DJ_Vasa

Ali nisi pogrešio. Oblik predavajući ne postoji, dok je predajući tačan. Evo na brzinu: Глаголски прилог садашњи гради тако што се на облик трећег лица множине у презенту дода наставак -ћи. С обзиром на то да се не каже они предавају, већ они предају, јасно је да предају + ћи даје предајући, а не предавајући. Дакле, наставник је ширио знање предајући о глаголима, а не предавајући о њима. Izvor: https://www.pismenica.rs/predajuci-ili-predavajuci/

Ja imam drugačija iskustva. Tada se radio uglavnom britanski jer su mnogi tamo išli da uče jezik, nisu imali dovoljno dodira, a dosta starijih kolega je govorilo relativno tvrdo i izveštačeno. Čak ni profesionalci koji su se time bavili nisu imali znanje izgovora, pa su zato prihvaćeni čudni oblici imena, kao npr. Džems, Bekon (Frensis Bejkon), biheviorizam (bez j), Endrju (Andrew), mada je u međuvremenu uglavnom ispravljeno. I danas kažemo Elvis Prisli, iako je čovek zapravo Presley (sa e). Davno sam slušao i neki snimak usmenog prevođenja iz Titovog doba, na kome je naš prevodilac occur izgovarao kao okER. Ljudi sa kojima imam profesionalan kontakt obično imaju bolji izgovor ukoliko su mlađi.

To se koristilo i za one što rade u administraciji i numerišu dopise, pisma, ugovore i slično, a na vrhu se nalazio delovodni broj. Ne umem da bolje objasnim, ali otprilike se svodilo na to da numerišeš celu poslatu i primljenu dokumentaciju.

Otišao Vuk Jeremić da pomaže u UN prilikom donošenja one rezolucije o Srebrenici i pridružio se SNS-ovoj ekipi javno i na tacni.

Koliko znam, upravo su društvene nauke omogućile da se prihvate sve vrste različitosti, da se ukine ili smanji diskriminacija, da se podigne svest o ljudskim pravima, da se promene mnoga zaostala i ukorenjena shvatanja i slično. A pošto ima i viška novca, već odavno se javljaju i kojekakve gluposti i ekstremi.

Možda je u pitanju značenje 'nebinarni', ali je kod mašinskog prevođenja problem što mašina ipak ne može da shvati neke stvari. Naravno, ovo samo pretpostavljam, a Dragan će znati da nam kaže šta piše u originalu. Mnoge knjige koje sam pročitao u detinjstvu su hrvatski prevodi, pa sam tako lako naučio razlike. Što se tiče imena, neka sam uspeo lako da rekonstruišem, a za neka sam gnjavio roditelje

Pa da vidiš, engleski zapravo i bolje znaju nego ranije. Imaju prilike da ga čuju i vide na svakom ćošku, brzo usvajaju nove izraze, a negde sam čitao da po znanju engleskog sasvim pristojno stojimo i na evropskom nivou. U vreme kada su jednojezični i dvojezični rečnici bili jedini resurs za traženje reči, a izvori vokabulara su se svodili na filmove, serije, eventualno na malobrojne knjige ili novine koje su mogle teško da se kupe ili si morao u Britanski savet ili američku biblioteku, ono što su mogli da usvoje je bilo ograničeno. Danas možeš lako da pitaš onoga ko je upotrebio neku reč šta ona znači ukoliko su u pitanju društvene mreže ili forumi, a značenje se lako može i izguglati. Za ovo ostalo si 100% upravu, što sam video kada sam svojevremeno pomagao pri odabiru prevodilaca za zaposlenje. Uprkos tome što im je engleski bio zaista pristojan, bilo je brljotina tipa Džon Pol (za papu Jovana Pavla II), bay/gulf of Tršća (za Tršćanski zaliv).

Zaista ne znam šta znači u ovom kontekstu, ali u matematici znači jednocifren. Dvocifren je dvozamenkast i tako dalje. Ovih izraza se sećam jer sam imao prilike da u školi vidim i neke hrvatske zborke zadataka. Bilo je još nekih manjih razlika tipa ploha/površ, trokut/trougao, jednadžba/jednačina i slično, ali nije bilo problema sa razumevanjem.

