Chaos Is Me

Baš su nekreativni Francuzi. Delavedova je kuče.

Iako je Bogdan odigrao zaista vanserijski turnir u napadačkom smislu, meni se nikako nije svidelo ovo građenje ekipe oko njega kao da je Jordan. On je vrhunski strelac ali ne i igrač koji čini druge boljima, nešto otprilike što je Bojan Bogdanović radio za Hrvatsku. Nije uspostavljena inside out igra. I Francuzi su sa Fournierom imali istu koncepciju na ovom prvenstvu. Da me ne shvatite pogrešno, Bogdan je svoju ulogu izneo maksimalno pa i preko toga al moguće da su mnogi bili u podređenim i neugodnim ulogama. Ovakav koncept nam nije mogao doneti zlato. Individualno o igračima ću malo kasnije. Ostajem pri stavu da nam je najveći problem bio nedostatak drugog beka koji može da bude opasan napadački. Što se odbrane tiče, samo smo na 1 i na 5 isključivo sa Milutinovim mogli dobro da je odigramo.

Lupio si.

@Crni Bombarder na temu SM vs AV: Možda je zvučalo oštro, ali nisam nikako imao nameru za bilo kakvim ličnim vređanjem već više na podebljavanju svog čuđenja tim stavom. Nije problem da se izvinim ako smo se nešto pogrešno razumeli. Mislim da je to bilo očigledno. Evo, još se čudim i ne mogu da prestanem da se čudim. Nisam tebi uopšte kačio epitet odbrane SMrada i apsolutno sam pretpostavljao i za tebe kao i za svakog normalnog da nisi bio pristalica vlasti 90ih u Srbiji. Ne bih da širim temu, jednostavno se ne slažem. Ne treba ni da ponavljam koliko i šta sve meni smeta kod ovih današnjih zlikovaca, ali kao što sam rekao (čak mi je apsurdno da na tu temu uopšte ponovo obrazlažem) - za njih samo srebrna medalja. Da ovih "zlatnih" nije bilo, ne bi bilo ni ovih današnjih govnara. Što se tiče kritike vezane za forum, slažem se uglavnom. Mislim da je trenutno na najnižem kvalitativnom nivou od kada ga ja posećujem (ovaj shvatam kao pravnog sledbenika starog, dakle deo iste priče). Sve je manje interesantnih i postova i forumaša.

Kakav je bio sastav publike na Muse? Ja sam njih uvek kapirao kao bend za devojčice ili likove koji bi da slušaju nešto ozbiljnije al ne baš previše, pop prog.

Micić nikako nije zaslužio prelaznu ocenu, bio je očajan. Nažlost, znamo i zašto.

tata mode on: Samo delgado i FKP imaju titule vicešampiona.

Tim mi je manje jasno tvoje razmišljanje, osim ako za vreme Zlobe nisi živeo u inostranstvu ili su ti roditelji bili u upravnom odboru Jugopetrola i Beobanke. Nema potrebe od Vučića praviti nekog Saurona, to bi on i hteo. On je običan umno poremećeni politički pilićar koji ima delusion of grandeur. Upao sam sad ovde u neku paukovu mrežu poređenja dva zla, ali uostalom AV i njegova klika su posledica totalnog pandemonijuma pod Zlobimirom. Tačno je, AV bi možda želeo da je sveprisutniji u svakom aspektu delatnosti u ovoj zemlji, ali za sada u rezimeu nema ratove, sankcije, betoniranje političkih protivnika, veći broj ubistava novinara, opštu ekonomsku i privrednu devastaciju, nemogućnost da se ode i do Grčke, kamoli dalje i da se ne prisećam dalje, muka me uhvati. Nije da nema potencijal ali stvarno nema razloga da mu dajemo epske proporcije.

Ljudi, ovo je samo igra. Pa i te naše zlatne reprezentacije su se neretko volšebno provlačile. Jedna lopta često odlučuje između pobede i poraza. Nemamo tapiju na vrhunske rezultate. Igra se dosta promenila, u svakom slučaju je sada globalno popularnija, a naročito u ozbiljnim EU zemljama. Smešno mi je tražiti neki dublji, politički kontekst vezano za poraz u kome te natamburaju Skola i Kampaco.

