RatzenStadt

Taj sistem ekspozicije (u tvom predlogu malo modifikovan, ali srz ostaje ista) zaista jeste jedini efektivni metod, bar u teoriji. Ta zabrana na gresku i jeste razlog mog zivotnog neuspeha, kako u interpersonalnim odnosima, tako i karijerno/obrazovno. U ovom konkretnom slucaju, nije strah od odbijanja to sto me je odvratilo od konkretnijeg preduzimanja, nego strah od negativne ocene/kritike, zbog osecaja inferiornosti i neadekvatnosti, koji bi (ne daj Boze) doveo do neke vrste izrugivanja. Nikada nisam poljubio devojku i najveci strah trenutno, veci od suncanog flara koji najavljuju npr, je taj da kaze da ne znam da se ljubim. Ne pomaze ni to sto sam zapamtio "njen" upis od pre par meseci kada je sa podsmehom i gadjenjem pricala o iskustvu sa dva momka kada je, "poljubila zabu". Znajuci sebe, cak i kada bih prosao "prvu bazu" i prevazisao (bar do prihvatljive mere) taj strah, ne bih uvideo da je svaki strah imaginaran, nego bih pootvarao nove Pandorine kutije. Daleko bilo da dodje do povoljne konjukture za seks. Svakako svaki strah koji koji postoji u meni i koji me je sprecavao ka ostvarenju u musko-zenskim odnosima radi na pogon frazilne muskosti i strepnje od neispunjenja socijalnih i kulturoloskih normi koje se ocekuju od mene kao muskarca.

I meni, svaki put kad premotam film i pogledam svoje dosadasnje zivotne izbore.

Rizikujem da ispadnem glup, ali moram da pitam na kakav oprostaj mislis? Oprostaj sebi, zbog toga sto sam nesavrsen? To je neizvodljivo (bilo do sada). Preko jednog drugog foruma, na kojem pisem redje nego li ovde, sto rekao bih, govori dosta o tome koliko sam tamo primecen. Svidjala mi se oduvek (jer video sam nekoliko svojih slika koje je okacila, a i jer je bogovski pametna). Pre par meseci sam je prvi put kontaktirao, navodno zbog neceg' treceg, ne otkrivajuci simpatije koje gajim, jer zapravo sam samo hteo da joj "opipam puls". Nas razgovor je vremenom sve vise isao u dubinu, i kao krunski dokaz medjusobnog poverenja i povezanosti, ogolio sam joj svoj lik (ne bukvalno, nije dick pic). Testirao sam vodu kroz razgovor tako sto sam izokola pricao o mogucem susretu, hipotetisao, samo da vidim reakciju. Nije bila negativna na saopstenje te ideje, ali od kako sam joj otkrio svoj lik, cak je preuzela inicijativu i pogurala stvari u tom smeru, da se zapravo vidimo i nadjemo na picu. Zato sam pomislio da ne iskljucuje mogucnost da se izmedju nas desi nesto vise, iako sam KHHV. Eto, proslo je 6 dana. Jos dva puta smo se dopisivali od tada. Nemam pojma sta radim, niti sta bi trebalo da radim. Osecam odvratnu prazninu u stomaku i pervazivnu anksioznost svaki put kad mi posalje poruku, jer sam u neprestanom strahu od toga da ne kazem nesto sto ne bi trebalo, sto bi je uvredilo, ili u strahu od toga da cu da demonstriram ogranicenost. Znam, trasiram put ka neuspehu u ostvarenju bilo kakve veze izmedju nas takvim ponasanjem i razmisljanjem, ali ne mogu si pomoci 😞

Izadji mi na crtu na Miseluk ako mislis da je smece od auta 😈 147-ica. Jos 2001-e godine, kada sam je prvi put video uzivo, rekao sam sebi da cu je imati jednog dana i tu zelju sam napokon ostvario pocetkom ove godine. " Volim je vise od soli " 😄

