Bul-Kathos

tebra, usrao si se priznaj, ne znas sta da mi odgovoris i onda si dosao na ideju da napises neki buckuris koji niko nece uspeti da protumaci.

@Klotzen Pojam „kolonista“ ne prestaje sa činom osnivanja kolonije, već se odnosi na status doseljenika u odnosu na metropolu iz koje se naselio, ne odnosi se na kalendarski i hronološki trenutak doseljenja. U literaturi se razlikuju early settlers, later colonial migrants i free migrants. Later colonial migrants se i dalje smatraju kolonistima dok god postoji kolonijalni odnos. Tvoja logika da se dolazi do stalnih imigracionih talasa jeste donekle ispravna. Pored toga, malo bode oči to što kada pišeš "SAD", pišeš u jednini, a trebalo bi u množini jer: SAD=Sjedinjene Države : )

ja sam ranije dosta igrao MTW II, letos videh na steamu da je koštala 4,99 e, i kažem sebi kupiću je iz sentimentalnih razloga, sačekao par dana jer imalo je dosta vremena do kraja popusta. međutim, kad sam se ponovo ulogovao vidim vratili je na standardnih 24,99 e. ali opet sam je kupio, pa igram s vremena na vreme mod custom campaign 1.2, može da se igra sa timuridima (ratni slonovi!), papskom državom, mongolima i astecima.

Hajde da vidimo na šta će Medieval III da liči. https://www.ign.com/articles/total-war-medieval-3-announced-as-the-rebirth-of-historical-total-war-new-total-war-game-to-be-revealed-at-the-game-awards

