DJ_Vasa

Zaboravio si Tiraspolj. Čujem da su im plaže takve da mogu da se mere sa plažama pored Mlave, ali ako naprave plažu na Pariguzu, biće to opasna konkurencija

Ako nekoga finansiraš više od dve decenije, a taj ti nije zahvalan, pre bih rekao da je u pitanjur azmaženost nego tretiranje nekoga kao krpe. Neka oni slobodno vole RuZZiju i prekinu da se bave mrskom EU. Za početak, predlažem da ušteđevinu iz mrskih evra konvertuju u rublje, da ne idu po tim Evropama, već da gastarbajterišu u Ruzziji, da ne letuju u mrskoj EU Grčkoj, već na belocrkvanskim jezerima i da svoje evropske automobile zamene za Lade.

Lajčak: Sankcije spremne i za Srbiju ukoliko ne postupa po zahtevima Unije Konačno da malo i neko u EU radi svoj posao.

Ova slika pokazuje paradoksalnost cele situacije. Sama nacionalna frekvencija ne znači ništa jer se televizija danas pretežno distribuira kablovski. Svaki operater koji hoće da zadrži stare korisnike ili pridobije nove će svakako u ponudi imati Pink i Happy. Mnoga sela imaju kablovsku televiziju baš kao i gradovi, a čak i ona bez odgovarajuće infrastrukture imaju mogućnost da gledaju TV preko satelita. Imao sam prilike da to vidim i u manjim sredinama, gde kuće imaju (češće) satelitsku antenu MTS-a ili (ređe) Total TV. O platformama koje omogućavaju striming nema potrebe trošiti reči. Čuo sam od prijatelja iz Hrvatske da čak i njihovi klinci gledaju Pink na taj način. Procenat onih koji gledaju TV tako što utaknu viljušku u koaksijalni kabl je zanemarljiv, ali opet, svaki TV kanal se može emitovati sa svakog repetitora. Pink sasvim zakonito može da emituje svoje smeće i bez nacionalne frekvencije, baš kao što to mogu pornografski ili neki drugi trash kanali. Ako ćemo realno, nacionalnu frekvenciju de facto imaju i National Geographic ili Discovery jer ih svi kablovski operateri nude, premda im je gledanost manja od Pinka. Čak i kada bi Pink ukinio famoznu zadrugu, ona bi se lako premestila na neki drugi kanal, ali ostaje činjenica da su sve privatne televizije otkupili kumovi i burazeri bliski režimu, što se ne može tek tako promeniti.

Znam otprilike o čemu govoriš, mada mi to više deluje kao novac za gašenje požara, tj. evo vam pare da se ne biste međusobno pomlatili i da ne bi svaka šuša došla da radi na crno. EU je i do sada ulupala silan novac, ali o tome samo svedoče zarasle table koje niko i ne gleda. Da su bar do sada ucenili svaki cent pomoći okretanjem od RuZZije i Kine, pa da budem optimista, ali jok, samo bacaju pare u kesu bez dna. Do sada je bilo i dosta slučajeva da se te pare potroše tako što kumovi i braćale dobijaju poslove i naplate sve burazerski, ali birokrate to i ne vide. Znam da su ulupali neke silne pare na običnu biciklističku stazu negde na Dunavu u istočnoj Srbiji, ali ostalo je neizgrađeno ogromno parče jer su ono što je izgrađeno platili po burazerskim cenama. Ovo je samo jedan primer, ali do njihovog mozga ne dopire da ovde kilometar puta u ravnici košta koliko 3-4 kilometra na Alpima jer burazeri i kumovi moraju da se ugrade. Doduše, njihov novac je njihova stvar, ali činjenica je da je dosta toga potrošeno na burazere, kumove i braćale.