Ako ikoga zanima, i ako se seca moje price, da prijavim da sam prekjuce bio na prvom dejtu u zivotu, dakle u 33-oj godini. Zaista, sve je bilo ok u toku setnje, dok smo sedeli u kaficu, pa i u toku nove ture setnje, ali kada smo zavrsili sa setnjom i kada je sela "ni metar od mene" na klupici u parku, izgubio sam svaki kontakt sa svojim razumom. Ne znam, sela je preblizu, okrenuta i blago nagnuta prema meni. Trenutak kada mi je proslo kroz glavu da se nudi da je poljubim je poslednje cega se secam. Od tada sam postao gotovo katatonican i nisam uspeo vise od toga da emitujem bar minimalnu prisutnost, fizicku i mentalnu. Zavrnula su mi se muda. Mozda sam se i istripovao, mozda je taj utisak bio samo plod mojih prizeljkivanja, jer hteo sam da se taj poljubac desi vise nego da ode Vucic. Na kraju je rekla da se nada da cemo se videti ponovo. Ja ne znam sta da mislim. U isto vreme i zelim i ne zelim. I dalje zelim da osetim bliskost i povezanost sa zenom, ali kolicina neprijatnosti je bila gotovo nesnosna, a nisam ni do "prve baze" stigao. Kao kvaka-22. Na posletku mi je bilo krivo sto nisam imao vise hrabrosti, ali verujem da bih se poneo na isti nacin svakog dana u godini, nazalost. Otezavajuci faktor svega je sto je cura iz BGa, ne vozi, tako da je jedina opcija ta da upregnem svoju Alficu i zaputim se u glavni grad, sto nije bas priustivo, ni vremenski, ni finansijski ako se desi cudo i zaista ostvarimo vezu. Eto, iz ovog putovanja sam izasao skoro razbijenih gepek vrata i zadnjeg branika. Panika + stres = udarac u banderu u toku manevra u rikvert kad' sam bio u nekoj ulicici na Dusanovcu 😞 Ponovo mislim da sam preemotivan za ljubav, da je upustanje u veze osobama sa granicnim poremecajem licnosti kao pokusaj trcanja osobama sa slomljenim nogama. Eto, jedva da sam oka sklopio poslednja dva dana.

Ок, превидео сам могућу забуну у мом примеру, јер ми је једна именица у једнини, а друга у множини. Ево бољег примера, да буде јасније... Плавокоси дечак и девојчица иду у школу... Дакле, и дечак и девојчица су плавокоси, па се питам како извршити полну флексију тог придева у наведеном примеру. Да ли редослед именица које су набројане после придева одређује то? Шта би било правилно да сам навео "девојчицу" пре "дечака"? Уствари, да ли је мој пример граматички исправан под условима које сам описао (обоје су плавокоси)?

Хвала Џајанте. Ајд' кад си ту, кажи ми молим те како се врши коњугација глагола по роду након набрајања именица разиличитог рода. Исто питање и за придеве. Пример: Несносан/несносни/несносна метеж и бука... Ја бих употребио први облик ("несносан"), али питам се постоји ли правило, или је генерална препорука да се избегавају такве конструкције? Ако постоји правило, шта каже?

Када хоћемо да кажемо да нам није до померања са места на којем се налазимо, како би било правилније изразити се, "нећу нигде да идем" или "нећу игде да идем"? Први облик, и његове варијације, масовно је коришћен. Ризикујем да испаднем глуп, али морам да питам да ли сам ја једини коме то звучи као дупла негација? Други облик ми пак звучи неприродно.

Francuska bez Zelabala i bar jednog od brace Pietrus nije Francuska.

Solarna eklipsa 👍

Oplakah 😄

Sa ovakvom protekcijom sudija kakvu ima Booker, ja bih mogao da igram u NBA lagano.

Ne daju sudije

/Troll off Podseca me na kucanje Toma Cembersa. /Troll on

^^фаул у нападу

Ја сам једини који гледа Милвоки у мисији спасавања НБА-а, а и кошарке генерално?

Zato sto imam osecaj da sam glavni lik nekog Sofokleovog dela 🥴 Ovo sto se desava nije normalno.

Sve blizi je dan u kojem cu reci zbogom NBA-u.

Sansi dobili iako je igrao Janis? 😮 AAAAAAAAAAAAaaaaaaaaaaaaaa..........ako uzmu titulu 🥴

Ako Feniksovci pokupe prstenje, vise nikad necu gledati NBA.

Da sudije nisu pokrale Clipse u 2. (faulovi i Bukera i Ejtona pri pobedonosnom kosu) i u 4. utakmici (do sutra bih mogao da naprajam bezocne kradje u poslednja 2 minuta), ova serija bi vec bila gotova i sinocna utakmica se ne bi ni igrala.

Sad putujem 😞 I lose ide readaptacija sa onog nivoa komfora koji sam imao kad sam ziveo sam, u odnosu na ovaj u sestoclanoj zajednici 😞

Njoj bi bilo bolje da predje da igra za nas 😄

Tu negde u blizini sam citav zivot, samo malo severnije 🙂 Celu proslu godinu i prvih 6 meseci ove godine sam ziveo u NS, ali sam se nedavno opet vratio na selo 😞

Ma kakva bezocna kradja Neveruem da coach Lue nije povukao ekipu sa terena 😮