Razumem da ti ne poznaješ teoriju realizma nauke o međunarodnim odnosima i njegove podteorije, te zato tvoj tekst ima logičke suprotstavljenosti i kontradiktornosti. Ovo što si napisao u svojoj suštini ne počiva na realističkom teorijskom okviru, već na normativnom, liberalno-nostalgičnom razumevanju međunarodnog poretka koji više ne postoji. Realizam se ne može implicitno poistovećivati sa stabilnošću, institucionalizovanim savezništvima, moralnim liderstvom i predvidljivošću spoljnopolitičkog ponašanja SAD. Takvo razumevanje bliže je liberalnom internacionalizmu nego klasičnom, ofanzivnom realizmu ili neoklasičnom. U realističkoj teoriji, savezi nisu normativna vrednost, već instrument moći. Oni postoje dok smanjuju troškove i povećavaju bezbednost dominantne sile. Kada se struktura troškova i koristi promeni revizija savezništava predstavlja racionalno ponašanje velike sile. Zato tvoja pretpostavka da je svaka revizija odnosa sa evropskim saveznicima nužno znak strateškog propadanja i „wannabe imperijalizma“, meša analitičku kategoriju realizma sa moralom (koji ostale teorije često ističu kao postulat, ali koji u realnom životu nije stalna kategorija). Druga strukturalna greška odnosi se na idealizovano viđenje Pax Americana. Ako sam dobro razumeo, ti tvrdiš da je ovaj poredak funkcionisao kao alternativa klasičnoj imperiji jer su imperije postale preskupe i neodržive, ali takva tvrdnja zanemaruje ključnu stvar. Pax Americana nije napustila imperijalnu logiku, već je samo transformisala, o čemu nam govori prvobitno neuspešan pokušaj Vilsonove implementacije liberalnog međunarodnog poretka od 1917. godine i za vreme ekonomsko - političkog sukoba sa V. Britanijom sve do 1941. Sjedinjene Države su nakon WW2 ostvarile globalnu hegemoniju zato što su sarađivale kroz kombinaciju vojne nadmoći, finansijske dominacije, kontrole međunarodnih institucija i asimetričnih saveza. Saveznici nisu bili izvor američke moći (kao što nisu ni danas), već njena posredna varijabla ali pod uslovima savezništva koje su same SAD postavile. Ti si preokrenuo tu kauzalnost i posmatraš saveznike kao temelj američke moći, a ne kao njene posledice. Hint, pogledaj Grand bargain za vreme Niksonove administracije, kada su SAD nametnule kao uslov za zaštitu saveznika niže carine na prodaju svoje robe i opšte trgovinske povoljnosti. Pa dalje, za vreme Karterove administracije kada je savetnik za nacionalnu bezbednost Zbig Bržežinski zahtevao raspodelu savezničkog tereta na sve podjednako, što se videlo i za vreme Obame, kao i Bajdena. Zvuči poznato i danas, ali civili vole da ove zahteve vezuju samo za Trampa. Posebno problematična ti je analogija između američke strategije i politike Vladimira Putina. Ti misliš da se u oba slučaja radi o istom obliku „imperijalnog revanšizma“. Ova analogija je analitički neodrživa, pošto ruska politika u Ukrajini predstavlja pokušaj teritorijalne revizije sprovedene otvorenom vojnom agresijom i ratom visokog intenziteta, sa neposrednim ljudskim i materijalnim troškovima. Sa druge strane, američka strategija gruba u retorici i sa elementima konflikta prema saveznicima i "saveznicima free rider-ima", zahteva preraspodelu odgovornosti, pritisak na saveznike i reafirmaciju tradicionalnih sfera interesa. Izjednačavanje ove dve politike je moralisanje i nije realističko objašnjenje. Ovo za Monroovu doktrinu (čiji originalni tvorac je Džon Kvinsi Adams) koja nikada nije ni nestala, neću da komentarišem, valjda je to jasno. U pogledu finansijskog duga, sve dok je američki dolar svetska rezervna valuta, SAD će imati najveću vojnu potrošnju, globalnu mrežu vojnih baza i vodeće tehnološke kompanije. Precenjuje se sposobnost evropskih država, Kanade i Latinske Amerike da se brzo osamostale od Sjedinjenih Država. Postoji realna strukturna slabost tih aktera, pa bih ja samo izdvojio kao faktore nepostojanje jedinstvene strateške kulture u Evropskoj uniji (posebno različitiost u trouglu Fra, Nem i UK, s tim da dokument izdvaja anglosferu pa UK ima više mogućnosti za manevar), duboke unutrašnje političke i ekonomske podele, nedostatak autonomnih vojnih i logističkih kapaciteta.Moguć talas nuklearne proliferacije nije zasnovan na realističkoj proceni verovatnoće jer nuklearno naoružavanje zahteva dugoročne političke odluke, unutrašnji konsenzus i ozbiljne institucionalne kapacitete. Jasno je sada da postoji debata o smanjenju poverenja u američki nuklearni kišobran, ali nije baš moguće da jedan strateški dokument automatski proizvede globalnu proliferaciju i to je pojednostavljena logika. Naravno da je ovo klasičan realistički dokument, kao i sve ranije američke predsedničke doktrine i strategije nacionalne bezbednosti. Ne mogu da se mešaju liberalizam, institucionalizam, normativne postavke i izvore američke moći sa realističkom paradigmom, kao i još neki drugi pojmovi koje si naveo, strogo epistemološki posmatrano, ali to nije važno sada. Osnova dokumenta, koji može ali i ne mora biti sproveden u praksi, jer velika strategija nije samo spisak lepih želja, već mora da bude u liniji sa geoekonomskim i geopolitičkim kapacitetom Amerike za ostvarivanje ciljeva, polazi od navoda da SAD moraju da krenu od jačanja domaćih industrija. Sjedinjene Države više nisu spremne da sopstvenim resursima održavaju međunarodnu stabilnost od koje drugi najviše profitiraju. Ako nastave sa ovom spoljnom politikom, postaće očigledno da SAD vrše stratešku rekalibraciju svoje uloge hegemona u međunarodnom poretku, ali pod novim, njihovim uslovima pošto za sada Kina jedina ostvaruje maksimalnu dobit. @Anduril

+++ ovo The United States wants Europe to take over the majority of NATO's conventional defense capabilities, from intelligence to missiles, by 2027. Pentagon officials indicated that Washington was not yet satisfied with the strides Europe has made to boost its defense capabilities since Russia's expanded invasion of Ukraine in 2022. https://www.reuters.com/business/aerospace-defense/us-sets-2027-deadline-europe-led-nato-defense-officials-say-2025-12-05/

