DJ_Vasa

Objasnio je to neko davno na FB92, a ovde je preneo dr Puzigaća. Pošto nisam siguran kako da uradim citat citata, kopiram ono što je ovde napisao: Beograd, 2005. Pobedivši na lokalnim izborima, SRS sprovodi svoju politiku u celom gradu. Novoizabrani gradonacelnik Vucic je rešio da gradanima olakša stambene probleme i maksimalno je uprostio proceduru za legalizaciju i izgradnju stambenih i privrednih objekata. Jovo Krpiguz iz Donjih Cobanovaca za rekordna dva meseca sagradio je svoju kucu na kraju Knez Mihajlove, gde je nekada bila Gradska biblioteka. Da podsetimo, biblioteka se sama od sebe srušila 25. septembra, a g. Krpiguz je kupio zemljište na licitaciji održanoj dva dana posle ovog cudnog dogadaja. Pošto je bio jedini ucesnik, zemljište je kupio za cak 5 evra. I prvi komšija ovog gospodina, ugledni g. Nedeljko Serigaca, uspešno je obezbedio svoju porodicu. Na svojoj plantaži kupusa, koja se proteže od nekadašnjeg Zoološkog vrta do spomenika zahvalnosti Francuskoj, ostvario je rekordan prinos po hektaru. G. Nedeljko je novac za plantažu stekao od svojih 756 kioska postavljenih u Knez Mihajlovoj. Na sveže preoranom Trgu Republike održava se jubilarni petstoti koncert posvecen najvecem junaku srpskog naroda (posle SM), Njegovom Vojvodstvu V. šešelju, koji u Hagu dokazuje zaveru svetskih razmera protiv vaskolikog srpstva. Postavljen je i novi vodovod kod štala g. Vukojeba Medjedovica na mestu nekadašnjeg Studentskog trga. Omladinske radne akcije na deurbanizaciji Beograda pod nazivom "Vratimo se korenima" teku punom parom. Plodna novobeogradska ravnica upotrebljena je za izgradnju velikih plantaži voca i povrca, dok je Zemun vec zasejan pšenicom i jecmom. Za otvaranje kioska sada nije potrebna ni dozvola, dok se legalizacija naplacuje od simbolicnih 10 dinara do cak 50. Gradska vlast je za ovaj nepopularan korak dobila oštre kritike od g. Rista Bundala, koji je zbog pedeset metara visoke kopije Ajfelove kule na svojoj zgradi na Karaburmi morao da plati celokupnu sumu. - Na što ovo lici, ba? - pita se g. Bundalo. - Ja cu javit drugu Voju u 'Agu šta se ode dešava, pa kad pobjedi zloc'nacko-banditsko-placen'cko-ustaško-amer'cku bandu [hrrrk... pljuc!] ima da uk'ne i taj harac što pošteni moraju platit. K'o da je komš'ja Milenko morao više platit za onu birt'ju na vr' sol'tera il' za cevabdž'nicu usred onog "Haja-ja-jata".

Misliš ovako?

Zanima me šta je na Lindinom programu sledeće nedelje. Već vidim naslove: - Bitka za butku - Obračun kod OK čvaraka - Slanina uzvraća udarac - Juneći Armagedon - Desant na frižider - Valter brani teletinu - Gospodar svinjskih papaka - Chicken: First Blood - Umri muški zbog salame - Otimači izgubljenog praseta

Milatović: Nije realno očekivati da Crna Gora otprizna Kosovo, stvar je jasna Jeste da jedna lasta ne čini proleće, ali čini mi se da je novi predsednik sasvim na mestu. Možda je požurio kada je rekao da će doći u Beograd, ali OK, ovo što je glavna stvar u vesti mi uliva optimizam. Svaka čast Crnoj Gori ako se oslobodi ruSSkog i srbijanskog uticaja.

Ja bih samo uneo jednu ispravku, a to je da umesto populus ili plebs treba upotrebiti pecus ili boves. Jesi li mislio na rezervat u kome pokazuju vigvame ili tomahavke ili na rezervat gde vole Putlera?