Pop je ogroman trener ali nije bez mana. Sujeta i tvrdoglavost su itekako njegove odlike, posebno pod stare dane. Čini mi se takođe da celu priču nije ispratio sa dovoljno entuzijazma i energije. I njegov fejl svakako, kao i ovih drugopozivaca.

@Crni Bombarder Bez zezanja, koliko imaš godina? Ovo danas, bez obzira na nivo gađenja koji osećam prema ovom režimu, je obećana zemlja za ono 90ih, nemoj da se zajebavamo. Kakav kontekst? Kurac smo bili u globalnim okvirima i tada i sada samo što ovaj ludak izgleda ipak nije baš toliko enormno lud (mada je verovatno zanimljiviji slučaj sa psihopatološkog i psihijatrijskog aspekta) da uđe toliko "u nekošeno". ŠBBKBB priče ostavimo za kafanu, neozbiljno je.

Žao mi je što je pamćenje u našem narodu slabo razvijena kategorija. Koliko god Aca Srbin bio "sveobuhvatniji ludak", sve dok nas ne utera u neki rat, masovno izginuće i izopštenje iz celog sveta, za mene može da bude tek vicešampion zla.

Amerima je ruku na srce dosta falio Tatum koji je ipak najkvalitetniji košarkaš među ovom grupom uz Mitchella i Kembu. Najviše me je razočarao Myles Turner za kog sam mislio da će da izdominira iz drugog plana ali je odigrao kao papak, očigledno nije taj kalibar. Ovi ostali su sve osrednji NBA igrači kakve imaju i druge reprezentacije. Za Amere je uvek bilo bitno zbog slabe uigranosti da imaju lidera, njega ovde nije bilo iako se Mitchell trudio da to bude. Možda u nekoj kasnijoj fazi karijere. Što je najgore, nisu ih izbacili Francuzi nekom savršenom egzekucijom (Grčka 2006 kad ih je odškolovala sa sve mladim Lebronom, Wadeom, Melom, Howardom) ili šuterskim ludilom (Čiča 2002), već jednom tek iznadprosečnom fajterskom partijom. Tanak tim.

1. Kakvo kurac podmlađivanje? Nosioci reprezentacije najmanje do OI 2024 treba da budu Jokić, Bogdan, Micić i Milutinov, ako je moguće i Kalinić. Teo i Bjelica kao ozbiljna veteranska podrška. Jović u ulozi Saše Obradovića iz igračkih reprezentativnih dana. To je fantastična osnova. Videti da li ima leba od Vanje, Boriše i Gudure. Ako neki od ovih talenata do tad ostvari nešto zapaženo u igračkoj karijeri, može kao dopuna. To su sve na seniorskom nivou smešni igrači. Smatram da je pogrešno da reprezentacija bude neki poligon za razvoj ili surogat za klupsku košarku. Radulja je završio svoje (odličan lik i ljudina inače al mislim ipak malo neozbiljan za kapitena), verovatno i Bobi. Simon svakako, neće biti mlađi a i sad je relativno nebitan. Birča je nebitan i na ABA nivou, moći će za 20 godina da učestvuje u nekoj emisiji o srebrnim momcima, gde će se naši potomci pitati who da fuck je ovaj? Luča i Nedović mogu da budu neki specijalci i narednih par godina. Situacija je sasvim dobra sa igračke strane. 2. Smara malo to potenciranje vezano za Naprdnjake i slično, ne igraju oni na parketu niti postavljaju taktiku. Da li treba da podsetim ko je vodio državu u vreme velikih košarkaških uspeha 90ih, s kim su išli igrači da se slikaju i kome da nose pehare? Verujem da je srpska košarka još uvek toliko dobar proizvod da sva politička sranja u vezi sa njom budu debelo sekundarna.

Ne postoji univerzum u kome neko može da me ubedi da su Embiid ili Jokić individualno bolji od Davisa.

Al je Gobert demonstrativno proterao ove iz reketa. Rim protection at its best.

