DJ_Vasa

Izvini, o čemu ti pričaš? Ako taj famozni stranac hoće do centra ili do autobuske stanice, imaš linije, a možeš da stigneš njima brže nego na relaciji Heathrow - Oxford Street u Londonu sa sve njihovim vozovima i metroima. Ne razumem šta treba da ima kada je i postojeći prevoz poluprazan, a obaveštenja tamo ima. Ako očekuješ da je neko lud da organizuje šatl do Kneza koji bi se vozio poluprazan i sa intervalom polaska od pola sata, onda previše očekuješ. Imaš li neku sliku ili znaš li gde konkretno? Kod nas zaista nisam video kružni tok bez trougla u kome ulazni saobraćaj ima prednost, samo u Grčkoj. Koliko znam, mi smo čak i usvojili neki standard prema kome svi treba da imaju obrnuti trougao.

Imaš i danas pravo prvenstva pri ulasku u kružni tok ukoliko nema obrnutog trougla, ali nije mi poznato da takvi kružni tokovi kod nas više i postoje. Takav kružni tok sam video jedino u Solunu i vozio kroz njega, a za sliku sa Google Street View klikni ovde. Grčka ima i kružne tokove sa obrnutim trouglom, ali nisam primetio da greše. Ukratko, propis se nije menjao u odnosu na doba kada si ti polagao, ali kružni tokovi su danas većinom regulisani tako da moraš da propustiš one koji su već u njemu. Ja čak nisam ni primetio problem sa tim starijim vozačima jer ako pod njima smatraš ljude koji sada imaju oko 60 godina i polagali su otprilike kada i ti, bar ovi beogradski ne prave takve greške. Naravno, tu izuzimam individualnu bahatost, ali generalno su kategorija koja normalno vozi. Mnogo više se plašim vozača čiji automobili imaju šestocifrenu cenu u evrima, a stekli su ih nekim muljanjem. Takvi često ne konstatuju ni crveno svetlo. Doduše, pre oko mesec dana sam maltene pao na d*pe kada sam u kraju video video ćelavog nabildovanog tipa koji zaustavlja auto odmah iza raskrsnice i ispred pešačkog prelaza, pali četiri migavca i izlazi da bi nekoj bakici sa štapom pomogao da pređe ulicu. Ja sam se ogrešio o njega pošto sam prvo pomislio da želi da nešto kupi u trafici koja se nalazi odmah kod tog prelaza.

Imam da dodam ovde još nešto. Naime, GSP jeste imao liniju do aerodroma negde do kraja sedamdesetih ili do početka osamdesetih. U pitanju su bili narandžasti minibusi koji su izgledali ovako: Čak i u to doba, ovaj prevoz je zbog malog broja putnika bio neisplativ, pa se do aerodroma išlo autobusima JAT-a. Terminal im je bio i na Slaviji, ali i kod crkve sv. Marka na Tašmajdanu, gde je bila i poslovnica JAT-a. Ti autobusi su prolazili pored Fontane, gde sam tada živeo, a ljudi su ih povremeno koristili čak i kao gradski autobus, koji je koštao nešto više, ali pošto nije bilo usputnih stanica, stizalo se veoma brzo. Povremeno sam viđao ljude kako izlaze kod Fontane iz pravca grada sve dok je JAT držao tu liniju. Čak ni ti autobusi, koji su bili sa udobnim međugradskim sedištima, nisu bili puni do poslednjeg mesta. Neki od putnika su bile i sttjuardese i zaposleni u administraciji JAT-a. Osim ovih autobusa, saobraćali su i autobusi za zaposlene na samom aerodromu, ali nisu primali putnike sa strane. Imali su oznake na kojima je pisalo Aerodrom Beograd i takođe su prolazili pored Fontane. Ovo mogu da kažem iz prve ruke jer sam tamo živeo i prolazio praktično svaki dan. Što se tiče današnjeg prevoza, do aerodroma ide čak pet linija, a spisak je ovde. Sama frekvencija prevoza možda i nije loša jer su autobusi praznjikavi. Ne ulazim u razloge zašto neko koristi ili ne koristi javni prevoz do aerodroma, ali je evidentno da se u te autobuse komotno može staviti prtljag usled male popunjenosti.

