne moraš da deveraš oko politike Epla ili japanske centralne banke jer taj novac moraš negde da uložiš (dakle da rizikuješ (i da dangubiš)*) e da bi nekako izborio da imovina koji si zaradio to jutro (dakle posao je gotov, neko je naučio integrale, neko je pivo popio) i sutradan ima jednaku vrednost kao i danas - inače ovi sve pokradoše kroz inflaciju (jer "imovina koju si zaradio" obično dolazi u formi novca), itd. A ti razlozi su slične vrste onima na kojima počiva i zlato. * umesto da, je li tako, novac gurneš pod jastuk i zviždiš ulicom, jer bi štednja trebala da bude nešto najlakše na svetu; u principu neto platu ne bi trebalo računati kao bruto minus dažbine državi, već kao bruto minus dažbine minus cena da unajmiš dobrog eksperta da tvoj novac uloži tako da pobediš inflaciju, i to ne CPI index već stopu povećanja količine novca u opticaju (što je stopa kojom rastu cene dobara koje ljudi zaista žele da kupuju, npr. stanova na dobrim lokacijama itd.)

Pozdrav proleću i letu

Ovo je baš masno

👌

Ovime kao da je opisana renesansa italijanska pesma La Mantovana, koja se pevala širom Evrope (od Škotske preko Poljske do Palestine) pod raznim imenima i tekstovima Koju je Smetana provukao kroz svoju Vltavu: a žrtve koje su to dočekale zapevala nakon oslobađanja Bergen Belsena kao jevrejsku pesmu Hatikvah koja je danas himna Izraela

Ima li neki izvor za ovaj citat? Pekić možda ne kopa zemlju kašičicom za kafu nego bagerom, ali to je zato što pravi cele gradove i civilizacije, dobro pripremljene, osmišljene i precizno konstruisano, dobro fundirane, inženjerski stabilne itd. Ja lično obožavam Pekićev stil (ne marim ni kada nešto novo u tvrdom činjeničnom smislu i naučim iz fikcije), tu jednu maestralnu simbiozu visokih i bezvremenih inelektalnih koncepata i vrhunske književnosti, koja je (kako se to kaže) još bolja i veća i uzbudljivija od sume svojih sabiraka (sto je nesto sto retko kada daje rezultate, ali kada ih da to moze da bude najfinija kreacija ljudskog duha (Borhes tu stoji kao mozda najprominentniji primer)). Preporučujem svakako Novi Jerusalim, jednu od najboljih knjiga pisanu na srpskom jeziku (a i generalno), koja je takođe pogodna za čitanje više puta...

Obrnuto - na mestima koja su bliže Zemljinom težišzu (gde je manji gravitacioni potencijal) vreme teče sporije. U principu komšija na spratu iznad vas stari brže a na spratu ispod vas sporije nego vi (to je takođe merljivo savremenim preciznim časovnicima)...

Što bi rekao čika Artur Klark, svaka dovoljno napredna tehnologija je nerazlučiva od magije...