Pa dobro, može se reći da je uradio bar nešto pametno. Moći će da se pohvali da je za NATO učinio više od mnogih političara u Briselu. Još samo Švedska da uđe, pa da kompletira učinak. Možda će mu zbog toga dati malo udobniju ćeliju u Hagu jer ima bar jednu olakšavajuću okolnost

Samo mala ispravka, Sledž Hamer je bio na TV Beograd.

Ako pitaš za ostale centre, TV Sarajevo je imala Noć i dan, a TV Beograd, ako se dobro sećam, Uvek sa vama. TV Zagreb je imala Program plus, a tu su se emitovali 'Alo 'alo, Alf i druge serije.

Narode, ima li neko iskustva sa internet radio aparatima? Konkretno me zanima nešto ovako kao sa slika: https://www.philips.rs/c-p/TAR8805_10/internet-radio https://www.tehnomedia.rs/audio-i-auto-tehnika/radio-tranzistor/philips-tapr802-12.html#data https://novi.kupujemprodajem.com/audio/radio-prijemnici/camry-cr1180-radio-internet/oglas/150081781?filterId=2164779048 Bilo bi zgodno da spravica ima internet-radio stanice, jedan od ovih sa oglasa nudi 20.000 komada, mogućnost povezivanja na WiFi, klasičan FM i DAB+ (znam da nije razvijeno kod nas, ali biće). Ima li neko iskustva ili preporuke? Budžet bi bio 100-150 evra, a ako spravice sa oglasa valjaju, mogu i njih da kupim jer su lako dostupni.

Neću da pitam koji je grad u pitanju, ali primetio sam da ljudi iz Kovina i okolnih mesta govore otprilike kao Smederevci ili Požarevljani. Znam da je Smederevo na desetak kilometara i da postoji most, pa je i razumljiva takva povezanost. Inače, u blizini, ali sa druge strane Dunava se nalazi i selo Ostrovo, koje pripada Kostolcu, ali izgleda kao tipično banatsko selo. Evo ukratko o njemu: https://poportal.rs/zanimljivosti-o-selu-ostrovo/

Moja baba je imala jedan sličan radio: (Simfonija Ei Niš) Radio je ostao u porodici, a i dan-danas radi i lepo je očuvan. Završio je u odličnim rukama, i to kod mog brata od ujaka, koji ga pažljivo čuva i koga će sigurno dugo služiti.

Sve i da se sutra rasformira SNS, da Pink počne da emituje samo klasičnu muziku i emisije o velikim svetskim naučnicima, da Happy pređe na naučno-popularni program i da se Informer transformiše u Politikin zabavnik, situacija bi bila ista. Na izborima bi pobedio onaj ko prodaje mitomaniju, burazerizam, skandiranje velikom Noletu i majčici RuSSiji, krsnu slavu, Božić & Uskrs sa plivanjem za krs' časni u paketu, EU & Ameri = pederi, plus mrski neprijatelji (ali može njihov novac), kme kme NATO nas je boNbardovao, HEDAMO KOSOBO, Mladić & Karadžić heroji, Era Ojdanić rulzzzz, ćirilica, nas svi mrze jer smo najbolji i tome slično. Nažalost, takva je i većina ponude na političkoj sceni, a zaista ne vidim kakav bi bio boljitak kada bi vlast formirali npr. Sunđer Bob Jeremy, Boškić Zveraš, Mica Avetnica, DSS v.2 passeport français, tamo neki Piks Poks i slični. Lepo neko reče na ovoj temi da AV gubi popularnost kada uradi nešto normalno, kao sada sa Kosovom. Zbog toga se i vesti o saradnji sa američkom vojskom provlače u dva reda i moraju se tražiti mikroskopom, a do prošle godine je učešće jednog voda na vojnoj paradi u Moskvi bilo praćeno kao da je u pitanju osvajanje novog kontinenta. Ovde i ostali državni organi dobijaju negativne poene kada zapravo rade svoj posao, pa policiju kritikuju kada im oduzima osnovno ljudsko pravo da voze bez pojasa ili čak još osnovnije pravo da voze pijani k'o letve. Onaj ko bi hteo da se bavi uljuđivanjem i civilizovanjem ne bi dobro prošao ni na kakvim izborima. Kada bi, hipotetički, ovde presadili samo evropske stranke neke normalne orijentacije, izlaznost na izbore bi bila manja od izlaznosti na jeftine ćevape od crkotine iz Lidla.