Pijani Basara se malo više nasrao ovde: Kakav god bio taj most, njime prolazi saobraćaj sa Novog Beograda koji i dalje ide prema bolnici, prema Slaviji, delu grada koji je između Birčaninove i Gazele, a koji rasterećuje Brankov most i Gazelu. Tuda prolaze tramvaji i autobusi, kojima hiljade ljudi dnevno ide iz jednog dela grada u drugi. Kada je taj most bio rekonstruisan, i to pre oko dvadeset godina, na Brankovom mostu su se stvarale ogromne gužve. Inače, tramvaji su ovde veoma bitan faktor jer je tramvajski saobraćaj velikim delom regulisan tako da se minimalno meša sa automobilima i autobusima. Tramvaje će morati da zamene autobusi, a oni će se kretati ostatkom trase istovremeno sa ostalim vozilima, što znači da će se poništiti korist šinskog saobraćaja i stvoriti veće gužve u više delova grada. Ako uzmemo u obzir da je svašta sagrađeno sa one strane reke, izgleda da će se most najbrže prelaziti peške. Tome treba dodati i onaj idiotski kružni tok na kraju Brankovog mosta, koji je veoma loše postavljen i veoma je teško uključiti se na most iz pravca Zemuna. Frekvencija saobraćaja iz tog pravca nije ista kao iz ostalih, što nije uzeto u obzir. Zbog toga u špicu moraju saobraćajci da regulišu saobraćaj, a negde sam pročitao da će tamo postaviti i semafor. Pa, bravo idioti! Umesto klasične raskrsnice sa samaforom, napraviće kružni tok sa semaforom, što automatski znači da će svi automobili imati neznatno duži put, da će ulaziti u kružni tok u intervalima koje semafor reguliše, čime se gubi smisao kružnog toka. Pretpostavljam da je posao izrade kružnog toka dobio neki bumbar ili kumara blizak Ganguli, ali mogao je za dobijeni ukradeni novac da preasfaltira neke ulice, napravi neku drugu raskrsnicu i da za njeno projektovanje angažuje nekoga ko ima bar malo mozga u glavi. Još veći idiotluk je mali kružni tok kod benzinske pumpe, a evo kako izgleda: Ukoliko još ovome dodamo činjenicu da većina vozača ne zna da se u kružnom toku treba ponašati kao i na 'običnom' putu koji ide pravo, tj. da se trake ne seku, već da propuštaš onoga ko ti je desno i da automobil ima skriveni uređan u narodu poznat kao migavac, biće u saobraćaju veoma veselo.

Pa nema veličina grada veze sa udaljenošću aerodroma jer se ne može posaditi baš na svaku poljanu. Oni koji su to planirali nisu bili školovani na SNS-ovoj akademiji ili na sega-mega-blejama, već su ga stavili u ravnicu sa povoljnim mikro-meteorološkim uslovima. Aerodrom je napravljen kada je Beograd bio manji i kada deo od blokova do Surčina nije bio načičkan udžericama, već obična poljana, klasično selo i njive. Za ukus mnogih ljudi u Beogradu je aerodrom čak i preblizu jer avioni nadleću blokove, Bežanijski kosu, Banovo brdo i još neke delove grada. Uostalom, 20 kilometara je 20 kilometara, bilo da su u pitanju Beč, Njujork, Rim, Pariz ili Berlin, mada od Trga ima čak i nešto manje. Dok ne zažive leteći taksiji, mogao bi Gangula da odvoji neki dinar za železničku vezu, ali to je već druga priča. Razumem, ali nebitni smo u ovoj priči i ti i ja, već govorim o većem broju ljudi. Jeste da bi autobusi mogli da budu češći, ali opet, ako su poluprazni, čak ni glupak kao Gangula ne bi uveo češće polaske i više vozila.

