realno *w

Nadao sam se da će biti mesta za Matiju Kustudića. makar na širem spisku. Onakav pregled igre se retko viđa. Mada, sad kontam da je ovo 2003. a on je 2004. Ne znam ima li nešto za njegovo godište?

Ovde se potpuno slažemo, to je i moja poenta. Nisu svi isti, neki su normalno, neki su razmaženi dramoseri. Strah od povrede, razumem zglob, koleno, rame... Glava? To ne, nikako. Osim ako je neko dramoser.

Ja sam se bavio sportom ukupno jedno 15 godina, video 1001 povredu i težu i lakšu, nikad nisam bio u situaciji da neko umire na terenu, a dan kasnije leti po istom. I još ajde da je neki bol u kolenu, pa da neko kaže ajde da ne rizikujemo sa pomeranjem previše, dok se ne vidi šta je, nego udarac u glavu, onako slabog intenziteta. Ma komedija potpuna. Da je seo na klupu i rekao, ok, ne mogu više danas da igram, ali ne, morala su invalidska kolica, trebali su da sklone konstrukcije koševa, da može hitna da uđe po njega na teren.

Kakve veze ima da li je omiljeni ili ne? Pa evo ja sam oduvek gotivio Micića, u mlađim kategorijama omiljeni bez premca, pa ću opet reći kako je najveći dramoser u istoriji evropske košarke. Čoveka su bar tri puta tokom karijere izneli sa terena sa takvim grimasama, da se zapitaš hoće li preteći. On posle 5 min nazad na terenu, šprinta, menja pravac u trku, završava preko centra. Niko se ne sprda sa povredama i reakcijama, dok ne vidiš šta je stvarno. Ali ako čoveka iznesu sa terena, a manje od 48h kasnije igra 40 minuta, 20 skokova, poeni, blokade, leti po terenu, ne može nijedan bek da ga prodje, a još ti nije prvi put, onda to zaista zaslužuje sprdnju.

Kad smo kod Tine, lako joj crna zemlja bila, moja omiljena stvar:

Jelena Bulajić, par praznih mesta, pa svi ostali u ovom stilu. Subjektivno, priznajem, ali ne odustajem. Na ovoj drugo slici je moj pokojni nastavnik tehničkog.

Rekoh to i juče, da se igrala prva u Areni, drugačije bi sve izgledalo. Cele godine su u Areni, normalno je da se tu najbolje osećaju. Što se atmosfere tiče, jasno da je svima trebala ovakva jedna tekma. I igračima i navijačima.

E jbt, baš kul lik bio, delovao kao vedar i raspoložen lik, ali sve je to tako relativno... Što bi rekli - You never know what battles people fight. Ili ti njegovim rečnikom, šta se dešava "ispod haube"...

Ne razumem baš ovaj argument, kod igrača koji imaju takve brojke, pričamo o Dirkovih 0,3 više trojki po meču? I to samo u regularnom delu, pošto Dirk u plejofu pada na tačno 1 pogođenu, naspram Jokićevih 1.8, uz osetno bolji procenat.

Daj ti Žoc još jedno 5-6 minuta postave, da ne bi gledali u pasulj koliko mogu da zaseru Madar, Smajli i Anđušić.

Petorka zvana ubijanje momentuma.

Sećam se perioda sezone kad je Janis igrao odbranu.

Odbrana je kriminalna i dalje, naročito sa Smajlijem. 38 poena je samo po sebi loše, a imali su i par zicera, lopti koje su im pobegle, naravno mogla je ući neka trojka više. Ipak, utisak mi je da ni prvi meč ne bi u Areni izgubili, ne postoji šansa. Em nisu navikli na Pionir, problem sa sezonskim/praznim stolicama, Real, sve se skupilo. Ovde su ipak pravi domaći.

E upravo ovako se osećam, bravo gazda

Papapetru dobar.

5. ispadanje Smajlija iz odbrane u pokušaju da ukrade loptu.

Madar druže, može li to malo jednostavnije?

Smajli je tragedija. Nijedna pomoć, nijednom igraču, iz 4 prilike. Okrene leđa obruču dok protivnički igrač polaže u koš. Igrač potpuno nesvestan dešavanja na terenu.

Smajli u svoja 2 minuta u parketu, 2 puta potpuno zaboravio na igrača.

Naneli ima polaganje, baca Lesoru izmedju trojice. Odsustvo mozga traje. Na metlu u polufinalu Treba i do te metle doći.

Na šta liči ova ekipa.

Nije normalno da se onoliko padne. Ok, nisam očekivao da ne znam kako blistamo, ali da dođemo u situaciji da budemo na šut ili 2 od ispadanja? Da imamo 35 skokova manje na dve utakmice? Teško blamiranje. Ali ok, jednim delom se i ja nadam da si u pravu. Da nam treba jedna dobra tekma i sigurna pobeda da se malo makar vratimo. Igra li Madar noćas?

Mnoge tekme sam proživeo emotivno, u smislu da se toliko nerviram, da mi ne bude dobro, ali druga tekma sa SCom je bila neki novi nivo po tom pitanju. Na pola treće sam seo u kola, otišao kod stara majke, uzeo neki od njenih lekića, da se smirim. Ulgavnom, utisak mi je da je ova ekipa psihički i fizički polumrtva. Male su šanse da mi se promeni taj utisak, ali ajde da se još malo nadamo. Za početak da krenemo od ove tekme večeras. Da pokažemo mnogo više energije i rutinski ovo rešimo, inače ću to videti kao znak da nema šanse da se više trgnemo ove sezone.

Što?