Imaš prilike da razgovaraš sa jednim takvim baksuzom. Čak je i posle osnovne u odeljenju bilo najviše onih koji su učili ruski kao drugi strani jezik, i to u Beogradu. Ipak, u poslednjih 30 godina se broj škola koji ga nude smanjuje i sve ga manje studira, uprkos tome. Da su pametni u prosvetnim vlastima, mogli bi slobodno da ga izbace jer na tržištu nema toliko potražnje. Potražnja za rusistima je blago porasla, ali da predaju srpski onima koji su pobegli od rata, što ponekad i ne umeju da rade.

Ali, tamo je pomenut Kronin, a ja sam na to odgovarao. Ja mu čak ni ne sudim, već samo konstatujem da nije mogao imati uvida ono što se desilo u poslednjih četrdesetak godina jer je čovek umro. Ima tu i jedna bitna razlika – njihova elita, koja je imala i ima i znanje i novac, istovremeno je i obrazovana i načitana, dok domaća elita, sastavljena od sumnjivih bizMismena, pevaljki, klasičnih kriminalaca i sličnih, od obrazovanja ima veliki odmor i pola bukvara. Edit: vidim da me je pretekao Mek za neke stvari, a tačno kaže.

Pa i nije baš tako. Sve ozbiljne promene su započeli oni koji su imali malo više mozga u glavi, bogatstva, a kasnije i načitani. Još je kralj Džon pod pritiskom plemstva potpisao Veliku povelju slobode (Magna carta libertatum, 1215.), pa je kasnije kralj Henri otkačio papu, a popovi su stavljeni pod uzdu. Upravo zato su i verski fanatici, tj. puritanci, liferovani preko okeana da tamo luduju. Dosta ideja renesansne misli se tada zapatilo, pa su krenuli da se razvijaju. A Kronin nije baš imao uvid u našu savremenost jer je umro pre oko 40 godina. Nije doživeo ni da vidi kako upravo njegova Škotska održava referendum o nezavisnosti i da je rezultat bio maltene na klackalici.

Ima ga podosta i sada, ali ga uglavnom menja nemački, bar tamo gde ima uslova. Bilo bi ga manje da ne moraju da drže one koji su ranije zaposleni. Naravno da kmeče zbog toga, ali čak i budale koje vode prosvetu shvataju da je nepotreban u školama.

Možda zvuči kao zezanje, ali se otprilike svodi na to. I ja sam u školi gubio vreme tim jezikom učeći ga kao drugi, čak mogu i da ga donekle koristim, ali mi se nije pokazao naročito korisnim, pa sam učio i druge jezike. Pošto sam iz branše, čuo sam od kolega da nisu zadovoljni opštim znanjem ruskog, a čak su i bila neka istraživanja o tome. Nisam ih čitao i ne umem da navedem rezultate, ali tako je. Doduše, pošto uglavnom ne umeju da predaju i drndaju gramatiku, plus je izloženost jeziku mala, ništa bolje se ne može ni očekivati. Ako pogledam koliko mi je koristio u životu, nije baš mnogo. Imao sam prilike i da skoknem tamo, ali ako sam se kao turista snašao i u drugim zemljama, ne verujem da bih crk'o i bez njega. U ostalim prilikama sam ga koristio veoma retko, npr. kada me još pre rata neki turista pitao gde je prodavnica, u inostranstvu slično, dakle kada mi se turista obratio ne znajući da sam i ja turista, ukupno nekoliko puta u životu. Mogu da pročitam i neke opšte vesti, ali mi nisu nešto potrebne. Jedino mi je bilo korisno kada sam čitao neke tekstove o jeziku, prvenstveno iz hobija, pa sam mogao da napravim neke paralele.

Ma to nije sporno, ali šteta što je odlepio.

Koliko god zvučalo nelogično, jeste tačno. Jedan od dobrih pajtosa mu je bio i pokojni Suad Hamzić, legendarni pilot JNA i veliki Jugosloven. Ne pitaj, otkud, znam, ali jeste paradoks.

