Bul-Kathos

Pax Americana ne postoji minimum desetak godina grubo receno. Jos uvek se odredjuje presek. Formalno, ne postoji od trenutka kada je dominantni narativ u zapadnim medijima i akademiji postala odbrana i zastita Tajvana od Kine. Dodatno, postojeci sistemski impulsi, podsticaji i ogranicenja, najvise idu u korist Kine, najveci dobitnik je Kina. Ona na osnovu pravila koja su nastala 1944. je u ovom trenutku najveci korisnik ali ne i pruzilac (provider) bezbednosti. Ona ne doprinosi sistemu. Drugim recima, Kina u buducim projekcijama medjunarodnih odnosa na osnovu sadasnjih uslova ima najvise sansi da i u vojnoj komponenti dostigne i nadmasi SAD. Iz tog razloga, SAD su revizionisticka sila jer im postojeci poredak ne odgovara. Sto se tice zavrsetka Ukrajinskog pitanja i teznji Rusije da se odrzi u rangu svetskih sila, sve ovo je bilo poznato i ocekivano jos 2014. Ali ceo svet je naseo (i dalje naseda) da jedna mala drzava moze samo na osnovu ekonomske pomoci zapada da se odbrani od nuklearne sile.

Šta znači biti angažovan u vremenu krize? Angažman poprima različite oblike – od otkazivanja javnih događaja, preko blokada fakulteta, poziva na potrošački bojkot, zakonskog štrajka i obustave rada, do samoorganizovanih akcija pripreme hrane ili odbrane od deložacija. Opseg angažovanosti kreće se od privatnih inicijativa i profesionalnog rada, do političkog delovanja i kolektivnih pokreta. Dok se na fakultetima, radnim mestima i ulicama borimo za pravednije društvo, pitanje da li smo samo posmatrači ili aktivni učesnici u oblikovanju zajedničke budućnosti postaje nezaobilazno. https://rifdt.ifdt.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2501/bitstream_14073.pdf?sequence=4&isAllowed=y

Sampion reciprocnih trgovinskih ugovora bio je drzavni sekretar Cordell Hull, koji je uz Ruzveltovu podrsku ispred Stejt departmenta sklapao bilateralne trg. ugovore i zaobilazio Kongres s obzirom na zaostravanje svetske sutuacije u drugoj polovini tridesetih. Kongres je proklamovao Akt o tim ugovorima 1934. Nesto slicno se dogadja i danas, pa su SAD kao revizionisticka sila (i tada, kao i sada) ponovo pocele da praktikuju protekcionisticke carine, ne da bi ostvarile samo ekonomske, vec u velikoj meri politicke dobitke. S obzirom na opadanje multilateralnih institucija, bice sve teze i teze saradjivati doskorasnjim modelom u novoj eri starog imperijalizma.

https://oko.rts.rs/drustvo/5086449/asteroid-yr4-s-nadimkom-ubica-grada-juri-ka-zemlji-i-stize-22-decembra-2032-strah-i-njegove-sluge.html RTS nas podseca da ima jako talentovane autore. Asteriodu YR4 se sa svakim novim merenjem povecavaju sanse za udar na zemlju, pa je tako na Torino skali od 0 do 10 dobio oznaku 3, iako postoji i sansa da se vrati na nulu. Nadam se samo da ono prorocanstvo Maja nije promasilo predvidjanje u godinama pa umesto 2032, zapravo pogresno inerpretirano 2022.

Ovo sada se neće rešavati na izborima. Zapamtite, ko iz opozicije pristane na izbore ili započne da se ponaša u tom smeru, taj je izdajnik. U ovom političkom trenutku, sa ovakvom konstelacijom snaga, istraživanjima itd. Bukvalno scena iz Kuma 1, kada Marlon Brando crta veliku strategiju za Alfreda Paćina.

Ne samo da ima veze sa inostranstvom, nego referendum figurira kao jedina opcija upravo zbog tog inostranstva. I pri tom, ne misli se tu samo na Vašington, već i na Moskvu i Peking. Da citiram Nikolasa Burnsa, ambasadora SAD u Pekingu, Trampova administracija izgrađuje veze sa predstavnicima vlasti u inostranstvu, ne sa reprezentativnim i formalnim instititucijama; u slučaju Srbije to su Vučić, Mali i Đurić. Ukoliko protiv Vučića u zemlji protestuje duže vreme deo ogorčene javnosti, kad tad će se pojaviti sumnja u to koliko je on politički legitiman za bilateralne razgovore, ne isntitucionalno, već politički. Putin takođe održava lične veze sa predstavnicima vlasti, tako da i u odnosima sa Moskvom Vučiću će biti upitan politički legitimitet. Za CCP mislim da je jasno i bez neke argumentacije.

