-
Posts
7,092 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
7
Everything posted by urosg3
-
sorry baš me pogodilo. I ja sam se iznenadio koliko, bukvalno iz temelja mi promenilo pogled na život budućnost. Izvinjavam se ako sam smorio na temu. Dugo sam se opirao prvo okruženje, posle ženi kad me nagovarali da se odselimo, ali sad najozbiljnije radim na tome. Nepodnošljivo mi je da živim u zemlju gde svakoj budali može sve da padne na pamet. Naprosto ne osećam se više kao čovek ovde, to je kap koja je prelila čašu. Pregovaram sa par kompanija, i sa Linux foundation. Jedna od njih, do sad najozbiljnija je iz Vitorio Venetto. p.s. mali grad sa ozbiljnim data centrom 🙂
-
razlikujemo se što mislimo da je ta razlika bitna, ključna. Suštinski zadire u odnos države i pojedinca, i dodaje da osim: stavlja i elementarnu slobodu u jednačinu. Sada znamo da da ovde i dobrom delu zapadnih država mogu da te tretiraju kao debila i narede kućni pritvor. U Hr, na primer stvar je eskalirala dodatno, na telefonski poziv epidemiolog može da naredi, usmeno, građaninu kućni pritvor, bez pismenog rešenja, bez ikakvog pravnog osnova. Toga ste recimo pošteđeni. Mi zajedno delimo sve brige koje pominješ, mi imamo jednu više, muka što misliš da je nebitna, a što ja mislim da je baš bitna. Ne znam šta pametno da ti kažem, za godinu dana, do kraja života predstavljaću policijski čas kao neosnovani atak države na elementarnu slobodu građana, i ništa više ni manje od toga. Kao opasan presedan koji je ostao bez adekvatnog odgovora društva.
-
e vidiš. tu je kvaka, ako zanemarimo utiske, ostaju dva pitanja: Gde je II pik u SWE i zašto ga nema? Kako je to moguće? Niti će ga stići je, hmm izjava, ravnopravna sa mojoj slutnjom - da hoće. ko je u pravu vreme će pokazati. Ja ću ovde III put da citiram, do sad se niko od apologeta lockdown nije osvrnuo na ovo, a mislim da je dovoljno značajno, i da mora biti uvršteno raspravu: Upravo to što se ne nazira kraj je problem sa svim mogućim merama, produženo trajanje mera kopni esenciju društva, i pretvara promene u nepovratne. Odgovor na to pitanje dobićemo za najmanje godinu i po dana
-
tako je, malo smo i čitali, u međuvremenu, knjige ne google 🙂 Iščitao sam ovaj Kindle je super. Elem, na tim krivama, raznoraznih primera imap sve o čemu trubi Kon, bukvalno prvi talas, pik, plato, stagnacija, pad, drugi talas, pik, plato, stagnacija pad. Ima i onaj Jankovićev rep Elem imam i notorno Švedsku kao primer, ukoliko pogledaš njihovu krivu vidimo konstantan pad, svih parametara, i dovoljno dugo traje da se može smatrati relevantnim. Oni su to uspeli - bez maski. Takođe je neprirodno da u Japanu, koji se konstantno drži istih mera sa disciplinovanim stanovništvom imaš pikove. Odakle ti pikovi? Da nisu prirodni tok epidemije? Možemo da debatujmo da li je SWE na početku pogrešila, da li su odbranili adekvatno zatvorene sisteme, ali u opštoj populaciji nema rasta, nema platoa, imamo konstantan pad, i drži se na prihvatljivoj meri. Ono o čemu možemo da raspravljamo kao pogrešnoj premisi je nedovoljno (tačnih ili netačnih podataka), tu bi moglo da bude greška. Da pojednostavim, u svakom društvu imaš značajan procenat populacije koji se ne pridržava mera, ili ih sprovodi trapavo, nestručno, zaborave se, ma sve što može da obesmisli meru. Kod nas je, možda taj procenat recimo za raspravu uzmi 20 posto populacije, ili ugrubo milion i po ljudi. Ako prihvatim, za raspravu, da mere zaista deluju, imam 1,5 miliona ljudi na koje mere ne deluju, i to je dovoljan rezervoar da iz njega može da se crpi prirodan tok zaraze, i tu je verovatno kvaka. Imaš dosta građana na koje mere, osim lockdown uopšte ne deluju. I imaš mnogo veći broj ljudi na koje deluju. Evo juče smo