Ili NIđemozga?

Koliko znam nisu baš uvek sinonimi, a evo koliko mogu da na brzinu kažem: - Skrining: https://en.wikipedia.org/wiki/Screening_(medicine) - Trijaža: https://en.wikipedia.org/wiki/Triage Ovo prvo se često koristi kada je u pitanju rak, a vidim da se može reći i „... na infekciju COVID-19 koja su zahtevala nadzor i skrining na odeljenju trijaže...” i da ga često koriste, kao npr. ovde: https://serbiancancer.org/skrining/ Zamolio bih da pomogne neko iz medicinske struke, ali koliko znam, trijaža podrazumeva da se odredi koji su pacijenti najugroženiji, a skrining je objašnjen na poslednjem linku. Ne mogu da ulazim u domene gde se termini preklapaju, ali ako klijent kaže da je skrining odgovarajuće rešenje, moje nije da se mešam.

Ima još lupetanja istog 'telektualca: "Mislim da Belorusija treba da se oružano uključi u sukob, a da je to uradila do sad bi sve bilo završeno. Još uvek igra ulogu suverene države, a mislim da ona odlučnije treba da pomogne Rusiji", zaključio je profesor Nadoveza. Nadam se da mu sledeća izjava neće biti o Srbiji od Vardara do Triglava.

Ovo o čemu pišeš je posledica sve veće dostupnosti javne komunikacije, a ona oblikuje upotrebu jezika. Kada se komunikacija svodila na TV, radio i knjige, svi emiteri i izdavači su imali lektore, pa je samim tim jezik koji se pojavljivao u javnosti bio filtriran, da se tako izrazim. Ukoliko danas na društvim mrežama njihov korisnik neznam ili ne ću, to mogu da vide hiljade ljudi i samim tim će još neko napisati ove reči na isti način. Što se tiče ovog drugog, ja sam zapravo poslednji koji će bez potrebe koristiti anglicizme jer su me tako učili tokom studija i dva jezika gledam kao dva sistema koji se negde preklapaju, a negde ne. To je otprilike kao da poredim vožnju bicikla i automobila. Za oba mi je potreban isti zakon o saobraćaju, pa sam dužan da stanem na crveno ili da signaliziram skretanje, ali veština vožnje bicikla nije isto što i veština vožnje automobila. Ako bih prevodio tekst iz oblasti medicine, morao bih da kažem skrining jer i sami lekari tako kažu i to koriste u stručnoj literaturi, ali na forumu i u životu govorim i pišem kao i ovde. Jeste da sam upućen da čitam tekstove na engleskom, što često činim i iz razonode, ali naprosto sam navikao da ih odvajam u glavi.

