kendrick duckworth

Prvi sednu na slobodno mesto, u skladu sa godinama.

Kao npr. ovaj, odmoran igrač, bez akumulirane niti ovovečernje potrošnje...

Obojica su em vrhunske atlete, em u prajmu. Punter 31, Toko 30, Klajburn 29... teško da tu čuči objašnjenje. Ziceri jesu nekad to što si naveo, koncentracija i potrošnja, ali i jednostavno sreća, koja je i dalje važan faktor u sportu.

Ono što je falilo pretprošle (a i prošle) sezone je famozna naplata nesrećnih poraza, verovatno zato što nisu bili samo nesrećni već zasluženi zato što nisi odradio neke stvari koje su do tebe. I večeras ima stvari koje su do nas, poput volšebno omašenih zicera, nepravljenje faula odmah nakon jednog u poslednjem napadu... kada bi se to rešilo, onda bih očekivao da negde naplatimo, u suprotnom, na fortunu se ne bih kladio, prestao sam negde nakon Nolana Smitha.

Bilo je i pumpanja a i izbacivanja ćacadi sa tribina.

želim rique/bruno alley oop ali plašim se završiće kod Tegija lopta ili neko od njih dvojice

IDE BALD EAGLE 🦅🔥

u što lepo, u što godi kako je lud moj brat Rique

Igra Nastić ali Bald Eagle krije devil in his pants.

Panični potpis Reala, nakon što im je Big Z odveo Fernanda.

U meni su dva vuka, jedan oseća 20+ partije Kepa, Klajburna i Toka, drugi dirigentskih 10 minuta Bald Eagle-a i Wash/Rique nosilicu.

PAO, Oly, Monaco, Real, Fener, Hapoel, Efes, Milano - 8 ekipa od 20 su da kažemo osetno finansijski/reputaciono iznad nas, a imamo i komšije, Barsu, Dubai, Makabi, Žalgiris koji sigurno naših famoznih 17 ne gledaju kao nešto svemirski. Pa ti tu odredi koja linija je ispod, a koja iznad. Predsednik a vala i igrači su svakako najavili neke ciljeve i domete, ali ako pokušavamo nešto objektivno da ocenimo, ne škodi uporediti tih 13 i 17 u kontekstu ostatka lige.

Ovo je četvrta EL sezona, prošla je meh, pretprošla užas (all things considered), prva je bila odlična. Ako dodamo i EC sezonu, imali smo odličnog takmaca u regionu sa kojim smo odigrali egal seriju i onaj brainfart sa Bursom. Ako nju gledamo kao četvrtu, meni je ta od meh do loše zbog tog ispadanja od Burse. Da mi je pohvalno nije, da mi je za kritičkije opisivanje od faktualnog takođe nije, i tu negde vidim stvari. edit: verovatno i nije baš zahvalno ići hronološki a izolovati sezone; zato je ona pretprošla dodatno loša, a prva možda blaže doživljena kod mene, jer je bila prva pripremna pred onu odličnu.

