Chaos Is Me

Prži Monk, svaka čast

Al je loš Huerter, u napadu se ispucava bezveze a u odbrani je slabašan i nikakav za poziciju SF. Warriorsi baš slabi u defanzivnoj tranziciji, primili su masu poena na nepostavljenu odbranu.

Baš dobro igraju Kingsi. Sudije upadljivo na strani šampiona. Ovoj kljusini Looneyu se svašta dozvoljava.

Odlična utakmica u Pireju, ne zajebavajte. Hayes Davis baš opasnu sezonu igra a uvek mi bio bezveznjikav igrač.

Polako rođaci, koliko znam još se niko nije plasirao na F4 matematički.

Jeste, otac mu je bio dekan Američkog univerziteta u Bejrutu, gde je nažalost i ubijen.

Možda ovi klinci i naprave nešto, a to što tamo trenutno igraju ovi naši igrači iz dvadesetog ešalona ne znači ništa. Rony Seikaly je iz Libana koji nema nikakve veze sa ovim pustinjskim skorojevićima. Dosta Amerikanaca živi u Bejrutu.

Prva lajna - to je to, ko će osvojiti EL ne zavisi od nas ni najmanje, mi treba da se bavimo onim takmičenjima na koja još imamo uticaj i da probamo da odbranimo oba trofeja. Druga lajna - ovo je sve individualno, ja bih npr voleo da uzme bilo ko osim KKP (i Barse). Treća lajna - motiva ne bi smelo da nam fali uzeo KKP EL ili ispao od Reala posle preokreta koji je highly unlikely.

Polako s tu Evroligu, Partizanu svaka čast ali ima još da se igra. Ja doduše sve vreme očekujem da oni padnu malo sa formom a oni sve bolji, ali pitaćemo se i mi tu nešto, nismo ni mi daleko od ovog društva što je preostalo u EL. Ako budu bolji i pošteno nas dobiju, ruka ruci - izgubili smo od jako ozbiljne ekipe u tom slučaju. Ali nema skidanja gaća unapred. No, prvo Zadar.

Ne očekujem arapskog igrača u NBA uskoro jer oni jednostavno nemaju ni minimalan talenat za tako nešto ali zato očekujem dosta dobrih igrača da postanu naprasno Katarci, Emiraćani ili nešto slično.

I ja mislim da će Nuggetsi proći (doduše u 6 ili 7 utakmica) baš na konto uigranosti i činjenice da se zna prvih 8 igrača od prvog do osmog. Za Sunse bi bilo mnogo bolje da su ozbiljnije izazvani od Clippersa, što je postalo nemoguće od trenutka kad je Kawhi otpao. Nisu oni ništa spec igrali u toj seriji, osim Bookera koji je razvalio, posebno u odbrani. Što se Bostona tiče, mislim da će tek sad protiv Phile pokazati šta stvarno mogu.

Ovo je došlo tek u poslednje vreme, jedno vreme su igrali klasičan iso basket na čelu sa Punterom koji je jebiga ubacivao divljačke i neizgrađene šuteve jer je takav igrač, bolje ih pogađa nego otvorene. Takođe i Exumovi janisizmi, svesno u desno, daleko je to od izgrađenih šuteva. Međutim, u poslednjih recimo mesečak dana stvarno kidaju, traže rupu, dobra rešenja, eksploatišu slabosti, ali ruku na srce imaju i dosta sreće u nekim situacijama. Inače, ortak koji je imao prilike da gleda jedan KKP trening u Areni kaže mi da su vežbali dve akcije ceo trening i to svaki igrač u svakoj kombinaciji uloga - i kao plej i kao šuter i kao drajver i kao skriner, čim nešto nije bukvalno u milimetar kako je Željko zamislio - prekidaj i idemo ponovo ispočetka.