Pa, kažem, mnogima je spasio život. Tesla je - i zbog autopilota ali i drugih stvari - generalno jedan od najsigurnijih automobila ikada napravljenih. "Ledene kocke" nisu baš ledene, "magična krpa" ne poseduje nikakve magične moći... FSD je u stvari Full Self Driving capability hardver, tj. sve komponente+kompjuter koje je u stanju da podrži FSD softver koji će njegovi kupci u budućnosti dobiti bez doplate (a oni koji ga sada nisu kupili će tada morati da plate dosta više). To faktički znači da se može očekivati da vrednost sada kupljenog Tesle sa FSD mogućnostima zapravo PORASTE u budućnosti, tj. da je on investicija a ne trošak. A uvek treba imati na umu da FSD nije diskretna stvar nego je stvar kontinuuma. Tj, ne postoji prirodno zadata tačka (na nekoj skali self-drivig mogućnosti) na kojoj će automobil odjednom postati FSD, nego će to šta je FSD odrediti regulatori, propisujući da npr. automobil mora biti 5 puta sigurniji od ljudskog vozaća. Rečju, i sa ovog automobila što sada Tesla prodaje bi se mogao da se iščupa volan i da se nazove FSD - samo što bi to proizvelo mnogo više problema nego što će biti sa FSD-om za 2, 5 ili 10 godina (pa je zbog toga sada ilegalno). Pogledaj npr. ove nove bete koje ljudi testiraju ovih dana po gradovima, ovo deluje sasvim fino: https://www.youtube.com/results?search_query=tesla+fsd+beta+9.2 Nije poenta "samo" u kameri (tj. potpunom oslanjanju na kameru), već u totalnom redefinisanje problema, koji je u Tesli sada "computer vision" problem - zato je npr, za šefa projekta zaposlio Andreja Karpathija sa Stenforda koji je ekspert za CV - koji jeste dosta teži i generalniji od problema na kojem rade gotovo sve ostale SD kompanije, ali je i njegovo rešavanje mnogo potentnije (i primenljivo univerzalnije od problema vožnje), ali ja mislim da bez toga neće biti moguće dostići "nivo 5" atutonomije. Pre neki dan mi se desilo da tokom vožnje naiđem na poveći komad stirpora na putu i da ga pregazim znajući da time neću ugroziti bezbednost ni mojih putnika ni drugih učesnika u saobraćuju - iako mi je to prvi (a ne milijarditi, pa da sam do tada naučio) put da naletim na stiropor na putu. Ali ja sam po obliku, boji, teksturi i po njegovom kretanju po putu mogao da zaključim da je to nešto što ja znam iz drugog konteksta, da je to isti onaj materijal u kojem mi je bio zapakovan frižider kad je stigao nov iz radnje, i koji sam mogao da mrvim rukama i da se njime udaram ženu po guzici, pa da iz toga zaključim da njegovo gaženje neće izazvati nikakvu štetu. Teslina mašina će taj problem moći da reši na sličan način, ostali teško... Evo recimo možeš pogledati ovaj skup od pre 2 godine gde je izložen Teslin novi pristup: ili ovo izlaganje: ili ovaj odlomak iz Maskovog intervjua:

10 000 dolara košta samo doplata za full nivo Autopilota - sa mog mesta to izgleda kao zarada. A naravno i bazični nivo Autopilota, iako se ne doplaćuje dodatno, je uračunat u cenu jer doprinosi vrednosti automobila. Iz Tesle su potpuno transparentni oko toga šta njihov sistem može a šta ne može. I ne samo da su transparentni, nego je ljudsko prisustvo i obavljanje dela posla tehnološki OBAVEZNO da bi sistem funkcionisao (dakle kupac ne samo da zna šta njegov auto ne može nego MORA lično da uradi to što automobil ne može inače auto neće da ide uopšte), tako da niko nikada nije kupio Teslu a da u potpunosti ne razume šta će Autopilot biti u stanju da uradi a šta neće. A to što radi on radi vrlo dobro (uostalom broj ljudi koji ga kupuje sasvim dovoljno svedoči o tome), samo npr. što se tiče sigurnosti broj nesreća je smanjen 10 PUTA (9.5 tačnije) tokom korišćenja Autopilota u 2020 godini... Ovde se, kako sam napisao i u prethodnom postu, veoma ne slažem. Teslin, da kažemo i filozofski, pristup problemu koji bi se mogao okarakterisati kao "kopiranje/učenje ljudske politike vožnje" i koji forsira, npr, odbacivanje široko prihvaćene lidar tehnologije za oređivanje udaljenosti okolnih predmeta (a kako se najavljuje uskoro potpuno odbacivanje i radara) te puno insistiranje na kamerama (kao što čovek koristi oči a ne radare u vožnji) je, kako izgleda, jedini mogući put za optimalno rešavanje vožnje. Ako kompjuter treba da odgovori na pitanje "šta bi najbolji ljudski vozač uradio u ovoj situaciju" on mora biti treniran na podacima na koje reguje i ljudski vozač - a to je slika (koju čovek prima preko očiju/kamera) i eventualno zvuk (preko ušiju/mikrofona). Naravno, neki ljudi misle da kompjuter ne treba da odgovara na TO pitanje i da ne treba da uči od ljudi, i to je sve legitimno ali ne funkcioniše i ja mislim da neće funkcionisata (očigledno ludi u Tesli misle isto tako). Ali druga i podjednako važna stvar, koju sam podvukao i u prethodnom postu, je da Tesla ima održiv biznis model (zarađuje novac od svakog prodatog modela) prodaje gomilu automobila i svaki dan prikuplja terabajte podataka (snimaka vožnje pre svega, koje se mere u milionima sati vožnje i ljudskih reakciji i komandi - kad je bilo dobro, kad je čovek morao da reaguje i šta je uradio itd) na kojima njihov sistem može da uči i popravlja se. Masivni podaci iz realne vožnje su sine qua non za rešavanje ovog problema, i to je situacija koju pred sobom ima i CommaAi i Mobileye - imaš nešto što nije savršeno (npr. sistem koji te zadržava u traci, za početak) ali radi prilično dobro, dovoljno da budeš profitabilan, da prodaješ i skupljaš podatki iz kojih dalje učiš i inkrementalno ideš ka cilju. Guglov Waymo (kojeg samo uzimam kao primer drugačije paradigme) troši milijarde dolara pokušavajući da napravi savršem proizvod pa će ONDA postati profitabilan, vozi sa test vozačima i gubi novac od svakog novog proizvedenog modela, smanjuje mu se teritorija na kojoj može da vozi, ne obrađuje realne podatke itd, isl, tako da je teško da mogu da vidim da u ovoj trci neće ostati daleko iza Tesle. Generalno je u proizvodnji gotovo nemoguće čekati pa onda iz prve izbaciti superioran proizvod (to je možda mogao Epl po nekad, ja ne vidim drugog), obično se do kvalitetnog proizvoda dolazi kroz više iteracija i izbačenih verzija na tržište...

