Bul-Kathos

u ovom poslednjem dikaprijevom.filmu jedino sto mi se dopalo jeste odlicna gluma sona pena. ostalo sve njah. valjda je to taj stadijum u kome se nalazim kada vise nemam volje da analiziram sta je pisac hteo da kaze. film nije izazvao takvu moju reakciju da razmisljam o njemu. jasno mi je da je glavna poruka ekstremna podela ljudskog drustva ali mi se ne dopada kako je to predstavljeno. mozda zato sto se previse dugo bavim temom podele drustva pa minje u filmu to nekako na nizem nivou i nisam doziveo autenticno iskustvo gledajuci.

Na SAD sam i mislio.

Objasnila je Ursula fon de Lajen u dva navrata najmanje kako su se pregovori sa americkom administracijom odvijali i koje sve ustupke su Evropljani morali da ucine. Nije to prvi put da je Evropa morala da pristane na lose uslove, situacija sada je dosta slicna kao i za vreme Niksonove administracije kada je postignut svojevremeni ''Grand bargain'', samo sto je tada u pitanju bio medjunarodni monetarni sistem, ali to sustinski ne menja obrazac koji se primenio i sada za vreme Trampa.

Nije to glavni cilj politike visokih carina. Narativ o zastiti domace privrede se koristi kako bi se dobila sira podrska domacih krugova i ekonomskih elita u njenom sprovodjenju. Najvazniji cilj carinske politike jeste preoblikovanje medjunarodnog trgovinskog sistema tako sto bi se transakcionim mehanizmima ostvarili pozitivni politicki ishodi od konkurenata iz Evrope i Azije, s obzirom na to da je od dosadasnjeg sistema najvise profitirala Kina.

Zapravo ta ''maksima'' nije tacna, jer se nikada bilo koji istorijski dogadjaj ili proces ne mogu ponoviti u istim okolnostima i okruzenju u kojima su se prvobitno dogodili. Cak se ni eksperiment u kontekstu istorije kao nauke ne moze ponoviti jer je nemoguce urediti istovetne varijable i sprovesti nameravni ogled. Vise je tacnije to da se odredjeni ciklusi ili procesi (kao sto je uspon i pad imperija) ponavljaju s obzirom na to da je svaka epoha jedinstvena na svoj nacin i da jedino ostaje ista ona logika koja je zasnovana u kategorijama bezbednosti i moci, odnosno prezivljavanju (drzava kao osnovnim jedinicama u sistemu). World's happiest countries for those aged under 30. 3. Serbia Gallup

realisticka paradigma bi trebalo da interpretira ovaj potez u smislu da se vrsi dekonstrukcija liberlanog narativa dod, signalizira se americkim rivalima da je amerika spremna da vojnopoliticki stiti svoje interese, kao i da je spremna da vodi ratove (sa peer competitors, ne samo protiv malih drzava), i da napusta politiku odvracanja, kao do sada sto je radila. menja se narativ od zastite ka ratovanju, sto moze da znaci da su SAD spremne da primene silu. naziv defense je previse pasivan za realiste, dok je war povratak vojnoj tradiciji. ali i dalje je potreban kongres za potpunu promenu imena iz dod u departman of war.

meklaud + troje

Naravno da jeste spoljna politika. To sto ti percipiras da nije, to je nesto drugo.

Ne pise vise Konstantin na forumu (nadam se da je Konstantin dobro i da samo bojkotuje forum), ali on bi mogao da potvrdi da li je dekanka aktivna bas dugo preko neke niske opozicione politicke partije, sto je cini obaveznom metom u realm-u snsovaca. Pored toga, ona se kao i DS i jos neke opskurne partije, svrstava uz studente kako bi ostvarila politicku dobit i ''svrstava uz jaceg'', (bandwagoning, sto bi rekli Šumadinci).