KKP timski šutira preko 40% za 3 ove sezone i preko 83% sa linije bacanja. Strašne stvari. Pri tome, bacanja u poslednjih mesec, dva gotovo i da ne promašuju. Uvek se neko nađe da bocne trojku kad treba. To ubija protivnika u pojam totalno, tim pre što KKP iznuđuje mnogo bacanja, posebno Punter, Exum i Lessort. Još jednom se pokazuje na primeru Reala da je moderna košarka igra bekova i prosto je neverovatno da su dozvolili ovakav pomor na poziciji pleja, sa dva penzionera (vidljivo i prethodnih sezona, nije kao da su Chacho i Llull propali tek ove sezone) i jednim krajnje prosečnim EL igračem. Vraćam se na tuču. Što više gledam, sve mi luđi potez Yabuselea koji je lagano mogao da "zaključa" Exuma i ne dozvoli mu neku eskalaciju sukoba ali je umesto toga rešio da glumi kečera i mogao da mu slomi vrat da je ovaj pao pod drugačijim uglom. Lessort je kao i svaki nasilnik ponovo krenuo na najslabijeg umesto da krene na zemljaka koji po gabaritima može da mu parira, klasično jaje. Ostali učesnici - ne bih im previše zamerao, Punter je pao na provokaciju ali ništa što nismo viđali već 100 puta.

Pre svega, šteta je što je košarka ostala u drugom planu. Partizan je imao odgovor na svaki pokušaj Reala da se vrati u život a i ti pokušaji su više bili stihijski nego planski. Partizan je u neverovatnom samopouzdanju, kao neki teniser u prajmu za koga znaš da ti neće pokloniti ništa i da će robotski svaku tvoju grešku kazniti. Real bez Tavaresa kao poštar bez adrese, pilot bez stjuardese. Nervozni, uznemireni, pregoreli. Iako je KKP svakako imao odlično suđenje, Madriđani su dizali frku na bukvalno svaku sudijsku odluku a većina su bile ispravne. Što se tuče tiče, žao mi samo što se Yabusele i Lessort nisu, kao dva vrhovna vola, međusobno dohvatili nego su obojica kao cave sa leđa glumili neko ludilo, pri čemu je onaj rvački zahvat debeloguzog mogao baš gadno da se završi za Exuma, potpuno sulud potez i za ozbiljnu suzpenziju a o Lessortu sam već dovoljno pisao pa da se ne ponavljam.

Kao nenormalan je skakao Jovan Koprivica. Milutin Aleksić je bio sušta suprotnost, neki Bodiroga za sirotinju, priličan sporać ali dosta inteligentan igrač. Mislim da je jedno od najvećih iznenađenja u istoriji večitih derbija napravila Zvezda sa Krečkovićem kad je u nekoj utakmici sa bednim sastavom dobila tada mnogo moćniji KKP, a Aleksić je nešto izdominirao na tom meču sa 30+ poena.

Pošto je evroliga drugorazredno takmičenje, a vidimo da je 15 miliona e dovoljno da se bude konkurentan tu, a po najavama državna slavina će nastaviti da teče za oba blizNaca, vrlo moguće da će se ukazati još neka šansa komentatorima navijačima da se poraduju dok komentarišu "svoj tim". Iako je Arena klasična sns priča koja polako prerasta u monopol, sigurno je da daje daleko najbolje uslove u državi ljudima koji se bave sportskim novinarstvom, tako da je razumljiv prelazak svakog u njihovo jato, na kraju krajeva ti ljudi se ipak bave sportskim temama a ne političkim (osim kad mora ponešto da se prećuti ili utiša ton).

Smorili ste za medalju. NBA je liga superstaova, kad je "dobra godina" oni se hajpuju kao bogovi, red je i da pretrpe najveću kritiku kad se fejluje. Osim toga, naravno da kritike zaslužuju i ostali, na čelu sa Budakom. Ovo je žešća bruka Bucksa i tu nema šta da se priča. Inače, da sam Nugetlija, sutra bih menjao Murraya za Holidaya, šta sutra, danas.

Da, prvi. Ali Roadburn je stvarno specifičan festival, nije kao ovi veliki na poljanama i za normie ekipu. U Češkoj sam bio 5 puta na Brutal Assault ali to nekako ne računam u zapadnu evropu.