Što se tiče "samovozećih" automobila (inače tehnološke oblasti koja zaista jeste puna raznih prevaranata) Tesla je tu daleko ispred konkurencije, zapravo koliko ja znam osim njih postoje još 2 firme u toj oblasti koje u ovom trenutku još imaju koliko toliko skalabilan proizvod i biznis model i zarađuju novac od svakog prodatog modela - izraelski Mobileye koji proizvodi čipove i ovaj genijalni startap iz San Dijega (koji ima 20ak zaposlenih i u nekom smislu i bolji softver od Tesle) što pravi android uređaje sa kamerom (poput mobilnog telefona) koji postavite u kola i za 1000 dolara automobil pretvorite u samovozeći. Svi ostali, poput recimo Waymo-a* iz Arhipelaga Gugla, gube novac sa svakom novom jedinicom proizvoda čekajući da sa dvora stigne bula kojom će se (zbog 19-ovekovnih maltuzijanskih zabluda) zabraniti ljudima da voze u gradovima, pa da onda njihova vozila lepo taksiraju neometana ljudskim remetilačkim faktorom. Inače, potpuno autonomna vožnja (ono što u industriji zovu Level 5 - a ne ovi driving assistant sistemi) je od svih problema na kojima ljudi trenutno ozbiljno rade svakako jedan od najtežih. Praćenje linije (tamo gde je ima!), stajanje na crvenom i uzimanje ili dodeljivanje prednosti drugim vozilima onako kako je naznačeno na raskrsnici nisu toliko veliki problemi, ali nisu ni ono što čini (sa stanovišta kompjutera) najsofisticiraniji deo ljudske vozačke politike. Taj deo (o kojem ljudi i ne razmišljaju previše) jeste razumevanje šta to drugi LJUDI žele da urade u vožnji i predviđanje šta će uraditi, predviđanje kako će reagovati na nešto što bih ja hteo da uradim, te pokušavanje da moje namere učinim što čitiljivijim za druge učesnike u saobraćaju itd, isl...rečju, za rešavanje autonomne vožnje u realnim uslovima je potreban dosta dobar model čoveka, onoliko dobar model da bi već bio značajan iskorak i prema generalnoj veštačkoj inteligenciji, i to neće biti u narednih 5 do 10 godina, a na neki srednji rok je već moguće - i tu bih se svakako kladio pre svega na Elona Maska i Teslu. * inače Tramp im je poslednjeg dana u ofisu pomiliovao osnivača, legendarnog Entonija Levandovskog, pa bi možda i nešto bilo od Wayma kada bi ga vratili da vodi tu kompaniju...

