Nek grmi jako

Porast zaduživanja i slab ekonomski rast gurnuli su evrozonu na ivicu dužničke krize, upozorava Evropska centralna banka (ECB). ECB je saopštila da investitori postaju sve zabrinutiji zbog zaduživanja država širom bloka jedinstvene valute. "Prepreke ekonomskom rastu zbog faktora kao što je slaba produktivnost čine da će povišeni nivoi duga i budžetski deficiti ponovo izazvati zabrinutost za održivost duga", navodi se u izveštaju, te dodaje da je kolaps poverenja u političare u poslednje tri decenije otežao suočavanje sa ekonomskim šokovima. Centralna banka je izdvojila Francusku kao ključni izvor političke nestabilnosti koja je ponovo podstakla zabrinutost za održivost državnog duga. Druga najveća evropska privreda bori se da smanji potrošnju i kontroliše javno zaduživanje u razvoju koji preti da gurne Pariz u period produženih ekonomskih i političkih previranja. Baveći se širim izazovima sa kojima se blok suočava, u izveštaju ECB se dodaje: "Predviđeni visoki nivoi državnog duga u nekoliko zemalja ograničavaju politički prostor koji je dostupan vladama da odgovore na negativne šokove. Iako je ukupni odnos duga evrozone prema BDP-u značajno opao u odnosu na vrhunac pandemije, nivoi duga ostaju visoki u mnogim zemljama". Takođe, izveštaj upozorava da zemlje opterećene dugovima imaju malo finansijske moći da se izbore sa još jednom krizom. ECB zaključuje da je "dugoročni trend rastuće političke fragmentacije koji je primećen u poslednje tri decenije učinio izazovnijim formiranje stabilnih vladinih koalicija". Ovo, podvlači se, može doprineti kašnjenju u postizanju sporazuma o ključnim fiskalnim i strukturnim reformama, a istovremeno podiže neizvesnost ekonomske politike. Štaviše, rastuća geopolitička neizvesnost može implicirati dodatno opterećenje u suočavanju sa geopolitičkim posledicama, kao što su, primera radi, subvencije za energiju. Ovo bi bilo posebno izazovno za zemlje u kojima je nivo javnog duga visok, s obzirom na njihov ograničen fiskalni prostor za podršku privredi u slučaju negativnih šokova, konstatuje se u izveštaju. Ove sumorne reči su, svakako, eufemizam, buduči da dolaze iz ECB. Jer, istorija nas zapravo uči da je u ovakvim slučajevima situacija uvek još i gora od one kako je predstave finansijski nosioci sistema. I to treba pomenuti da oni koji pamte do preksinoć posle ne kažu - Tramp je gurnuo Evropu u dužničku krizu. Naprotiv, ovakvi izveštaju kristalno jasno opisuju gde se Evropa trenutno nalazi, a Tramp još nije ni ušao u Belu kuću.

Kad je po tuđoj glavi, onda raketiranje možda i može da bude minorno, ali ruskom stanovništvu koje nije bombadovano i raketirano u tom intezitetu još od 2. svetskog rata, a sada gleda direktno u oči raketama, svakako nije minorno. Logično je da će te rakete manje naškoditi onome koji puca po Ukrajincima u Ukrajini, ali sad se Moskovljani već češu po glavi... A ta vrsta ratne psihoze sa kojom prethodno nisu bili suočeni, jer su bili takoreći u zavetrini i obavljali civilni život manje-više kao da rata i nema, uopšte nije zanemariva. Mislim, samo ludak može da zanemari raketni napad na Moskvu... Ono kao, nije važno, boli me dupe za moj grad i njegove stanovnike... Nego da lepo to čika Tramp privodi kraju, da ne bi posle bilo i kuku i lele. Pa da ponovo naoružava Ukrajinu kao i u prethodnom mandatu, a i da pritisne dugme za onaj kredit od 500 milijardi za obnovu Ukrajine, koji je njegov tim najavljivao u WSJ.