Bio sam na Roadburn festivalu u Tilburgu, pa evo neke reportaže sa drugog foruma ako ikog zanima, prejak utisak je ostavio festival na mene i ne znam što se nikad ranije nisam organizovao da ga posetim. Utisak broj 1: zvuk je na skoro svim bendovima i na skoro svim binama bio savršen - kao milion dolara sve, ne može da se poredi ni sa čim i bukvalno mi svi koncerti i svirke do sada deluju nekako amaterski što se zvuka tiče. Ovo je svetska klasa festivala i u skladu sa tim je cela ta tehnička i produkcijska strana događaja izvedena besprekorno. Naravno, ako si baš blizu bine osetiće se to na vokalima koji su tad tiši i razbacani, ali čim si na bilo kojoj udaljenosti od 5 m na na dalje sve je fenomenalno. Utisak broj 2: iako je meni lično to prijalo, ne može se poreći da je sve pomalo "suviše savršeno" tako da beži u sferu sterilnosti. S obzirom da je prosek godina na festivalu 40+ nije ni čudo, međutim neverovatno mali broj raspadača i šljama je bio prisutan, a oni ipak daju malo šmeka celoj stvari obično. Unutra praktično niko ne puši niti vari iako nigde ne piše da je zabranjeno, jednostavno RB publika je izuzetno pristojna i disciplinovana, do te mere da su mi zafalili povremeno goveđi thrasheri i slična bratija, mada ovo realno nije festival za njih. Bukvalno nijedan incident nisam video, mada su se neke nežne dušice nešto žalile po nekim FB grupama, ali s obzirom da dosta publike tu ima drugačijeg senzibiliteta i seksualnog opredeljenja - ni to ne čudi. Utisak broj 3: ovo definitivno nije festival za one sa plićim džepom, cene pića i hrane su jelte zapadnoevropske, a dosta para ode i na raznorazne prevoze jer je retko ko smešten u Tilburgu. I merch je nešto skuplji nego što smo mi navikli, ali ništa strašno. Evo šta sam ja slušao: Dan prvi - Otvorili smo sa švedskim post sludgerima NORNA (čiji je idejni tvorac Tomas iz kultnih Breach) međutim oni su zvučali bukvalno kao bilo koja Cult of Luna kopija, deljanje bez imalo autentičnosti. Tu smo se odmah uverili da će zvuk svuda biti glasan do jaja ali veoma balansiran i razgovetan. Preporučio sam saputniku PREDATORY VOID, bend članova iz Amenra, Wiegedood i ostale poznate belgijske bratije i oni su razneli baš, veoma moćan ženski vokal, još moćnije režanje gitare i generalno jedan intersantniji pristup tom post nabadanju. Izdali su ove godine prvi album pa da se overi. Potom jedna od poslastica i bendova zbog kojih sam potegao put - BURST je zaista unikat od benda, niko ne svira tako nešto ni nalik njima i njihova muzika zvuči neverovatno sveže iako im je poslednji album izašao pre ravno 15 godina. Prošarali su kroz najveće hitove sa poslednja 3 izdanja koja su sva prilično savršeni albumi tako da sam upao u žešću ekstazu odmah i nije me puštalo do kraja. Nadam se da će nastaviti sa radom, jeben jeben bend. Na malom Next stageu (bivši Green room) uhvatili smo malo ambijentalne sentimentalce ESBEN & THE WITCH, riba je super pevala svoje setne note i taj suptilni vajb bez bubnja mi je prijao nakon svega, mada sam još procesuirao Burst i njihov nastup. Nije bilo previše vremena jer je na mejnu tada svoju oporu misu počela JULIE CHRISTMAS i opravdala dakako ulogu kultne pevačice RB zvuka, ne postoji vokal kao što je ona - psihotična poremećena lutka moćnog glasa i velike harizme. Mogao bih se požaliti na setlistu jer sam intimno priželjkivao malo više osvrta na Battle of Mice dane, ali sve je realno bilo kako treba, čak je Julie pojila publiku Jack Danielsom sa bine. Veče smo mogli zatvoriti sa Spirit Possession ali nije bilo puno snage a i oni su bili na najmanjoj Hall of Fame bini gde je kao u prknu gužva, pa smo ipak odlučili da iz pozadine ispratimo DEAFHEAVEN i njihovu prezentaciju pitchfork favorita Sunbather. Zvučali