Akcije bi bile nešto drugo, to je učešće u vlasništvu firme, tj. pravo na deo budućeg profita. Ja govorim o kriptovaluti koja ima sve kvalitete bitkoina (dakle ima sve ono što ljudi tvrde da čini vrednost bitkoina (dakle poseduje sve osobine koje bismo očekivali da ih poseduje izvanredan novac)) ali - za razliku od njega - ima podlogu npr. u hamburgeru u Meku ili dodatnom životu u nekoj popularnoj igrici ili bilo kakvom sličnom realnom dobru (čak ne mora i da ima podlogu nego može direkto da se uporebljava, npe kao šifra za pokretanje novog kruga u igrici ili gledanje YT videa itd), pa bi zbog toga mogla postati široko prihvaćena valuta. Ako bi se, nakon toga, desilo da nestane tog dobra koje je njena realna podloga ta valuta bi ostala goli protokol (koji ima OSOBINE (pažljivo biram reči) koje očekujemo od superiornog novca) ali bez ikakve realne upotrebne vrednosti mimo tog protokola - dakle potpuno jednako današnjem bitkoinu. Ako bi neko očekivao da "mccoin" propadne pri propasti McDonaldsa onda to implicira da on očekuje i da bitcin propadne (u suprotnom je u logičkoj kontradikciji, jer je "mccoin" bez Mekdonaldsa jednak današnjem bitkoinu (poseduje sve vrednosti dobrog novca ali ništa drugo ne može sa njim da se uradi)). To je druga stvar, blokčejn tehnologija je izuzetno potentna (Satošijev papir držim za jedan od najvažnijih radova u istoriji računarskih nauka, odmah negde u drugom ešalonu ispod Tjuringovog papira "O izračunljivim brojevima" gde je definisan moderni koncept univerzalnog kompjutera) i pruža nebrojene mogućnosti eksperimentisanja i inoviranja u oblastima računarstva, ekonomije, finansija, humanitarnog rada, socijalne organizacije i slično. Ja sam u tom delu prosto rekao da ne mislim da je bitkoin ima budućnost, kao novac ili čuvar ekonomske vredosti (što ne znači da neki drugi način upotrebe b-č. tehnologije to neće biti)... Opet kažem, ja to ne vidim kao prihvatanje bitkoina (ima i toga, ali daleko ređe i skrajnutije (na početku je toga bilo više nego danas)), ali to je sada možda i semantičko pitanje. Ako iz Srbije odeš u CG i uđeš u supermarket na čijem ulazu stoji menjačnica gde možeš da kupiš evre za dinare pa onda da uđeš unutra i robu kupuješ za evre - ti možeš da kažeš da taj supermarket prima dinare (na kraju krajeva, ti si u njega ušao samo sa dinarima a izašao sa hlebom i čokoladom), ali ja kažem da on prima samo evre; termin "prihvatanje valute" bih rezervisao za situaciju kada su cene izražene u toj valuti, kada za nju kupiš uslugu a onda i prodavac sa tom istom valutom kupi nešto sledeće...

