JFW

De si fensi, druže stari

Pozz drugarima koji me se sećaju 😘

Dobar dan

Jel ima na forumu negde topik o Nobelovoj nagradi? Odnosno o Handkeu neki fajt 🙂

Osim ako ne znam za neke koji su se sakrili, ona ekipa iz prastare inkarnacije nije tu, mislim da neče ni biti. Dosta njih mi je na fb, i što se mene tiče, super, tamo smo svakodnevno u komunikaciji (npr Dunadan). Zvala sam - neko spomenu Kro boja - ne namerava da se vraća. Vesna je, srećom, živa i zdrava 🙂 i evo, nikako da joj vratim knjigu 😛

Bože me dragi sačuvaj

Sa ovim se stoprocentno slažem. Čak mi je i komentar na fejsu posle filma bio u suštini ovakav. U medjuvremenu su me prehajperske recenzije smorile, pa sam zato izhejtovala, da napravim balans. 😄

Zašto je čudno, evo i ja sam članica kluba žena zaljubljenih u Harija Hulea. Čak nismo ni ljubomorne jedna na drugu! 😄 e pa to si ti, hajlenderka! pa ćao! @Pletilja

Pa ova tri slova sam stavila na forumu ovom novom upravo da ne budem anonimna, odnosno da se zna da sam to ja, a ionako me poznaje bar 200 ljudi s bivših inkarnacija..... A to je skraćena verzija starog nika, koji je glasio John Finn's Wife. Treba biti dobro odvaljen i odabrati nik s apostrofom koji ćeš da ukucavaš nekoliko puta dnevno.

Upravo čitam Hiperion. To je sve što ću reći. Javiću se kad završim. Nadam se uskoro 😂

Zašto je uopšte neko nazvao seriju Teror 2, ako nema veze s prvim delom/knjigom? Meni je već Teror 1 bio neka skraćena i modifikovana verzija knjige, daleko lošija od nje.

Ja evo danima i nedeljama sumiram utiske, tačno ono imam neki bag u mozgu, ne znam šta tačno ne valja ali nešto ne valja. Meni bi film bio nešto u stilu "odlična fotografija, odlični glumci", ipak su to Bredić Pitić i Leo, ali baš onoliko oduševljenja i hajpa ne mogu nikako da obradim a da razumem, majke mi. Ne znam da li sam ja skrenula kod Albukerkija što neko reče, možda i jesam, daleko sam od vrhunskih poznavalaca filma, prilično sam mediokritetni konzument, ali moj je utisak da se na osnovu nekih jako dobro obrađenih stvari u filmu neselektivno hajpuje sve. Jeste film spor, u nekim momentima baš prespor, neke stvari ako ne znaš, ne kapiraš (a sigurna sam da dobar procenat gledalaca, ovih naših konkretno, ne zna priču o Mensonu). Onda ide film o Šeron Tejt, koji dakle, ako ne znaš šta treba da joj se desi, ne znam kako percipiraš. Ja sam išla sa sestrom koja nije znala za priču, sve vreme joj pričala da pohvata, onda se ona ljutila što joj spojlujem, ja reko ne spojlujem, videćeš, Tarantino će da izmeni kraj, kao što i jeste uradio. Kod nas u bioskopu niko nije izašao, ali sam po smehu i odredjenim deonicama shvatila da su mnogi u wtf osećaju. Ja sam sredinom filma, ono, krijući se, pogledavala na sat, jer pobogu sad je još i sramota što ne uživam baš svim čulima u svakoj sekundi. Uglavnom, mislim da bih imala mnogo bolji pristup filmu da nije toliko hajpovan, a svako ko nije uočio sve odličnosti filma proglašavan za nedotupavnog, glupog....Svakako ću ga ponovo gledati. Jer, kao i svaka prosečna midlife crisis žena, volim da gledam skinutog Breda Pita.

@zoran59 Ma ok, ja o tome ništa ne bih ni znala da nisam bila u navedenoj situaciji. Pa iako sam ja često govorila kako ne idem da se sredjujem, nego imam problem, koji se možda oficijelno ne vodi kao medicinski problem, a kila se vodi (tu je sad mutna granica, jer je i ta dijastaza, jedna "velika kila"), a meni je stomak doslovno bio raspadnut, ono, kao, objasni to drugima. MOžda je meni falila tad ta reč "rekonstruktivno". Ali istina je da su nas dve i pojedini lekari, dakle, u zezanju, prozivali da smo došle da se ulepšavamo.

