DJ_Vasa

Ja bih se zapitao ko je sledeći i kako će skončati. Tipujem na Surovikina i na samoubistvo iz zasede koje će izvršiti tupom grickalicom za nokte.

E, to još nisam video, ali sam upravo video na FB komentare na vesti i neki smatraju da se Prigoživ već krije. Doduše, moguće je da su u pravu i da se krije između ostataka levog krila i desnog motora. Mogli su to malo bolje, npr. nešto u stilu da avionu malo proklizava kvačilo i da je zasmrdela lamela

Ono jes', čajanka pored prozora je mnogo jeftinija...

Negde sam čitao da imaju još luđu teoriju, tj. da rat ide tako sporo kako ostatak sveta ne bi video najsavršenije i najmodernije ruSSko naoružanje. Nešto mi se čini da će se na to naoružanje čekati duže nego na pojavu vanzemaljaca u lokalnoj kafani.

Imao sam bolje iskustvo pri kupoprodaji, a sticajem okolnosti sam zaobišao agencije. Pisao sam o prodaji ovde, ali nisam naveo kako sam se otarasio agencija. Pošto smo supruga i ja imali dva manja stana na Vračaru koje smo nasledili, nije nam se isplatilo ni da čekamo agenta da pogleda stan jer je tada prodaja stana na ovoj lokaciji gotovo uvek bila ekspresna. Jednostavno smo oglasili prodaju i sve je bilo rešeno za nekoliko dana. Ne sećam se ni da li su kupci angažovali svoje ili agencijske advokate, mada to nije ni bitno jer je to njihova lična stvar. Što se tiče kupovine, obratili smo se agencijama, ali smo istovremeno i sami pretraživali oglase. Naravno, i tada je bio slučaj da je većina stanova na oglasima u agencijskoj ponudi. Obratili smo se jednoj agenciji, ali pošto smo videli samo jedan pristojan stan i pošto je agent bio neki nula-nula-sjeban u glavu koji nam je tri puta potrošio vreme pokazujući kojekakve rupčage i budževine, rešili smo da nastavimo da tražimo stan po oglasima ili da angažujemo drugu agenciju. Posle desetak dana, u oglasima se pojavio odgovarajući stan koji prodaje lično vlasnik, a koji je iz nekog razloga bio ljut na agencije. Sticajem okolnosti, i vlasnik tog stana i moj otac su pravnici, tako da se nismo gnjavili oko ugovora. Najsmešnije u celoj priči je bila sudska overa ugovora. Naime, ugovor sam potpisao crnom olovkom, na šta mi ga je službenica vratila uz konstataciju da se obavezno mora potpisati plavom jer se tako zna „da nije falsifikat” . Uzalud sam pokušavao da objasnim da već godinama postoji fotokopiranje u boji, da ugovor potpisujem u zgradi suda pred ovlašćenim službenikom i tome slično. Otišao sam do fotokopirnice i naštancovao još nekoliko primeraka. a sećam se i da je taksa bila relativno visoka. Kada je službenica videla plavi potpis, odmah je lupila pečat ni ne pogledavši ugovor, što me je prenerazilo. Pitao sam da li je za taj novac bar pogledala imena i prezimena pošto se sadržajem nije bavila, što znači da je u ugovoru moglo da bude nekoliko stranica iz telefonskog imenika, uputstvo za upotrebu šporeta ili tekst o cveću na Madagaskaru. Dobio sam odgovor da za sadržaj ugovora odgovara onaj ko ga je sastavio, a da nju to ne zanima. Umesto pozdrava sam je verbalno nahranio fekalijama.

Tužna vest... Neka počiva u miru, a porodici izjavljujem saučešće.

Poserem se na takvo pravosuđe, zakone i sudsku praksu. Umesto postupka protiv nesrećne žene, tog ludaka bi trebalo poslati na doživotnu robiju, a njoj milionska odšteta.