su prilično ubedljivo, vizuali sa bine su bili predivni i svetski, a show je ukrao George Clarke koji je plesao poput striptizete na bini i imao stvarno upečatljiv performans, pripadnici LGBT zajednice su sigurno uživali. Pošto je sve bilo pod konac moglo se i definitivno utvrditi da je Sunbather pomalo precenjen album koji ima dobre momente ali i dosta praznog hoda, te da je njegova popularnost u dobroj meri posledica stvari koje prate muziku a ne same muzike. E da, videli smo onog Kerija kako džogira po Tilburgu par sati pred nastup. Doesn't get much gayer than that. Dan drugi - zbog izležavanja u našoj seoskoj sobi propustio sam Ad Nauseam, al pošto sam ih već ranije slušao nisam bio toliko tužan. Zahvatili smo malo kraj benda TROUNCE, projekta Jone Nida (Coilguns, ex-the Ocean), bilo ok al ništa za prepričavanje. Dok je Bell Witch svirao 2 pesme sat i po, ja sam ipak hteo da vidim ASHENSPIRE koji su me oduvali prošlogodišnjim albumom i ostao sam prilično frapiran izgledom benda koji je bio kao da su pokupili random likove iz svih random muzičkih pravaca. Pevač i saksofonista su se posebno isticali golotinjom, kiltovima i gej pokretima a kapiram da su i jedan drugog obradovali kasnije. Bullshit aside, zvučali su super, prilično jedinstven bend, zapaljiv i eksplozivan nastup a u pozadini adekvatni vizuali rušenja zgrada i urbanističke devastacije. Would watch again. Zatim smo se malo opustili uz STOREFRONT CHURCH koji nisam nikad ranije slušao, kako su sami rekli verovatno najsoft bend ovogodišnjeg festivala ali prijalo je ušima, lep vokal i minimalistička pratnja koja je napravila odgovarajuću atmosferu. Usledilo je nešto sasvim drugačije na mejnu jer su uz prigodnu šumsku scenografiju i još šumskiju videografiju WOLVES IN THE THRONE ROOM iscepali svoj set koji je obuhvatio 5 pesama sa 5 različitih albuma. Lepota je bila u tim prikucavanjima i blekerskoj melodici mada su kriterijumi na ovom festivalu toliko bili visoki da ne znam da li mi na kraju WITTR upadaju u top 10 a očekivao sam pre festa da hoće. BRUTUS su zato razvalili i imali zvuk kao soliter, oslonjeni pre svega na pesme sa fenomenalnog Unison Life koji, sad mirne duše mogu reći, meni lično lagano upada u najbolje rock albume poslednjih 10 godina. Stefanie je neverovatno napredovala i kao vokal i kao bubnjarka ali ništa manji doprinos nije bio ni od muških članova. Prelep jedan bend i oni sigurnim korakom hrle ka velikim binama. DEAFHEAVEN je zatim imao drugi set na kom su svirali poslednji, nemetal album i to je meni prijalo više nego prvi set. Album je solidan, sa nekoliko nosećih hitova, dok je ostalo tu da popuni tu shoegaze pričicu mada je vizuelni deo odneo pobedu nad muzikom, ko god da je zaslužan za taj aspekt benda radi herojski posao, možda i najlepše nešto za oko sva ta pretapanja plave boje u great mass of colour. Dan smo zatvorili sa rep atrakcijom BACKXWASH gde je izvođačica bacala u trans (no pun intended) publiku i ponudila nešto sasvim drugačije do tada. Dan treći - ovaj dan je u startu bio ocenjen kao veoma bogat programom, a tako je i bilo. PUPIL SLICER su bili ok, gledao sam ih i na Brutalu prethodno i utisak je isti - solidan bend ali ništa mi se tu nešto ne izdvaja, korektno kokanje i to je to. Potom su KEN MODE pružili jedan od nastupa festivala gde su apsolutno jebali đecu, zvučali divlje i besno a zvuk je pucao, neverovatna energija koja raznosi. Bili su glasni do jaja ali mora tako, baš su me oduvali. Predah smo hvatali uz HEALTHYLIVING, neka riba sa članovima Ashenspire za instrumentima, nešto se i ne sećam tog nastupa, mislim da je bilo ok al teško su se mogli nešto nametnuti među ipak mnogo efektnijim prizorima i zvukovima. CHAT PILE su potom priredili nastup za