Pa, ja uopšte ne bih nosila one kultne, jer sam prezasićena (što se uostalom desi sa svim). Istina, ima nekih koje slušam, pa napravim 5-10 godina pauzu, pa se vratim..možda tako. Ja ću da počnem, pa da dodajem kad se setim nekih, ne mogu sve odjednom. Evo recimo Morrissey - Years of refusal The Smiths - The queen is dead Pulp - neki best of Amelie Poulain soundtrack New order - Substance

Moj suprugmuž je čovek koji voli gleda unapred u svemu, pa je, kad sam napunila 40 godina i jednu sekundu, ponosno izjavio da sam sad u petoj deceniji. Te da valjda, treba da budem srećna zbog takve perspektive. I ja kažem, ok, kad se rodi beba, treba da se tretira na taj način: koliko ima beba meseci? oh, ne, ona je u prvoj deceniji.

Malo sam razmišljala, pre nego što se zaletim da dajem utiske o ČernobiLu. Naravno, prvi utisak je wow, pa stvarno je prikazan seting tako da ne veruješ da je to neko ko to nije proživeo video tim opčima - mislim prvenstveno na SSSR, na izgled zgrada, odeću, kako su uredjeni domovi: scenografija je savršena. Videla sam da je bilo još ovakvih komentara. /spoiler alert/ Emocionalno, ima nekoliko intenzivnih momenata, kao na primer prikaz otvorenog jezgra (doživljaj kao iz SF), umiranje u mukama u bolnici (zombificirani a živi ljudi), uklanjanje grafita sa krova gde sme da se boravi 90 sekundi, i uopšte davanje uputstava i motivacije onima koji odlaze praktično da sebi skrate život, a učinak se sabira kolektivno, nema jednog "heroja", zatim ubijanje zaostalih životinja, njihovo bacanje u jamu i betoniranje (i mladić koji nije Rus a liči na Ruse više nego što Rusi liče na Ruse), takodje i sahrana vatrigasaca i beton koji se razliva preko kovčega. Normalno, očekivano je da na ovakvu temu bude mnogu teških i mučnih scena, ali moj je doživljaj da te priča vodi, vuče - nema seknde koja je prazna ili dosadna. S druge strane, za laike, površne poznavaoce nuklearne fizike, objašnjeno je sažeto, koncizno i tako da ko ništa ne zna, shvati šta se tu desilo. Naravno, pod uslovom da su podaci tačni. Treće, the propagandni momenat: pa, možda na trenutak ili dva se prepoznaju neki klišei o sovjetima, ali nikako u celini. Takodje, prikazani su neki momenti koji, po mom, skromnom mišljenju, prikazuju dobru organizaciju i neke uvide, uprkos svim propustima koji su doveli do katastrofe. Ono što mi se ne svidja u seriji je isključivost kojom je prikazan Diatlov, zaista mi je teško da poverujem da je čovek postupao onako. Možda na nekom drugom radnom mestu, ali baš na mestu šefa koji vodi testiranje u nuklearnoj elektrani...razumem i karijerizam i motive koji su mu učitani, pa mu je i dalje ponašanje prenaglašeno (vidi: bacanje sveske s precrtanim uputstvima). Ima još nekoliko detalja koji su mi neadekvatni, takodje sam videla rekacije na iste po internetu, ali sumarno, kad se sve sabere, mislim da je serija dobra, da nije bez razloga izazvala toliko reagovanja, reaktiviranog zanimanja za Černobil. Slažem se, naravno, da ima i taj momenat gde shvataš, a naročito mi koji živimo u ovom brlogu, koliko je ošljarenje u nekim javnim delatnostima opasno po celu zajednicu, i šta sve može da se desi zbog sistemskog propusta, zasnovanog na brljavljenju (koje negde udje u mentalitet). Sve u svemu, moja ocena 9/10. Vuče me da čitam i dalje o tome, što mi nije palo na pamet do danas, a sećam se tog moemnta, kad su nam branili da jedemo salatu i drugo povrće, jer "ide neki oblak gre i pada kisela kiša" (to je Černobil mog detinjstva).

