Milenko Puzigaca

Kad danas sutra krene obracun sa ovakvima ni jedan ne sme da bude zapostavljen, jer kockastoglavci ne mogu da budu doktori nauka. Sve ih treba otpustiti, i svima im treba oduzeti doktorate. Ne mozes ti da budes naucnik ako nisi otvorenog uma nego si usran od straha zbog novog sveta koji je uvek nov, tamo gde je normalno. Nosi se sa tvojom "tradicijom", "obicajima" i glupostima o kojima ovakvi trabunjaju non stop, pa negde cepaj drva, tamo je tebi mesto, sa sebi slicnima. Pišnem ti i na "tradiciju" i na "običaje”. Ako neko od takvih postane agresivan zbog ovog resenja problema takvih, postoje i trajnije metode. Glavno, svakako ih treba sve otpustiti i 90% tih "instituta" i gluposti gde su uglavili dupeta zatvoriti, jer nicemu ne služe. Zgubidani i paraziti.

I u paketu onih koji kad Đoković negde pobedi pišu "Srbin je ovo i ono". Prvo tih, a ovi sa rajhom su klovnovi. Onomad je Komrakov samo malo bijen, pa valjda je lekcija naučena.

Ovakvi kao da su stvoreni za ono sa Golog otoka, gaće preko pantalona, brijanje kose na levoj polovini glave, desne obrve i levog brka, pa da otkopava i zatrpava rupu od jutra do mraka 😂 E, ali ovaj je doktor nauka. I je li ovo pisao u radno vreme, ili kako, zna li se? Ako jeste, znači The Narod plaća porez da se te pare troše za ovo. Eto odmah i njihovog motiva za takvo srboljublje i otadžbinoljublje. Da ovaj mora da zaradi za hleb, umesto što sisa narodne pare da bi smisljao dečije gluposti, od kojih bolja "poezija" moze da se nade u klozetima, crkao bi od gladi.

Zbog takvih posle rasapa ne bi bio lose da se napravi neki novi Nirmberg 😁 Tamo ako je ostalo normalnih sami bi trebali da ga naprave. Eto ovaj, sta je ovaj radio da ima za ove objekte - ama bas nista. Samo trtljao i sirio propagandu, a to je cista pljacka "svog naroda".

😂 Ovde Dacic deluje kao kad nekoga od 7, 8 godina obuku u odelo pa ga dovedu silom da ga slikaju 😂

Ovakvi kao danasnji rusofili bi verovatno odavno bili post... ovaj, marginalizovani, a do devedesetih bi biko kao u Bugarskoj, mozda i gore. Mada bi onda ovi mozda kao svi normalni jedva docekali propast komunizma pa da se integrisu u Evropu i NATO. Mada stanje je to, ovo bre, srbstbo, pa možda i ne bi. Ali onda ove neke generacije ne bi provele najbolje decenije 20 veka, poslednju četvrtinu istog, kako su provele, nego kao što su ih provodile te generacije u Bugarskoj isl, pa je onda OK 😁

U stvari je dobro što ovakvi postoje jer su dokaz za teoriju evolucije. Ono, svi primati imaju urođenu odbojnost prema životinjama bez nogu, i prema životinjama sa mnogo nogu, što je u redu jer takve životinje mogu da budu ekstremno opasne, i ta odbojnost je nasledena kroz hiljade generacija iskustva. Samo što bi razumni ljudi trebalo to da prevaziđu, a ne da tvrde kako su insekti odvratni. Samo što su neki blizi primatima pa su za to nesposobni, ali bar dokazuju da su nastali od primata i nasledili tu odbojnost prema insektima, zmijama itd. Je li tako, tako je 😁

Verovatno je mislio da je suv genija kad je on ili neko njegov jos jednom smislio kako da Srbin zajebe sistem, to kad su natapali cigle u mazutu pa to ubacivali u gorionike, ili sta su već radili 😂 Kao drug Mao sa onim vrapcima 😂 kad je posle u Kini bila glad zbog velikih naucnika svih nauka 😂

