Nek grmi jako

Nisam znao da li je to dozvoljeno pominjati. Inače sam pitomac Stremio i RD akademije otkad su se pojavili, a borbeno sam raspoređen u reonu Kodi. Dobro mi je došlo ovo podsećanje, sad vidim da imam još samo 14 dana na RD.

Nisam mogao da se setim koliko je sezona Blindersa prikazivao RTS, pa sam onda pronašao neke analize kako je do došlo do promene pravila igre, jer je serija prvobitno bila u punom vlasništvu Bi-Bi-Sija, da bi se onda u to ugurao Netfliks sa lovom, koji je zatim uticao na distribuciju sezona standardnim televizijama. A taj proces zapravo već deceniju iz korena menja globalnu medijsku sliku i stvara neku vrstu digitalnog feudalizma, jer dok su nekada nacionalne televizije poput RTS-a, HRT-a ili RAI-ja bile kapije kroz koje je svetska produkcija ulazila u domove, danas striming servisi grade visoke zidove sa bodljikavom žicom oko svog sadržaja. Mlađi to ne znaju i kad pričam svojoj ćerki ona misli da je sprdam, ali nekada je cela zemlja u isto vreme gledala seriju na TV-u i sutradan o njoj pričala na poslu, fakultetu ili u školi. A danas striming servisi fragmentišu publiku pa svako gleda u svom balonu, kad god želi, što slabi kulturnu koheziju koju su nacionalne televizije decenijama održavale. Naravno, tradicionalne televizije gube trku jer ne mogu da pariraju budžetima, pa pošto im nije omogućeno da kupe najpopularnije serije jer ih Netfliks ili Dizni čuvaju za sebe, TV kanali postaju skladišta jeftinijeg sadržaja, bolježivotovskih repriza i vesti, što im obara rejting i prihode od reklama. Takođe, došli smo do tačke gde nam treba 5-6 različitih pretplata da bismo na striming servisima ispratili sve što vredi, a to, logično, vraća pirateriju na velika vrata, pa mi u kući pržimo sve u 16 u narodnoj kuhinji, jer nam ne pada na pamet da plaćamo svim platformama. Čak su počeli da uzimaju prava i za sportske sadržaje, pa sam tako i Letnje i Zimske OI gledao na HBO... Tržište se, međutim, lagano koriguje jer su troškovi produkcije postali kamen o vratu čak i gigantima poput Diznija i HBO, pa sada počinju ponovo da licenciraju svoje serije drugim televizijama kako bi izvukli svež keš. Ali Netfliks je tu i dalje najtvrđi.

Nemci su počeli ozbiljno da udaraju sa blokbasterima, jer su uz Vavilon imali i onu seriju, neki lajt horor u SF formatu, kojoj ne mogu sad da se setim imena a prilično je namuđena. Neki često nemačkoj produkciji pridodaju i nedavne filmske ogromne uspehe, ali Anatomija pada i Zona interesa nisu nemački filmovi, iako glume Nemci i jezik je i nemački u njima, ali svakako je potencijal vidljiv... I, naravno, Sandra Hiler koja je zaštitno lice evropske kinematografije... I kad ste pomenuli poslednju sezonu Vavilona, setio sam se da su mi neke brutalne serije na čekanju jer ne mogu da čekam iz sezone u sezonu, već udarim bindž kad sve bude završeno. Zato sam svojevremeno i Blinderse ostavio na čekanju, a i Vavilon, što se onda odužilo jer uvek ima nešto da se čita i gleda, a čovek je uvek u vrednosnom deficitu sa pročitanim knjigama i odgledanim filmovima i serijama.

Znanje je ionako krhko, pa mi je više zbog miraza, jer umesto da sam pre 30 godina oženio neku sa placom u Ritopeku i audi kockicom, dobio sam u profesorkinom mirazu dela Klajna i Šipke... I ipak - promašaj, odnosno greda za letvicu, a audi bi brm-brm tisućama godina od vikendice u Ritopeku do grada i nazad... A kad smo već kod Blindersa, često se pominje da su od njih i od Vavilon Berlina mnogi kraduckali svašta nešto. A i Vavilon Berlin mi je ostao zakucan negde na pola, pa ću morati i tu da finiširam.