Uzeo sam sa malo više pažnje da pročitam ovaj post ponovo, i opet imam osećaj da nije baš fer. Da li je fer da poredimo današnju EL, današnju košarku, današnji KKP, sa Duletovim periodom ili bilo kojim pre Željka? Klub u koji je "uloženo" tek u par sezona nakon F4 sezone, koje znamo kako su se završile. Pritom, imali smo mi i pretposlednja mesta u ABA, Borisa Bakića kao nepremostivog trpača, 26 razlike u Nikšiću a vala i 7. mesto u ABA sezonu pre Željka sa timom koji je manje-više nepromenjen bio u odnosu na sezonu pre, sa verovatno i apgrejdom na mestu pleja. Tako da nije istina da nikada nismo isporučivali "manje" u odnosu na uloženo. I ne ulažemo samo mi, pa gledaš u skladu sa time, već i cela konkurencija, a ona ne ide ispod 10m ili koliko je već minimum postavljen. Ima ih i solidan broj koji ulažu više. Ako gledaš samo EL - pa nije nas bilo 10 godina tamo, poslednje tri sezone su bile od razočarenja do bare minimuma. Underdog u kojeg je uloženo malo i koji isporučuje više je priča koja ne postoji više u EL, čak i taj Pariz i Bajern kao svežije feelgood priče su bliže nama nego što smo mi Grcima i Monaku "finansijski i reputaciono". Kako je 3:2 u finalnoj seriji, preokretom u poslednjih minut i po utakmice, nakon raznih prekida i drama postalo odjedared čišćenje? Naravno da niko nije racionalizovao Bursu, koliko god da je neverovatan način na koji je ta utakmica ispuštena. Ovako kako si napisao nije baš fer onome što se dogodilo. Pre tri sezone "neočekivano dobro nakon mrljavog starta" - da nisi ovde malo prodao fantastičnu povratničku EL sezonu ispod cene? Igrali smo mesecima brutalnu košarku, dobijali svakog protivnika i imali onakvu seriju sa Realom, osvajačem na kraju. Najsramnije raspali pre dve sezone - fact, ali vidiš da ovde dobar početak nije faktor, a u fantastičnoj sezoni mrljav početak jeste faktor? Neverovatne oscilacije i priličan rezultatski neuspeh na kraju EL prošle sezone - ovo mi je i najbliži opis za sada, ali opet zvuči kao da umotavači u oblande koriste 14 novih igrača za racionalizaciju, a drugi konstatuju objektivno. Prošla sezona je išla od očaja do sjaja do nedovoljnog, i koliko god se možda nekome ne dopadalo, rezultatski smo završili tačno u tom nekom procepu koliko je uloženo, reputaciono i finansijski. Neki malo iznad, neki malo ispod, u pobedu, dve, tri, odnosno manje od 10% ukupno odigranog.

Na mestu je Barklijev post osim što niko ne traži da se na nešto žmuri, pred kraj zvuči kao da postoje neke dve strane koje traže nešto jedna od druge... Neko ima utisak da se previše mrači, neko da se previše oprašta, i to je okej, nema neke drame.

Želimir dizađe demantuje Demarka Fleming Sterlinga i Đuku Bizona

Ne bi bilo fer da Papanikoleskua u zgusnutom rasporedu citiram, biće drugih prilika, ali opet iz njegovog posta primećujem jedan momenat koji je istaknut - nedovoljno dobro rađenje svojeg posla. I ta tema je daleko od tako jednostavne, i dok o promatranju farbača ograde ne moramo nešto tražiti kontekste u tipu drveta i istraživati korozivnost u skladu sa šipkom koju farba, za jednog trenera, osim ako ne želimo da se udubimo, ne možemo u svakom periodu sezone biti tačni i pošteni ako držimo stvari u dobro/loše kriterijumu. Prošle godine u ovo vreme je najveći burden bila trophyless sezona pre. Nema dovoljno rezultata. Pre nekoliko meseci uzesmo dva trofeja, i taj toliko opterećujući burden je potpuno izgubio na važnosti. Ukratko: malo previše gledamo u Želimira i očekujemo da naše navijačke želje ostvari, po mogućstvu u svakom delu sezone. Da se razumemo, meni dva trofeja prošle godine ama baš ništa nisu doneli niti mi šta znače. Ali sam isto tako gledao na njih i kada ih nije bilo.