Meni se sve više čini da je zapravo skriveni član SNS-a ili da ima legitimaciju BIA. Sve proteste koje je vodio je uspeo da zakenja, što važi i za veliki deo tzv. opozicije. Sećam se da je davno najavljivao radikalizaciju protesta, ali se relativno brzo uĆutao. To su bili oni protesti protiv nasilja. Nedavno je u Veliki Vođa boravio više dana u Loznici, ali i uprkos prekopavanju interneta, nisam video da su se Lozničani organizovali i stali ispred kasarne u kojoj je boravio niti da su tu učestovale kojekakve tuta-muta-ćute. Sve više mislim da tamo treba kopati, i to više i jače, a prvenstveno iz pedagoških razloga.

Tebi je nepunih 18 kilometara od Trga daleko? Kada se bira lokacija za aerodrom, uzimaju se u obzir konfiguracija terena, ruža vetrova, meteorološki mikro-uslovi i slično. Prevoz bi zaista mogao da bude bolji, ali to nema veze sa njegovom lokacijom. S druge strane, jedan od tih autobusa mi svakodnevno staje ispred nosa, i to u oba smera, drugi mi staje na 10-15 minuta peške od kuće, a oba su praznjikava. Ne znam da li su svi putnici tolika gospoda da moraju da idu taksijem, ali ja zaista retko viđam ljude sa koferima.

Druže, u pravu si za železničku stanicu, nova železnička nije ni dobila sve obećane linije prevoza, ali si se debelo zeznuo za aerodrom. Od Slavije ti do njega treba oko 20 minuta automobilom, gradskom prevozu treba 30-40 minuta, a zapravo jeste povezan i sa tom novom železničkom stanicom i novom autobuskom (linija 600, za trasu klikni ovde), a do centra imaš 72 i A1 do Slavije. Ima još linija koje ne poznajem, ali da se teško stiže do obe stanice nije tačno. Sasvim druga stvar je što te autobuse više koriste ljudi kojima deo trase kroz grad odgovara i zaposleni na aerodromu, ali su u njima turisti retki. Meni 72 staje ispred nosa, ali ako se u njemu i nađe neko sa koferom, taj je stranac. Na Bežanijskoj kosi je veoma često poluprazan.

Bez brige, sa' će to da sredi dr Gangula. Već se oglasio da će sve te natpise da prevede na ćirilicu.

Ovo je malo duža priča, a ima i nešto u vestima: Uz članarinu, uvodi se i nadoknada na svaku iznajmljenu knjigu iz biblioteke – kome ide novac Iako je vest objavljena pre nešto više od mesec dana, ima i nekih novih momenata. U vesti je pisalo da taj novac treba da plati lokalna samouprava, a sada se spominje da taj novac daje biblioteka. Članarina biblioteke je simbolična, a gradska u BG naplaćuje 1500 godišnje, premda imaju vekike popuste za učenike, studente i penzionere. Ovde nije u pitanju samo jedna biblioteka, tj. ona u zgradi na kraju Knez Mihailove, već više njih koje se nalaze u svim opštinama. Ne znam iznose za ostale gradove, ali se uglavnom svodi na to da članarina pokriva samo deo troškova. Tu je i najveći problem jer država daje bibliotekama smešne iznose koji treba da pokriju plate zaposlenih, nabavku knjiga, njihovo čuvanje i održavanje (npr. koričenje), troškove za struju, vodu i tome slično. Ostaje da kažem nešto i za tih 15 dinara. U pitanju je usklađivanje zakona sa EU, ali ne samo da bi se reklo da su usklađeni, već zbog autorskih prava. Naime, kao što je navedeno u vesti, u EU se plaća oko 90 centi po knjizi kako bi pisci i prevodioci imali prihode od ovih prava, a pošto se ovde čitaju i njihove knjige, jasno je da će taj zakon morati da ostane na snazi. Pisci i prevodioci su na taj način izjednačeni sa glumcima i pevačima, koji dobijaju novac za svako emitovanje filma u kome su glumili, odnosno za emitovanje pesme ili spota u kome su pevali. SNS je formalno uveo zakon usklađen sa EU, ali je napravio najveću svinjariju time što je trošak svalio na biblioteke. Koliko mi je poznato, u mnogim zemljama je članarina u javnim bibliotekama potpuno besplatna, a trošak plaća ili lokalna samouprava, ili država. Koliko vidim iz onoga što navodi taj direktor i iz vesti koju sam linkovao, dogovor je prekršen, a biblioteke su stavljene pred svršen čin.