To za lestvicu i letvicu je primer za ono kad se život poigrava s našim navikama bez obzira na okolnosti, pa iako sam oženio profesorku srpskog jezika i lektorku, što bi trebalo da znači da sam dobio u miraz lakše rešavanje jezičkih i gramatičkih nedoumica, i iako znam da je pravilno letvica, ne mogu da se ratosiljam navike da tu izvesno omanem. Voleo bih da mogu da to nazovem metonimijom i da se sakrijem iza toga, ali ne mogu jer nije metonimija... Pa ću morati da živim sa tim gaženjem aut linije jer se navike teško čupaju iz korena. A film mi blinka na Netfliksu, u onoj sekciji - odgledaj me, some... I biće i to.

Gledao sam prvu sezonu i početak druge Peaky Blindersa odmah kad su izašle, i onda sam stao iz teško dokučivih razloga, ali sam protekle nedelje završio tu seriju i da me neko pita - a što ti je trebalo toliko dugo da se nakaneš, majke mi moje mile ne bih znao šta da mu odgovorim. Pa ako ima nekoga ko iz bilo kojih razloga još to nije odgledao, moj skroman savet je da to obavezno oposli jer je reč o možda i vizuelno najupečatljivijoj seriji ovog veka, a verovatno i najstilizovanijoj. Od kostima, preko fotografije do paleta boja, sa eklektičnim prelazom iz mračnih tonove industrijskog Birmingema u jarke plamenove visokih peći i luksuzne enterijere u zlatnim tonovima, svaki kadar izgleda kao slika koju bih mirno duše mogao da stavim na zid u dnevnoj sobi. Svaka sezona je dodatno podizala lestvicu, koristeći neko ludo osvetljenje i nekakve lude filtere, da bi smo dobili karavađovski chiaroscuro i nekakvu renesansku prizmu u kompoziciji kadra... Pa ako sama priča možda i blago oscilira tamo-vamo, jer je nemoguće držati je u piku non stop toliko dugo, vizuelni utisak održava uvek toplotu jer toliko dominantno deluje na oko i um, kao istovremeno prljava industrijska drama i visokostilizovani modni editorijal, I na kraju dolazimo do muzike, koja je sigurno najhrabriji potez autora serije jer savršeno sljubljuje nešto što je do tada bilo nespojivo - alternativu sa ranim dekadama prošloga veka... A to je stvorilo neku šizi pank atmosferu smeštenu pedesetak godina pre nastanka panka, što seriju izdvaja od klasičnih istorijskih drama. Britanci su, vođeni autorskim pečatom Bi-Bi-Sijevih dramaturga, scenarista, reditelja i glumaca, 60-ih i 70-ih godina prošlog veka činili razne minirevoilucije u TV sadržaju, što me je napravilo doživotnim konzumentom tih opijata, ali ovakvoj revoluciji serijskog sadržaja u modernom, blokbaster pakovanju koje je redefinisalo televiziju, nije lako naći takmaca.