Ovo nije prvi put da se o Grenlandu promišlja kroz prizmu američke bezbednosne politike sa namerom kupovine teritorije. Ovo je logičan korak iz perspektive američkih strateških razmatranja usled mogućeg sloma bezbednosne arhitekture u evroatlantskoj oblasti ukoliko dođe do velikih ustupaka Rusiji u Ukrajini. SAD su već kupile neke delove Grenlanda, a za vreme Drugog svetskog rata su i iznajmljivale određene baze. Kada se stvarala ''Velika regija'' SAD 1940. Grenland je uvek zauzimao visoko mesto u razmatranjima političkih odlučioca. Na kraju, više od dve petine američke teritorije je dobijeno kupovinama Aljaske, Lujzijane, Floride, tako da nema mesta čuđenju ovoj nameri.

@Drug Crni 😄

Štivo koje obećava ''Osnovi reforme izbornog sistema - slučaj Srbije'' [...] Proporcio nalni izborni sistem sa zatvorenim listama i celom zemljom kao jednom izbornom jedinicom redak je u komparativnoj praksi i primenjuje ga, uz manje ili veće varijacije, tek nekoliko zemalja širom sveta, ali u Srbiji je prošle godine dočekao svoj jubilej, budući da je primenjen u ravno deset uzastopnih parlamentarnih izbornih ciklusa. [...] PDF: https://rifdt.ifdt.bg.ac.rs/handle/123456789/3929

Ras je skorpija izgleda, bice to sve okej ako je verovati horoskopskim tumacenjima 😄

Mislim da ce Rasovo i Jokarino prijateljstvo biti bromance Novak&Kirjos vol.2

Naravno da nije izolacionista, kao sto bilo koji drugi americki predsednik ne moze da bude izolacionista. Sjedinjene Drzave od trenutka kada su postale svetska sila od 1899. odn. 1917. godine nikada sebi nisu smele da dozvole da budu u spoljnopolitickoj izolaciji i ostanu van ucesca u glavnim tokovima svetske politike. Argument Trampovih kriticara da ce sa njegovom administracijom SAD uci u nekakav izolacionizam nije nista drugo nego odasiljanje signala kako evropskim saveznicima, tako i geopolitickim suparnicima, da je za zapadnoevropske demokratije bolje da podrze demokratsku predsednicku administraciju. Drugim recima, SAD nisu nikada bile u izolacionizmu, jer nije u njihovom nacionalnom interesu da ne ucestvuju u svetskoj politici u smanjenom obimu. Ovo je velika tema pa bih se ovde zaustavio i spomenuo samo da su tokom perioda 1918 - 1939. koji velika vecina naucnika i analiticara potencira kao najlepsi primer americkog izolacionizma, SAD potisnule uticaj Britanije u jednom pravom finansijskom ratu koji su medjusobno vodile ove dve anglofone sile. Prva Trampova administracija se najvise bavila americkim odnosima sa Kinom, pri cemu su evropski poslovi zanemareni samo u odnosu na nivo dotadasnjih evro - americkih odnosa pa se stvorio privid slabljenja medjusobnih veza. Zaboravlja se da je Trampova administracija, kao glavni garantor i pokrovitelj, nastavila jos jace da forsira ekonomsko - politicku inicijativu Tri mora masovnim finansiranjem projekta, ciji je glavni cilj geopoliticki i geoekonomski kontejnment Rusije, ali i razbijanje dotadasnjih tesnih bilateralnih ekonomskih veza Nemacke i Rusije. Novi Trampov mandat nece uvesti Sjedinjene Drzave u ''novi'' spoljnopoliticki izolacionizam jer tako nesto nije nikada ni postojalo u americkoj istoriji. Jedino sto se moze referisati na izolacionizam jeste vojna komponenta, odn. americko vojno ucesce van svojih granica ili vojne intervencije - ratovi u razlicitim regionima sveta ali ne i globalno politicko - ekonomsko delovanje. S obzirom da su SAD glavna i najvaznija snaga NATO saveza, sanse da se dodje do nekakvog ''izolacionizma'' su veoma slabe, odn. nepostojece. Americi je u najvisem mogucem interesu da utice na dinamiku politickih odnosa medju drzavama clanicama. Bajden je povukao trupe iz Avganistana pa se nisu culi glasovi kako je Amerika usla u izolacionizam. To je imalo mnogo vise razloga u geopolitickim promenama u medjunarodnom sistemu a gotovo da nije imalo veze sa izolacionizmom.

Jedino je izvesno da ni jedan ni drugi neće moći da kopira čuvenu Reaganovu izjavu o mladosti svog protivkandidata : )