Ja prevodim ponešto za EU, tj. za evropskog poslodavca, ne za ove naše kretene i nisam baš toliki optimista. Što se tiče $$$ koje bi se davale po principu 'lezi 'lebe da te jedem', toga ima sve manje jer i tamo presušuje slavina. Ostaju kojekakve gluposti u smislu finansiranja izgradnje javnog WC-a ili dva semafora da se kaže da nešto ulažu, ali investitorima je lepo naznačeno da mnogo zavise od lokalnih šerifa, da se pojedinosti dogovaraju sa predstavnicima režima i da od pravosuđa nema mnogo vajde. Isto tako, čini se da nema mnogo volje, ili što je bitnije, novca, da se prekid sa RuZZijom i Kinom tek tako finansiraju. Uostalom, EU ionako ima problema sa mangupima u sopstvenim redovima, kao što je Orban, koji samo što javno ne zaigra Kaljinku. Čak i komšijske članice koje izlaze na Crno more, tj. Bugarska i Rumunija, nikako da uđu u Šengen, a i kod njih ima onih koji vole Kaljinku. Jeste da pokušavaju da malo pojačaju integraciju ostalih balkanskih država, ali u ovom trenutku je to samo Otvoreni Balkan, tj. zabavište za one koji će ući u EU za jedno 250 godina. Između redova se može pročitati da su sve države tog famoznog Otvorenog Balkana sa sve Kosovom u paketu generalno vukojebine za koje je dovoljno da ne divljaju. CG ima veće šanse ukoliko upristoji još neke stvari, ali i njih smatraju vukojebinom. Isto važi i za kompletnu BiH, s tim da je smatraju malo većom vukojebinom od svih navedenih. Lepo je to što pričaju političari, ali ugojena i zadrigla briselska birokratija nije sposobna da uradi nešto više. Da jeste, 'Evropljanin' Orban ne bi toliko gledao ka Kremlju i zamišljao da bude lokalna verzija Lukašenka niti bi se poljski talibani nešto mnogo pitali za abortuse. Možda će EU finansirati krečenje dve škole i tri doma zdravlja, ali brat Si upravo gradi novi tržni centar na Novom Beogradu. Voleo bih da ja grešim, a da si ti u pravu, i to ne u smislu forumske prepiske, već zarad opšteg dobra.

Druže, koliko god da cenim tvoje pisanje, mislim da je veća šansa da Marsovci slete na Zlatibor, popiju tamo kafu i ostave nacrt za pravljenje letećeg tanjira nego ulazak u EU.

Ne znam da li ih zakon obavezuje da emituju sve televizije sa nacionalnom frekvencijom osim PTC-a, ali i njihovi pretpolatnici gledaju Pink, Happy i ostale televizije sa istim statusom. Ukoliko bi izbacili Pink i Happy, mnogi pretplatnici bi jednostavno otišli kod nekog drugog. A SBB živi od novca koji dobije od pretplatnika. Kada je prošle godine bila frka oko toga koje kanale će nuditi, SBB nije bio ni najmanje gadljiv na Pink. Evo šta su sami rekli: Ne verujem da su ruske televizije bile toliko bitne u ponudi, ako ništa drugo, zato što ovi sa jeftinijim ulaznicama možda znaju da na engleskom pitaju koliko je sati, ali na ruskom ni toliko. Pink i Happy su sasvim druga priča.

A zašto bi se osnovana kritika nazivala 'kenanje'? Da li neko od njih misli da se običnom šetnjom ili blokadom puteva nešto može promeniti i kako? Da li može da objasni kako se takvim sredstvima može ispuniti bilo koji cilj? Imali su prilike da organizuju praktično iste proteste, ali nisu imali nikakav uspeh. Ako hoće da pritisnu neku instituciju, onda treba ići pred tu instituciju i to je cela priča. Šetnja po centru može da utiče isto koliko i održavanje protesta u sopstvenom stanu. Valjda zato što hoće njih da pritisnu. Bugarske kammiondžije i Turci koji idu kući na odmor plus obični građani koji idu svojim poslom zaista nemaju nikakvog uticaja na REM.

Nije sporno da komuniciraju o opštim prilikama ni da postoje izveštaji o protestima i unutrašnjim političkim prilikama, ali to nema nikakvog konkretnog efekta. Mešanja u unutrašnju politiku i dalje nema. Bilo je ranije i fotgrafija sa prjema za 4. jul gde se lepo vidi da ima zvanica i iz vlasti i iz opozicije. Koliko znam iz medija, i EU i SAD su opisali u tim izveštajima probleme sa medijima, transparentnošću i slično. Ali opet, oni na to ne utiču, baš kao što ne utiču ni na probleme kod Orbana. Oni mogu da konstatuju ono što se dešava, ali ne mogu da glasaju umesto ovdašnjih birača. Ako nema velikih sranja na regionalnom planu i pretnje po bezbednost regiona, onda ništa.

