Mairosu

uh kakav hrkljuš.

Deluje baš lepo organizovan spektakl sve ovo.

Mnogo jači Virtus fizički, Tenerife isprebijan a šut im ne ide nikako. Dosta atletski kapacitetna ekipa Bolonjezi.

najsigurniji sam da ste želeli da čujete kako je Charleroi mali grad a Valonci pičke. 😄 jednom čitao intervju sa Borom Milutinovićem, koji je tokom igračke karijere imao ponudu da ode iz Nice u Charleroi. I kaže on, ja ušao u avion, sunce, lepota. Slećem u Briselu, sivo. Oni me voze, a ono sivo postaje sve sivlje. Stižemo u Charleroi, sad je već crno. Bukvalno sam seo za sto i rekao "hvala, idem ja nazad na Azurnu Obalu, ne zanima me šta nudite". a ja klimam glavom i u fazonu sam, I FEEL YA BORO.

Pa da ne kažu vidi ga ovaj nešto lupeta a ja škole učio i nama rekli 'vako... 😄

U Marylandu me jednom pitali jesam li iz New Yorka. U Americi sam zbirno u ovih četres godina života proveo metar dana, 20 istočno, 10 zapadno. Međutim, imbrejsovanjem modernih tehnologija dolazimo i do toga da ne mora baš da se bude tamo da bi se nešto znalo kao i oni, je li, mada ne kažem da nije korisno. Moj naglasak, koji bi se nekako najpravilnije svrstao u sada već arhaičnu midatlantic kategoriju (mada sa većim uplivom američkog izgovora), je nekako samostalno formiran uglavnom vernim gledanjem starog Hollywooda na TV Politici radnim danom od 16h, kao i generalnom konzumacijom pop kulture koja je bila svuda oko nas. Takođe, u dvadesetim godinama dok sam živeo u Belgiji, dosta je pomoglo gledanje BBCja koji tamo imaju na kablu. De facto od dvadesete godine funkcionišem barem trilingualno u dnevnom životu, i ono šta je uvek kažem je da znaš da znaš jezik kad ti tok misli ide u tom jeziku. Ja kad govorim srpski tok misli ide na srpskom, a kad govorim engleski tok misli ide na engleskom, ne ide na srpskom pa u komoru za prevod pa izlazi engleski. Mislim, OK, tako to kod mene barem ide - da se ne uvrede oni koji su fakat studirali jezike...

Uče ih tome. Mi smo samouki u ovoj grani 😄

ovo za Patriotse je bila insajderština, kolega Ognjanović mi je prijavio da je Billy tražio da se upozna sa njime jer ga stalno viđa u onim njegovim duksevima. a gde su Patsi tu su i Soxi, a tu je već na mom terenu... 😄

Ovo me je nasmejalo. Kad skinemo slušalice, to je realno znak da je to kraj za montažere. Međutim, ovo su iz meni neznanih razloga - ostavili...inače, često prckam montažere da imaju zaveru protiv mene. Obrati pažnju na bilo koji film, čak i onaj od ranijih Vice, ako ima scena u kojoj se šutira na koš, oni uvek izaberu onu u kojoj ja promašujem a gost pogađa. Pa dobro reko sunce vam jebem jel' moram ja budem najgori u rođenoj produkciji. Al' evo stigla kompenzacija 😄

Zaista nisam. Kod Dejana su ga zvali Gvozden.

Pa vi branite deci da gledaju televiziju... 😛 Hvala, polaskan sam.

Sve mi jebi ako Sabsi nisu jedna od najvećih institucija kosmosa.

To je najlakše sa Amerikancima. Oni se sami rasplinu kad čuju kako neko govori "bolji-od-petog-razreda" engleski i ne složi teleću facu na više od tri američka toponima. Njima zaista znači čašica razgovora u tuđini. Iz ličnog iskustva mnogo je teže ostvariti hemiju u studiju sa domaćim sagovornikom, jer oni često imaju negativna medijska iskustva i rezervisani su po defaultu.

Možda bi to bilo novo pitanje za ubuduće. Zamisli siromaha kome dopadne Obituary npr.

kad smo kod Maika Maik je jedan od mojih najtežih intervjua. Ja sam čovek koji kad priča sa sportistima voli da priča o sportu. Maik, pak, vam je švapski Raduljica. Bukvalno sve me pitaj, samo nemoj ovo. "Jel' se vraćaš u Maccabi dogodine?" "Imam ugovor na još jednu godinu." "Jesi gledao juče finale, baš su gadno gubili u jednom momentu." "Biće to OK" "Brt gubili su 30 razlike u jednom trenutku" (diže pogled sa tanjira) "Thirty? Really?" "Jel' razmišljaš o repstaciji?" "Not really". "Dobro brt daj baci neku žvaku barem" "OK OK, velika je čast, selektor se pita...jel' ovo u redu?" "Cool man, cool." "Da li te je NBA ikada zanimala?" "Nikad nisam pogledao celu NBA utakmicu u životu. U stvari, mislim da sam za života pogledao jedno deset utakmice koje nisam igrao" Apsolutna kurcobolja. Ali neverovatno šarmantan lik. I kad smo malo "probili led" bio je sve opušteniji. Nek' mu je sa srećom u Kini.

Za sada bez titla, titl za par dana koliko mi javljaju. Ali šta je to za vas drugari.

mozzer velite može

kako ništa kume, ima soundcloud za vas lingvistički obdarene. Ovi što slabije divane engleski i ujedno žele da vide koju majcu nosim danas neka sačekaju YT, kojem treba malo vremena jer titlovi.

Ne znam, moraćeš da pitaš nekog Litvanca ili Makedonca. Ja govorim isključivo ispred sebe ovde.

Uroš Đurić je pričao kako je Dule Vujošević svojevremeno zakazivao treninge u 23h uveče za juniore kako bi odvojio žito od kukolja namerno, u fazonu ko ovde ispali taj nije pravi. Tako da izdrži brt. :D

Pa sad. Revelation dana doduše je da je Adrian Wojnarowski kućni prijatelj sa porodicom Baron. Brat Bili prvi dobija informacije sa izvora.

Hm davno beše ali mislim da nisu iste zastave po sredi... :P

Uz dužno poštovanje kvalitetno me boli kurac šta će neki Litvanac sebi da ubraja. Ja sam bio deo SFRJ, SFRJ titule smatram kao svoje, ništa manje "moje" nego SRJ i SCG. Nisam pre 30 godina navijao za tuđu državu nego za svoju. Naravno, svi ste pozvani da prebrajate kako hoćete, a osvrnuo bih se na to da nikad nisam rekao da je Srbija osvojila sve to.

Misliš kao što su Hrvati pre par godina imali proslavu "50 godina Zagora u Hrvatskoj"? :D

Ja, kao bivši SFR Jugosloven, uvek govorim da smo osvojili pet svetskih zlata, i punopravno računam i sve Evrobaskete, i Olimpijske, itd. Ne kažem Srbija, kažem "mi". Jer ja barem sam bio deo toga. I ne vidim ništa loše da se kaže da smo to mi osvojili. A ko smo bili mi o tome možemo naknadno.