Upravo si me podsetio na jedan slučaj za koji sam nedavno čuo. Jedan prijatelj mi se nedavno žalio da se posvađao sa rođakom koji je prototip primitivnog gastarbajtera. Naime, taj prijatelj, koji je inače druga generacija rođena u Beogradu, ima priglupog rođaka koji decenijama tera četke i metle negde u EU, a pošto mu je sin stasao za fakultet, prijatelj je dobio zadatak da pronađe nekoga 'poznatog i od poverenja' ko prodaje stan u centru. Debilnom rođaku nije uspeo da objasni da je Beograd ipak malo veći od prosečnog sela i da lično ne poznaje prodavce iako je ovde rođen, baš kao i njegov otac. Uputio ga je na agencije i oglase, ali glupavi rođak više ne govori sa njim jer smatra da se ovaj nije dovoljno trudio. Osim ovoga što kažeš za nekretnine, taj nije naučio da postoji i nešto van plemenskog razmišljanja, tj. da ne možeš u ovolikom gradu da poznaješ nekoga ko baš sada prodaje stan, i to još u centru, prodaje automobil, ume da popravi frižider, automobil ili televizor.

Druže forumski, Sve najbolje i srdačne čestitke!

Malo mi je daleko da vidim šta sve odande poleće

Ja to pratim na mnogo jednostavniji način. Pošto živim na NBGD i sasvim pristojno vidim avione koji poleću prema Avai ili preko nje sleću, dovoljno mi je da pogledam na Flight Radaru koji let je u pitanju. Lepo piše odakle ili kuda leti, piše i tip aviona, a na FB ima i neka grupa za spotere koji ga još i lepo uslikaju. Evo jednog svežeg ulova:

Teško. Za tovare iz Krušika se koriste pravi teretni avioni. Iako se putnički mogu koristiti za neki hitan prenos laganijeg materijala, kao što je bio slučaj sa vakcinama, za takve stvari se koriste pravi teretni avioni. Na sajtu www.flightradar24.com mogu se naći letovi koji polaze sa beogradskog aerodroma na različite zanimljive destinacije, a u pitanju su teretni avioni u vlasništvu kojekakvih tašna-mašna firmi sa egzotičnim zemljama registracije. Trenutna flota, u koju spadaju A319, A320, A330, ATR72 i neki iznajmljeni Embraer je uposlena za putnički saobraćaj toliko da ne može da odradi ni redovan putnički saobraćaj.

Kažu vesti da će biti posla i za nacionalnog avioprevoznika: Čujem da se braća Uganđani već spremaju da dotrče na ćevape i rakiju, pa da posle opletu kolce. Još kada im dođu privredne perjanice, kao što su pekare, apoteke, pljeskavičarnice i kladionice, ima odma' da ekonomski procvetaju i da uplate skupa letovanja u Guči. A kada ovdašnje agencije počnu da prodaju aranžmane za letovanje na jezeru Viktorija, prodavci girosa na severu Grčke će moći samo da stave ključ u bravu.

Ma jok, našla vreća zakrpu: Corruption in Uganda Human rights in Uganda LGBT+ grupe: Neprihvatljivo zbližavanje diplomatskih odnosa Srbije i Ugande Lepo se vidi da su u pitanju bratske države.

Hvala na dopuni, a za ovo drugo ne znam šta da kažem... Da je posle pada komunizama u Kremlju bilo više mozga i praktičnosti, ove teme ne bi ni bilo.

Evo spiska šta smatraju svojim na sledećem linku: https://en.wikipedia.org/wiki/Russian-occupied_territories_of_Ukraine S druge strane, ne znam šta će još pasti na pamet pomračenim kremaljskim umovima, ali svakako da neće biti ništa normalno.

Upravo to što si i sam rekao – oni svojom teritorijom smatraju sve ono što su u međuvremenu okupirali, tako da njihovi iščašeni zakoni sada ne prave razliku između Donbasa i Luganska, koje su okupirali, i recimo Moskve ili Vladivostoka.

Medvedev: Ako kontraofanziva uspe, morali bismo da koristimo nuklearno oružje Pseto (ne pas, koji je plemenita životinja) opet laje i peni, ali je u napadu besnila nehotice priznalo da je sasvim moguće da Z-lotvori dobiju po nosu od Ukrajine. Izgleda da su i sami svesni ishoda, pa potežu jedan od poslednjih kečeva u rukavu.

Ovo kao da je smišljao njihov penzioni fond. Prvi put čujem da vojska koja napada i ide u osvajanje angažuje gerijatriju.