Ovo je već duže problem u izdavaštvu. Naime, mnoge izdavačke kuće jednostavno neće da plate lektora ili mu plate nešto mizerno, pa je rezultat i očekivan. Postoje i slučajevi da se lektor samo potpiše, ali da tekst zapravo niko nije ni gledao. To je vrlo često kombinovano sa nekompetentnim i slabo plaćenim prevodiocima koji „znaju jezik” i eto veselja. Za prevođenje bilo čega nije dovoljno znati jezik, već je potrebno odlično poznavanje dva jezika. Mnoge knjige štancerajskih izdavača se prevode tako što original daju nekome ko je završio neku desetu struku, pokupio malo jezika iz filmova, a poslednji put je pročitao nešto na srpskom oko mature. Viđao sam primere prevoda koji pokazuju da prevodilac nije shvatio original ili da tekst zvuči gore nego da ga je radio Google Translate. Ako ima malo preko osam godina, mislim da nema razloga za brigu. Dugačke i složene rečenice bi trebalo da savlada malo kasnije, ukoliko su u pitanju iskazi koje sadrže više rečenica sa složenim međusobnim odnosom. Pošto mi srpski nije struka već ga poznajem kao korisnik, ne bih ulazio u dalju priču o strukturi rečenice. Moguće je da učitelj i dalje ne ispravlja neke stvari kako deca ne bi razvila strah od usmenog izlaganja, što se radi bar kada je u pitanju nastava stranog jezika, a ispravke dolaze kasnije. Kada su u pitanju stariji razredi, problem je u nedostatku nastave jezičke kulture, o čemu je pisao jedan lingvista / srbista koji radi u inostranstvu: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/treba-li-uvesti-predmet-srpski-jezik-na-sve-fakultete/ Ako se dobro sećam, pisala si da živiš u Banatu, a jezik koji se tamo govori je blizak standardu. Ne znam da li je u pitanju razlika između standardnog izgovora tipa univerZItet i dijalekatskog univerziTET ili nešto drugo, pa ne bih da govorim napamet. Uz dužno poštovanje, ovde se ne bih složio. To što čita naglas Dikensa ima veze sa izgovorom i dikcijom, a ne sa znanjem jezika. Maternji i strani jezik su različite kategorije i drugačije se rade u školama. Nastava maternjeg jezika podrazumeva njegovo osnovno znanje, a kod stranog se od početka uči kako se šta kaže. U ovom slučaju, dete je okruženo maternjim jezikom i izloženo mu je u svim situacijama, dok je engleski ograničen na časove ili na vreme kada gleda sadržaje na engleskom. Iako će dete 'pokupiti' engleski dok mu je izloženo, svakodnevna jezička interakcija je (pretpostavljam) najviše na srpskom. Bez obira koliko dete dobro zna engleski, u svakodnevnom životu će biti upućenije na srpski i moći će da se preciznije izrazi o mnogim stvarima, osim ukoliko ne promeni sredinu ili ukoliko izloženost jeziku postane primarna. Ne znam ni koliko je Dikens dobar reper za poređenje jer u pitanju je književni jezik devetnaestog veka, koji se dosta razlikuje od današnjeg, a koji odstupa od onoga što koriste ljudi na engleskom govornom području u svakodnevnim situacijama. Sećam se da si pisala kako ti je unuk maltene jedini u odeljenju koji je shvatio suštinu rata između Rusije i Ukrajine zahvaljujući tvom trudu. Uveren sam da će uz takvu baku biti pravi građanin sveta, a za ono što si uspela da mu objasniš na vreme svaka čast i veliko poštovanje. Pokazala si šta znači raditi sa detetom, da si naučila dete da razmišlja i da si to uradila mnogo bolje od diplomiranih pedagoga.