Ovaj biser ludaštva kao da moli da se ovde evidentira. Plus, kad normalni ljudi ovako nesto procitaju, kako da ne požele da ima jedno 3 do 4 Kosova, da bi mogli svih da se odreknu, ako će rezultat biti konačno slanje ovakvih na smetlište istorije. Naravno, dve do tri gej parade dnevno se podrazevaju, isti je razlog. To, i ovaj da objasni kako mu to ne smetaju kravlje usne, šupkovi, oči, koža i ostalo u virslama i ostalim proizvodima koje voli da mezeti svaki pravi novosrbin, a smeta mu lep debeo taze cvrčak. Insekti ili Kosovo, pitanje je sad Aleksandar Pavić Dok mi ovde tavorimo u blatu naših mitova i nerealnih snova o suverenitetu, napredni svet hita u svetlu budućnost ne čekajući nas. Saznajemo da je EU već odobrila četiri vrste insekata za ljudsku ishranu. A ako to nije dovoljno da nas pokrene da već jednom raščistimo sa mračnom prošlošću, onda će to možda učiniti saznanje da još osam sličnih zahteva čeka odobrenje mudrih i nad čovečanstvom zabrinutih briselskih činovnika. Parafrazirajući Svetski ekonomski forum, ješćete insekte i bićete srećni. Odnosno, još srećniji, pošto ćete već biti dovoljno usrećeni lišavanjem svih vidova lične imovine. Dakle, u bliskoj budućnost će najmoderniji i najprosvećeniji konzumenti na svetu – a podrazumeva se da je sve u EU „naj“ – moći da uživaju u bar desetak različitih sastojaka od insekata u svojoj hrani, čak i bez njihovog znanja – mada je španska vlada velikodušno pristala da proizvođačima hleba, keksa, pica, sosova, grickalica i drugih pekarskih proizvoda preporuči – dakle ne da naloži – da na pakovanjima naznače da su koristili brašno od cvrčaka. Ali to je samo tipična mediteranska paranoja. Jer, podrazumeva se da brižna briselokratija zna šta je najbolje za sve EUropljane, pa zašto bi onda oni lupali glavu o tome. Pogrešne misli Naravno, to će važiti sve dok EUrokratiju ne zameni veštačka inteligencija i čip u mozgu, koji će, prema vizijama Juvala Hararija, „pogrešne misli“ – poput onih da su insekti odvratni i nezdravi – sasecati u korenu. A u međuvremenu ćemo mi Srbi, robovi prošlosti, sami sebe isključiti iz ovih uzbudljivih civilizacijskih tokova i nastaviti da robujemo ne samo prevaziđenim, već i po klimu razornim užicima poput ćevapa, mlade jagnjetine i proje pravljene od banalnog kukuruznog brašna u kome nema čak ni mrvice mlevenih skakavaca, larvi ili cvrčaka. Osim ako… Osim ako ne napravimo onaj „hrabar“ korak na koji nas već poslovično nagovaraju svi „dobromisleći“, što kod kuće što iz inostranstva; da je Njegoš danas živ, možda bi upozoravao protiv „dobra domaćeg“, ali to je posebna tema. Naravno, u pitanju je Kosovo. A i Metohija. Odnosno, odricanje od istih. Ako se odreknemo 15 posto teritorije i 100 posto časti, kako to arhaično i neeuropski misli Matija Bećković, i to brzo, onda ćemo i mi možda moći da uhvatimo priključak sa onima koji će već uveliko jesti insekte u blaženom i srećnom neznanju. Čovek je ono što jede Vodeći se američkom poslovicom da je čovek ono što jede, kao insekti u ljudskom obliku bićemo po difoltu blaženo „hakovani“ od nemodernog pojma časti a da nećemo morati ni čip da ugradimo u mozak. Zapravo, moraćemo kad-tad – ali ne zbog Kosova. Nego, recimo, da bismo konačno shvatili da i muškarci mogu da budu trudni i da imaju menstruaciju. Sve ovo možda zvuči kao satira – ali nije. Ništa nije izmišljeno. Ni insekti tajno ubačeni u ishranu radi „spasavanja planete“, ni hakovanje mozga, ni odricanje od imovine radi sreće, ni trudni muškarci koji kupuju uloške, ni pravda za pedofile. Sve je to sada sastavni deo evroatlantskih integracija. Sada, ako prodajete veru za večeru, možete biti prilično sigurni da će večera sadržati i po koju sitno mlevenu larvicu ili antenicu neke proteinski bogate štetočine. A možda i „organsko“ povrće gajeno u kompostu od tela umrlih, koji je već odobren u nekoliko američkih saveznih država. Možda bi promoteri Velikog resetovanja, Četvrte industrijske revolucije i svih drugih eufemizama za legitimizaciju vrlog novog sveta vladavine najbogatijih 0,01 posto nad ostatkom sve „suvišnijeg“ čovečanstva i Srbima lako uspeli da prodaju ovu „svetlu budućnost“ tako da se ne dosete – da nije tog večitog kamena spoticanja zvanog Kosovo. Zapisani zaveti Kosovo je to nematerijalno dobro koje nas tera da razmislimo šta nam se stvarno nudi i šta se od nas stvarno traži. Priča o „zemaljskom raju“ koji se nudi maltene na tacni, kao „neminovnost“, „društvena evolucija“ i „prirodan razvoj čovečanstva“, omađijala je mnoge narode koji nemaju Kosovo, preciznije, Kosovski zavet zapisan u svom kolektivnom nesvesnom, u svom genetskom i duhovnom kodu. Lako je pasti na priču o blještavoj budućnosti koja, bar se tako čini, ništa ne zahteva od nas osim pasivnog pristanka. Ali je mnogo teže pasti na nju kada se nešto krupno od nas traži. I to nešto što nam, čak i kod onih kojima je izbijeno iz svesti, ne da mira. Tako da, kao što je „Hram gradio nas“, tako nas i Kosovo, odnosno Kosovski zavet gradi, hteli mi to ili ne. Kao da se predačko viševekovno održavanje zaveta sada potomcima vraća sa kamatom, onom duhovnom. Kada se stvarno pitamo da li se treba odreći 15 posto teritorije i 100 posto časti – Kosovo nas, hteli-ne hteli, tera da se pitamo i u ime čega bismo se toga odrekli. I da je današnji Zapad ono što je bio pre pola veka, i da nam, kao takav, nudi punu integraciju, ubedljiva većina Srba bi skoro sigurno bila protiv odricanja od Kosova i Metohije kao cene za to. Ali ponuda današnjeg transhumanističkog i postljudskog Zapada je toliko mračna i distopijska da se izbor čini još lakšim, što ankete javnog mnjenja u Srbiji konstantno pokazuju, čak i pre nego što su insekti postali tema. Drugo je pitanje zašto izbor nemalom broju domaćih političara nije podjednako lagan i očigledan kao što jeste „običnom“ narodu.

