Ovo me podseca na jesen 2016 godine, najteza godina u mom zivotu, te godine mi preminuo otac, a tog 26.10 je bila i ostavinska rasprava gde smo se majka brat od 16 godina i ja bas isplakali posle nje.
Ja resio da odvedem brata na Zvezda Barselona, karte imamo, kad ko za vraga na nasoj krsini od golfa opet kvar. Neki senzor auto stuca cima malte ne, ne mozes da vozis, ja nadjem nekako i deo i majstora da mi uglavi taj deo sve u cajtnotu da krenemo na vreme, da upalim auto tap nece nikako, uvalili mi kineski deo auto ne ocitava nista.
Majstor mi kaze bolje ti je na stari deo, jer ovaj ne moze nikako, a sa onim sam se zezao predhodnih nekoliko dana bas a taj dan katastrofa kako cima. Vec kasnim i na utakmicu jer mi treba 2 sata do Arene, sve da mi je ispravan auto ja sam zakasnio na utakmicu pola sata mozda i vise.
Gledam u brata onako pokislo me gleda posle svega sta smo proziveli i taj dan i godina i sve, reko hoces da pokusamo ako bude mnogo cimao vraticemo se, a ako nas bude tako jebao na auto putu pa valjda nece…
Auto savrseno odveze mozda je trunkicu cimnuo, ali razmisljam se gde cu parkirati, i dal ce nas pustiti na kraj poluvremena jer je Arena zakljucana.
Mi dolazimo mesto nas izmedju zgrada ceka ko poruceno, nismo 3 minuta trazili, prilazimo areni ljudi nas pustise bez problema, samo ajte momci kasnite bas, dok mi udjosmo nije proslo ni minut, poluvreme..
Zvezdina ubedljiva pobeda, Guduric igra ko Djinobili, na bratovoj faci vidim osmeh posle dugo vremena
Danas kad mi je najlepsa godina u zivotu i moja Zvezda krece u sezonu jako nikad jace verujem da je taj dan da ih opet iskidamo, i ako ovaj put nisam nasao karte i manje sam lud da tako krenem, sve se menja i godine prolaze, ali ljubav prema Zvezdi ostaje ista
Ne znam zasto sam ispricao ovo ali eto mala ljudska prica o Zvezdi, zivotu i savladavanju prepreka