-
Posts
7,092 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
7
Everything posted by urosg3
-
Ne daje sebi pravo, nego mu je država, čija je nadležnost javno zdravlje - omogućila to pravo. Nije ga uzeo sam sebi, odatle mu pravo, kad već pitaš. Država je dala pravom svakom. I tu je, da se razumemo - početni nesporazum. Nisu ljudi to sami od sebe, i ne možeš kriviti ljude koji imaju izbor, a biraju suprotno tvojim, pa i mojim mišljenjem. možemo kriviti isključivo državu.
-
Iako je teško uporediva 1972. sa sada - hajde da probamo: 1. mediji su onda i danas nebo zemlja. javna medijska reč je tada imala težinu, danas je nema više. na žalost potrošena je naa gluposti i banalizaciju svega postojećeg. Ali tada su mediji imali svoju željenu ulogu i uradili su svoj posao. 2. bolest je daleko gora bila od ove. Opasnost je bila veća i jasnija, lek je bio poznat, nije bio sporan, vakcina je postojala. I nije bilo dileme da li štiti ili ne. danas ta dilema očigledno postoji. 3. vakcina je onomad bila obavezna, nije se debatovalo, nije se ostavljao prostor za raspravu treba li, ne treba li, ima li smisla ili nema. ta debata danas postoji, ohrabrena od medija, struke, političara, svih. 4. Iza one vakcinacije stojala je država, plan, jasan way out. Ova ista Ana Gligić na primer, siguran sam nije 1972. rekla tipa:" poželjno je vakcinisati se, ali će vakcinisani morati i dalje da nose maske, drže distancu, nose rukavice i ostali random bullshit neizvesno dokle, nije rekla jugoslovenima spremite se na novonormalno" Ona i struka su imali plan, sprovodiv, sproveli ga i završili debatu. Nisu rekli " IV talas je neminovan, stiže novi soj variole, nismo sigurni štiti li vakcina protiv zaražavanja" oni su kao struka stali iza plana, država je stala iza plana, društvo je stalo iza plana. Gde je plan danas? Vremenski rokovi? Ideja za izlaznu strategiju?
-
Ovde smo upali u svojevrsnu generacijsku zamku, u, da se probam da definišem "generacijski tranzicioni sukob" gde mlađe generacije nemaju razumevanje za činjenicu da dele državu sa generacijama kojima patriotizam nije Srbija, niti im je Srbija otadžbina iako su istovremeno Srbi po nacionalnosti, dok je njima Srbija i otadžbina, i država i patria u smislu patriotizma. To je iskreno i prirodno nerazumevanje i kad se na to doda prirodni generacijski jaz fenomen malčice postaje razumljiviji.
-
kako kapiram sad ova trojica moraju u taj brejk 🙂
-
Nahvatao ga i pitao, ljubazan čovek. Kaže da ne nosi jer je u okruženju cirkulacija virusa niska, a ne namerava da bude u dužem kontaktu u zatvorenom. I da lično veruje da maska neznatno snižava rizik, ali je politika nošenja maski striktna jer i to neznatno u velikim brojevima čini korist. Malo smo pričali o Indiji, čovek je tamo dosta boravio, biće lepih priča 😉
-
Jašta smo nego rekoh na srbadijsko pleme 🙂 Inače istražujemo unutrašnjost poluostrva pa svrnuli na klopu u Vodnjan i natršali na bizarnu scenu... Poprilično bučna grupa tinejdžera gleda utakmicu u kafiću, pivo se toči potocima i sve usput znaš već. E pa u istom kafiću mali sto za dvoje, momak i devojče, ona uporno i istrajno nosi masku, pravilno, Mislim se... ma znaš šta mislim 🙂 Uzgred Vodnjan izgleda polunapušteno, ime neko ideju uopšte od čega živi ovaj svet ovde, moram to da istražim, sve izgleda polunapušreno...