Ja to govorim 20 godina nego sam neshvaćen, kao uvek. Ne mora to da bude sa žrtvama, nego čim krene dranje i gluposti, vozovi, litije, silovanje misica, narodni odisaji sa popovima i ostalo, da šibnu oni jedan Tomahavk u neku šumu, da ništa ne bude srušeno i da niko ne pogine, ali dovoljno blizu da se oseti i čuje u gradu, pa da se puše 😂

I ovaj treba da se pomene. I šta kaže, nije moguće da postoje oni kojima se danasnji svet sviđa više nego onaj iz 1987, pa i ako postoje, mora da je to zato što su takvi ostali zaglavljeni u 1987. Kakva grandiozna misao! Bar više ne pise svaki tekst o istih 15ak lica kao prethodnih 10 godina, i bar mu nije svaki tekst palanačko ogovaranje "ovaj ovo rekao, onaj ono rekao, ovaj rekao ovo, onaj rekao ono, ovde, ovde, ovde i ovde". I on napredovao. Osim iritantnog "ovde, ovde, ovde".

Ma to je samo takvima potpuno ispran mozak i oni ne mogu da razumeju da postoji svet drugaciji od tog njihovog palanackog koji se ne menja "jer tu je tako". Zato je onaj neki što sam negde procitao pobegao iz USA, lekar. Razlog mu je bio "tamo sam samo proleter koji radi za platu, a ovde sam uvaženi gos'n doktor". Ajde! Pa i tu si proleter koji radi za platu, kapitalista svakako nisi, nego tamo moras da pazis da ne pogresis jer ces biti tuzen pa zguzen, a i ljudi ocekuju da dobiju pristojnu uslugu za svoje pare, a tu te gledaju u vr' ociju i kad pišaš po njima kao sto pise da ova radi, i niko nikad nije odgovarao ni zbog cega koliko god gresio, i onda si umislio da si ko zna sta. Mada oni ne znaju da je to to, i u stvari im se pretpostavljam takav prsudupizam sviđa, ama kad nekome govoris "sad ce tetka Dana ovo i ono" to je vređanje.

Verovatno nisu svi tamo od ovakvih, ali ako jesu, očigledno su zreli za smetliste istorije, kao i njihovi uđiguzi. Ne zato što neko to odreduje, nego je tako prirodno. Očigledno ta društva nisu sposobna da se prilagode novom svetu, zato zive u nekim mitovima i u proslosti, uglavnom izmisljenoj, a to je onda recept za nestanak. Sve je u redu.

Da je samo 67godišnji/a nego sam video da je neki majmun koji je prevodio knjige o Hariju Bošu, mislim da je druga knjiga, za čoveka od 55 ili 56 godina pisao "starac". Ne znam gde je lista, ali baš su mogli negde na vrhu liste da ubace "ćale" i "keva" kao popriličnu nekulturu, i pokazatelj nivoa kompleksaštva onih koji koriste te izraze. I objašnjenja tipa "alo, vi koji koristite te izraze, to vas ne čini odraslima, nego samo pokazujete da ste jos uvek nezreli, i da ste nekulturni".

Eto kakve su to kockaste glave, kojima nikad nije ni palo na pamet da neko iskreno veruje u civilizacijske vrednosti i sve, i stalnu promenu itd, i uvek je verovao, pa su ga onda ovakve teritorijalne zivotinje kojima je samo do zapišavanja teritorija, i koje nisu sposobne da nauce nista iz onoga sto su radili i u cemu su gresili ometale nekoliko decenija i vukle nazad, nego kaze mora da se takav necega plasi. Buzdovani obicni. Kako takvi gvire ovde, evo im poruka, u vezi majica i zastava. Baćo, ti u tvojoj kući stavljas tvoje ikone koje tebi simbolizuju nesto u šta veruješ (valjda ih zbog toga stavljaš) , drugi stavljaju u svoje kuće svoje ikone koje njima simbolizuju nešto u šta oni veruju, pa ako te to puno vređa, odgrizi im nečemu leđa, i to je sve. I prestani da gledaš u to šta drugi rade kano dobar palančanin, i da ogovaras unaokolo, nego gledaj sebe, pa na primer popravi zube. Valja se.