Da li nešto ima fizičku manifestaciju u ovom smislu je savršeno irelevantno; zapravo, ako mu je vrednost 0, ako apsolutno nikome ne treba ni za šta (kao, recimo, kamičak pored puta), to što "postoji u fizičkom obliku" mu je otežavajuća okolnost pošto moraš da snosiš troškove iznošenja iz kuće te bezvredne stvari...A na koncu, bitkoin je moguće - dakle kompletan sistem, bit po bit - na primer uklesati u kamen (eto fizičke manifestacije, ako nekome elektronski zapis nije dovoljno "fizički") ili poslati radio talasima u dubinu univerzuma brzinom svetlost, tako da postane otporan i na uništenje celokupne planete. Pitanje sigurnosti imovine je pitanje koliko teško ili lako ti možeš da ostaneš bez nje mimo tvoje volje, a u toj kategoriji trka između bitkoina i zlata zaista nije ni blizu kompetitivne. Gubljenje, otimanje (i krivotvorenje) zlata, od sitnih i krupnih provala preko ratnih pljački do državnih konfiskacija, seže unazad gokle sežu pisani istorijski tragovi (i još uvek su, naravno, opšteprisutni). S druge strane, bitkoin je koncipiran i dizajniran upravo imajući na umu unapređenje tih kvaliteta koje poseduju stvari pogodne da služe kao novac - a među njima su upravo lakoća čuvanja i prenosa, težina falsifikovanja (tj. lakoća autentifikacije) ali i npr. dugotrajnost, deljivost (na sitnije "apoene"), homogenost (da je svaka jedinica jednaka svakoj drugoj) itd. No, cinici bi rekli da nije tesko cuvati i prenositi ono sto nema nikakvu vrednost. Rečju, ono gde je bitkoin "donji" u odnosu na zlato (i sve što je ikada korišćeno kao novac, kao što su npr. metali, so, biber, alkohol, čaj, školjke, cigarete...pa sve do fiat novca (koji je jedino sredstvo u kojem poreske vlasti prihvataju reket i koji upravo odatle vuče svoju realnu vrednosti)) jeste ovo o čemu je @djole pisao prethodno - da bitkoin nema nikakvu upotrebnu vrednost, da ne može da se iskoristi ni za šta drugo (niti će ikada moći). Ja nisam pušač niti volim da nosim zlato na sebi, ali mogu da prihvatim platu u cigaretama ili zlatu (naravno, zlato je daleko superiorniji novac od cigareta zbog osobina koje sam nabrojao u prethodnom pasusu) jer znam da negde postoje ljudi koji puše i negde postoje ljudi koji nose zlatni nakit (i koriste zlato za druge stvari, ono je generalno jedan od najboljih i najkorisnijih metala) i da ultimativno OD NJIH mogu dobiti realnu vrednost za mene (dakle ne drugo zlato ili cigarete nego npr. cipele ili pozorišnu predstavu ukoliko su duvandžije obućari ili glumci) u zamenu za cigarete ili za zlato. Naravno, u praksi ne moram ni to nego zlatom i cigaretama mogu da kupujem relana dobra od drugih ljudi jer znam da i ONI znaju da ultimativno ima ljudi koji puše i nose zlato, itd, isl...I ne samo to, nego je tu CENA zlata kao novca (koliko dolara ili krugova na ringišpilu vredi unca zlata) direktno određana realnom vrednošću koja se ultimativno može dobiti za uncu zlata od ljudi koji žele da ga nose... Eh sada, naravno, ljubav ljudi prema zlatu i cigaretama (kao i sve ostale ljudske preference) su subjektivna stvar (nisu zapisani u početnim uslovima univerzuma) i zamislivo je da se to promeni. Da li bi u tom slučaju zlato i dalje nastavilo da se koristi kao novac? Evo jednog paradoksa koji sam smislio razmišljajući o ovim stvarima. Recimo, McDonalds izda svoju kriptovalutu koja ima sve osobine bitkoina, npr. "mccoin", a koji ako odneseš u Mek možeš za njega da dobiješ 1 hamburger. Dakle, to sasvim fino funkcioniše kao pravi novac, koristi se i mimo Meka (na kraju, svako zna da ultimativno ima ljudi koji vole hamburgere tamo) itd, ali se desi da McDonalds bankrotira i zatvori se. Šta se u tom slučaju dešava sa "mccoin"-om, da li on nastavja da se koristi kao novac i kolika bi mu bila cena? E između "mccoina" u scenariju kada je propao McDonalds i bitkoina sada nema nikakve suštinske razlike! Postoje vrlo ozbiljni ljudi koje rado čitam i čije mišljenje uvažavam koji (dosta dobro) argumentuju da novac ne mora da ima inherentnu upotrebnu vrednost te da je sama činjenica da poseduju OSOBINE (koje sam nabrojao iznad) dobrog novca samo po sebi inherentna vrednost - no ja još uvek nisam ubeđen u to, nisam uspeo da dobijem dobar odgovor na "mccoin paradoks"... To najčešće nije plaćanje bitcoinima (možda u ponekom entuzijastičkom kafiću) već lokalnom fiat valutom u koju se bitkoin pretvori neposredno pre kupovine. Cena nije izražena u bitkoinima nego u lokalnoj valuti. Ona se, naravno, u svakom trenutku može izraziti u bitkoinima, ali ako se sutradan promeni odnos lokalna valuta/bitkoin cena u lokalnoj valuti će biti ista kao juče, dok će se cena u bitkoinima promeniti.