prepričavanje i, koliko vidim, postali brzo jedan od omiljenijih bendova festivala a njihov markantni frontmen je def ukrao šou i učinio da se svi mi koji lagano klizimo u dad body vode osetimo bolje zbog toga. "Why do people have to live outside? WHY?" je najcitiraniji poklič Roadburna 2023. Zvuk je bio brutalan, bas gitara je bukvalno pomerala utrobu kao i ekstremno niski štim gitare koja je brundala u službi ritma. Jeben nastup i bend koji je pokupio simpatije svih prisutnih pa i mene, iako su mi albumi pre toga bili malo prehajpovani. Drugar je potom hteo da vidi HIGH VIS i ja sam mu malo pravio društvo ali realno to nije bend za mene, neki smarački post punk Englezi koji me nisu kupili jebiga. CANDY su zatim izriljali svoj prošlogodišnji Heaven is Here album za sve novce, strašan haos i krljanje, totalna agresija i atak na čulo sluha baš kako treba. Zatim smo se nabili uz ogradu da čujemo CAVE IN i njihov Interstelarni mixtape, gde nismo znali šta da očekujemo. Na kraju se nastup sveo na 5 obrada (ali vrhunskih) i nekoliko deep cut pesama gde je Jupiter bio jedini pravi hit, pa iako je bilo dojajno nekako smo imali pomešan utisak jer smo kao pravi Srbi želeli da čujemo setlistu sastavljenu od hitova a dobili jedan od onih eksperimentalnih nastupa po kojima je Roadburn poznat. Nije to bilo nikakvo razočaranje ali ni maksimalan utisak, međutim nismo znali kakvu će nam poslasticu pripremiti za poslednji dan. Oporavak je ponudio GILES COREY sa povelikim bendom, prijalo je malo suptilnog zvuka mada su njegove pesme ili jako fine ili neko žešće smaranje i kilavljenje tako da je utisak pomešan. Za kraj je ostao još jedan od top nastupa festivala. SHOW ME THE BODY su konačno malo probili barijeru komformizma, napičkali tonca i lika koji radi svetlo i počeli nastup 10 minuta ranije od predviđenog samo da bi se prostor konačno pretvorio u sami haos kojim je dirigovao harizmatični Julian Cashwan Pratt. Baja je definitivno odneo pobedu i beskompromisnim stavom razgalio publiku i ostavio nas u neverici šta smo to gledali jednom kad je haos prestao. Za pamćenje i raspamećivanje. Dan četvrti - poslednji dan smo otvorili sa IMPERIAL TRIUMPHANT koji su svirali svoj poslednji album i bacali već viđene fore. Moram da priznam da, iako volim i cenim bend, malo su me smorili i osim gledanja monstruoznog bubnjara nije mi tu bogznašta ostalo upečatljivo. BIG BRAVE su zatim isto prilično smorili sa svojim doom goes drone zvukom, riba lepo peva al meni ovo podosadno iako ponekad pustim kod kuće kad sam u raspoloženju. Srećom prava poslastica je usledila jer su WAYFARER razneli sve živo i pošteno izdominirali svojim miksom posta i black metala uvijenog u ruho divljeg zapada i kako oni kažu "metalskog pristupa Kolorado zvuku". Fenomenalan nastup koji je samo pojačao moju ljubav ka ovom bendu. Ja sam onda overio ludake MAMALEEK koji su takođe dosta unikatno odradili svoje miksujući noise sa jazz elementima na efektan način. Super nastup, pravi bend za RB. A onda je CAVE IN pružio nezaboravno iskustvo svirajući svoj novi album Heavy Pendulum koji, iako možda nije u vrhu njihove diskografije, sigurno predstavlja kompetentan uradak koji se u live verziji pokazao još bogatijim rifovima, melodijama i atmosferom kakvu samo Cave In može da napravi. Bend je zvučao predobro, heavy as all fuck, tih 70ak minuta su proleteli kao tren i ostavili me u čudu. Neverovatna ekipa sa neverovatnom harizmom i nadam se da je još mnogo pred njima iako je u jednom trenutku delovalo da je sve gotovo. Za kraj je AFSKY zvučao dobro ali ja sam i dalje bio pod Cave In utiskom tako da ovo nije bila ta dimenzija gde solidni ali i prosečni melo black može nešto da me oduševi nakon svega. Dobro bi bilo ovo ponoviti.

