Bul-Kathos

i dalje nas na sajmu docekuje seseljev lik na ulazu🫠

Vrlo zanimljivo viđenje, posebno ovaj deo o Pinčonovoj antisistemskoj filozofiji. Nisam čitao roman, pa mi film verovatno zato deluje površnije nego što zapravo jeste. Tvoja interpretacija mu daje mnogo dublji okvir nego što sam u prvi mah video. Ali i dalje mi je estetski i narativno nekako mlak (ostajem pri prvobitnom stavu :))), ali sad mi je jasnije zašto ga neki doživljavaju potpuno drugačije. Hvala ti na objašnjenju jer je ovo nova perspektiva. A što se Šona Pena tiče, čovek zaslužuje poseban orden, tu nema dileme

Mogu neke nove informacije da se saznaju u filmu. Na primer, u filmu je predstavljeno kako Margaret Tacer apsolutno podrzava rusenje zida u Berlinu, pa kaze nesto u stilu "tako je kauboju" u sceni kada Regan izlaze svoj cuveni govor. Medjutim, u realnosti i Britanija i Francuska su zazirale od nemackog ujedinjenja. Tacer je non stop upozoravala americke odlucioce na novu nemacku "realnost" i izazove po tadasnji evropski poredak, ukoliko do ujedinjenja zaista i dodje. Ali ko ce obracati paznju na takve sitnice.

Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD Pet znakova neuzvraćene trampove ljubavi Dragan R. Simić i Dragan Živojinović https://vreme.com/vreme/pet-znakova-neuzvracene-trampove-ljubavi/

simbolika moci

Ne. On je prilagodio svoju politicku i partijsku politiku prema, sada vec visedecenijskim, srpskim strategijskim i strateskim interesima, pa se zbog toga civilima cini da je spoljna politika avanturizam sadasnjeg rezima.

u ovom poslednjem dikaprijevom.filmu jedino sto mi se dopalo jeste odlicna gluma sona pena. ostalo sve njah. valjda je to taj stadijum u kome se nalazim kada vise nemam volje da analiziram sta je pisac hteo da kaze. film nije izazvao takvu moju reakciju da razmisljam o njemu. jasno mi je da je glavna poruka ekstremna podela ljudskog drustva ali mi se ne dopada kako je to predstavljeno. mozda zato sto se previse dugo bavim temom podele drustva pa minje u filmu to nekako na nizem nivou i nisam doziveo autenticno iskustvo gledajuci.

Na SAD sam i mislio.

Objasnila je Ursula fon de Lajen u dva navrata najmanje kako su se pregovori sa americkom administracijom odvijali i koje sve ustupke su Evropljani morali da ucine. Nije to prvi put da je Evropa morala da pristane na lose uslove, situacija sada je dosta slicna kao i za vreme Niksonove administracije kada je postignut svojevremeni ''Grand bargain'', samo sto je tada u pitanju bio medjunarodni monetarni sistem, ali to sustinski ne menja obrazac koji se primenio i sada za vreme Trampa.

Nije to glavni cilj politike visokih carina. Narativ o zastiti domace privrede se koristi kako bi se dobila sira podrska domacih krugova i ekonomskih elita u njenom sprovodjenju. Najvazniji cilj carinske politike jeste preoblikovanje medjunarodnog trgovinskog sistema tako sto bi se transakcionim mehanizmima ostvarili pozitivni politicki ishodi od konkurenata iz Evrope i Azije, s obzirom na to da je od dosadasnjeg sistema najvise profitirala Kina.

Zapravo ta ''maksima'' nije tacna, jer se nikada bilo koji istorijski dogadjaj ili proces ne mogu ponoviti u istim okolnostima i okruzenju u kojima su se prvobitno dogodili. Cak se ni eksperiment u kontekstu istorije kao nauke ne moze ponoviti jer je nemoguce urediti istovetne varijable i sprovesti nameravni ogled. Vise je tacnije to da se odredjeni ciklusi ili procesi (kao sto je uspon i pad imperija) ponavljaju s obzirom na to da je svaka epoha jedinstvena na svoj nacin i da jedino ostaje ista ona logika koja je zasnovana u kategorijama bezbednosti i moci, odnosno prezivljavanju (drzava kao osnovnim jedinicama u sistemu). World's happiest countries for those aged under 30. 3. Serbia Gallup

realisticka paradigma bi trebalo da interpretira ovaj potez u smislu da se vrsi dekonstrukcija liberlanog narativa dod, signalizira se americkim rivalima da je amerika spremna da vojnopoliticki stiti svoje interese, kao i da je spremna da vodi ratove (sa peer competitors, ne samo protiv malih drzava), i da napusta politiku odvracanja, kao do sada sto je radila. menja se narativ od zastite ka ratovanju, sto moze da znaci da su SAD spremne da primene silu. naziv defense je previse pasivan za realiste, dok je war povratak vojnoj tradiciji. ali i dalje je potreban kongres za potpunu promenu imena iz dod u departman of war.

meklaud + troje

Naravno da jeste spoljna politika. To sto ti percipiras da nije, to je nesto drugo.