Ovo prženje bi moglo i na pank-temu:

Chick Corea. Imao sam priliku da ga cujem uzivo u Skoplju pre nekih 10ak godina - jedan od retkih dzez koncerata na kojem je i publika imala priliku da zapeva. Evo jedna od majstora za egipatsku lepoticu iz 2. milenijuma pre Hrista:

Sto se tice prvog pitanja, shortovanje je savrseno moralno legitimno, jednako koliko npr. kreditna kartica ili stambeni kredit, te nema nikakvog razloga da ne postoji ili da bude zabranjeno. Sto se tice drugog pitanja, shortovanje ima, da kazemo, suprotnu (ali podjednako vaznu) funkciju od investiranja u neku firmu i predstavlja jedan od kljucnih mehanizama u onome sto jeste glavna socijalna funkcija finansijskih trzista - kvalitetna alokacija resursa, tj. alokacija realnih resursa (od benzina i kilovat-casova do parking mesta i programera) od onih manje ka onim vise drustveno benefitnim delatnostima (u najsirem smislu reci). Zarada na shortovanju jeste nagrada za ubrzavanje ovog procesa, za one ljude koji su bili dovoljno pametni ili vredni (a cesto i hrabri ili srecni) da pre ostalih identifikuju, na primer, koja je to firma koja je manje dobra/vredna/efikasna/potencijalno-profitabilna (tj. drustveno blagotvorna) nego sto svi drugi misle da jeste. I to identifikuju u jedinom pravom smislu te reci: ne palamudjenjem po kafanama, medijima, katedrama ili skupstinama o tome, nego stavljanjem svog novca iza svojih stavova. A ta zarada je sve samo ne laka (u shortovanju rade neki od najpametnijih i najvrednijih ljudi na svetu, i ono je, generalno, mnogo teze od investiranja (kada investiras mozes da izgubis maksimalno 100% investicije, od shortovanja gubitak nije ogranicen u ovom smislu))... Bilo je raznih slucajeva u kojima je shortovanje bilo nacin razotkrivanja prevare - tj. stajanja svojim novcem iza svojih tvrdnji, kao npr. u ovom slucaju. Ono se koristi i u sastavu raznih investicionih strategija kao balans. Npr. posto se pojedinacne delatnosti najcesce krecu, grubo govoreci, u istom smeru, ako hocu da investiram u mobilnu industriju ja mogu da investiram u Epl a shortujem Samsung da ogranicim eventualne gubitke ako industrija propadne u celosti. I ne samo to, nego ako je npr. Epl jeftiniji od Samsunga a ja mislim da da bi razlika u njihovoj ceni trebalo da bude manja, ja - iako npr. mislim da su obe firme dobre i da ce im cena rasti - mogu da se kladim na smanjivanje te razlike kupovinom Epla a shortovanjem Samsunga. Postoje i drugi benefiti kao sto je smanjenje rizia od spekulativnih balona, zastita amaterskih investitora od "maslanja" od strane menadzera itd, isl...

Na sajtu Internet arhiva se moze videti da je stranica za saopstenjem na RH-ovom blogu prvi put arhivirana - sto znaci da je ono tada vec postojalo - u 14:03 po londonskom vremenu (tj. 3:03 PM po vremenu sa tvoje slike, odnosno nekih 20ak minuta pre tog teksta): https://web.archive.org/web/*/https://blog.robinhood.com/news/2021/1/28/keeping-customers-informed-through-market-volatility No, naravno, sve ovo nije ni nacin ni teren na kojem bi se uopste mogla dokazati nekakva zlonamernost ili ogresenije (umalo ne napisah transgresenije) Robinhuda prema svojim musterijama...

Otkud to da nisu?