I sad je najlogičnije pitanje zašto rakete mogu u ovom trenutku, a nisu mogle pre nekoliko meseci?! Ali ajde, bolje ikad nego nikad... Ne mogu da se otmem utisku da je o tome bilo reči u dvosatnom razgovoru koji su vodili Bajden i Tramp u Beloj kući, to jest da je to možda i neki vid usluge novoj administracije da pogura i Putina na pregovore i istera ga iz zone komfora u koju se ugnezdio. Republikanci već urliču da je Bjaden uvalio kajlu Trampu da bi mu zagorčao početak mandata, ali možda to i nije baš tako. Jer, sad i Rus mora da gleda u nebo da bi video kada će raketa da mu padne na glavu... A bolje je sesti za pregovarački sto nego čekati pad rakete po glavi stanovnika.

Jasno je zašto niko od NATO zvaničnika i lidera zemalja članica tog saveza ne samo ne sme da zucne bez da se to odobri u Vašingtonu, već je pitanje da li smeju da otvore prozor u vladinim kancelarijama kad je vruće iii da ih zatvore kada je hladno, a da im prethodno to nije dozvolio Amerikanac. Jer, kako nam je to otkrio Vikiliks, Amerikanac zna i kad je neko od evropskih lidera otišao u toalet, a kamoli šta namerava da uradi kad izađe iz toaleta. Kao što piše u onom tekstu koji je Selina okačila na drugoj temi, još od Periklove Atine, zaštita nije besplatna. Pa ne, najbolje da svi gledaju u Vašington kada treba da ih odbrani, a da bulazne šta im padne na pamet i da izigravaju samobitnost kada se donose neke važne odluke. Meni je uvek neverovatno kada se suočim sa nečim što predstavlja jaz u odnosu na realnost veličine Velikog kanjona, poput ideje po kojoj, recimo, Šolc odlučuje o bilo čemu što je bitno za NATO i Ameriku??!? Čovek koji ima apruvment oko 17 posto u rođenoj državi i koji je, sa mirom istočnjačkog fakira dok leži na ekserima, posmatrao kako mu saveznici dižu u vazduh gasovod čiji je Nemačka većinski vlasnik... A ako se kancelar ekonomski najjače države u EU pita koliko i onaj što aranžira cveće isped Bele kuće, koliko se onda pitaju baltičke države, Hrvatska ili Rumunija? Zato je jasno zašto moraju da umuknu kad im se kaže da umuknu, kao i da se deru kada im je tako naređeno.

Da bi situacija bila jasnija, budući da mnogi pamte samo do preksinoć, činjenica je da republikanci prebacuju punu odgovornost na Bajdena kada je reč o ratu u Ukrajini, a zaobilaze istinu po kojoj je Tramp u prvom mandatu naoružavao Ukrajinu na način koji direktno sugeriše da su bili svesni mogućnosti ratnog sukoba. Oružje koje je Ukrajina koristila u prvim danima rata da se odbrani od ruske invazije je oružje koje je poslao Tramp, a koje su Barak Obama i Džo Bajden odbili da pošalju. Odakle, recimo, Ukrajini protivoklopne rakete Javelins na početku ruske agresije? Pa isporučila ih Trampova administracija. Obama je 2014. odbio zahtev Ukrajine za to oružje. a Bajden je tada bio Obamin potpredsednik. Tramp je preokrenuo Obaminu politiku i 2018. odobrio plan da se Ukrajina naoruža tim raketama. Tako da lažu i repsi kada svu krivicu svaljuju na Bajdena i Haris zato što je tokom njihovog mandata kalendarski začet rat, jer su i repsi o-ho-ho naoružavali Ukrajince ne da bi oni to naoružanje flešovali na vojnim paradama, nego da bi raspalili po Rusima kada ih ovi napadnu.