Nije ni najmanje indikativna. Ambasador je spominje opoziciju jer se diplomata ne meša u unutrašnja pitanja jedne zemlje. Diplomatija ima određena pravila i protokole, a on ih se drži. Da je u pitanju klasična izborna krađa kao što je bila krajem devedesetih, gde je crno na belo bilo vidljivo i dokazivo da su izbori debelo pokradeni, moguće je da se tako izabrani predstavnici ne priznaju, što je i maksimum. Ne vidim da se ni SAD ni EU ne potresaju zbog mangupa u sopstvenim redovima kao što je Orban. Lepo je što je Borko otišao u Vašington, tako i treba da se radi, ali džabe mu je ako nema glasove. Ja sam bio samo jednom, a to vreme smatram uzalud utrošenim kao i ti, s tim da ne mislim da je to zbog letovanja. Protesti imaju ciljeve, ali oni se ne ostvaruju na takav način, pa verujem da su mnogi odustali iz istog razloga. Ako je jedan od ciljeva npr. REM, onda protest treba održati ispred REM-a u radno vreme. Boli uvo te iz REM-a što neko šeta protiv njih vikendom. Ja zaista ne vidim kako je moguće ostvariti pritisak na REM kada niko u njemu i ne oseti efekte protesta. Isto tako, samo jednom se išlo kod zgrade PTC-a, a to je imalo bar neki efekat. Ne vidim razloga da se takva akcija ne ponovi. Ne vidim ni poentu u tome da se blokira saobraćaj, i to vikendom, jer time se samo pravi problem građanima koji zaista nemaju nikakvu moć odlučivanja o zahtevima protesta. Još je smešnije da tu blokadu vode (kvazi)ekolozi. Juče je čak i tuma-muta-ćuta zibegao odgovor na pitanje Žakline Tatalović da li blokada puta predstavlja maltretiranje građana. Protesti jesu legitiman način izražavanja mišljenja, ali treba ih usmeriti na institucije koje ne rade svoj posao. Mislim da se mnogo više može uraditi tako što će se okupiti ispred PTC-a ili REM-a i to kada tamo ima nekoga, a ne šetnjama. Ono juče sa Pinkom je bio totalni fijasko: nekoliko minuta govorancije i 'ajde nazad. Jedini efekat je što je DJ Žex dao malo para na obezbeđenje i zastavu, a to je za njega trošak isto koliko i za običnog čoveka da kupi žvaku.

I šta je na kraju bilo od protesta? Video sam da je tuma-muta-ćuta najavio još zajebavanja građana, ali nešto brzo pobegoše od Pinka. A nema ih ni ispred REM-a, ministarstava itd.

Čuo sam da je štos sa zastavom urađen da mu ne bi zgradu gađali jajima. Očekujem da će istovremeno napraviti neku svinjariju, kao npr. kada je na ranijim protestima gađao učesnike bananama.

Zar opet? To je govorio i početkom godine. Ima li neki noviji intervju?

Tačno, ali Deretić je ekstreman čak i za istoriju kakva se predaje kod nas. Netačno. Inteligencija nije opšta, već postoje njene podvrste. Pisao je o tome Howard Gardner još odavno, a evo i jednog grafika na univerzitetskom sajtu da ne bismo koristili kojekakve Njikipedije: https://www.uthsc.edu/tlc/intelligence-theory.php I ostatak teksta treba pročitati, a svodi se na jednostavnu priču: onaj ko je inteligentan ne mora da iskaže inteligenciju u svim oblastima. Svetski priznat naučnik može da bude tuta-muta koji je sav spetljan u društvu jer mu nedostaje interpersonalna inteligencija ili da ne ume da otpeva ni ringe-ringe-raja kako treba jer mu nedostaje muzička. Ne bih ni da govorim o prototipu nerda koji u glavi može da izračuna koliko je 8412769 na kvadrat, ali ne bi umeo da pogodi gol sa pet metara. Ne znam šta je čudno što NĐ govori više jezika kao Srbin, budući da niko nikada nije dokazao da Srbi ne mogu da se sporazumevaju na nekom drugom jeziku. Jeste da jezička sposobnost slabi sa godinama, ali ima bezbroj primera ljudi koji su naučili druge jezike jer su bili u odgovarajućem okruženju. To što neki Mile gastarbajter posle pola veka u Nemačkoj ne zna da na tom jeziku pita ni koliko je sati ne znači da su Srbi glupi za jezike, već da je dotični Mile komunicirao samo sa zemljacima. I ne, niko ne mrzi NĐ, već ga samo realno procenjuje. Ukoliko mogu da kažem za rođenog oca da je antitalenat za muziku i strane jezike (opet dve vrste inteligencije), svakako da mogu da kažem ono što mislim o običnom tapkaču loptice. Moj otac je proveo ceo radni vek kao pravnik, nekim firmama svojih prijatelja je pisao ugovore i razne dokumente kao penzioner (za novac, naravno, i to pristojan), ali strani jezici i muzika su mu ostale slabe tačke. Isto važi i za NĐ - niko mu ne spori da ume da radi svoj posao, ali Deretić, Nestorović, piramide i slično baš i ne govore u prilog drugim stvarima.