Nisam ništa napisao što ogromna većina ovde i sama ne zna, a to je da smo prosečan do katkad ispodprosečan evroligaški klub, koji nekada pobedi boljeg od sebe, a nekada izgubi od slabijeg od sebe... Što je, uz istorijski osvrt na EL tabele, i definicija prosečnosti. To znaju oni koji su prvi skočili da se digitalno ispresavijaju na te moje upise, jer nisu budale i imaju oči, samo su imali neki neizdrž pa su morali da se nekako suprotstave ideji o prosečnosti i ove generacije, za koju će se ispostaviti da u evroligaškom kolu neće biti niti predvodnik niti barjaktar, kao što to nisu bile ni sve ostale generacije kluba. Što zapravo više govori o forumskom majndsetu nego o samom klubu, ali to je već neka druga priča. Jer, spoznajom o prosečnosti ne bi trebalo da pregori navijačka vatra i od nje nastane sumporni dim štetan po okolinu, koliko je štetna iluzija o nekakvoj izvanrednosti, kao što i navijači Bajerna ili Bolonje pune svoje hale bez halucinacija o predodređenoj nadrposečnosti. Jer kad uđeš u autobus za Šabac a želiš da stigneš u Kraljevo, naravno da će ti svaka stanica smetati, a smetaće ti i vozač, i kondukter i ostali putnici... I što pre shvatimo da navijamo za prosečan do ispodprosečan evroligaški klub, to će nam i upisi biti opušteniji, analitičniji i lišeni gneva i besa, do neke generacije koja će možda zaista napraviti neki iskorak, kao što su i navijači Lestera doživeli da postanu šampioni Premijer lige. I, verujte mi na reč, tu generaciju ćemo leko prepoznati jer to će biti ona u kojoj neće biti vređanja igrača i trenera samo zato jer su - ono što jesu. A ne ono što im je forumski učitano. Do tada, još jedna sezona biće zakopana na groblju sećanja. Pri tome, moderatori neće ni morati da je zakopaju duboko... Biće dovoljna i plitka rupa... Jer i sećanje je na ovom mestu - plitko. A onda kreće period transfera, pa naredna sezona. Kao forumski dan mrmota. Koji na ovom mestu prolazim od samog nastajanja ovog foruma, a Endi Mekdauel nema ni za lek.

Reči tog mudraca bile bi adekvatne da je moja malenkost vas kvotovala, pa u toj reakciji analizirala digestivni trakt. Ali vi ste se nakačili na moje upise, a ne ja na vaše, pa ste onda napisali ono - bullshit. Nit vas, dakle, poznajem, niti sam vam nešto dužan, niti čitam vaše upise na forumu i na njih reagujem, niti sam vam bilo šta skrivio da mi na tako lični neprimereni način odgovorite... Zamislite da ste, recimo , u kafani, i da za drugim stolom neki ljudi, koje ne poznajete, razgovaraju o nečemu. I vi onda ničim izazvani, pošto ste čuli njihov razgovor, dobacite jednom od njih - bullshit, a da vam se on prethodno nije ni obratio, niti je svestan vašeg postojanja na ovome svetu. Verovatno bi ti ljudi mislili da vam se nešto pokvarilo... E, a forum vam je kao kafana, naravno digitalna. I koliko je besmisleno nekome koga ne poznajete u kafani dobaciti - bullshit, toliko je isto besmisleno i ovde. Jer ako vam je to ultimativni argument u dijalogu, i ovde, i u kafani, i na fakultetu ili na poslu, time ne samo da pokazujete nemoć u dijalogu i nedostatak socijalne supstance, nego rizikujete da se ljudi sklanjaju od vas, kao što se sklonila i moja malenkost. A mogli ste, umesto onoga bullshit, da mi ponuditi neki argument, pa da možemo da pričamo kao ljudi, a ne da pomislim da ćete da me još i opsujete. Jer, kad bih recimo šetao u parku i pričao sa ćerkom, a neki neznanac mi dobaci - bullshit/proseravanje/prdiš, rekao bih joj: hajde da se sklonimo, ovaj čika ujeda.

Nisam nikome ništa objašnjavao, nisam nikoga kvotovao, nisam nikoga direktno pomenuo, nisam nikoga terao da čita ono što sam napisao, a još manje da mi odgovara na to... Napisao sam šta sam imao, a dobio sam da prdim, bullshit, baljezgam i proseravam se. I vi meni pričate o mojim logičkim greškama?! Pa jel imate oči? Koje logičke greške? To što vam ne odgovorim da baljezgate?! Jel to greška, jer sad vidim da je to način na koji se ovde komunicira i da se dotle samo dobacuje... Jel znate ko je sve nekada pisao na ovom topiku? I šta je sve iimalo da se pročita? Nije ni čudo što se sve pretvorilo u analizu digestivnog trakta sa odgovorima o baljezganju i prdenju, jer takvi koji tako odgovaraju nekada ovde nisu mogli ni "a" da napišu, a da ne ispadnu potrebni foorumu kao peti točak na kolima. Prema stilu pisanja, pismenosti i argumentaciji, ovde bi se s pravom osećao nadmeno i napredni učenik viših razreda osnovne škole kad vidi kako ekipa ponosno barata produktima organa za varenje, otpadnim materijama i kloakom kao ultimativnim stavovima... Ima pravo onaj što kaže da nije do KKCZ...