Skoro sam slušao Klopp-a u DoAC gostovanju, u delu gde priča kako mu je Junajted prišao i kako su izgledali razgovori tokom 2013/2014 (pre nego što je otišao iz Dortmunda i preuzeo Liverpool) me je podsetio na neku našu situaciju. Naime, tokom razgovora sa tadašnjim direktorima Junajteda, umesto nekakvih vizija, strukture i slično, predstavljene su mu ambicije vraćanja Kristijana Ronalda, pa je iskoristio trenutak da ispriča kako se sentimentalni momenti i emotivna vraćanja tog tipa retko kada srećno završe. Čini mi se da je naš fanbejs dolaskom Željka, uz milion stvari koje su se dogodile od tog trenutka, prebacio neku liniju intezivnosti, ili je besan, ili je razočaran, ili je nezadovoljan, ili je egzaltiran, ili čeka na aerodromu, kao da ne možemo da ukačimo neku srednju vrednost. Na sve to dolazi i situacija sa podrškom studentima, uloga Ostoje, pa gradski rival, pa njegovi dobri rezultati koji sve to dodatno pojačaju... i nekako ima smisla, dolazak Želimira je pokrenuo neku novu epohu kluba, a i mi se sa njim nosimo kako možemo i umemo. Parket je tu, normalno, ogroman faktor, ali pamtim i pretprošlu sezonu gde smo imali dobar početak, okej srednji period, i opet smo imali sranja sa doselekcijom, nezadovoljstvom, nedorečenosti Doužera, odbranom Frenka d Prenka itd. Na kraju dana to su zaista situacije koje jedan EL klub proživljava praktično svake sezone, neki izgledaju utegnuto ali nedovoljno potentno, drugi izgledaju rastrzano ali dovoljno potentno da nešto izvuku, do ovosezonskog Žalgirisa stvarno ne pamtim da sam za jedan EL klub bio u fazonu kako su sve senzibilni potpisi i da su se oni zaista takvim i pokazali na parketu. Šta znam, EL je stvarno jebena vožnja, užasno ujednačena, užasno intezivna, i druge nam nema, a na pravom smo mestu. Možda je to moj silver lining i opcija koju biram, ali nekog strpljenja i prihvatanja šta bude biće, za sada, može dobro da posluži i još nekoga. Tu mislim i na sopstvenog oca koji je i dalje na kraj srca sa Partizanom, i traži od mene i sebe odgovore koje ni mnogo košarkaški pismeniji ljudi ne mogu da ponude. A kada to urade, mislim da se u javnosti prihvati kao izbegavanje konflikta i neblaćenje.

Hteo sam prethodnih nedelju-dve nešto slično da napišem, ali nekako mi se ne da, nisam ni sam siguran šta bih rekao. Fillam je ovde super artikulisao ono kako i ja primećujem okolnosti, s' tim što mi se čini da nije samo svojestveno ovom forumu, već diljem fan bejsa. Pa i nije baš tako, jer se često može čuti (pa i u ovom tvom postu) da Želimir nume pripremi utakmicu, ne zna de bije kada je vodi, i slične kako kažeš racionalne kritike. Izrazito mi je teško da na sličan način bilo kojeg EL trenera uprostim na nume vodi/pripremi utakmicu, a kamoli nekoga ko je decenijama školovao različite generacije trenera baš na tom polju. Šta želim da kažem? Postoji dosta košarkaških stvari koje lično ne umem da vidim pa ni da iskoristim u nekakvoj argumentaciji, ali mi je vrlo naivno svođenje objašnjenja lošijih igara jednog sportskog kolektiva na ume/nume trenera ili oće/neće igrača. Sinoć se u onom dobrom naletu tokom 2/4 videlo jako puno želje kod svakog od igrača, to nije nešto što ti se javi na 3 minuta pa nestane, već količnik svih košarkaških i mentalno-košarkaških stvari učini da deluje kako je delovalo tada, pa zatim da deluje kako je delovalo tokom užasnog perioda. Poseže se često za lakim objašnjenjima stvari koje nam se ne dopadaju u našem klubu, a nije loše podsetiti se da ne samo da tu ima velikih grobara, već i dokazanih znalaca, i da nisu svi naprasno postali nesposobni, senilni, zaboravni, glupi i bulazni. Želimira gledam dovoljno dugo da mi se čini da postoji dobar razlog zašto njegove ekipe često imaju lošiji ulazak u sezonu i zašto delujemo bezidejno dok stvari ne krenu da klikću. Verujem da ima mnogo informacija, mnogo zahteva koje nekada igrači jednostavno zbog košarkaških ili telesnih razloga ne mogu da iznesu, a nekada je potrebno vreme da sami igrači poupijaju ili izgrade samopouzdanje. Ako u nekoga treba da imamo poverenja da nije tantus, to je Želimir fucking Obradović, i meni je stvarno neverovatno da neko ko je Partizanovac poseže za tako lakim, laičkim otpisivanjem njega u kontekstu pripremanja i vođenja utakmice. Mogu te ideje, pripreme i slično da izgledaju loše, ali potencirati da on ne zna kuće i štaće (a pritom je tvrdoglav da promeni... nešto što ni ne zna kako će 😄) je očito preterivanje.