Možda je trčao po burek kroasane višim oficirima.

Mislim da je to za uticaj veoma jednostavno. Javne ličnosti reklamiraju svakojake proizvode upravo zato što su javne ličnosti. Novak Đoković reklamira Seiko, što niko nikada nije ovde ni spomenuo, a na čemu mu niko i ne zamera. Seiko proizvodi satove, koji nisu ni na koji način štetni, niti je nošenje sata loše u bilo kom smislu. Seiko plasira svoje proizvode tako što plaća javnoj ličnosti da ih reklamira, što je obostrano doneta poslovna odluka, sasvim je legitimna i zakonita i ni po čemu nije problematična. Novak Đoković nije časovničar, već ove satove reklamira kao javna ličnost. Nije ni najmanje sporno što će neko kupiti Seikov sat jer ga reklamira Novak Đoković. S druge strane, reklamiranje jednog šarlatana tipa Nestorovića može da bude štetno zbog famoznog efekta reklame. Onaj ko nosi sat jer ga reklamira NĐ neće imati nikakvih problema, dok onaj kome šarlatan prepiše neke šarene bombone umesto prave terapije može da završi veoma loše.

Joj bre, pa piše lepo u pravilima foruma da ne smeš da iznosiš detalje iz privatnog života forumaša. Ako to uradiš još jednom, ima da te prijavim zbog viška stambenog prostora koji imaš na Beverli Hilsu i što nisi platio pilotu prekovremene sate kada te je vozio na Bahame

Imam ja još bolji imunitet – nemam $$$ da kupim pomenute automobile u salonima

Kada su pre izvesnog vremena štrajkovali, imao sam prilike da prisustvujem sceni u pošti kada se neki tip toliko drao zbog neke štete koju su mu naneli da sam pomislio da će da izvrši masakr. Kada je šefčić smene počeo da nešto trabunja, ovaj mu je samo odgovorio da mu je žao što ih AV ne zaj*** malo više i da jedva čeka dan kada će dotični polno opštiti sa njegovom majkom, sestrom i ženom kako bi zadržao posao i mizernu platu. Bar 5-6 ljudi u redu je počelo da aplaudira.

Koliko se to sprovodi u praksi? Pre nekoliko godina sam prevodio neki tekst u kome eksplicitno piše da je ovde ispitivanje porekla imovine 'almost unheard of'. Nisam znao da se poreska inspekcija zanima ako neko kupi nešto što mu je izvan imovnih mogućnosti, ali znam za slučajeve nekih gastosa koji su radili na crno negde u EU i hteli da kupe auto, ali su imali problema što nisu imali prihode koji omogućavaju kupovinu auta. Nisam imao praktičnih iskustava sa time pošto baš i nisam posećivao salone Mercedesa ili BMW-a.

Kad čujem da ne treba prodati „naše” firme kao npr. MTS, onaj ispljuvak JAT-a (tj. Air Šustikla), sportske klubove i slične gluposti, odmah mi se prevrne stomak. Ja zaista nemam ništa od toga što su svi pomenuti ili nepomenuti „naši” pošto u njima ne radim, a u mnogim prilikama sam prinuđen da koristim njihove usluge. Ukoliko nešto poručim iz inostranstva, često je jedina mogućnost Pošta, a o kojoj imam isto mišljenje kao dr Puzigaća. Džabe je meni što je pošta „naša” ako poštar ostavi pisamce u kome stoji da nisam bio kod kuće kada ga u pošti pravdaju time da „nije mogao da nosi tešku pošiljku” koja je inače veličine kutije cigareta. Možda je taj EPS „naš”, ali pošto ima gomila slučajeva da njihovi radnici pomažu nekim vlasnicima nekretnina da kradu struju i pošto niko ne reaguje na prijave, to znači da ja plaćam i njihov utrošak struje.