Ovo je samo italijanska verzija klasičnog jedenja onoga što se ne jede, a namenjena je njihovoj gologuziji koja je na nivou lokalne verzije Farme ili Zadruge, kojekakvim levatorima-marksistima i sličnima. Imali su Francuzi nešto slično, pa im je propalo, što će se desiti i njihovim rođacima po jezičkom pretku. Čitao sam vest i ne znam kako će kažnjavati one što bruschetta (jednina) izgovaraju kao /bru'šeta/ umesto /bru'sketa/ i kako će delovati nekakva 'jezička policija' koja bi morala da ima bar pola miliona zaposlenih sa ogromnim radnim vremenom pošto je jezik veoma raširena stvarčica i ne može se tako lako kontrolisati. Ne znam za Bugare što toliko kmeče jer su poslednji koji o tome nešto mogu da pričaju pošto imaju turskog i ruskog vokabulara na tone. Svet je takav kakav jeste, pa se za izvore leksike više ne koriste starogrčki ili latinski, već engleski. I jedan i drugi jezik su mrtvi, nemaju izvorne govornike, pa samim tim ne mogu ni da tako lako stvaraju nove reči, a njihov leksički fond je već podosta iskorišćen. Mrtvo je mrtvo i ne može se povampiriti niti našminkati da izgleda živo, a ono što jeste živo se ne može tek tako suzbiti. Ove naše budale su nazvane ćiriličari jer je njihova 'borba' za jezik svodi na upotrebu dotičnog pisma i njegovo nasilno nametanje, a osim što ćirilišu, jedini drugi aspekt te 'borbe' je prolivanje krokodilskih suza nad klincima koji pišu po društvenim mrežama da su nešto lajkovali ili što na ulici piše McDonald's, Coca Cola ili Swarovski umesto Макдоналдс/Мекдоналдс, Кока Кола ili Сваровски. J*** majku i to njihovo očuvanje autentičnosti. Evo i nekoliko reči koje imaju jednu zajedničku crtu: kašika, makaze, pantalone, košulja, jakna, šolja, badem, čelik, čekić, ekser, rakija, čaj, sat, boja, gazda, cipela, lopov, lozinka, časopis, naslov, učinak, zbirka, ličnost... Zajednička crta im je da su sve do jedne stranog porekla, od kojih je poslednjih pet iz slovenskih jezika, pa se možda ne i prepoznaju tako lako. Eto, uprkos tim rečima, jezik nije propao. Pošto mi je jezik potreban iz profesionalnih razloga, mogu da odgovorno tvrdim da nema tolikih idiota koliki su naši srbisti kada je u pitanju ono što se zove norma. Još od osnovne škole, kad sam se prvi put susreo sa pravopisnim pravilima, „najsavršeniji” pravopis se menjao ne znam ni sam koliko puta. Budale ne uspevaju da nađu logiku za pisanje mnogih reči, pa je problem da li se piše auto-put, autoput ili auto put (ovo poslednje ne). U školi sam učio da se ne kaže zadnji autobus (jer ne postoji prednji), ali nedavno su rešili da može i tako. O transkripciji stranih imena, j*** ih ista, mogao bih da napišem traktat. Što se tiče rečnika standardnog jezika, najnoviji je štampan tek oko 150 godina posle Vukovog, a kao „inovacije” navodi reči kao što su CD, tj. це-де, koji je već muzejski primerak. Doduše, rečnik je pun kojekakvih reči koje je poslednji put koristio čukundeda prosečnog člana foruma, dok su one savremene ostale za izdanje koje će se pojaviti za oko pola veka. Stilistika je nešto što se podrazumeva, valjda na osnovu dela Ive Andrića ili Politike iz sedamdesetih godina prošlog veka, ali niko da napiše valjan priručnik. Ponekad za izvesna rešenja moram da prekopam i nebo i zemlju kako bih bio siguran da li pišem kako treba, dok mi je za engleski dovoljan bilo koji rečnik. Gramatika koju sam učio u školi je praktično identična onoj koja se danas koristi, a sve to vuče korena iz Stevanovićeve gramatike koja je prvi put objavljena kada niko od forumaša nije ni rođen. Nesrećne budale koje se bave jezikom nisu shvatile da jezik u kome se upotrebi poneka strana reč nije ugrožen. Listu ugroženih jezika je sačinio UNESCO, a na njoj se nalaze jezici koji se ne uče u školama, koji nemaju svoju pismenost i čiji se broj govornika rapidno smanjuje. Doduše, ima vremena i za srpski da se tamo nađe jer je jedan od kriterijuma za ugroženost drastično smanjenje broja govornika. Doduše, uz zdušnu pomoć ćiriličara koji zagovaraju najgori nacionalizam, a čija je posledica masovna seoba u inostranstvo (pošto se stomak puni hlebom, a ne ćirilicom), zaista će biti razloga za brigu kada većina govornika ode preko granice. Ako pogledamo širu sliku, naši borci za jezik su uspeli da od sebe naprave kretene i u drugim aspektima. Insistiranje na ćirilici je u mnogim tekstualnim katalozima i korpusima bukvalno poklonila okolnim zemljama mnoštvo književnog, kultunog i naučnog nasleđa susednim zemljama. Najjednostavniji primer daje Google Translate, kome je dovoljno uključiti opciju prepoznavanja jezika, a onda uneti latinicom reči kao što su knjiga, drvo ili olovka, jer će se kao prepoznat jezik javiti hrvatski ili eventualno slovenački. Paradoksalno je da je na taj način hrvatskoj književnosti poklonjena i knjiga Nož Vuka Draškovića, koja je imala nekoliko latiničnih izdanja. O Pekiću ili čak Bori Stankoviću ne bih ni trošio reči. O kvalitetu „stručnjaka” za srpski mogu da spomenem i jednu anegdotu. Pre desetak godina je neka firma htela da zaposlenima obezbedi obuku iz poslovne korespondencije i na početku su angažovali neku glupaču koja je završila srpski. Nesrećnica nije shvatala da se u poslovnom svetu piše Apple (umesto Епл), HR / ljudski resursi (umesto кадровска служба) ili da se poziv na sastanak može početi rečima 'dragi svi'. Relativno brzo je dobila nogu, a posao je dobila koleginica koja je završila francuski i uspešno održala obuku. Iz načina na koji pišem se jasno vidi da nisam od onih koji i u običnom razgovoru bez potrebe koriste by the way, sorry i slične izraze, ali svakako da nemam ništa protiv toga što neko piše Apple ili Microsoft ili upotrebljava reči stranog porekla.