Ne razumem sta se ocikavalo od Robinhuda da uradi, da prekrsi zakon i da idu u zatvor? Evo nekoliko dobrih 'citanja', sa ponekim odlomkom po mom izboru, o tome sta se zaista desilo tog dana: https://finance.yahoo.com/video/heres-why-robinhood-restricting-users-173049721.html >> Let's bring in the CEO of Webull, Anthony Denier. And Anthony, your platform also among those that's restricted trade for the likes of AMC, as well as GameStop. We were talking about Alexandria Ocasio-Cortez now jumping in on the debate, saying that she would be for a hearing in this if it's necessary. Why restrict the trade, and what led to that action? ANTHONY DENIER: Well, it wasn't our choice. Our clearing firm gave us a call and said we're going to have to stop allowing new opening positions in the three names, AMC, GME, and KOSS. Highly volatile, and what happens is this is not a political decision. And unfortunately, it got political. I think, you know, I think it was once said that don't let any good crisis go to waste. And that's clearly what's happening here. And we're seeing politicians jump on the bandwagon so they can get-- so they can start trending on Twitter. But in reality, what's going on is that there is a two-day settlement between if you buy the stock today, those brokerage firms that you bought that stock on have to fund that trade with the clearing central house called DTC for two whole days. And because of the volatility of stocks, DTC has made the cost of the collateral of the two-day holding period extremely expensive. And we just can't afford-- well, we're not a clearing firm, but our clearing firm simply cannot afford the cost to settle those trades. We cannot use customer funds to front that cost due to regulation. So the brokerages or the clearing firms have to go into their own pockets to do it. And they simply can't afford the cost of that trade clearance. That is the reason why these stocks are coming off. It has nothing to do with the decision or some sort of closed room cigar-- smoke-filled cigar room of Wall Street firms getting together to the dismay of the retail trader. This has to do with settlement mechanics of the market. << https://www.ft.com/content/9a1b24e6-0433-462a-a860-c2504ea565e4 >> “We made a tough decision today to temporarily limit buying for certain securities,” Robinhood said in a statement late on Thursday. “As a brokerage firm, we have many financial requirements, including SEC net capital obligations and clearing house deposits. Some of these requirements fluctuate based on volatility in the markets and can be substantial in the current environment.” << https://www.bloomberg.com/news/articles/2021-01-29/what-s-the-dtcc-and-how-did-it-stop-gamestop-mania-quicktake >> 1. What happened? The Depository Trust & Clearing Corp., or DTCC, the main hub for U.S. stock markets, demanded large sums of collateral from brokerages including Robinhood that for weeks had facilitated spectacular jumps in shares such as GameStop. In response, Robinhood and some other trading platforms raised large sums of money to post with the DTCC to increase their backstop against losses. They also reined in the risk to themselves by banning certain trades. Robinhood also moved to unwind some client bets, igniting an outcry from customers. ... 6. What did the DTCC ask for? On Jan. 28, after days of turbulence, the DTCC demanded significantly more collateral from member brokers on their GameStop trades. A spokesman for the DTCC wouldn’t specify how much it required from particular firms but said that by the end of the day, industrywide collateral requirements jumped to $33.5 billion, up from $26 billion. (bold moj) 7. What was the reaction to the trading bans? Robinhood’s trading restrictions made virtually nobody happy, except perhaps the hedge funds whose short sales had been squeezed during the buying surge. Other firms took similar actions: Charles Schwab Corp.’s TD Ameritrade curbed transactions in both of those companies, as did Interactive Brokers Group Inc. and Morgan Stanley’s E*Trade. In a surreal scene, political archenemies Alexandria Ocasio-Cortez and Ted Cruz found common ground in lashing the firm’s decisions. Conspiracy theories erupted online even after Robinhood and the other platforms said they would allow limited trading in the affected stocks to resume. << Drugim recima, ne treba puno verovati budalama sa interneta, a jos manje budalama iz Kongresa (a najmanje budalama sa interneta koje su pri tom i clanovi Kongresa!!!), toj bezvrednoj kasti koja nikada nista nije postigla u zivotu i koja je uvek a priori protiv biznisa i protiv uspesnih ljudi koji su bogatiji od njih ali su svoje bogatstvo stekli zaista pomazuci obicnom coveku (umesto da svi zajedno dvore vlastelu kao u srednjem veku) - u ovom slucaju, na primer, omogucivsi mu da za dzabe i na trivijalno jednostavan nacin pristupi i ucestvuje u globalnom finansijskom trzistu...