Ako mi veruješ, veoma mi ga je žao. Zna svoj posao, čak i u penziji pilotira sportskim avionima, ali je u političkom smislu nešto kao Bora Čorba. Bori je alkohol spržio mozak, ali ovaj ne bi ni pomirisao alkohol ako seda za komande.

Leteo je na DC-9, B727 i B737, ukupno oko 20.000 sati leta. Penzionisao se otprilike kada je i B737 otišao iz flote. Kao još jedan minus na političkom planu mu je bilo i to što nije podržao petooktobarske promene, a sem toga je javno hvalio i Miloševića i Mladića. Plusić dobija što je potegao pištolj na neke arkanovce koji su hteli da ubiju bošnjačke civile, a koje je evakuisao početkom rata.

Stevan Ignjatović? Pilotski posao je znao da radi, u šta se kunu i oni koji misle i 200% drugačije od njega, ali mu je ruSSofilija pomutila mozak. Da bi ironija bila veća, tokom cele karijere u JAT-u je upravljao američkim avionima.

I gde se to danas u Evropi ili SAD hapse oni koji kritikuju vladajuće stranke, predsednike, premijere i slične?

A tebi je hapšenje neistmišljenika režima vrednost ili „vrednost”? Ako je ovo prvo, poserem im se ja na tako bogatu i kompleksnu kulturu.

Pa bi im onda ljudi koji prolaze tim putem j*** mater, a tako bi i trebalo da bude. Ako hoće da blokiraju rećim neka blokiraju institucije, a ne da zajebavaju običan svet koji prolazi putem.

To već postoji, ali je mač sa dve oštrice. Onaj Gajić iz NS je poznat kao advokat, ali je prešao na drugu stranu. I za Nestora kažu da je nekada radio svoj posao korektno, zna se da je bio profesor, ali mu je 'postignuće' i antivakserstvo, što mnogima sa niskim IQ imponuje. Savoa je doktor prava koji radi na nekom institutu, pa bi čovek pomislio da je OK, ali jeftin kokošarski nacionalizam ga je brzo razotkrio. Svi oni su u jednom trenutku bili novi, a taj pridev ih i sada opisuje ukoliko se uporede sa mnogim drugima.

A koliko je to moguće ostvariti? Neke stranke su očigledno pro-kremaljske, a promena orijentacije košta, što neko mora da plati. Dalje, niko iz sveta stranog ili domaćeg biznisa ne voli zelene levatore, a oni će svakako izgubiti podršku ako se pojave u stranci koja će k'o bela lala da primi Rio Tinto ukoliko je ugovor takav da se teško može raskinuti ili ako neko iz te fiktivne jedne stranke sabere 2+2 i konstatuje da tu ima $$$. Ima koliko hoćeš onih što svršavaju na brata Sija i Putlera, a ako im dodaš još malo Srebrenice i Kosova, eto materijala za stranku. Moguće je očekivati da se čak i takvi ukrupne, a kremaljski zlotvor i brat Si bi sigurno pljucnuli neki dinar da se to i ostvari. Takvi mogu da razviju stranačku infrastrukturu ako dobiju dovoljno $$$, a nije da nema onih koji se na to lože. Takve treba što pre skrajnuti jer nije tu problem Kosovo, već je problem što će takve stranke učiniti sve da se održi poguban uticaj ovih diktatura. Sve i da Kurti nabije šajkaču, digne tri prsta i objavi ujedinjenje sa Srbijom, uticaj ovih diktatura ostaje. Ako gledamo lokalni nivo, tu bi zaista bilo mesta za one koji hoće da se bave lokalnim stvarima. Ako ti npr. i SNS i kvaziekolozi najave naplaćivanje parkinga i na njivi pored Kaluđerice, nemaju konkretno rešenje za kanalizaciju u Borči osim 'videćemo', zviznu biciklističku stazu nasred trotoara da moraš da se sklanjaš, nije ni čudno što neki zbog toga ne žele da izađu na lokalne izbore.