Citat skraćujem zbog preglednosti, ali odgovaram na post kao celinu. Putleru bi sasvim odgovarala marionetska Ukrajina kao tampon-zona prema državama koje su već ušle u NATO, plus da ima delove Ukrajine kao de iure svoju teritoriju, pri čemu mislim na ono što je već ranije okupirano. Ukrajina kao država pod njegovom kontrolom mu nije smetala, pa je nije ni dirao u početku, tj. dok Ukrajinci nisu počeli da rade u sopstvenom interesu. Isto tako mu odgovara i Belorusija kao tampon-zona sve dok ga Baćka bespogovorno sluša, kupuje šta treba, od koga treba i podmeće guzicu zarad tuđih interesa. Baćka vrlo dobro zna da bi veoma brzo popio čaj kraj otvorenog prozora kada bi počeo da koketira sa EU ili SAD, plus da bi ga i oni tretirali k'o smrdljiv sir i naterali da se udalji od Kremlja za minimalne ustupke, tako da je savezništvo čvršče nego da je potpisano sto ugovora. Nije čudno što su šefovi CIA i FSB razgovarali po pitanju Vagnera jer ma koliko da su aktuelne kremaljske vlasti beskrupulozne i surove, Vagner je to isto, samo na kvadrat.

Ali ja sam krenuo od kontradiktornosti koju si sam napisao - ako bi Zoran iz Zagreba branio Aljasku, i neki Ivan iz Kijeva ima pravo da brani Ukrajinu. Sasvim je realno da dotični Ivan nema kuda da pobegne, da može da nastrada dok sedi u kući i da stoga nema drugog izbora. Ukratko, može da čeka da ga ubije bomba dok ruča ili da pokuša da to spreči. Pročitao sam i priču, koja jeste tužna, ali ima i drugu stranu. Ako sam dobro shvatio, njen otac je ubijen kao civil, koji nikoga nije dirao i sedeo je u svojoj kući nadajući se da ga niko neće dirati. Tog čoveka je neko ubio. Neko je pritisnuo okidač. Neko je rešio da ga ubije samo zato što pripada drugom narodu. Postavlja se pitanje šta je sa tim nekim. Da li taj neko mirno šeta ulicom, pije kafu u hladovini nekog kafića ili guli kaznu u nekom zatvoru? Ili ga je sačekao metak kada je pokušao da ubije još nečijeg oca, majku, brata, sestru ili dete? Verujem da to nećemo nikada saznati, ali ako se desilo nešto od ove dve poslednje stavke, moram priznati da neću plakati za njim. Isto važi i za onoga ko je tim ljudima minirao vikendicu. Ti što ubijaju starce ili miniraju tuđe vikendice se u normalnim okolnostima ne dočekuju tako što im poslužiš kafu i slatko. I roditelji te žene su bili na pravoj strani, ili bolje rečeno, nisu ni na koji način učestvovali u ratu, ali su poginuli. Hipotetički gledano, šta bi bilo da je imao ko da ih odbrani? Možda bi u tom slučaju upravo sada išao na nedeljni ručak kod te žene iz Prijedora na kome bi bili prisutni i njeni roditelji i brat. Može to i tako da se gleda. Ne razumem pitanje. Ne misliš valjda da se ratuje samo zato da bi se u Ukrajini češće izvodili baleti Labudovo jezero ili Krcko Oraščić? Taj bivši je verovatno bivši zato što lupeta. Zar taj stvarno misli da bi se Putler zadovoljio sa nešto opustošene teritorije ukoliko bi za to dobio NATO ispred nosa, što je inače i hteo da spreči?

Uz veliko poštovanje koje imam prema tebi i tvojim stavovima, mislim da si ovde kontradiktoran. Ako bi ti kao državljanin SAD branio Aljasku, zašto tvoj sagovornik, državljanin Hrvatske, ne bi branio Dubrovnik, Zadar ili Gospić? Prosečan građanin Ukrajine ima stav prema Kijevu ili Odesi koji je isti kao i tvoj prema odbrani Aljaske. Nije sporno da su ratovi zlo, ali ne mogu se uvek sprečiti. Ukrajina je pred sobom imala dva izbora: a) da odmah prizna poraz, i b) da se bori. Ukrajina je izabrala ovo drugo. Kada bi većinski stav tamo bio da je nebitno što im državu kontrlišu neki tamo iz Kremlja, vojsku bi napustili svi, Zelenskog bi gađali trulim paradajzom i smenili sami Ukrajinci, a u Kijevu bi organizovali slet za Putlera. Možemo mi do sutra da pričamo o tome šta bi nama bio bolji izbor u nekoj situaciji, koliko glava vredi pet njiva u nekoj pripizdini ili deset udžerica u pustari, ali ovde je jedino bitno šta misle sami Ukrajinci. A misle drugačije.

