Charles De Ketelaere

Josip Mišić, Kristijan Jakić, Bartol Franjić (ovaj čak pokriva i levog beka/wing backa ako se ne varam), nijedan od ovih igrača nije na spisku, a nijedan od pozvanih igrača nije sličnih karakteristika sem Brozovića. Takav neki igrač koji bi ušao da se pobije ili da zatvori nešto ispred odbrane bi im bio zlata vredan na ove dve tekme poslednjih 15ak minuta. @Bugl Khan šta je sa ovima gore, jel neki povređen? Baš mi je čudno da nemaš niti jednog zadnjeg veznog/fizikalnog veznjaka, bukvalno svi su ofanzivni igrači iako različitih karakteristika i profila.

Nadam se da Pikseto nije totalno vrisnulo, ove najavljene postave sve uključuju dvojicu napadača, jedine promene bi bile rokade Jović-Vlahović, Tadić-Samardžić i Živković-Birmančević. To bi i definitivno pokazalo da čovek nume da koriguje, nume da uči iz sopstvenih grešaka a verovatno i da ne jebe 2% stručni štab koji je asemblovao pošto ne mogu da poverujem da taj trust mozgova veruje i dalje u ono što izbacuje na teren. Inače, Živković je pri samom vrhu po expected threats metrici kroz svoje pasove (i centaršute) i trčanje (carries), stavljanje Birmančevića na njegovu poziciju ti ne rešava inicijalni problem, a izbacuješ igrača koji ti je makar nešto donosio za sada. Šizofrena odluka ako je istinita. Ipak, nadam se da će se dozvati sebi i početi sa jednim napadačem, Danska je veoma disciplinovana, kompaktna i agresivna po sredini i bokovima, baš se plašim na šta bi to ličilo sa sličnom postavkom kao protiv Slovenije, koja i nema profilisane igrače koji su u tim radnjama dokazani, za razliku od Danaca.

Kao i uvek mora da postoji individualne odgovornosti kod igrača, ja sam izdvojio Dalića kao direktnog krivca jer je njegovo da taktički i kadrovski dovede tim u poziciju da u 95+ bude zatvorenija i kompaktnija nego što je bila na prethodne dve utakmice.

Meni se čini da je Dalić direktni krivac za Albaniju i Italiju, nedopustivo je da u trenucima kada imaš pozitivan, zadovoljavajući rezultat, tako kasno u utakmici, imaš toliki broj raštrkanih igrača i toliko prostora za protivnika da napadne. Protiv Albanije je bilo mnogo ofanzivnih igrača na terenu i ekipa je izgubila neki balans, a večeras je prvu "defanzivnu" izmenu napravio kada je ubacio Juranovića umesto Kramarića. Ajde Perišić za Sučića, Perišić je igrao nisko i pravili su trojicu pozadi sa Gvardiolom ali to nije zatvaranje utakmice u onom tradicionalnom maniru. Da li je ideja bila da se prilikom napada Italije iskoristi prostor i umulja još jedan, ne znam, ali utiska sam da je Hrvatska vrlo lako mogla da zatvori i ovu i prethodnu utakmicu i komforno sa 6 bodova tera dalje. Inače glupe su priče o tome da je Dalić nekakva neznalica, nijedan trener ne može da se provlači 6 godina na toliko različitih turnira i liga, ali ove dve utakmice rekao bih je poprilično loše "korigovao".

Kad sam već krenuo u ovom smeru, sinulo mi je da smo mi trenutno jednostavno fudbalski inceli.

Priče o tradiciji i istoriji su šuplja priča, ako gledamo kroz prizmu trenutnih šansi. Već sam nabrajao poslednja tri EP i koliko je to neki faktor ako izađeš sa gameplanom i igrači veruju u isti. Vels, Island, Češka, Mađarska, Danska. Svako od ovih je na ovaj ili onaj način umočio, dok mi sedimo u ćošku i kukamo da ne možemo jer nam fali 6-pack i patka od 20 cm. Dovoljno je čak i ovo EP uzeti kao reper. Jasan gameplan, igrači koji ga kontaju i koji im odgovara. To je manje-više sve što tražim od naše repke. Da znaš kako da izađeš protiv kvalitetnijih, gde dudariš, gde da zakrpiš.