Anatomija kukavičluka Jedno do najvećih pitanja sa kojim nam se valja suočiti je kako je moguće da jedan broj naših sugrađana stradanje srpske dece smatra nečim što ih se ne tiče i ne treba da ih se tiče, pa i ako se njime uopšte pozabave, uvek se pod vidom objektivnosti ispostavi da smo nekako uvek sami kriv za svoja stradanja. Takođe, i da ne postoje „naša” stradanja, nego je stradanje uvek jedan opšti ljudski problem, čiji je uzrok određena forma zla. U praksi se, međutim, kad je u pitanju mantra da prvo „treba čistiti u svom dvorištu” (odnosno baviti se samo krivcom sopstvenih sunarodnika) ispostavi da su stradanja opšta samo kada strada neki naš sunarodnih, dok stradanja drugih uglavnom imaju ime i prezime. Veliki broj tih ljudi se izuzetno brine o pravima životinja i životnoj sredini ili pravima manjina. Plakali su zbog žrtava jedanaestog septembra i zbog dece Ukrajine koja pate. Za stradanje te dece krivac se zna i nedvosmislen je – to su Rusi. Za stradanje, međutim, srpske (i ruske) dece, krivo je jednostavno „prokletstvo rata”. Srpski političari koji „ne prihvataju realnost” ili arhaični srpski običaji i vrednosti, pa tako ispade da dečaci u Štrpcu ne bi stradali da nisu otišli da seku neki tamo Badnjak. I njihovi roditelji i drugi autoriteti koji ih uče da ipak imaju neki nacionalni i verski identitet, pa ranjeni dečak, umesto da govori o ljubavi prema svim narodima i sveopštoj (mada ipak pretežno srpskoj) krivici, pokazuje tri prsta. Bavi se takvim stvarima umesto, kako reče jedna sa Tvitera, da ima normalno i bezbrižno detinjstvo, pri čemu se previđa da dečak živi na Kosovu i Metohiji, gde je bezbrižno detinjstvo za srpsku decu daleko od realnosti koliko i ova osoba sa Tvitera od elementarnog zdravog razuma. A to, ipak, i pored svih srpskih grešaka i grehova, nije samo srpska krivica. Osim ako pomenuta osoba ne misli da mir i bezbednost zavise samo od Srba, od njihove spremnosti da bespogovorno prihvataju sve što jači (pod uslovom da je taj jači Zapad) traži. Što je najgore, ova osoba upravo tako i misli. Zona udobnosti Pa otkud onda to, otkud onda takvo pervertirano stanje svesti, takva forma života, takav način razumevanja čoveka i zajednice, koji je lišen svakih vrednosti, smisla, odgovornosti? Baš sam pričao sa prijateljem, jednim od vodećih srpskih pisaca i intelektualaca o tome. Obojica smo rekli – strah. Tek iz tog ugla kad pogledamo vidimo koliko su devedesete za nas bile traumatične, koliko nam je Zapad slomio kičmu i koliko se bojimo da se takva situacija ne ponovi. Jer u međuvremenu smo se ipak konformirali. Na baca nam se relativna udobnost u kojoj danas živimo, bez obzira koliko kukali. U poređenju sa mnogim epohama ljudske istorije, ovaj period je u velikom delu sveta, pa čak i kod jadnih nas, prilično komforan za život i očekivanja su se podigla, mislimo da zaslužujemo mnogo od onog o čemu naši preci nisu mogli ni da sanjaju. Drugo, strah nije samo od siromaštva i nebezbednosti, nego i iz poljuljane slike sveta. Odrastali smo na zapadnoj kulturi i na njen način oblikovanim potrebama i vrednostima, i svaka drugačija perspektiva nam izmiče tlo pod nogama. Čak i oni koji su politički protiv Zapada, ne žele do kraja da dovedu zaključke o prirodi, poreklu i posledicama njegevog hegemonističkog delovanja. Slično kao što stalno okrećemo oči od suočavanja sa razmerama i sa brutalnošću srpskih stradanja u Jasenovcu i drugim stratištima. To je previše bolno i obavezuje – na određen odnos prema nekim velikim silama, nekim susednim zemljama i narodima i, najzad, samom sebi. Na ozbiljnost koraka koji moraju biti preuzeti kako se to nikada više ne bi ponovilo. U istoriji izvesnosti nema, a žrtve su neizbežne ako pokušate da ostvarite makar minimum svojih bezbednosnih interesa, posebno kada se nalazite u nepovoljnom okruženju u kakvom se nalazi naš narod. Dakle, ako se suočimo sa svim tim, shvatimo da se od nas mnogo traži, a taman smo malo prilegli. Zato je lakše poklane pretke i ubijene i ranjene sunarodnike, ili one koji trpe svakodnevni teror, jednostavno gurnuti pod tepih i praviti se da ne postoje. Ili ih potuljeno ismejati, relativizovati, obezvrediti. A to je sve saučešće u zločinu. To je jasno i baš zato se pravi tolika zbrka sa rečima, toliko izbegavanje da se stvari nazovu njihovim imenima, upravo zato da ono što je jasno to više ne bude. Zli nacionalizam Pored toga, devedesetih smo intenzivno i programski učeni da je svaki pokušaj govora o uticaju stranih sila na raspad Jugoslavije, kao i postojanje njihovih interesa u ovom delu sveta, tek paranoja i teorija zavere i da se sve može jednostavno objasniti zlom srpskog nacionalizma, primitvizmom, nedostatkom institucija i političke kulture, odnosno „zakasnelom modernizacijom” po zapadnom modelu. Koju su, inače, promovisali ljudi koji su često imali ozbiljne funkcije u prehodnom jednopartijskom sistemu, koji je sprovidio modernizaciju po nekom drugom modelu, a da pri tome nijednom nisu izvršili ozbiljnu samorefleksiju ideološke konverzije, smatrajući svoju poziciju samorazumljivim kontinuitetom. Učili su nas da svi žele da žive kao Amerikanci, pa tako i danas ako pokažete razumevanje za rusku poziciju u tekućem ratu, oni počnu da vam govore da se u Americi bolje živi nego u Rusiji, pa zašto bismo mi onda podržavali Rusiju, ne mislimo da je valjda tamo bolje. Pri tome, iako su im usta puna morala i vrednosti, u ovom slučaju ne uzimaju uopšte u razmatranje mogućnost drugačijih vrednosnih kriterijuma od čisto materijalnih. Tako je normalno nositi majicu sa američkom zastavom, znamenjem jedne imperijalne sile koja je učestvovala u desetinama, pa i stotinama ratova i oružanih intervenija samo u drugoj polovini prošlog veka, dok je majica sa srpskim zastavom znak nacionalizma i zatucanosti. Infantilizam te vrste karakterističan je i za jedan tipičan model današnjeg čoveka, koji večno želi da živi kao tinejdžer, i to onako kako se živelo u doba kada je on to bio, pa nije spreman da se odrekne ničega što ga podseća na to doba, u praksi uglavnom obeleženo anglosaksonskom popularnom kulturom. Rezultat kukavičluka Ovde, dakle, ne govorim o onima koji su plaćeni ili interesno umreženi da govore i čine na određen način, Prvo – njih je manje, drugo – kada konačno budemo imali dovoljno suverenu državu, oni će lako pasti pod udar zakona, jer će njihovo subverzivno delovanje biti lako dokazivo. Problem je sa onim zastrašenim, beslovesnim, bezosećajnim i ciničnim, koji ne vide zašto bi ih se ticalo išta što se događa njihovim sunarodnicima, i to upravo