Generalno se slažem, ali ipak mora biti 2-3 stranke kako bi postojao neki pluralitet jer ne može se očekivati da će svako prihvatiti sve, bilo da govorimo o biračima, bilo o strankama. Ozbiljna stranka mora imati šta da ponudi kod svakog pitanja koje je u domenu politike – kako organizovati privredu, saobraćaj, zdravstvo, poljoprivredu, prosvetu, nauku, kulturu, spoljnu politiku, pravosuđe i mnogo toga do najsitnijih detalja, pa makar to bilo i pitanje kanalizacije u dve ulice u Borči. I levi i desni i centristi mogu da se slože oko čišćenja parka, ali oko ostalih stvari je normalno da im se orijentacije ne poklapaju. Konglomerat sitnih stranaka i pokreta se lako raspada i prelazi na drugu stranu, što se lako vidi iz najnovijeg primera: Vračar ostaje naprednjacima, Narodna stranka ne želi s opozicijom Ako nekoga mrzi da čita vest, Narodna stranka i nekakav Zeleni pokret Vračar su rešili da podrže vlast SNS-a. Ne znam ko je i zašto glasao za Narodnu stranku jer je sasvim otvoreno počela saradnju sa SNS-om, a dotični zeleni pokret je grupa klinaca kojima su najbitnije aktivnosti kafenisanje sa onim Vujanićem koji se bavi saobraćajem i fiks-ideja da se poploča Njegoševa ulica i tako još više uništi ionako uništeni saobraćaj. Ukrupnjavanjem političke scene bi se ovakve situacije bar delimično izbegle. Sledeća bitna stavka je da se stvaranje lažnih stranaka i pokreta bar malo oteža. Jedna mogućnost je sprečavanje zloupotrebe stvaranja manjinskih stranaka koje to nisu. Ako se dobro sećam, pisao je Mek o nekoj slovačkoj stranici u Kragujevcu, gde ih ima 16. Ja razumem da se slovaci organizuju u stranke, kao i svaka nacionalna manjina, ali valjda se takve stranke organizuju u sredinama gde Slovaci zaista i žive i gde je moguće ostvariti nacionalna prava. Naravno da se slovački može i treba koristiti u školi, državnoj upravi i medijima tamo gde oni žive, kao što je Bački Petrovac, ali ovih 16 Slovaka u Kragujevcu baš i ne mogu očekivati da tamo ostvare prava koja mogu ostvariti u Bačkom Petrovcu. Slovaci su samo zloupotrebljeni da bi se ispunula forma. Slično važi i za ruske stranke, gde zapravo i nema Rusa, a koji ionako nisu priznati kao nacionalna manjina. Ne treba zaboraviti ni onog Tulimirovića, Đoku Vlaha i još neke likove. Po logici osivanja takvih stranaka, ja bih mogao da izjavim da se osećam kao Švajcarac, Kanađanin ili Portugalac, ali verujem da u amasadama dotičnih zemalja ne bih imao šta da tražim. U prilog ovome što navodim govori i sledeći podatak iz jedne vesti: Od ukupno 113 stranaka, koliko je registrovano u Srbiji, 69 je registrovano kao stranke nacionalnih manjina.

Treba na to gledati kao deo šire slike. Dok se opoziciJonari ne ujedine, ali ne u smislu koalicije, već u smislu da se napravi jednocifren broj stranaka, dok ne počnu da se zaista bave pitanjima grada i opštine, dok ne zasuču rukave i odu do svakog birača, treba SNS da ih j*** u mozak i to još jače. Kad ih je već mrzelo da se bave nepotrebnim sitnicama kao što je izborna kampanja, tokom koje nisu ni na tim Tnjiterima i FeZbucima konkretno rekli kako bi rešili koji problem uz pristojne argumente, onda tu nema ničeg problematičnog. Nisu njima krivi ni Đido ni AV ni Kurta ni Murta. To je samo gomila kretena koja misli da će praćkom srušiti borbeni avion najnovije generacije. I treba da propadnu, to nije šteta. Ako se ppojavi neko sa dva grama mozga, to će biti dobro, a ako se ne pojavi, nikom ništa. Ionako je važnije da se ispunjavaju tiketi u kladionicama.