Iako smo igrali bednu odbranu, nama je za prolaz nedostajalo samo: - da sve minute na 5 iza Jokića uzme Milutinov, takođe da odigraju 10-ak minuta zajedno na parketu njih dvojica - bek sposoban da ubaci 10 poena, a da se ne zove Bogdan

Boban ne da je bio loš u ovim bitnim utakmicama nego je bio hodajuća parodija ala Slavko Vraneš. I to u napadu. U odbrani je bio standardni nepokretni čunj koga se niko ne plaši iako bi svakako trebalo, shodno fizičkim karakteristikama. Čak je i pogubljeni Sale video da od te priče nema ništa, padali smo u rupu uvek sa njim na parketu, makar i za to malo vremena. Da je najveći problem ekipe - svakako da nije.

Nadam se da ovo niko neće shvatiti na pogrešan način. Nama je na ovom prvenstvu mnogo falio Vasa Micić, makar 50% onog Vase iz Efesa. Nažalost, potpuno je razumljivo zašto ga nismo imali. On je taj igrač koji u praksi može i da probije, i da šutne, i da razbije šablon, i da preuzme malo loptu i skloni totalni fokus sa Bogdana u spoljnoj liniji. Jebiga, biće prilike.

Nisam se lepo izrazio. Imali smo mi kvalitet na papiru ali u ovakvim mečevima gde smo nadigrani pre bi neki Nedović nešto doprineo nego Lazić. Fora je u tome što je u sportu jako tanka linija između trona i provalije, posebno kad učestvuju ekipe sličnog kvaliteta.

Ja se ne bih složio. Falilo je ovde košarkaša visoke klase. Jokić je bio nespreman i slabo implementiran u tim, Bogdan je pre svega strelac što sa sobom neizostavno nosi dozu košarkaške egoističnosti, Bjelica izgleda više nije taj kalibar da na ovom nivou pravi razliku. Ostalo su sve korektni ali ni po čemu specijalni igrači od kojih su najbolji onaj koji je jedan imao užasnu porodičnu tragediju i shodno tome odigrao kao amater (Micić), a drugi iz nekog razloga nije dobio ulogu koju je morao da ima (Milutinov).

Scola mi nikad nije bio omiljen lik, zapravo mi je bio antipatičan kao i cela ta plejada nosilaca zlatne argentinske reprezentacije sa izuzetkom Manua, ali čovek je doktor košarke, bio i ostao. Da je bio malo eksplozivniji ili barem viši, samo nebo bi bilo granica jer za njega nema tajni na parketu. I ovako je imao divnu karijeru, složićemo se. Svaka mu čast na školovanju mlađarije i danas i prethodnih godina.