kao njihovim sunarodnicima. Oni su učeni da pravi „intelektualac” uvek mora da bude protiv (svoje) države i da ima distancu prema svom narodu, jer samo tako potvrđuje svoju civilizovanost i, najzad, nezavisnost. Pri čemu mu zavisnost od, na primer, stranih fondova ili određenih lokalnih interesnih grupa, ili čak dobra pozicioniranost u institucijama, poput državnog univerziteta, uopšte ne predstavlja problem. Jedan važan i uticajan protagonista „demokratskih promena” svojevremeno je bez zazora govorio kako bi Srbija trebalo da ukine vojsku, jer „zašto bismo mi sa nekim ratovali”. Dakle, samo i jedino od Srbije u glavama takvih osoba zavisi da li će se ratovati i samo Srbija, od celog sveta, treba da ukine vojsku, jer to je valjda tekovina normalnog sveta, koji se, usput – i ne obazirući se na ovakvo viđenje „normalnosti” – naprekidno naoružava do zuba. Jedan funkcioner, koji je dvehiljaditih izjavio kako se rat ne može isključiti kao opcija, je javno razapinjan i po kratkom postupku smenjen, iako je rekao potpuno očiglednu stvar – da ne postoji nijedna država koja se unapred i u svakoj prilici odriče prava na oružanu odbranu i zaštitu svojih interesa. Ako takvima postavite pitanje kako to da samo Srbija treba da ukine vojsku, proglasiće vas militaristom ili objašnjavati kako je mir bolji od rata, ali kada biste ih pitali zašto prvo Amerika ne ukine vojsku, gledali bi vas belo, i ako bi nešto uopšte rekli, bilo bi da to nije naša stvar i da treba da „čistimo u svom dvorištu”. Kao da smo jedini na svetu i kao da ništa van našeg malog sveta, dvorištanceta takoreći, ne postoji. Interesantan parohijalizam i palanaštvo za one koji sebe smatraju kosmopolitama i „građanima sveta”, kojima bi svuda bilo bolje nego u svojoj zemlji, mada se po pravilu nikada ne odvaže da naprave korak koji bi tako nešto i dokazao. Takav jednostavno hoće da živi „normalno”, odnosno kao tipski malorađanin-potrošač, pri čemu smatra da njegov „normalan” život zavisi samo od volje njegove države i stanja njegovog naroda, a ne od bilo kojih drugih faktora i stranih interesa. Najvažnije od svega je jednostavno živeti „normalno” i ne postoji ništa što bi bilo vredno žrtve koje bi to dovela u pitanje. Osim, naravno, ako to ne naredi zapadni mentor. Na primer, kada je uvođenje sancija Rusiji u pitanju. Eventualno smrzavanje kao posledica takve odluke opet može biti samo krivica srpske vlasti i Rusije, a nikako tih zapadnih mentora i njih samih. Uz veru da će oni, zahvaljujući svojim „zaslugama”, podrazumevajući biti pošteđeni većih posledica po sebe lično, što je posledica primitivne magijske i rasističke svesti, koja veruje da zlo u osnovi ne dotiče „izabrane”, odnosno „pravoverne”. Ako ćemo pravo, onaj koji je pucao na srpske dečake na Kosovu i Metohiji i jeste njihov saveznik, jer on je to uradio u prilog nezavisnosti „Kosova” i svega toga ne bi bilo da je zatucana i nacionalitička Srbija tu nezavisnost odavno priznala. Onda bi svi valjda živeli u sreći i veselju, a ta deca bi se valjda igrala sa tim čikom, umesto što su ga naterala da u njih puca izazvan njihovim primitivnim verskim običajima. Pošto je „nezavisno Kosovo” tekovina intervencije zapadnog, demokratskog sveta, taj čovek je samim tim pucao u ime tih vrednosti, a protiv primitivaca koji još žive „u srednjem veku”, učeći decu da seku Badnjake i dižu tri prsta. Oni su logični saveznici i to je potpuno konsekventno, priznali to oni ili ne. Impuls društva Ovakva pozicija nekih naših tužnih sunardnika deluje prosto kao rezultat nedostatka inteligenicje ili sociopatskog poremećaja. Međutim, ona je, biće, najpre rezultat dubokog kukavičluka. Onaj ko se jako boji, spreman je da potre sve intelektualne funkcije ili moralne obzire koji bi mogli da ugroze viđenje sveta koje ga koliko-toliko drži na okupu sa samim sobom. Da potre sebe kao čoveka, kao ličnost u ime određene projekcije, maske, iluzije pod sopstvenim imenom. Da svoje neponovljivo i jedinstveno postojanje zameni himerom. Ako na tako nešto pristane, takav čovek će pristati na bukvalno sve i svašta. Jer zapravo, u njemu više i neće biti onoga koji na nešto pristaje ili ne pristaje, dakle autonomne ljudske ličnosti. Zameniće je puki automat sa unutrašnjom strukturom daleko primitivnijom od životinjske. Uz slike ranjenog dečaka napisao sam ukupno tri posta na društvenim mrežama i navešću ih ovde kao odraz prvog i najneposrednijeg reagovanja na događaj: (1) Srpski Badnji dan. Tipičan srpski praznik, sa mecima koji lete na tela naše dece. Naravno da nikog nije briga. I ne mora da bude. Ali nas mora da bude briga. I da jednom konačno prestane zamajavanje. Da stvari počnu da se zovu pravim imenima. (2) Ajde vi što se klanjate idolu svog straha i komformizma, opravdajte ovo. Pronađite neku mentalnu gimnastiku. Znam da vam neće biti teško, navikli ste. Pričaćete o miru po svaku cenu, o čišćenju u svom dvorištu, o uvažavanju realnosti, šta sve nećete smisliti. Samo da biste sačuvali iluziju sveta koja vas još drži koliko toliko pribrane. Ali iluzija se pre ili kasnije rasprši i može da se održava samo silom. A onda se i sila, svaka ovozemaljska sila rasprši… (3) Okupator mora potpuno i do poslednjeg da ode sa naše teritorije. To neće biti lako ni preko noći, ali to mora biti cilj. Sve ostalo je zamajavanje. Sve te naše sujete, zađevice, samoisticanja, brbljarije, traženje dlake u jajetu svakome ko nam nije potpuno po volji, krpice koje volimo i pićenca koja srkućemo. Sve je to đubre i otpad, gnjecavost i samoobmana. Cilj je taj koji je i vredi ono što je korak ka tom cilju. A sve to mora početi u našim glavama i srcima. Svakog od nas. Tu ne sme biti uzmicanja. Stojim iza svega što sam napisao, ali to su samo reči. To su izlivi koji u krajnjoj liniji služe kao odušak od pretrpljenog stresa i umirenje savesti, i meni i onim koji su to pročitali, i koji ne vode nikakvoj promeni. A potrebna su dela. Da bi bilo dela, moraju postojati ljudi spremni na žrtvu. I ljudi sposobni da se organizuju. I neki ljudi na pozicijama moći koji će biti spremni da ih u tome podrže. Da delovanje u sopstvenom interesu konačno postane osnovni kurs državne politike i osnovni impuls celokupnog srpskog društva, i svih Srba, gde god živeli. Vladimir Kolarić je prozni i dramski pisac, teoretičar umetnosti i kulture, autor knjige „Hrišćanstvo i film”. ================== Hajde ovaj prvi neka se žrtvuje i neka se skine sa drzavne sise, a to sto je uštedeo neka potroši kod psihijatra, da ga izleči od toga što neprestano govori o sebi u množini, kao lud čovek, pa ćemo videti.