Jedino što vredi jeste zakon o poreklu imovine, ali to može imati efekta tek u budućnosti. Koliko mi je poznato, sadašnji funkcioneri su pri stupanju na funkciju dužni da upišu svoju imovinu i imovinu članova porodice. Ukratko, dovoljno je samo da kažu šta imaju, ali ne i odakle im. Ukoliko bi se sutra usvojio takav zakon i odmah stupio na snagu, to bi značilo da možeš danas slobodno da napišeš da imaš deset kuća na Dedinju, dve na Zlatiboru, pet apartmana na Kopaoniku i niko ti ništa ne može jer zakon ne važi retroaktivno. Osim toga, mnogi formalno kupe neku vrednost na rođaka, prijatelja i slično, tako da su na papiru i dalje siromašni. Koliko mi je poznato, više zemalja ima zakon koji važi za sve građane, a koji podrazumeva da se poreski organi zainteresuju čim se izvrši kupovina van finansijskih mogućnosti. Na primer, odeš u Mercedesov salon i kupiš najskuplji model, to znači da se odmah proverava da li ti finansije to omogućavaju. Ovo u praksi sprečava kojekakve kumove, pajtose ili braćale sa formalno prosečnom platom kupe kuću na skupoj lokaciji jer se odmah proverava da li kupuju u ime nekog drugog ili imaju nezakonite prihode.

Mislim da ima još jedna sitnica koju treba ispraviti, a to je da SPC počinje da slavi Vidovdan krajem 19. veka. Doduše, suština jeste da se i ta bitka i sve što je vezano za nju nenormalno eksploatiše za širenje propalih nacionalističkih ideja, a ima nešto dalje korene. Famozni kosovski mit se održavao kroz narodnu poeziju, što je ipak samo poezija, tj. fikcija, a korišćen je tokom ustanaka protiv Osmanlijskog carstva. Kasnije je iskorišćen za podstrekivanje sumanutih ideja o Velikoj Srbiji, a sve u paketu sa kmečanjem u stilu Kalimera. Ceo kosovski narativ, u smislu bitke i njenog nasleđa, krajnje je bedan i smešan. Svodi se na red kmečanja filovan kmečanjem i još jedan red kmečanja zbog „istorijskih nepravdi”, što daje „osnov” da se sve to naplati sa kamatom. Tu se čak stvorio i pervertirani kult heroja – glavni heroji su još od same bitke oni koji su izgubili, a ne pobednici. Proslava Vidovdana je proslava poraza, a ne pobede. Nisam primetio da se toliko pažnje pridaje pobedama u Prvom ili Drugom srpskom ustanku, uspesima protiv Osmanlijskog carstva ili u oba svetska rata, a tu ih je bilo. Pobednici u ovim događajima su dobili neku ulicu, pojedini datumi se skromno obeležavaju, ali je zato 28. jun stavljen u prvi plan. Ovime su se direktno pos*ali na praktično celu istoriju i na događaje koji su mnogo bitniji. Ako ćemo pravo, čak se i famozni poraz pogrešno obeležava jer je 1389. bio samo početak kraja, a srpska država je ugašena posle pada Smedereva. Današnji narativ filovan Kosovskom bitkom kao da je preslikan iz 19. veka, odnosno iz vremena oba ustanka, a mnogo toga se u međuvremenu promenilo. Koliko mi je poznato, u školama se mnogo više nego ranije drvi o etičkim načelima ustanovljenim u epskoj poeziji koja se svode na ovaj gubitnički narativ i slavljenje poraza. Nesrećni Vuk Branković se spominje kao prototip izdajnika, iako bi se mogao okarakterisati kao mudar političar. Ironija je da je upravo njegov sin, Đurađ Branković, bio među poslednjim braniocima srpske države. S druge strane, dosta se izučava i Marko Kraljević, koji je predstavljen kao superheroj, iako je bio turski vazal. Kao još neke perverzije istorijskog narativa se javljaju i još neke stvari – neke bajke o caru Dušanu ili mit o sv. Savi. Verujem da je svako čuo da se car Dušan jeo zlatnim viljuškama dok su u Evropi jeli ovce u paketu sa vunom, mada to nije lako dokazati, dok je sasvim izvesno da su ti 'ovcojedi' osnivali univerzitete mnogo pre njegovog rođenja. O sv. Savi kao glavnom prosvetitelju, naspram obrazovanog Dositeja, ne vredi trošiti ni reči. Za kraj bih podelio nešto što sam saznao sasvim slučajno, nije mnogo poznato u javnosti, a jeste nešto čime se istorija Srbije može ponositi i gde je bar jednom pokazala da može bolje od nekih zapadnih zemalja – u pitanju je broj dobitnika nagrade pravednika među narodima. Jeste da je izvor Vikipedija, ali prema podacima koji se mogu videti ovde, u Srbiji ima više dobitnika nego npr. u Norveškoj, Švedskoj, Danskoj ili Švajcarskoj. Naravno, ovde nije cilj nikakva patkometrija, već da bi trebalo promovisati takve ljude, još više i vrednosti koje oni simbolizuju, a ne kmečati nad nečim što se desilo pre šest i kusur vekova.