Radi faktualnosti samo, hronoloski se konacan pad srpskih zemalja pod vlast Osmanskog carstva odvijao od 1459. i sloma srpske Despotovine, 1463. pada Bosne, dok je poslednja srpska srednjevekovna zemlja u Hercegovini pala pod osmansku vlast 1481. godine. Veliki deo istoricara uzima i pad Crne Gore 1496. kao konacan pad srednjevekovne Srbije. U medjuvremenu je postojalo Kraljevstvo Srbija pod habzburskom vlascu 1718. do 1739. koje, iako kratkotrajno, jeste ostavilo traga (sto se moze videti, recimo, po zahtevima srpskih deputata od sultana, koji su trazili povratak turske vlasti usled visokih nameta koje su Habzburzi razrezali). Pocetak nove srpske drzavnosti vezuje se za Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine. Cak i ako se uzme Berlinski kongres kao pocetak nezavisnosti 1878. nema tu 500 godina, kako god. U istorijskom smislu, jedna ili dve decenije predstavljaju ogroman period (sto mozemo da vidimo po usponu i slomu liberalnog medjunarodnog poretka od 1990. do 2014), a kamoli jedan vek.

Ne pratim vasu prepisku na topiku, ne znam koje hipoteze se suceljavaju ovde pa mogu samo da napisem koja je bila namera mog posta. Moja poenta je bila ovo sto ti kazes. Problem rasizma postoji svuda, negde vise, negde manje, pa mi je inicijalna namera bila da preventivno napisem stav protiv postova u kojima bi se isticao srpski rasizam dok bi se rasizam u drugim zemljama umanjivao. Slozices se da postoji tendencija medju najglasnijim forumasima da isticu lose strane srpskog "mentaliteta", kao i lose "karakteristike" srpskog naroda, kao da je to ekskluziva specificna samo za Srbe. U bilo kojoj analizi ovog problema moraju se izdvojiti komponente sistemskog rasizma, podrzanog od strane drzave. Nemacki je postojao kao veliki problem prosle godine za Mercovu vladu pa sam to okacio kao primer da rasizam ne poznaje nacionalnost vec da se pojavljuje kod naroda koji sebe smatraju visim u odnosu na druge (nemci - sloveni, turci - jermeni, japanci - kinezi).

Promocija srpske meke moći na nekoliko nivoa

Klubovi i veselja u Nemackoj Nemacka buduca politicka i ekonomska elita u luksuznom odmaralistu Sylt Mislim da pre nego sto se krene u osudu srpskog rasizma i da se ne bi pisale svakakve gluposti, neophodno je da se istrazi malo tema, izvrsi analiza i sinteza sistemskog i nesistemskog rasizma, kako bi se doslo do zakljucka da u Evropi jedino skandinavske zemlje i Holandija pokazuju nizak stepen institucionalnog rasizma, ali u pogledu prema drugim zemljama, sto ne znaci da i u njima ne postoji odredjeni nivo rasizma.

Lepo je što se prvi put na forumu spomenuo Danilo Mandić. Biće zanimljivo čuti mišljenje o njemu, kada ''liberalniji'' krug forumaša Voxa sazna za njegovu knjigu o neraskidivoj vezi kosovske samostalnosti i mafije, odn. o tome kako je kosovsko-albanska mafija najvažniji, neposredan i nezaobilazan politički faktor, ne samo u sticanju kosovske nezavisnosti već i u sadašnjem društveno-političkom kontekstu na KiM. Pri tom, on ističe kako je borba za ljudska prava na KiM instrumentalizovana od članova OVK i posleratnih političkih aktera, kao i dela zapadne međunarodne zajednice, za sticanje ekonomske i političke moći. Druga studija slučaja u knjizi jeste pitanje Južne Osetije. On topic, iako Mandić iz teorijske perspektive nije realista već je bliži konstruktivistima (nisam sociolog ali iz ugla političke teorije i Veberovske strukture vlasti, ovo mi je najpribližnije), on odbija idealizovanu sliku o nastanku i delovanju država i metodološki ističe ulogu kriminala. Vreme je da realisti preuzmu palicu u objašnjenjima političkih procesa uzevši u obzir međunarodne tendencije i unutrašnje prilike u vezi sa protestima, biće lakše svima, nego da se stvari analiziraju iz idealističke perspektive. Realizam >>> liberalizam oduvek bilo.