Ovaj je na putu da izgubi drzavnu apanažu, ako se tu unormali, biće da mu to najviše smeta, i njemu i svima po spisku. I u Izraelu su odavno zatvoreni svi kibuci osim onih koji su ekonomski isplativi, pa bi red bio i ovde ovakvi da privrede nešto umesto što bulazne non stop. Ima medu njima i misliOca koji su dosli do viših nivoa buncanja, kao ispod, gde paraziti i sisatelji daju sebi za pravo da o nekome sude, a sami nikad nisu uradili ništa, osim sto su jedva docekali da se zakace na drzavnu sisu pa da drugi o njima brine. I takvi će pricati o nekakvom kukavicluku ili o "prodaji zbog putovanja" a u zivotu zutu banku nisu umeli da stvore nego se celog zivota kao kurve kriju iza "nas" i iza sigurnosti drzavne sise. U zemlji sa takvim iskustvom koje ima ova treba da bude kaznjivo kad neko priziva ponovnu izolaciju, a kazna treba da bude veca za one koji to rade zakaceni na drzavnu sisu, bez ikakve odgovornosti, jer zabole njih - cak i u (samo)izolovanim zemljama "narod" placa porez, pa su oni obezbedeni. Ovih 300,000 koji u toj zemlji stvaraju neku novu vrednost su za takve i tako izdajnici, narocito jedno 2/3 od tog broja koji rade u stranim firmama, i ovi sto putuju isto. Zadriglo to, pa nece da bude zatvoreno u obor. Prava strahota. Evo ih mudraci i znalci ispod. Pu!