Opušteno, Žiko... To sa Totenhemom je klasičan whataboutism koji ne dokazuje ama baš ništa kada je reč o evroligaškoj prosečnosti Crvene zvezde. Upravo suprotno, dokazuje moju poentu da ogromna ulaganja, a Totenhem je periodično u prvih šest po ulaganjima u PL, ništa ne garantuju. I kad napišete da neko ovde baljezga, koliko ste zapravo duboko u procesu opservacije baljezganja? Hoćete uzorak? Mislim, svima koji mi pišu bullshit, proseravanje, prdenje i baljezganje, mogu da učinim i obezbedim supstancu za dalja proučavanja.

Zašto mi se direktno obraćate ako mislite da su to gluposti? Ja se vama nikada nisam direktno obratio i ne znam ni o čemu pišete, jer tako izgleda kad neko nekoga ne zanima., I ne da ne očekujem vaš odgovor, nego ste me zapravo iznenadili takvim upadom i reakcijom na moje skromne upise. Mislim, voleo bih da vam istom merom uzvratim, pošto nije fer da vi mene kvotujete, a da ja nemam pojma ni da forumski postojite. A to za F4 nisam izmsilo ja, već ste na prethodnim stranicama imali i viralni tvit koji najbolje opisuje neka očekivanja navijača.

Verovatno bi tako i bilo, pa u tom scenariju i nema neke grede. Veće je pitanje zašto se od ove generacije očekivao iskorak, pa čak i plasman na F4, kao i kako se ponašati prema igračima i treneru koji nisu isposlovali ta očekivanja. Odnosno, da li su krivi oni, ili očekivanja? To bi isto bilo kao kad biste od nekog dragog prijatelja očekivali da postane CEO multinacionalne kompanije, a znate ga ceo život kao trgovačkog putnika...

Kao neko ko je na ovom forumu od samih početaka, dakle na onom starom mestu, objasniću vam kako ova igra funkcioniše, jer kada pitate druge zašto mi se obraćaju, vi mi se u stvari obraćate. Ali ako moja malenkost samo gusla, što se kačite na ta moja pisanja? Jer tako samo pokazujete da vam je to bitno, a ne - nebitno. Ja, recimo, nikada nisam video neki vaš upis dok mi se niste juče prvi put direktno obratili kvoutom... Pri tome, ja nisam sam sebe pozvao u vašu glavu. Sami ste me unutra pustili... I nikako da vam izađem, jer me stalno pominjete direktno ili indirektno. Opustite se, pustite me da vam izađem iz glave... I idemo dalje.