Stvar je uglavnom kompleksnija od oće/neće, boli piša/ne boli piša. Ima izuzetaka naravno, ali to je ukratko onaj FM atribut work rate, neki igrači jednostavno zbog svog stasa, godina, pozicije, zahteva trenera... rade više ili rade manje na terenu. Sergej je visok momak, ne previše trkački vešt, i kada bi se kretao pametno, puštao dugi korak kako valja, nikada ne bi bilo problema. Luka Modrić je danas zaista spor igrač, ali na oko imaš utisak da igra kao u 28. godini, zato što je za trenutak brži u glavi od ostalih, odlično se pozicionira i anticipira. Sergej je u Laciju kod Simonea bio okružen sa dosta trkački i fizički dobrih igrača, a na sredini imao takođe sumnjivo radnog/brzog Luis Alberta, pa je funkcionisa(l)o odlično. Nije igrač koga ubaciš u 11 i ne brineš, mora da mu se nađe smisao, ali mnogo bismo dobili sa njim na preko 80% svojih kapaciteta. I da, imamo zaista korektnu sredinu terena, Lukić je napadački poprilično limitiran momak, ali nam je često neophodan zbog svog tempa i radilica uloge, Ilić je tehnički bolji i dosta radan, Samardžić može da pokrije više pozicija/delova terena...

Ja sam zadovoljan što ponovo, posle dužeg vremena, zapravo imamo trenera, nekog ko će na fudbal gledati kroz prizmu 2025. godine, a ne tamo sa kraja 80-ih. Nakon fijaska u ovim kvalama, apsolutni prioritet za Paunovića je da nađe i počne da gradi neki sistem koji će usput i promovisati neke nove igrače ako je potrebno (recimo, bekove ili ving bekove), da se počne neka nova priča i polako odšrafljuje sve što je Pikseto usralo poslednjih godina. Tu sama formacija i nije toliko važna, ali moramo da naučimo kako napadamo, kako branimo, i da konačno trčimo, bukvalno fudbalske postulate da obnovimo, pošto smo apsolutno sve izgubili u minulom periodu. Oduvek sam vrlo cenio fudbalske kvalitete Sergeja, voleo bih da se ponovo nađe ovde, i da probamo da izvučemo što više od njega i Vlahovića, kao naša dva najkvalitetnija igrača u ovom trenutku. Pavlović i Milenković su svakako zakucani i mislim da za njih ne moramo puno stvari izmišljati, i da će individualno znatno bolje izgledati kod nekoga ko nije Pikseto.

Izrazito lepa devojka, sa izrazitim bodenjem ušiju kada preakcentuje neke reči na Engleskom, koji se vidi da vežba aktivno, ali nije još tu. Nego, ja bih rekao da je jedna druga novinarka, Turkinja, trenutno lider u ovoj oblasti, i možda ima smisla da proba nešto da skine i od nje, ali nisam stigao da izanaliziram i uporedim. Šta misliš?

Nisu mi baš najsvežiji utisci jer sam ga odgledao pre mesec dana, ali baš mi se dopao One Battle After Another. Odlična gluma i DiKapria i Šon Pena, kao i u nekim starijim filmovima Paul Thomas Andersona muzika je odlična, nekoliko puta sam se baš jako ismejao, kako neko reče iznad, apsurdistička komedija, ali sa nekim sličnostima koje sam primetio iz nekih ozbiljnijih i dramatičnijih njegovih filmova (Magnolia, There Will be Blood). Magnolia je potpuno drugačiji film ali ta, izmisliću sada, ritmičnost i dinamika u ključnim delovima filmova mi je jako slična. U svakom slučaju, topla preporuka dok je još u bioskopima za neku predvečernju projekciju.

Pa da bre, da:

Sterling ispod 500k, Wash ispod 200k, još decembar mesec kada su legli i božićni & novogodišnji bonusi. Big Z skuvao Šalu na stranu, verujem da većina topinga zna, ali nije zgoreg podsetiti zašto je ponovo sezona curenja i objašnjavanja koliko su Želimir i KKP nezahvalni. Valjda ćemo kao navijači umeti da razdvojimo rezultatska nezadovoljstva i naprednjačka sranja. Brown Sterling Damarco jači