Ako se ispostavi da će Tramp zadržati nivo podrške Ukrajini barem u meri u kojoj je ta podrška bila izražena tokom Bajden-Haris administracije, onda će biti razgolićena još jedna predizborna laž medijskih propagandista koji su 24/7 vrištali da će Ukrajina biti puštena niz vodu ako pobede republikanci. Ali za razliku od tog dela zapadnog sveta koji kanseluje i ne dozvoljava da se reč oponenata čuje u korporativnim propagandističkim medijima, smatram da je odlično da se glas protivnika Trampa čuje na svakom mestu i sve više i više, jer što takvi više lažinjaju i buncaju, to će Amerika i ostatak zapadnog sveta biti odlučniji u nameri da se ratosiljaju tog elementa. Što su izbori u SAD pokazali jasno da jasnije ne može biti. Jer toliko je, zapravo, jasna potreba da se Rusija što duže koprca na bezbednoj udaljenosti od Bliskog istoka i da bude zabavljena o svome jadu, kao što je još jasnija potreba da američki vojno-industrijski kompleks, čiji je Tramp anđeo čuvar, radi punom parom u trenutku kada nova administracija obećava finansijski procvat Amerike... Drugim rečima, znamo da dosta ljudi misli da je Tramp budala, ali toliko baš i nije budala da seče granu na kojoj sedi. Pa čak i ako pregovori u nekom trenutku tokom sledeće godine dovedu do prekida rata, neko će sutra morati da obnavlja Ukrajinu i da je ponovo naoružava... I to će biti Tramp. A kad reši BI, onda će morati da se pozabavi deinstalacijom Kinorusije, to jest da razvrgne kako zna i ume taj savez koji je najopasniji za Ameriku u poslednjih više od pola veka.

Kako mislite - ko zamera Šolcu? Pa dovoljan je letimičan pogled na Tviter da bi se videlo da oni koji smatraju da je Putin zločinac, kao što je iza takve kvalifikacije stajala i nemačka vlada, sad sa pravom pitaju: kako se usuđujete da razgovarate sa zločincem? Zamisllite, recimo, sledeće: ako moja malenkost ovde napiše da treba pregovarati sa Putinom, i da bih i ja isto kao i Šolc to učinio, svako ko ima uvid u to šta sam sve ovde pisao o Putinu mogao bi mirne duše da me pita - kad si lagao, onda ili sada, i gde ti je obraz kada afirmišeš razgovore sa zločincem? Dakle, svako bi imao puno pravo da me pita - što si lažov i licemer? A ja nisam kancelar, samo pišem na nekom tamo forumu...

Pa to i jeste problem sa narativom, jer budući da je Putin zločinac, kako da razgovaraju i pregovaraju sa njim oni koji ga nazivaju zločincem?! Mene baš briga, za mene on može da bude i crni đavo lično, ali ja ne moram sa njim da pregovaram. A šta će oni? Da sednu da razgovaraju i da se dogovaraju sa Hitlerom, kao da ništa nije bilo?! A on posle da odvrne pipu i da nastavi da ih filuje naftom i gasom, jel da? Pa da se svi uhvate u kolo kao mali, plavi štrumpfovi... Okej, ali gde je tu Ukrajina? Što izginuše oni ljudi i što im do neprepoznavanja razvališe i rasparčaše zemlju?

Ne zamera se Šolcu taj razgovor sa Putinom bez razloga, jer je upravo reč o razgovoru sa osobom nad kojom visi međunarodna poternica, koja je optužena za svakakva zlodela. Tehnički, postavlja se pitanje ko će i voditi pregovore i potpisati bilo kakav obavezujući dokument, jer je jedan predsednik optuženi zlikovac, a drugom je istekao mandat.

Prvi put ovo čujem... Ne znam nemački, moraću da zovem u pomoć chat GPT za prevode, jer stvari postaju sve zanimljivije i zanimljivije pred izbore. Možete samo da mi linkujete medije iz kojih se najviše informišete na nemačkom, pošto ove koji imaju englesko izdanje redovno obilazim. Možete da ih stavite u spojler, a interesuju me i nemački polsteri, odnosno sajtovi anketara.