Strpimo i ne kukamo, to je valjda legit stav. Ovako kad napišemo i ne izgleda strašno, zar ne, šta je mesec ili koliko već?
Problem je da smo svi, ti, ja, ogromna većina na mesec dana od bankrota, da živimo od rada, a da taj rad zavisi upravo od slobode.
I divno je da citiram:
"niko od zaposlenih u državnoj upravi, ili u javnom sektoru neće dobiti otkaz"
A ja se, ponizno izvinjavam, šta je sa onom polovinom građana koji nisu "zapošljeni" u državnoj upravi? Kako to tačno ide? Ok nedostatak slobode može da nas pojede.