uhvatili koliko 84 novozaraženih, i sad ti budi pametan, dali je tih 84 statistički zanemarivih iz rezervoara od 1,5 miliona ovih ili iz ostatka? Na tako malim brojevima sve je nagađanje. Mere su uostalom u svrhu ne zaštite nego smanjenja rizika, i verovatnoće, a sa verovatnoćom teško da se možemo dobro provesti u statistici sa ovakvim inputima. Sa druge strane znamo da mere kolju privredu, efikasno, i kidaju društveno tkivo u neželjenom pravcu, medijska histerija je odličan alat za svrhu, to vidimo očigledno i nedvosmisleno. Sad kad je Evropa došla na stav da neće biti zatvaranja pod svaku cenu, ustanovili smo šta su, sad samo pregovaramo o ceni. Naša srpska muka je što nemamo dovoljno kapaciteta u bolnicama, ali to nije epidemiološki nego nasleđen problem, naprosto ne postoji strategija u zdravstvu od smrti SFRJ na ovamo. I to mora da nas košta što voli da kaže Kon, nas... Ko smo to mi je dobro pitanje. Uostalom cenu odbrane zdravstvenog sistemo počinjemo da plaćamo, poslednji minimalac je isplaćen upravo populaciji koja je jednu platu daleko od brankrota, koji je sledećeg meseca. Pad potrošnje, pad prihoda države, opšta recesija, i zdravstveni sistem će da strada.
-
Ima dobre dve decenije kako nisam politički aktivan, uz jedan kratak izlet, iz nostalgije, trajao je mesec dana. Ako bude nekih političkih pokreta, revolucija, najbolje gerila, protiv "novog normalnog" ima moje srce, dušu i telo. Ne da neću da živim u novom normalnom, nego malo mi je to. Mora aktivniji otpor. Mediji su ovde odigrali jednu sramnu ulogu, sve razumem, i finu ruku orkerstriranja, i spin doktore, i mogule strategija, ali ovo je neoprostivo. Sekuritizacija zdravstvenog problema mi je u početku izgledala dovoljno užasno, ali ovo menjanje društva sa masovnim prihvatnjem novog normalnog, i strateški sluđujuće poruke "struke" su prevršile svaku meru. Pošto je to svakom vlastodršcu volšebno diglo rejting, a njima se na rejting pojavljuju davno zaboravljene erekcije, onda se tu umeša i državna birokratska mašina da posluži interesima, i eto malca samog sa maskom, u prostoriji za izolaciju, sam protiv svih. Verovatno čak nije ni bolestan, samo je pozitivan. A treba da živi i bude u toj školi sa stigmom još nekoliko godina. A sve da bi Jankovići i Konovi imali alibi, da bi Darija imala perfektne nastupe, daj malo solidarnosti sa decom pre svega, pa sa ljudima. Pitao si ranije za alibi, stvar funkcioniše tako. Vlast propiše mere, i kao bude bolje. Onda krene na gore (prirodan tok epidemije, svaka ima istu krivu) i onda idemo, nesavesni, neodgovorni, krše mere. Nemam nešto previše nade da će skoro, menja se narativ oko novog normalnog ali baš sporo, i teško, previše je ljudi uplašeno. A ima ona narodna valjda: Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti? Još mi je odvratnije kad pomislim kako će da se nakoti neka mreža NGO sa "inkluziju prebolelih Covid-19" i da veselo prave besmislene radionice, i znaš već. Sve je od početka u stvari greška. I šoping Milano - greška, i policijski čas - greška i opasan presedan, i mala će nam biti groblja - greška, i ukidanje zbog šerpovanja - greška, i derbi, i izbori, i "opuštanje" kao termin, u stvari normalizacija - greška, i histerija posle izbora - greška, i demonstracije sa pravim povodom,ali očajnom realizacijom - greška, i maske i histerija oko njih - greška i narativ "nosim masku da štitim druge od sebe - nije greška, to je podvala. naravno ne mislim da je maska brnjica, i da je u stvari uvedena da se prebroje poslušni podanici, ali je uvredljivo bedasto kako se servira potreba da ih se nosi. Znaš, kao kad gledaš reklamu, pa misliš, ovi me smatraju za debila koliko je to banalno. U stvari ta banalizacija svega je isto novo normalno.