Ali i tu je došlo do „zasićenja tržišta” ili kako da već nazovem tu pojavu. Pre samo nekoliko dana je bila blic-kampanja sa onim lecima na kojima su Boškić i Milica Avetnica imali albanske kape i imala je kontraefekat. Zato je odjednom i ućutala. Kada bi sada nastavili sa takvim stvarima, oni bi maltene dobili oreol mučenika. Čak i oni sa niskim IQ koji ih ne vole samo zato što se suprotstvaljaju režimu ne bi ni u snu poverovali da oni imaju veze sa OVK (Boškić bio student, Milica u pelenama), a kako nemaju kontrolu nad nekim zobiljnim parama, ne mogu se optužiti ni za šta. Ako im neko prišije da su strani plaćenici, bilo bi nemoguće i insinuirati da ih SAD i EU plaćaju da budu protiv nezavisnosti Kosova. Ako im prišiju KGB, mase će se na to naložiti i oboje će dobiti vetar u leđa. Prošlo je i vreme kada se za sve što ne valja mogu optužiti žutaći jer ionako nisu na vlasti. Čini se da se režimu izmiče manevarski prostor.

Pazi, imaš prizrensko-timočki i kosovsko-resavski po staroj klasifikaciji, ali i torlački po novijoj. Kako god da klasifikujemo dijalekte, taj vokativ na -o je i dalje prisutan. Spomenuo sam prababu iz Vranja, a njoj su se obraćali sa Božano, umesto Božana. Postoji i makedonska pesma Mirjano, mori, Mirjano, a mogu da spomenem i onu Jovano, Jovanke. Ovo na -e je već treći oblik vokativa, ali možda je bolje da u ovom trenutku potražimo ove pesme na velikom polju interneta jer su zaista lepe.

Nažalost, čini se da je upravo tako. DJV hoće da izbriše granicu između klevete (Pera Perić je krao pare, iako zapravo nije) i uvrede (Pera Perić je smrdljivo govno). Doduše, ako to urade, batina ima dva kraja. Nerežimski mediji bi po toj logici mogli da napišu nešto tipa 'Potomak bosanskih imigranata iz Bugojna i Šešeljev nosač bureka otvorio tri metra ulice iako u normalnom svetu to niko normalan ne radi'. A antirežimski tabloid Nova bi mogao da napiše 'Umivena radikalska svinja loče vino sa svojim mladunčetom'. Baš me zanima kako bi to bilo primljeno.

Obojica su politički irelevantni, a zgodni su da budu svačiji pajaci. LDP kao stranka više ne postoji, osim možda na papiru, a Čeda se još donekle švercuje na konto stare slave, ako se to tako može nazvati, i usled incidenata koje pravi. On ima bizMis od koga se izdržava, a povremeno pojavljivanje u medijima mu dođe kao neki hobi. On se od političara transformisao u reality zvezdu. Kod Čanka je slična priča, s tim što u vojvođaskoj skupštini ima nekoliko poslanika, možda čak celih pet. Ozbiljnu priču o autonomiji je okačio o klin kada je došao na vlast kao član DOS-a, a uglavnom ponavlja mantre koje se mogu čuti od Zorane MIhajlović. U celoj priči mi je jedino nejasno zašto se Đukanović uopšte i gnjavio da se vidi sa njima pred izbore. Ovde su na političkoj sceni relevantni koliko i muva u krdu slonova.