Gesualdo: Death for Five Voices (1995) Carlo Gesualdo je fascinantni kompozitor i ludak iz epohe pozne renesanse, u cijim hromaticisticnim i harmonijski progresivnim koralima s kraja 16. veka se moze cuti muzika 20. veka, Vagner ili Stravinski. Bio je plemic, princ od Venoze (Napuljsko kraljevstvo), necak (po majci) pape Pia IV i svetog Karla Boromejskog, sto mu je omogucilo da pise i svira muziku samo za sebe i svoje demone (za razliku od najveceg dela kompozitora kroz celu istoriju). Poznat i po tome sto je uhvatio zenu in flagrante sa svalerom, (njih dvoje i sami plemicke krvi) - pretvarajuci se da sa slugama ide u lov - isekao ih na kocke i okacio ispred kuce da svi mogu da vide, sto je stvorilo totalni haos u Napulju, ondasnjoj carsiji, stampi, kuloarima itd. Nakon jos jednog braka i bogatog stvaralackog perioda u Ferari vratio se u zamak Gesualdo gde je u osami proveo i stvarao poslednjih 16 godina zivota. Dakle, jedna prica kao porucena za velikog nemackog mestra (i igranog i dokumentarnog filma) Wernera Herzoga, jer sadrzi sve elemente kojima se WH opsesivno bavi decenijama (ivica izmedju ludila i genijalnosti, borba coveka sa surovom prirodom (spoljasnjom ili unutrasnjom), metafizicka jeza i telesni horor itd). Film je, kao sto je cest slucaj u Hercogovim "dokumentarcima", prilicno skriptovan jer se on, kako istice, ne bavi 'racunovodstvom' nego snima filmove i zainteresovan je za neku drugu vrstu istinu... Film je televizijski, radjen za nemacku ZDF televiziju, u originau Tod für fünf Stimmen. Preporuka, i prigodan trejler:

Malo ritma iz Velikih ravnica Severne Amerike: ...nije lose ni za uspavljivanje sitne dece...

Britanska AI kompanija DeepMind (koja je pre nekoliko godina zabezeknula svet programom koji je pobedio svetskog sampiona u GO-u (AI eksperti su u tom trenutku predvidjali da cemo na takav uspeh cekati jos decenijama)) je napravila novi sokantan rezultat, i to na problemu koji se smatra svetim gralom u biologiji, problemu "savijanja proteina": zadatak je da se predvidi 3D struktura/oblik koju ce protein zauzeti (sto je, za funkciju proteina, i vaznije od samog sastava) ako je dat niz aminokiselina od kojih je sastavljen. Postoji bijenalni eksperiment koje se zove CASP (Critical Assessment of protein Structure Prediction) koji omogucava istrazivackim timovima u ovoj oblasti da izmere i objektivno utvrde koliko njihova tehnologija predvidjanja ove tercijarne strukture proteina dobro radi. DeepMind je ucestvovao i bio najbolji i pre 2 godine, ali ono sto ovogodisnji uspeh cini toliko vaznim je da su na testu "uspesnosti" - koji se zove "Global distance test" (GDT) i gde se meri u kom se stepenu predvidjena struktura poklapa sa eksperimentalno utvrdjeno strukturom - postigli prosecan rezultat od 92.4 GDT (i 87.0 GDT u "free-modeling" kategoriji, u kojoj se nalazi najtezi proteini), a skor od 90 GDT se uzima kao prag iznad kojeg se rezultati smatraju po kvalitetu jednakim eksperimentalnim rezultatima (koji se dobijaju raznim mukotrpnim, dugotrajnim i skupim metodama (npr. x-ray kristalografijom), a koji takodje daju strukturu proteina samo konacne preciznosti). Za sada jos nije objavljen "papir" o detaljima ovog rada u nekom casopisu (to moze potrajati i godinu dana, kao sto je bilo prosli put), samo su objavljeni rezultati CASP-a i ovaj blog post (koji ostavljam ispod) i par promotivnih video klipova kompanije, ali je ovo veliki trijumf AI tehnologije i bice zanimljivo da li ce ovi ljudi (koji nisu biolozi ni medicinari nego uglavnom kompjuterasi) dobiti Nobelovu nagradu za fiziologiju dogodine: https://deepmind.com/blog/article/alphafold-a-solution-to-a-50-year-old-grand-challenge-in-biology https://www.nature.com/articles/d41586-020-03348-4