-
sunce ti žareno kvarcovani je tužibaba. Divno, možda ispadne nešto od prosvete na kraju, kad krenu motkama da ga ganjaju. A ovo oko zaražene dece, ukoliko sam dobro ispratio poslali su decu u školu u međuvremenu dok su čekali test, rezultate testa. Dakle administrativno nisu bili zaraženi 🙂 Ali zamisli samo, neki klinac, npr, drugi razred stavljaju ga u "posebnu prostoriju, izolator" Tu on sedi sam, sa maskom, i čeka roditelje da ga vode u Kovid ambulantu, na pregled, i čeka nekoliko dana rezultate. I onda malac preboli, naravno, i vrati se u školu, ima da beže od njega kao od leproznog u onim filmovima. Da sedi u čošku samoizolovan i društveno izolovan. Toga će se malac em sećati celog života, em proizvesti traumu u njemu, znam ja kako je to. Pre mnooogo godina, u jednom vrtiću u Skoplju su pisca ovog posta zle vaspitačice terale da jede spanać. Da stvar bude odvratnija (kao da ima od spanaća išta gore) u njega su krknule zdravo pravo kiselo mleko (koje bi pisac rado pojeo samostalno) i umešale ga u zelenkastu nejestivu kašu. Dan danas se ponekad budim skroz mokar sa užasom u pogledu, sanjam taj obrok...
-
Imam utisak, možda me vara, da su ovo alibi mere. Ne drže logički test. Da bi "olajn" Šarčević sutra rekao: pa nisu se zarazili u školi tamo imamo "mere" a van škole, gde nema "mera" ergo odgovornost je na roditeljima. Uzgred, nisu sredili osvetLenje Olajn nastave i učionice, sumorno ne mož` sumornije da bude.
-
pa vidi, ako se igraju celo leto napolju, u gomilama, mogu da se igraju i u dvorištu, ne vidim razliku. Unutra, da nose maske mogao bih da razumem, zatvoren prostor. Ali ovo je - naopako. Nose ih u dvorištu to malo odmora, a unutra skidaju. I svakako deca do V razreda, kao u HR mislim da ne bi trebalo da ih se frustrira dodatno. Ali dozvoljavam da tu grešim
-
Za neželjeni događaj u školi. (tačno tako definisano) Stvar funkcioniše ovako: Ministarstvo prosvete propiše da deca moraju da nose maske u dvorištu. Čim izađu iz dvorišta ne moraju. Ista deca bukvalno. Rizik od zaražavanje u dvorištu i van dvorišta je identičan. samo je razlika što se za događaj u dvorištvu odgovornost vodi na školu, a van dvorišta nije odgovornost škole. A ista deca. U toj odgovornosti se krije razlika.
-
Hahaha, sjajno, e pa nekad je moglo, i bilo nam je lepo 🙂 ja se oženio u Isusovim godinama, ko da dočeka ženidbu, pa ne ide 🙂 Da, sve to može u parku, a ne može u školi, ista deca i tamo i u parku. Jedina razlika je administratirvna odgovornost, dakle slobodni smo da zaključimo da deca u školi nose maske, da bi prosveta bila administrativno izuzeta od odgovornosti. Kao da to nije moglo drugačije. p.s. gde je taj park gde deca drže distancu, daj to da vidim. Kod nas ima teren za rukomet i basket, oba puna stalno stalno igraju fudbal i basket, pa kako drže distancu ne ide...