Ehhh, kad se pojave dr Novak ili dr Jovana i objasne ti da nemaš pojma... Pravda za pingvine!

Ja sam bar u vojsci naučio da kromanjonci i neandertalci ipak nisu izumrli. Izgleda da su udžbenike za biologiju pisali teški lažovi

Ma za njih je bar lako jer mogu da lupetaju gde stignu, što se brzo sazna, plus se pitaju za mnoge stvari. Pijani Pera ispred podruma pića se pita isto koliko i mi za uticaj magnetnog polja Venere na ishranu pingvina. Nisam mislio na naše ovde sa foruma, naravno da je OK što se zezaju, ali ima ljudi sa strane koji se poprilično lože na takve budalaštine. Mogu ja da napišem ovde na nekoj temi da je kengur podvrsta vrapca, da slonovi lete i da žabe kokodaču, što će svi shvatiti kao zezanje. Da napišem to isto na nekom drugom mestu, bilo bi podosta budala koje bi se naložile.

Ne znam zašto je bitno šta se piše po tim тњитерима i ostalim budalaštinama. To što je neko otvorio stranicu pod naslovom Kopaćemo i okačio neke slike, gde čak nema ni potvrde da one to podržavaju, relevantno je isto koliko i ono šta kaže neki pijani Pera ispred podruma pića. Nebitno je i koliko populacije je za ili protiv dok ta populacija nema parlamentarne predstavnike koji nešto mogu da urade. Možda je taj Тњитер dobar za zabavu ili za psihologe/psihijatre ako hoće malo da vežbaju svoj posao, ali efekat тњитовања je isti kao i efekat onoga što se kaže u kafani ili ispred podruma pića.

Ovih natpisa ima otprilike od dela posle aerodroma do Medakovića. Verovatno neki gradski odbor SNS-a to piše. Imali su i natpise da u Hrvatskoj letuje onaj ko je zaboravan, pre toga je bio natpis da Srbi nisu genocidan narod, a koliko se sećam, izbacuju parole jeftinog nacionalističkog sadržaja kada tako diktira dnevna politika. Video sam i na nekoliko mesta van E-75 i natpis da je zakon o upotrebi ćirilice izdaja, mada ne znam da li je u pitanju ista ekipa.

Teško. U citiranoj rečenici je upotrebljen član (the), što automatski znači da se ne odnosi na čoveka, već na cepelin. Nema šanse da se u ovoj rečenici the odnosi na osobu. Edit: preeduhitrio me je Smrtokapa.

Prvo pitanje nije, a odgovori su očekivani. Ne znam šta bi drugo očekivali, mada verujem da će se onaj iz intervjua ionako iseliti.

Pa zato to i kažem. Novinar je sa istim rezultatom mogao da pita i šta bi uradili da im s neba padne milion evra ili čime bi poslužili marsovce da im dođu u posetu. I ja bih imao mišljenje o ovom miliončetu, ali znamo da ću ih dobiti kad izađu iz Bondstila. Tada ću spremiti i ćevape za marsovce.

Taj što je pravio prilog pre četiri godine se nije proslavio prognozom. Doduše, pitanje je više za temu o novinarstvu: Šta ćeš, novinari k'o novinari, moraju da nešto objaveda bi imali 'leba da jedu.