Kompletnu tu kokošarsku bandu kao i one profesionalne peticionaše treba skinuti sa drzavne sise, da zarade za hleb, ako uopste umeju nesto da rade, pa onda posle neka brane sta hoće. Takvi su najveći zlotvori te teritorije, svi lezilebi sa onog spiska koji oni zovu "peticija" , i svi ovi iz teksta. Sreća pa je Basara bio u pravu kad je napisao da su jedine dve vlasti koje su te halucinacije ovih koji su navikli da vladaju peticijama kompletno ignorisu ona Đinđićeva, i ova Vučićeva. Naravno da svi znaju ko je i šta Vučić, ali ako kao kvalitetan oportunista ima nameru da zaštiti svoje dupe da bi ostao na vlasti, pa se malo se ponaša razumno, treba to podržati. Evo dobar tekst i normalan, što je u danasnje vreme retko (bolesne majmune u komentarima ignorisati, jer drugo se i ne očekuje od onih za koje je "pritisak" i "ultimatum" kad god ih neko tera da se ponašaju razumno, u vezi bilo čega): Ибар као Рубикон

Verovatno su dobili IP adrese od administratora koji je verovatno u Srbiji tako sto su ga nekako zastrasili ili nesto. Pa ne moras da krijes, nego mozes da se kacis na komsijski internet ili na neki slobodan, kao ovaj sto je opisao 😂

Pa nema to veze sa Srbijom nego sa Amerikom, a to je bila samo ilustracija sta bude sa mestom gde krljevi i popovi divljaju i time podsticu i druge divljake da rade isto. Onaj ko je pobegao od zuluma krljeva i popova pa napravio zemlju gde je slobodan od takvih, taj neće tek tako pristati da ostane bez sredstava da se brani od eventualnog zuluma, i na to treba i drugi da se ugledaju. Nista im ne bi falilo. Osim ako ne misle da su njihove zemlje pune ludaka i ubica koji samo čekaju da lako dođu do oruzja pa krenu da kose unaokolo. Onda bi to bio problem, a ne što neko lako može da kupi pušku.

Nego cekaj, kakve su ovo price da je nesto na brzinu, bla bla bla...Kako brzo, pa 20 godina to traje, i to ako se ne racuna onih 10+ pre toga.

Znaju ovi iz normalnog sveta to vrlo dobro, zato su sad poceli da koriste jezik i metode koji ovi razumeju. Ne vidim onaj post o tome kako su ovi ovde iracionalni itd, mozda je obrisan, ali svejedno, tu se u tom postu stvari opisuje razmazeno deriste. Na kraju, u kuci gde postoji razmazeno deriste, ono postane diktator. A diktator se najbolje razbuca tako sto mu se uskrati infrastruktura. To su "emisari" sad konacno primenili, pa ovi samo neka se ponasaju normalno, i neka zavrsavaju i to sa Kosovom i sa sankcijama Rusiji, itd, a u svom podrumu neka "vole" koga hoce nikoga nije briga. Pa ako i dalje "vrdaju" sve im treba iskljuciti i iz svega ih iskljuciti. I kad bi se to desilo, video sam negde u komentarima dobar predlog, bilo bi lepo kad bi maksimalno olaksali iseljenje proevropskom stanovnistvu. Maltene kao da je to u EU, da nema nekih posebnih uslova i ogranicenja, osim neki test iskrenog evropskog ooredeljenja, jer takvih tu u principu vise i nema tako mnogo, pa da se ne ljubimo.