Ona je to umislila zbog tagova za putarinu. Doduše, to o čemu priča se zvalo Jugoslavija, a nju je razjebao njen šef.

Ako pitaš za komercijalnu avijaciju, tamo odavno dominiraju avioni koje proizvode Airbus i Boeing, pa su i standardi kompatibilni. Čak se i Aeroflot prebacio na zapadne avione još odavno. Što se tiče vojne avijacije, ona je ostala na metričkom sistemu koliko mi je poznato. An-12 koji spominješ se srušio u Jermeniji kada je isporučivao humanitarnu pomoć. Negde sam čitao da je uzrok greška onih u kontrolnom tornju. Ne verujem da je u pitanju greška u konverziji u metrički sistem jer je An-12 sovjetske proizvodnje, koristio se kao vojni transportni avion, a nesreća se dogodila upravo u Sovjetskom Savezu.

Problematika prelaska sa sovjetskog aviona na zapadni, bilo da govorimo o komercijalnim ili vojnim avionima, mnogo je komplikovanija. Mogu da ponudim nekoliko tekstova, kao npr. ovaj, ovaj ili ovaj, u kojima se svi slažu da je u relativno kratkom roku moguće preći na F-16, ali i da je to samo osnovno osposobljavanje za pilotiranje ovim tipom aviona. Naime, kod svih kompleksnih aviona postoji obuka za određeni tip, a postoje i tzv. tranzicioni kursevi, koji podrazumevaju prekvalifikaciju pilota za drugi tip aviona, pri čemu je potrebno da potisne mnoge procedure i navike karakteristične za tip aviona kojim je ranije upravljao. Iako bi svaki pilot jednostavno prepoznao glavne instrumente i mnoge komande i mogao da u vazduhu pokreće avion po sve tri ose, tu se mnoge sličnosti završavaju. Jedna od prepreka koja ume da pravi problem je veštački horizont, uređaj koji pokazuje položaj aviona u odnosu na zemlju: Sledeća prepreka je u tome što sovjetski avioni i njihovi derivati koriste metrički sistem, dok američki koriste milje, čvorove i stope. Iako instrumenti koji pokazuju određene parametre mogu da izgledaju isto, pokazuju različite podatke. Naravno, pilot može lako da konvertuje ove merne jedinice, ali nekada je podatak o brzini ili visini potrebno interpretirati u deliću sekunde i u skladu sa tim reagovati, a tu nema prostora za grešku. Pre nego što nastavim, svako koga zanima koliko se razlikuju kokpiti modela F-16 i Mig-29 može da pogleda i čuje kako to izgleda: Kada govorimo o pilotiranju kao veštini, bitno je naglasiti da su mnoge radnje koje pilot izvodi automatske, tj. da deluju praktično kao uslovni refleks. Baš kao što vozač prebacuje u nižu brzinu ako auto nema dovoljno snage da savlada uzbrdicu, desnom rukom pomera palicu brisača kada primeti kišu ili levom pali migavac, isto to radi i pilot, samo što pilotiranje podrazumeva mnogo više ovakvih radnji. S jedne strane, potrebno je da stekne ovakve navike za novi tip, a sa druge da potisne stare. Da bi se to ostvarilo, potrebno je mnogo sati leta, tj. iskustvo. Što se tiče osnovnih radnji, kao što su poletanje, sletanje ili standardno manevrisanje, to se relativno lako i brzo može savladati kod novog tipa aviona, ali ponašanje aviona u vazduhu i manevarske sposobnosti su nešto sasvim drugo. Dalje, tu je i borbena obuka, odnosno upravljanje različitim vrstama oružja, koja takođe iziskuje dosta vremena. Ukratko, celokupna obuka ima više segmenata koji se moraju savladati, a sve to traje. Upravo zbog toga su i prognoze date u tekstovima veoma oprezne, ali se slažu u tome da je ukrajinskim pilotima tih nekoliko meseci dovoljno samo za osnovnu obuku kako bi mogli da pilotiranju F-16. Pilot koji je stekao ovako ubrzanu obuku je otprilike kao onaj koji je pre nekoliko dana dobio dozvolu za B kategoriju i počinje da samostalno učestvuje u saobraćaju.