A ko tačno ovde/u mojoj priči površno prati? Hirurzi s odeljenja na kome sam operisana? Ajde onda, pdredite gde je rekonstruktivno a gde estetski ono što mi je radjeno (nekoliko intervencija, pisala gore.) A da ne skeniram sad otpusnu listu 🙂 Jasno da ovi što žive u zemaljama gde je tummy tuck čest kao skidanje kamenca sa zuba kod nas, pa verovatno manje površno prate struku, mi smo još zaostala sredina, pa kad hoćeš da uradiš rekonstrukciju plus par zahvata gratis svi misle da hoćeš da budeš ribetina s instagrama.

zaokruglila sam prošle godine, sad mi uskoro čestitaj sledeći 😁 nego ja dok još imam okruglo, da kažem da imam toliko. 😄

4 banke okruglo

+++++10000000

Da, jasno, nego opisujem svoj doživljaj, kao i to kako su to opažali drugi. Ćak je i jedan od hirurga s odeljenja spomenuo, malo i u zezanju, naravno kad je opasnost porpuno prošla kod te druge žene, kako eto, "ovoliko je falilo da ode, a htela da bude lepa". (šta sam ja tad u sebi proživljavala, dok je ona ležala na intenzivnoj, a ja nisam znala šta je s njom, a pre sam operisana, je za poseban topik. koji bi se zvao, na primer "Krivica preživelog")

Niste se vi dobro dogovorili šta je sve estetika. Da li pačja usta, sise, klempave uši, ili dijastaza rektusa, moja omiljena. Ja sam imala kombinovan problem, hernia, raspad stomaka, i dijastaza pride. Ne znam da li bi u onom stanju obična operacija kile bila uopšte moguća. Ali, u državnoj ustanovi, ponudjena mi je operacija koja uključuje i plastiku stomaka, odnosno i rekonstrukciju celog trbušnog zida. Usput su mi prikačaili i par eseteskih elemenata, dermolipektomiju i rekonstrukciju umbilikusa. Ništa od svega toga nisam baš ni tražila, smao sam htela da mi se zašrafi taj stomak, a lekarti su mi sugerisali da to uradim na ovaj način. Šta je od svega što ste naveli, ne znam, ajde da ga podvedemo pod deformacije. Ne bih rado ni nazvala to što sam radila onako kako se po Zapadu zovu, tj tummy tuck, jer vidim da se u USA radi za mnogo manje anomalijue, malo podizanja kože i to....a ovo kod mene je bilo kao da sam 7.-8. mesecu trudnoće. Ostalo od trudnoća, pogrešno tretirano trbušnjacima godinama i drugim metodama za koje naši lekari nisu znali šta je to meni u stvari (govorili su mi da sam debela i da treba da vežbam). Da li imam više samopouzdanja? Pa čujte, više mi ne ustaju u autobusu, to je pomak 🙂 vciše ne razmišljam o tome. NIje stvar u tome kako izgledam, nisam ni sad neka vitka, i dalje sam u struku "pojačana". Ali ono je bilo kao da sam trudna. Nije baš prijatno, ma koliko to godinama ljudima bilo funny, biti trudna forever. Posebna stvar to s kilom, koja je rasla vremenom, a razmak među mišićima bio 7cm+, pa vi vidite. A u bolnici je jedna žena radila isto što i ja. Čak je imala i veći stomak, na nižu visinu. Nažalost, imala je neke komplikacije, dobila je emboliju pluća i srca, jedva živa ostala. I onda šta, žena iz sobe, na lečenju od neke vrste kožnog maligniteta manje ozbiljnih razmera prokomentariše kako eto "došla za lepotu, ccc". A ja znam da ona nije "došla za lepotu". I još nešto - kad su mi prvi put spomenuli šta bi radili, ja sam bila u šoku danima. "Nož", jbt. Pa gde to sebi da upriličim. Primpremala sam se godinu dana. Sad? Da nešto mora, šta god, pa ok, idemo, šta ćeš. Posle prvog puta svaki je lakši 😄 Tako i kapiram te ponovljene operacije - ne kažem da podržavam ta pumpanja ssvega i svačega po telu, ali razumem nonšalantnost ponavljanja postupka - ne doživljavaš više to toliko strašnim.

carevi!

ahahahahaah ne verujem!!!!

auh...sad će Grčka da ojadi SM edit: neće