-
e to zavisi, želiš li da vidiš... Ako želiš da ne vidiš - isto je. A ako poželiš da razmisliš, onda vidiš da u prodavnicu ipak deca ne idu sa društvom, da se poigraju, i opuste nakon nastave. Da su odmori najlepši deo dana u školi. Da se na odmorima juriš sa ekipom, igraš, trčiš, zadišeš, kad je toplo oznojiš. Da na odmorima možeš da vidiš onu lepoticu iz VIII2 i možda na nju ostaviš neki utisak, posle koga bi se mogli držati za ruke, i poljubiti. Da na odmorima možeš da se obračunaš sa onim idiotom iz treće klupe, koji ti je skrivio nešto, naravno banalno, a u tom trenutku je to tebi pitanje života, časti, i statusa. Sve to nema u prodavnici 🙂
-
Ima dobra scena u Černobilj seriji, gde se kaže parafraziram: "sovjetska država se temelji na ideji nepogrešivosti države i partije" Sam Gorbačov je kasnije tvrdio da je upravo Černobilj poslednji ekser u kovčeg SSSR-a. Ali ostala i preživela je ideja o nepogrešivosti države i lidera, ne samo u Rusiji, u celom ex SSSR osim Baltičkih država gde je civilizacija napredovala, pa nemaju potrebu za simbolom i totemom oličenim u jednom čoveku. To isto se nekako preliva i kod nas, možda i jesmo nekakva braća. makar. Otud mislim ta strategija da se propiše>kontoliše>kažnjava Mnogi, inače dobronamerni ljudi, se slažu sa tom strategijom što me zapanjuje. Meni se lično ne dopada, ali ubedljiva sam manjima, pa se pokoravam. Da se nekako, moglo, u birokratizovan društvu, sa kultom Vođe malo poraditi na poverenju i preporukama, umesto kontroli i kažnjavanju, bilo bi bolje. Nema istina dovoljno ljudi koji bi mogli da kažnjavaju, da se to ikako vidi na statisci, jer naprosto ne postoje, i to je nemoguće izvesti. Ostaje mogućnost Vođi da plaši ljude, da izmišlja, da preti, ali te poluge moći imaju sajle od paučine, pa se pokidaju brzo, i svaka naredba je ćorak. Danas već, u školi Bora Stanković, na odmoru gotovo niko od dece ne nosi, dežurni nastavnik postoji u dvorištu. On sam, a dece skoro pa hiljadu. Za petnast minuta, koliko traje odmor, može verovatno da opomene 4 detata po minuti dakle njih 60, i da ne radi ništa drugo. A njih je skoro hiljadu.
-
heh, kad smo ovu temu otvarali onda nije bilo pod svaku cenu 🙂 Onda je 10% bilo velika cena, a sada je, valjda, cena - prihvatljiva. Nemoj pogrešno da me razumeš, ali bold implicira da je neki procenat neprihvatljiv što automatski znači da je neki (manji) procenat bogami prihvatljiv. A ukoliko iščitaš temu koju sam linkovao, ubiše se ljudi da mi objasne da je svaki život dragocen, i da sve moramo da preduzmemo jer je pojedinačni život iznad svakog načela. Izgleda da smo i naučili nešto u međuvremenu.
-
Nije zaboravljena nego je postala neodrživa, pritisak je morao da se rasporedi na sve delove društva. Nije održivo braniti jedan segment, po cenu drugih segmenta. Na stranu što će ukoliko privreda da stane, neminovno nestati i zdravstveni sistem, ma svaki poznati sistem. Jer je i društvo sistem. Na ove zatvorene prostorije, iskoristiću dobro poznati hashtag #ostanikodkuce i to se zaboravilo 🙂 Evo danas BBC piše ovako: Dakle, pažljivom oku neće promaći formulacija po svaku cenu i polako dolazimo preispitivanja zašto je sada pod svaku cenu moguće, a nije bilo proletos. Ok, nešto smo naučili?
-
i ja ne znam kako ti vidiš šta je sporno. Sporno je da čovek u tekstu kaže da je "neminovno". Ukoliko je nešto neminovno, onda nema zaštite, naprosto je - neminovno. Onda ukoliko je neminovno - gde nestade romantična slika u kojoj: struka propiše mere + mi se savesno pridržavamo mera = pobedili smo virus. Dva put se voze na istom narativu, e pa triput je malo mnogo.