Mislim da je u boldovanom delu rečenice suština – nije isto praviti deponiju u svojoj zemlji i od svoje zemlje. Oni prave deponije u svojoj zemlji, a ovde se prave deponije od svoje zemlje. Ovde ne govorim o institucijama koje ne funkcionišu, već o ličnoj svesti. Kada završim posao, otići ću u prodavnicu, gde mogu da kupim npr. kiflu i flašicu mineralne vode, ali zaista nemam nameru da na putu do kuće bacim račun na trotoar, da papir u kome je kifla zavrljačim gde stignem niti da flašicu bacim na ulicu ukoliko rešim da usput pojedem kiflu i popijem vodu. Znam da mi se ništa neće desiti ako to uradim, ali i uprkos tome nemam nameru da tako postupim. S druge strane, ko god hoće da se prošeta pored reke, ode na pecanje ili na neku sličnu aktivnost, videće u reci prazne konzerve i flaše. Pretpostavljam da nije potrebno navoditi primere jer se mogu videti maltene čim se izađe iz kuće. A po rekama ima i starih šporeta, mašina za veš, pocepane odeće i ko zna još čega. Sve i da su ovde na snazi švajcarski zakoni o zaštiti životne sredine i da posao radi celokupna nemačka policija, mislim da bi poboljšanje bilo neprimetno.

Upravo tako. Retorika je nov predmet, a sadrži ono što se na engleskom zove argumentativni esej. Može se pisati na dva načina, tj. da se stave i pozitivne i negativne osobine nečega i da se na osnovu toga izvede zaključak, ali se može formulisati i tako da se zastupa jedno stanovište tako da pisac ponekad postaje đavolji advokat. Njegova izjava uopšte ne čudi. Čak se i na i N1, koji svakodnevno piše protiv kopanja litijuma, u mnogim prilozima vide izjave tipa 'nećemo biti kolonija Zapada', parole protiv tog istog Zapada, 'šta nam Zapad radi', kafanske parole koje sve to povezuju sa Prvim svetskim ratom, plus gomila jeftinog srbovanja. Odličan primer za ono što sam upraov napisao. Koliko god ovo bio glup potez zadrigle briselske birokratije, to važi i za SAD, UK, Kanadu i sve ostale zemlje van Šengena. Tako je, evo šta zli Zapad radi: Na slikama su deponija kod Dimitrovgrada, ispod Pančevačkog mosta i na Dunavu (Zemun). Mora biti da je taj zli Zapad poslao agente da bacaju đubre po rekama.

Mislim da bi najjednostavnije bilo da pitaš direktno moderaciju Politike ukoliko si mislio na njegove političke stavove.

Pa šta se može, došla mečka po svoje. Naravno, neće pripravnik imati platu koja mu omogućava da odmah merka automobil u salonu, stan u krugu dvojke ili letovanje na Maldivima, ali ni tako malu da već polovinom meseca mora da doručkuje prazne kifle kako bi preživeo. Prijatelj koji ima firmu je to na vreme shvatio i nema problema sa radnom snagom, što je ugradio u cene usluga. Mislim da su to shvatile i neke pekare. Još pre 2-3 godine sam video oglas na pekari u kraju koja je za mesto prodavca nudila platu za nekoliko hiljada višu od nastavnika u obližnoj školi, uz napomenu da su uslovi u skladu sa zakonom (prijava, odmor, staž itd.). Nedavno sam u razgovoru čuo i jednog preduzimača koji renovira stanove, a koji se žalio da ne može da nacrta nekim mušterijama da svakog dobrog majstora mora da pošteno plati ukoliko želi da posao bude odrađen kvalitetno i blagovremeno, osim ako ne želi da mu po stanu vršlja neki priučeni tupadžija.

Možda zato što time dokazuju da su kreteni, mada je to pitanje za one koji ih angažuju.

Zbog svega ovoga se smatram srećnim što radim sam za sebe, što mogu da biram i klijente i što ne moram da slušam ta korporativna sranja. Nedavno mi je kmečala prijateljica i koleginica iz struke kako mladi prvo pitaju za pare i uslove i kako ne može da nađe nikoga ko bi radio, uz dodatak da im još na fakultetu usađuju u mozak da upravo o tome treba da se raspitaju pre prihvatanja posla, na šta sam joj odgovorio da su klinci u pravu, da bih profesore koji su ih tako učili poljubio ruku i da bi i sama trebalo da shvati da se odabir posla zasniva na ceni stararine i ceni prosečne kese u Maxiju.