Pojavio se dokument Strategije Nacionalne bezbednosti. Neke od važnih formulacija po meni ovako na brzinu: 1. After the end of the Cold War, American foreign policy elites convinced themselves that permanent American domination of the entire world was in the best interests of our country. Yet the affairs of other countries are our concern only if their activities directly threaten our interests. 2. American strategies since the end of the Cold War have fallen short—they have been laundry lists of wishes or desired end states; have not clearly defined what we want but instead stated vague platitudes; and have often misjudged what we should want. 3. After the end of the Cold War, American foreign policy elites convinced themselves that permanent American domination of the entire world was in the best interests of our country. Yet the affairs of other countries are our concern only if their activities directly threaten our interests. 4. Our elites badly miscalculated America’s willingness to shoulder forever global burdens to which the American people saw no connection to the national interest. They overestimated America’s ability to fund, simultaneously, a massive welfare-regulatory-administrative state alongside a massive military, diplomatic, intelligence, and foreign aid complex. They placed hugely misguided and destructive bets on globalism and so-called “free trade” that hollowed out the very middle class and industrial base on which American economic and military preeminence depend. They allowed allies and partners to offload the cost of their defense onto the American people, and sometimes to suck us into conflicts and controversies central to their interests but peripheral or irrelevant to our own. 5. We will assert and enforce a “Trump Corollary” to the Monroe Doctrine. Dokument odbacuje posthladnoratovsku trajnu i univerzalnu hegemoniju pa kaže da spoljnopolitički ciljevi SAD moraju biti u skladu sa realnim kapacitetima države. Surov realistički dokument, baš ono što se očekivalo od republikanaca i od prirode same logike nacionalnog interesa. U odnosu na Obamu i Bajdena (čija administracija je najavila da će se ovo dogoditi, Entoni Blinken: "nema povratka na staro" izjava iz 2021), ovo sada je eksplicitno odbacivanje postulata liberalne hegemonije.

pred kraj klipa layup na drugi obruč

jasno sve što kažeš. mene prevashodno zanima razvoj svega ovoga u nekoj bližoj budućnosti s obzirom na to da će sasvim sigurno kreirati geopolitičke posledice i uticati na odnose velikih sila i na regionalne dinamike. pošto nisam stručnjak za muško - ženske odnose sa pozadinom iz psihologije, možda će neko napisati koju reč. sa druge strane, tvoj stav je vrednosan i legitiman, daje drugačiju perspektivu i siguran sam da postoje ozbiljne empirjske činjenice koje idu njemu u prilog.

ne videh da postoji neka dating tema. ovaj proces je izgleda prešao tačku bez povratka. što se više žene koncentrišu ka maloj grupi atraktivnih i visoko funkcionalnih muškaraca, to veći deo muške populacije ostaje isključen iz tradicionalnih obrazaca dating-a i partnerstva. tu je i onaj film adolesence. tehnološki napredak omogućava jeftine i emocionalno responsivne partnerke robote, pa da li može da nastane strukturalni pritisak na žensku selektivnost i na samu društvenu reprodukciju. šta kažu psiholozi na ovu temu? : )

toliko o mom poznavanju domace kinematografije. bio sam ubedjen da je ovo neka stara pesma. ponela me je AI obrada pesme "jesen u mom sokaku" koju slusam ucestalo ovih dana, pa sam iz nekog meni nepoznatog razloga ovu postavio. sve sto sam do sada slusao u dzez i bluz stilu od starih pesama je prejako.

Vrlo važan tekst formalno najobrazovanijeg predsednika jedne države na svetu, Aleksendera Stuba, čija knjiga o međunarodnom poretku se pojavljuje tokom naredne godine. https://www.foreignaffairs.com/united-states/wests-last-chance

već postoji ozbiljan upgrade u poslednje dve godine u pogledu spoljnih pritisaka, od strane svih posebno od SAD, najvažnije velike sile za balkan, koje su promenile retoriku, pa više nije stav da bi "srbija trebalo da ..." već je stav da "srbija mora da ...". čak i kina, koja se poslovično ne meša u srpsku politiku, jer njoj ne odgovara nestabilnost u srbiji, paradoksalno, želi da se stabilizuje politička situacija preko pritisaka eu, sad i rusije. međutim, problem je što ti pritisci nemaju za cilj da smene vučića, već da preoblikuju njega i prirodu njegove vlasti, kao i spoljnu politiku srbije ekvidistance u pogledu prema rusiji i kosovu. ovo je ključno. sve dok se ne profiliše jaka protivnička figura vučiću, tako će se odvijati situacija, jer spoljni akteri ne vide kome bi mogli da daju bezrezervnu podršku. u međunarodnom javnom prostoru će izgledati kao da postoji spoljna podrška za smenu vučića, ali zapravo jedina prava snaga koja to može da izvede jeste jak politički protivnik u srbiji. zato je važno da se što pre takav akter pojavi u srpskom političkom prostoru inače svi spoljni pritisci će samo štetiti stanovništvu, ali ne i režimu. opozicija je fragmentisana i politički neupotrebljiva, a zapad ne želi da se kocka sa haosom na zapadnom balkanu.

pakao od ovih AI reinterpretacija starih pesama. povratak u budućnost.