Pretpostavljam zbog toga što se vokativ generalno gubi i izjednačava sa nominativom, ali taj proces nije dovršen u srpskom. Već imamo da se u vokativu govori sudija umesto sudijo, Ilija, Milija i slično. Pesma koju navodiš je sa juga, gde ima ostataka stare deklinacije. Moja baba, koja je iz Vranja, obraćala se svojoj majci sa mamo. To je taj ostatak starog oblika vokativa. S druge strane, u nekim hrvatskim govorima je ovaj proces napredovao, pa npr. jedan moj prijatelj iz Zagreba u vokativu koristi oblike Milan, Jovan, Petar i tome slično.

Deklinacija je malo komplikovanija kod ličnih imena, odnosno prezimena, bar kada je u pitanju srpski. Srpski nema baš nešto mnogo prezimena koja su potekla od prideva i nema razliku kod takvih prezimena kao neki drugi slovenski jezici. Uzeću za primer makedonski, koji je blizak, a koji ima razliku između muškog i ženskog oblika prezimena. Na primer, ako neko ima dvoje dece, sin će se zvati Marko Petrovski, a ćerka Marija Petrovska. Tu je onda lako jer ćemo reći npr. knjiga Marka Petrovskog, ali knjiga Marije Petrovske. Ukratko, ako se ta Marija preziva na -a, onda će genitiv biti Petrovske. S druge strane, u Srbiji će Marija obično nositi prezime Petrovski, bez promene roda, pa kažemo knjiga Marije Petrovski. U tom slučaju se prezime ne menja po padežima, ali ime se menja. Po istom principu, reći ćemo knjiga Marije Mali. Ženska prezimena iz ostalih slovenskih jezika koja imaju ovu razliku između ženskih i muških prezimena i nastavak -a ćemo i menjati kao prideve ženskog roda, kao npr. uloga Tatjana Lukjanove / Elizabete Đorevske, ples NIne Kirsanove i slično. Što se tiče vokativna ženskih imena na -a, i tu imamo nedoslednosti. Ukoliko je žensko ime višesložno, kao npr. Marija, Nataša, Jelena, Milena, Ivana i slično, vokativ je isti kao i nominativ. Kod dvosložnih je drugačija situacija: ukoliko imaju dugouzlazni akcenat, kao npr. Maja, Nada ili Kata, vokativ će biti na -o, tj. Majo, Nado, Kato itd. Ako je akcenat kratkosilazni, kao npr. Sanja, Mila ili Ana, vokativ je jednak nominativu. Ako se neko zove Matea Mali, ne može se pogoditi tačan oblik ukoliko ne znamo pol, tj. biće knjiga Matee Malog ili Matee Mali. Sličan problem se javlja kod imena kao što su Bojan / Bojana ili Dragan / Dragana u nekim padežima jer ako kažemo da smo razgovarali sa Bojanom ili Draganom nije jasno kako se zove osoba niti kog je pola. Doduše, kod ovakvih imena se jedino zna u dijalektima koji koriste manje padeža, gde se kaže razgovarao sam s Bojana / Bojanu (uzet oblik akuzativa), pa se odmah prepoznaje sa kim smo razgovarali. Što se tiče prezimena, islandski jezik ih najpreciznije određuje, premda ih oni ne nasleđuju kroz porodicu kao mi, već se uglavnom daju po ocu, ali tako da se odmah vidi da li je u pitanju sin ili ćerka. Ako se otac zove Ragnar, sin će mu se prezivati Ragnarsson, a ćerka Ragnarsdóttir.

Ukrajinski mitropolit Pavle u kućnom pritvoru zbog optužbi za vezu s Moskvom Tako se radi sa ispostavama KGB-a. Možda će u CG tako da postupe posle izbora, a kada bi se ovo desilo i kod nas, častio bih svakoga koga poznajem.