U vezi onoga sa drugim amandmanom, jer sam bio odsutan, pa da se ubacim. Ovde očigledno mnogi ne razumeju Ameriku, čak i neki koji tamo zive, iako Bohumilo pokušava da im nacrta. Amerika nije Evropa, nego druga kultura, koju su pomoću puške napravili oni koji su pobegli iz Evrope od zla kakvo je sad prilicno uznapredovalo u Srbiji. To je ovo kad popovi i vlastodršci i ta banda misle da su iznad zakona pa sve ostrvljenije divljaju i u čoporima proganjaju svakoga ko je drugačiji. I onaj ko je od takvog zla pomoću puške pobegao, pa napravio slobodu kakva mu odgovara, teško da će bilo kome dobrovoljno dati pušku. U stvari decenijama ponavljam da u vezi toga svi treba da se ugledaju na USA, i da se proširi nužna odbrana i na odbranu poseda. Npr, kao ona starija gospođa koja se uspesno odbranila od "investitora" pa su digli dreku i brže bolje je proglasili "udbinim likvidatorom" da ne daje "loš primer". Pa da vidim koj će da se parkira ispred ulaza, ili još veće ludaštvo, više potpuna manijakalnost, da neko izađe iz kola, pa pokuša da čupa dvogodišnje drvce, da bi se baš tu parkirao gde je drvce. Onaj ko tvrdi da takvog ne treba odstraniti iz društva, ne odmah konačno, nego u ludnicu, taj i ne treba da bude slobodan. Takođe mi se dopalo ono što je napisao Bohumilo o izjednačavanju šansi. Podsetilo me na onaj slogan ili šta je već iz Amerike, koga sam odavno bio zaboravio: "Bog je ljude napravio različitima, a Semjuel Kolt ih je izjednačio". To je tačno. Zato u Americi nema "narodnih odisaja" kao kod nekih, gde popovi organizuju rulju da prekidaju pozorisne predstave, biju pedere, upadaju u škole itd. U stvari se sad i u vezi toga setih onoga o rulji od Marka Tvena, mislim da je Haklberi Fin knjiga, kad onaj ima monolog o tome kako je rulja nesto najodvratnije na svetu zato sto je sastavljena od samih kukavica, a onaj ko je predvodi, taj je najveća kukavica (kao popovi koji kad im se ukaže da ne mogu da krše zakon podviju rep, a onda organizuju rulju pa se vrste i upadnu u školu). I kako kad onaj na koga je rulja krenula ovako... marginalizuje tog predvodnika, ostali se razbeže. I to je tačno. Zato svako treba da ima mogućnost da se zaštiti od rulje, tj da slobodno nabavlja i "duge cevi", osim automatskog oružja. Ludaci nisu razlog da ova mogucnost bude uskracena, jer ludake nece spreciti to sto nemaju vatreno oruzje da vrse masovna ubistva. Kao sto u jugostocnoj Aziji pistoji onaj "obicaj" - kad neko padne u tzv amok, pa trci unaoko i bode nožem koga stigne.

O "prvom milionu", evo i na forumu ih ima koji mozda nisu milioneri, osim u dinarima, ama su to posteno zaradili radeci za ljude u mrskom inostranstvu, i niko im ne zamera. Mada ih ima koji su isto tako zaradili i preko miliona, u dolarima. I to je pošteno zarađeno, a ovo sve sa tim Ilićem sa kartonskim opancima, i ostalima koji su radili bizmis u zemlji, sve je to duvalo u istu tikvu sa drzavama, raznim, isto kao sad ovi "investitori" sa SNS, prema tome "da su pošteno napravljene, ne bi ih tako lako palili jedni drugima". I otimali. Suza mi duzu stiže sto kojekakvim Ilićima posle WWII "oteli posteno zarađen kapital". A i u to da su tom Iliću bivsi radnici samoinicijativno nosili pakete u zatvor verujem isto kao da su zene spontano pravile skup da podrzavaju onog Jutku. Sve je to ista bagra.

Je li, ovi neki sto podmecu kako je sve negativno danas zaostavstina "komunizma", kako onda to da su Domanovic, Nusic i slicni one njihove price o kultu vođe, o buzdovanima koji takvima aplaudiraju, o "patriotizmu" itd pisali kad komunizam nije ni postojao? Nije lepo da se podmece. Edit: U stvari vidim covek vec napisao, pa da ne brisem ovo, neka ga.