Dzistrou

Vizneski, Ročesti, Norm Ričardson, Stiv Marković, Emre Bajav, Džerod Henderson, Moris Bejli. Da gori Arena.

Očekujem copy paste prelazni rok: (i) vihorno krilo X 2, odigrao pet utakmica za Benfiku/Kremoneze/Monako pre 2-3 godine, pre toga jednu dobru sezonu u Vitoriji/Padovi/Paris FC. Garantuje za njega bivši zvezdin igrač, (ii) najtalentovaniji/najbolji igrač crnogorske Prve lige, (iii) pojačanje iz OFK Beograda, neviđeni talenat na poziciji na kojoj imamo već tri igrača, (iv) povratnik na random poziciji, (v) stranac iz Surdulice/Ivanjice/Kraljevo-Valjevo na poziciji "domaćeg pojačanja", (vi) igrač doveden mimo dosadašnje logike i rezona, bez očekivanja da će zaista biti odličan, na kraju se ispostavi kao pun pogodak, prodamo ga pred narednu sezonu ili na zimu, (vii) golman.

Njegova sledeća stanica je OFK.

Za par meseci će se pisati o Marku Lazetiću, živi bili pa videli.

Čekamo da primimo glup gol.

Kek, Stanković, Kolarov, Milijaš. Tim redom će ići pregovori.

Pred sezonu 2001/02 u Zvezdu je došlo nekoliko igrača iz Milicionara, koji je rasformiran nakon petooktobarskih promena, među njima i Randjelović i Spalević (koji dolazi kao zamena za Drulića). Randjelović je odmah branio na Kipru u prvoj utakmici kvalifikacija za LŠ protiv Omonije tog leta i bio odličan uz jedan kiks, spasio nas ubedljivog poraza. Za Kiprane je tada igrao prekaljeni nemački veteran Rauffmann, mogao je bar tri komada da nam da u prvoj tekmi. Dobro pamtim da je Šmuci imao neka izletanja, da je bio kriv za gol, i da smo svi konstatovali da je kao Kocić, sposoban da odbrani neodbranjivo i primi najgluplji gol na svetu. Pošto nije mogao da brani u revanšu zbog povrede ili kartona (ne sećam se više), na gol je stao mladi Dišljenković i branio spektakularno. U plejofu protiv Bajera na Marakani u prvoj utakmici bio odličan, u revanšu primio tri komada, podlegao malo atmosferi, nemački mediji su ga predstavili kao glavnu zvezdu tima. Bajer je te sezone došao do finala, brutalna ekipa - Bašturk, Balak, Nojvil, Kirsten... Ranđelović je ponovo u Zvezdi zaigrao tek par godina kasnije. Dišljenkoviću je projektovana velika karijera, branio je pouzdano kod nas nekoliko sezona. Sa mladom reprezentacijom osvojio srebro na EP za mlade, kada je selektor bio Pižon. U Ukrajini je imao status najboljeg golmana, uzeo je jako dobre pare i nije nikada bila opcija da se vrati u Srbiju, iako su mediji pisali svašta tih godina. Naročito ne nakon Stojkovićeve izjave "Ima Zvezda već svog Vladimira!" na pitanje kako komentariše navode da je Zvezda zainteresovana da vrati Dišljenkovića. Overall je bio bolji golman od svih koji su branili za reprezentaciju, ali zbog načina na koji je otišao iz Zvezde (bez obeštećenja jer je odbio da produži ugovor), nikada nije bio zanimljiv krimi ekipi sa Terazija. Ranđelović je branio izmedju Dišljenkovića i Stojkovića, pa posle Stojkovića do Stamenkovića. Uglavnom je bio pouzdan, uglavnom najbolji u ligi, ali će ostati upamćen zbog tri pomućenja svesti protiv Lacija, Levadije i Bajerna, koja su nas mnogo koštala. Marković je bio veoma talentovan bek, po mom mišljenju mnogo bolji od Ivana Dudića koji je godinu ranije otišao u Benfiku za lepe pare. Igrao je baš dobro, čak je i u reprezentaciji imao par odličnih utakmica pod Petkovićem. Kada je krenuo niz povreda nikada nije uspeo da se povrati igrački. Drugi mandat u Zvezdi je bilo mučenje za sve aktere.

Paun izašao iz ormara sa ovom postavom. Ćaci.

Umesto da reprezentacija služi da se održava ili diže cena određenih igrača, treba pozivati isključivo one igrače koji su u formi i redovno igraju na kompetitivnom nivou, a u sistemu koji je isti ili sličan onom koji je Paun zamislio. Rezultat talvog pristupa će biti da nam se bod iz dvomeča sa Albanijom ili debakl od B postave Engleza na Marakani, neće ponoviti. Za veće domete, potrebno je jako jezgro od 5-6 igrača koji igraju na najozbiljnijem nivou i imaju određene uspehe. Trenutno smo daleko od toga.

Po meni je najveći problem u igračkom smislu pozicija napadača. Problem se vuče već neko vreme, a kako stvari stoje, neće se dugo rešiti. Mitrović i Vlahović ne samo da nisu kompatibilni, nego nijedan od njih dvojice već neko vreme nema dobar odnos prema igri i ne zaslužuje mesto u XI, čak i da je postava sa jednim špicem. Mitrović je rekreativac, Vlahović je previše sebičan i frustriran slabom formom i zastojem u karijeri. Osam igrača u polju igra neki bezidejni fudbal koji nikada u životu nisu igrali, a najvećim delom zbog toga što napred stoje ili trčkaraju ova dvojica. Na Samardžiću se najviše primeti to odsustvo smislene taktike u zadnjoj trećini, jer on dečko nema pored sebe igrača sa kojim može da odigra dupli pas, a očekuje se od njega da spaja sa golom i ne znam šta da izvodi. Mitrović koji zna malo više fudbala uglavnom izgleda na pravom mestu, ali ne i sposoban nešto da uradi. Vlahovića ne želim da komentarišem, užasno ga je gledati sa njegovim notornim pokušajima da šutira iz svake pozicije gde dobije loptu i izbori se za malo prostora.

Pedantni stručnjak izbriljirao sa izmenama. Bravo.

Čovek Ivanićeve energije ne sme da bude kapiten Zvezde.

Znali smo sve to. Čovek je rizik. Idemo dalje.

Topić ispred Vase.

Kostov malo baca na Pižona stilom igre.