Ne znam odakle bih počeo. Nadigrani smo i to debelo. Da su Argentinci imali još kojeg napadački potentnog visokog izuzev Skole, ovde bi bio pravi debakl. Suštinski, dobili su nas na vrlo sličan način kao i Španija, trčanjem, šutiranjem i kretanjem generalno. Osim toga, Argentinci su uvek bili poznati kao neviđeni fajteri i na tome im svaka čast. Mi smo, kao i u većini sportova, užasno spori i tromi, ali ovog puta ne i lucidni i metodični. Timski su nam održali lekciju, kao i Španci. Baš onako kako smo mi mislili da ćemo preslišavati redom. Pomislili smo da smo veći od igre, ali nismo. Nismo poštovali igru. Pa i neke dobre individualne partije su zapravo tek posledica individualnog kvaliteta i ništa više. Nema onoga što se zove added value, nije postignuta sinergija. Verovatno će narednih dana isplivati razni tekstovi, razne afere, što stvarne, što izmišljene. Živimo u tabloidnom svetu gde 12 momaka igra košarku, a milioni od toga grade neke svoje sudbine i vešto ili manje vešto laprdaju. Znamo svi gde živimo i ko vodi državu, ko vodi savez, ko obezbeđuje sponzore i ko postavlja "brend menadžere" reprezentacije, svedoci smo rada javnog servisa i njegovog kvaliteta realizacije ovih prenosa, svedoci smo košarkaških stručnjaka sa vokabularom od 50 reči, blablabla, ali ovo zapravo jeste samo sport ili, još lepše rečeno, igra. Mi smo silovali tu igru nakaradnim rešenjima, tvrdoglavošću i arhaičnošću i možda i ima nešto poetsko u tome što je poletna, brza igra porazila dinosaurusku košarku koja zapravo nije ni imala glavnu komponentu, a to je odbrana. Saša Đorđević je igračka legenda, bio, jeste i ostaće zauvek. Međutim, evidentno je da taktički nije nek naročit mag, da je tajna njegovog uspeha u harizmi, motivaciji, stvaranju timskog duha, elokvenciji i auri koju nosi kao "nepobediv šampion" iz igračkih dana. To ponekad nije dovoljno. I ne samo to, Sale je fejlovao u onome u čemu je do sada bio odličan. Njemu nedostaje jedna ogromna stavka da bi bio bolji trener, on jednostavno nije fleksibilan. Možda se previše uživeo u mit koji je stvoren i koji je negovao, a za koji je imao podršku i podstrek javnosti sve ovo vreme. Bilo je lepo biti lice sa reklama i megacar, sport daje mnogo ali i uzme dosta, neproporcionalno i neracionalno. Saša Đorđević je najveći krivac za ovaj neuspeh, ne Vučić, Suzana Vasiljević, Danilović, Tomašević, Vujošević, Čović ili Nugetlija...nego Saša Đorđević. Kada budemo videli od njega da prihvata tu odgovornost, automatski će dobiti predispoziciju da bude bolji trener. Kao što sam više puta ponavljao, Kalinić i Nedović su evidentni igrački nedostaci. I dalje verujem da je njihovo odstranjivanje Saletova lična odluka, čovek je nefleksibilan i svakako svestan da je u javnosti mnogo veće ime od bilo kog igrača, pa i ovih najboljih koje imamo. Što se Kalinića tiče, naravno da je nedostajao i to mnogo igrački ali isto tako naravno da on sam po sebi ništa ne bi garantovao jer ni Lebron nije mogao baš uvek do zlata ili prstena. Previše se potencira i prenaglašava Kalinićev stav prema državi i vlasti. Ja sam jednom rekao, za mene je da si protiv Vučića conditio sine qua non za ok osobu, ali to je samo uslov bez kog se ne može, nikako i dovoljan uslov. Dečko je džulov, više puta dokazano i definitivno je propustio priliku da sve ovo gospodski istrpi i vrati se jači. Svestan sam ja da je danas teško očekivati od profi košarkaša da budu po manirima Radivoj Korać ili Krešo Ćosić (mada verovatno do nas danas dolaze samo njihove romansirane biografije) ali neki red i osnovna pravila pristojnosti su imperativ. Nedović nam je, takođe, jako falio, sumnjam da bi nešto ovde uspeo da preokrene jer nema baš istoriju šampionskih poteza, ali u teoriji je tip koji zna da dribla, da šutne, da podeli pas i, što nam je najviše nedostajalo, da trči. Biće prilike za neku individualnu analizu. Teško je. Postoje sigurno vankošarkaški problemi u ekipi, a i sam smrtni slučaj u porodici jednog od 12 momaka bi bio dovoljan da ih sve ozbiljno uzdrma. Međutim, moramo da poštujemo košarku i da pokažemo da smo bar delimično izvukli neke pouke time što ćemo odigrati maksimalno ove utakmice za plasman. Po tome nikad nismo bili poznati, al jebiga, nismo mi preplaćeni na medalje i podsmevanja Hrvatima, Grcima ili čak i Amerima. Ovo je ozbiljna šamarčina ali nadam se da možemo da se ponesemo kao košarkaška nacija, a ne kao isto to što jesmo samo bez predznaka "košarkaška". OI su mnogo bitne, nema ni godinu dana do njih, ako smo košarkaška nacija, trebalo bi da nam je jebeno stalo da se nađemo u Tokiju dogodine.

Zašto ne igra Milutinov koji je kao stvoren da razgrne dole i da malo zaštiti obruč?

E moj Saša.