Meni se sviđa ovaj intervju Janisa. Biće Bucksi i dalje kontenderi dokle god je on u fizičkom prajmu.

Kakav playoff, sunce ti jebem. Gledao sinoć paralelno Cavs-Knicks i Grizzlies-Lakers. Knicksi zasluženo, jednostavno su delovali kao muškarci protiv dečaka. Mitch Lob ne samo da je nadskakao Allena i Mobley kombinovano, nego je dao i više poena od njih dvojice zajedno. Zaista bedna predstava tornjeva Cavsa u ovoj seriji i dok za Mobleya još ima šanse da postane agresivniji i da uzme više protagonizma, Allenovi limiti su potpuno razotkriveni i on nema mnogo toga da ponudi kad naspram sebe ima fizikalca sebi ravnog ili jačeg. Mitchell/Garland kombo nije kompatibilan ali može da se živi sa njima, problem je što nije bilo koga da iskoči sa klupe ili malo da ih rastereti jer je Levert jedan sebični bezveznjak za regularnu sezonu. Knicksi su se pokazali kao dublja ekipa i Thibsov dril daje rezultate, više su želeli pobedu. Memphis se dosta zapalio šuterski a kod Lakersa se osim Davisa i donekle Reavesa (koji lagano postaje jedan od gorih flopera lige) niko nije ni pojavio. Užasna partija Lebrona, nije da se nije trudio ali on više nema prekidač da samo ubaci u šestu brzinu. Ipak, mislim da su Lakersi i dalje blagi favoriti jer su Grizlijima trebale sjajne partije sva 3 udarna igrača. Majami ili Njujork će igrati finale istoka leta gospodnjeg 2023-e. Ko bi rekao. Knicksi objektivno imaju više korisnih tela ali zna se ko je glavni baja u ovoj seriji. Bucksi teško razočaranje, počevši od Giannisa i njegovih bacanja, preko Jruea i nepostojeće podrške nosiocima. Ko ih jebe. Dubsi očekivano, mnogo su iskusniji od Kingsa, a Looney je definitivno bio prevaga i omogućavao im konstantno ekstra posede. Kingsima se nema šta zameriti, za mene oni ionako igraju preko očekivanja.

Ozbiljniji su Knicksi nego što sam mislio. Cavsi nekako previše stihijski, oslonjeni na 1 na 1 igru svojih bekova. Levert samo koš vidi. Memphis za sada rešeta, preloženi su.

Izmašio je još Oly dosta nekih zicera, bilo je ovo prilično rutinski. Ne znam ima li šanse da se Wilbekin i/ili Booker vrate za naredne mečeve jer im baš nedostaju.

Dobio ih je Oly 20 razlike u Istanbulu i skoro 30 razlike u Pireju u regularnoj sezoni. Mislim i da će ovo rutinirati ako se Sloukas malo prizore pameti, očajno prvo poluvreme za njega.

Dobra tekma u Pireju, dobro se Fener drži.