Pa kako da skapirate šta predlažem kad ništa nisam ni predložio?! Pri tome, ja ne bih ništa radio jer nisam u poziciji da bilo šta uradim niti da ponudim rešenje, već da iz pozicije navijača konstatujem zašto ljudi vređaju na forumu i igrače i trenera, kao i u kakvoj je to vređanje i omalovažavanje sprezi sa nerealnim očekivanjima i begom od priznavanja suve prosečnosti. I to je, zapravo, deo sveopšte iluzije, jer treba razgraničiti ulogu navijača i ulogu uprave, odnosno besmisleno je od navijača tražiti nekakvo rešenje?! A ako se prosečnost prihvati kao konstanta sve ove godine u EL, onda shvatamo da je besmisleno i dezavuisati neke igrače i neke trenere jer su u krajnjem dometu bili skoro pa isti kao i njihovi prethodnici i njihovi naslednici... Najviše je, međutim, zatreslo kavez to što je moja malenkost ovde objasnila besmislenost mita po kome je povećanje budžeta po automatici i povećanje uspeha, jer u našem slučaju to očigledno ne drži vodu, kao i prirodu činjenice po kojoj moraju da postoje i prosečni klubovi. Jer, pre 7-8 sezona klub je imao oko 5 miliona evra za plate igrača i trenera, a sad taj novac dostiže, po nekima, čak i oko 20 miliona, mada je verovatno nešto manji od toga, ali će ishod biti sličan onome kada smo bili deveti na kraju sezone, a imali tek četvtinu od budžeta sa kojim danas raspolažemo... A opet smo danas na tom istom devetom mestu. Mi smo, zahvaljujući zakonima ove zemlje, deo Sportskog društva Crvena zvezda, a sam košarkaški deo je registrovan kao sportsko udruženje građana, dakle ne kao privredno društvo, d.o.o. ili a.d. Upravlja se preko Skupštine, Upravnog odbora i predsednika, a ne preko vlasnika akcija ili udela, a država je de fakto ona koja se pita preko ljudi koji inkliniraju vlastima, ili su direktno deo vlasti. Klub može primati donacije, sponzorstva i subvencije, ali to ne menja vlasništvo niti strukturu upravljanja, pa je to ono što bi stariji ljudi nazvali - Alajbegova slama. Niko iz vlasničke strukture nije direktno odgovoran za neuspeh, niti je iko ikada bio pozvan na odgovornost kada je reč o načinu trošenja novca onih koji su se, kako zakon to kaže, udružili u zajedničkom upravljanju. Mi, dakle, strukturalno i upravljački ne možemo ni makac dalje od ovoga što je sada, pa je očekivati da neki navijač na forumu ponudi rešenje ravno - bezumlju. Jednostavno, para ima dok ima i dok teče iz te slavine...

Jel to relikt iz muških svlačionica da se nadahnuto razmišlja o nečijem proseravanju i nečijim prdežima? Naročito jer i proseravanje i prdež koje mi spočitavate imaju isti hab (srpski: čvorište)?! Nemojte, molim vas, više o tome, ne znam kako da vam to objasnim nego da mi je to o mojim proseravanjima i prdežima malo neprijatno kad dolazi iz vizure drugog muškarca.... Ali, kad bolje razmislim, ima i mnogo gorih fantasta od navijača KKCZ, poput grupa koje su čak išle do toga da prosečnost pravdaju nečim nadnaravnim, poput navijača Red Soksa koji su se decenijama krili iza Bejb Rut kletve. Oni su, naime, decenijama živeli u toj kolektivnoj iluziji da prosečnost, ili čak neuspeh, nije posledica lošeg menadžmenta, loših odluka, slabog izbora igrača i trenera ili samo statističke realnosti, nego nečeg onostranog, većeg i od njih samih. Za one koji ne prate bezbol, 1920. Soksi su Jenkijima prodali Bejba Ruta zbog finansijskih problema, a od tada do 2004. nisu osvojili titulu, dok su Jenkiji postali dinastija. I umesto da kažu, ej, nije se dobro upravljalo timom, draftovali smo slabo, imali smo lošu sreću sa povredama ili jednostavno nismo bili dovoljno dobri u tom periodu, navijači stvaraju mit o kletvi koju je Rut navodno bacio na njihov klub iz osvete... Čak su, u tom ludačkom odbijanju realnosti u kojoj su prosečni, počeli sa ritualima i egzorcizmima ispred stadiona... Zato i razumem upise na ovoj temi, kao deo šire slike psihologije u sportu i oko njega. Jer, kako drugačije objasniti neke fenomene koji su se ovde, dakle baš na forumu, godinama dešavali, a cilj im je bio da nađu odgovor na neuspešne sezone, poput pisanja da je Pionir bolji od Arene, pa zato u Areni gubimo?! Ili da pop treba pre utakmice da okadi parket... Čist nadrealizam.