Piksiju niko ne oduzima odličan kvalifikacioni ciklus za Katar, kao ni dobre igre i rezultate u ligi nacija. Ali tu se "dobro" otprilike završava i počinju samo muke i problemi. Imali smo sreće da je bilo dovoljno samo od Mađarske da izgubimo (oba puta), mada smo imali osiguran baraž koji je Piksi, da kažemo, izborio. Priča o EP posle 24 godine je iskreno jedan veći deo problema, a to je da se maskiraju stvari koje ako ispravljaš - napreduješ. Ja sam se nadao da Piksi priča šta priča ali u Pazovi rešava, ali to (za sada) jednostavno nije uspeo. Nerešen rezultat je kraj "procesa" (utakmice), što jeste glavni cilj, ali do rezultata dolaziš dobrim stvarima tokom "procesa". Zato i npr. školovanje 4 godine donosi mnogo više benefita nego da ti neko jednostavno da papir koji je identičan. Danska jeste imala nekih svojih problema, ali ta utakmica je nezavisna od nas i naših problema. To što je krajnji rezultat u meču sa Slovenijom identičan nama ne rešava probleme, a Danci su već sledeću utakmicu izgledali osetno bolje. I naravno, pita se nešto i Slovenija. Ja lično ne kritikujem 1:1 ni 0:1 protiv Engleske, već kritikujem što nam priča da je falilo sreće, realizacije i da ne ulazimo bojažljivo. To je izbegavanje problema i na duže staze recept za propast. Kritikujem što je jasno kao dan da trenutno sa dvojicom napred ne možemo jer imamo previše rupa i crvenih zona koje MORAMO da krpimo igračem više u vezi. Inače, meni je 0:2 protiv Brazila bila naša ponajbolja utakmica. 2:3 sa Švajcarskom je, nakon Kameruna, ogolila naše probleme, ali protiv Brazila smo uspeli dosta dobro da pokrivamo mnoge naše falinke koje smo ubrzo ogolili. I za kraj, ja Piksiju ne zaboravljam ništa, ali da o selektoru razmišljam na način zasluga sa kraja 2021. jednostavno ne mogu. Pobeda u Lisabonu je sva je prilika highlight ove generacije predvođene Mitrovićem i Tadićem, a verovatno i njega kao selektora. Uspeo je da veže poduži period dobrih rezultata i igre, ali je već dugo u slobodnom padu. I to bih prežvakao da može i hoće da koriguje, ali izgleda da ne može, ne zna ili ne sme. Ništa lično. E da, generacija sa Novog Zelanda je izborila plasman bućka golom u 95. minutu. Ne mislim da, što se tiče procesa, uvek sve mora da izgleda idilično i efikasno. I dalje deo mene veruje da će na glavni ispit reprezentacija izaći baš spremna i motivisana, te da možemo da prođemo grupu. Imamo kvaliteta da iskorigujemo, ali sve do sada jednostavno nije dobro.

Toliko falinki ima iz više kategorija samo kao selektor, da mu često i prenebegnem to što je transparentni Vučićev prknoljub i populista. Čovek još od Katara smara pričom o bolnici i povredama (bilo ih je, ali daj druže), ignoriše sve probleme koje imamo, što u obraćanjima, što tamo gde je najbitnije - na terenu. Davao je izjave o fokusu i ispravljanju defanzivnih grešaka, a onda iznova i iznova stavlja tim u poziciju da se one manifestuju, samo je pitanje na koji način. Potpuno odsustvo samokritike i korišćenja ogledala, lik je mrtav 'ladan za utakmicu sa Slovenijom rekao da je problem bila realizacija. Priča da ulazimo bojažljivo u utakmice. Ne ulazimo bojažljivo nego te pritisnu i igrači ulaze u veoma nezgodne situacije iz kojih se teško iskoprcati. Samo sreća nas je delila da nas Slovenija otvori kao Engleska na samom početku meča. Toliko problema je bilo u prvih 45 da je realizacija otprilike 5. po redu, jer je ipak malo promenljiva kategorija. Ono što nije promenljivo jeste da ga taktički popiša za sada svaki trener na velikim takmičenjima protiv kojeg je igrao. I jači i slabiji.

Jeste. I ponaša se i govori kao pohađač njihove čkole za matore lidere.

Na temu Keka. Čovek je odigrao dve veoma otvorene, dinamične utakmice, ovo kako Slovenija igra je sasvim sigurno maksimum i više od toga, gledajući sa čime raspolaže on i sa čime raspolažu njegovi protivnici. E sad, to što je ogolio Pikseta, verovatno nije bio najteži posao na svetu. Ali je commendable i nešto što želim od bilo kojeg našeg sledećeg trenera. Da dođemo do nekih gornjih granica mogućnosti, ali za početak da ne delujemo kao ekipa prepuna kontradiktornih ideja i kompromisna družina. Da ne ostavljamo svakom protivniku sve mane na sto, tako vidljivo i očigledno. Da nas ne rešava protivnik disciplinom i malo inteligencije gde dudari. Keka nisam pratio, pamtim onih par sezona u Rijeci i ponekad što ispratim Sloveniju poslednjih godina. Jeste da njemu desni bek igra desno krilo, ali ipak je to desni bek koji je oduvek grlio liniju i pičio dosta napred, nije stavio Baneta Ivanovića tu. Taj desni bek je juče usecao, sarađivao sa ovim bekom iz Celja sjajno, njihova rola je bila kao i sa duom na drugoj strani da nas rastežu i koriste taj ogroman hendikep koji imamo po krilima. I to su dosta efikasno radili na više načina. Ne znam koliko je Lovrič bolji od Elšnika, ali sam primetio da nekih imena nema u 11 ove dve utakmice. Da li je Kek tvrdoglav? Jebem li ga, ne pratim baš pomno. Ali vidim da Slovenija štekće, da klikće, da su odigrali dve otvorene utakmice i da su vrlo, vrlo lako već mogli matematički da obezbede prolaz kao objektivno najslabija ekipa. Inače, partije koje su protiv nas pružili Bijol i Drkušić su mi možda i highlight. Imali su jasne zadatke da naši napadači primaju loptu okrenuti leđima, a da im oni duvaju za vrat i odmah agresivno startuju. Mnogo duela su dobili protiv, realno, baš jake mazge u Mitroviću. U trenucima kada je pretnja oko 16, trče u blokove i imaš pravi utisak da funkcionišu idealno sa ostalima iz odbrane. Onaj desni bek je izblokirao Mitrovića u jednoj od retkih situacija gde mu štoper nije bio u zagrljaju, što je dokaz vrlo koncentrisane i funkcionalne odbrane. I da, Slovenija meni igra poprilično zabavan fudbal, makar na ove dve utakmice. I to na nekom maksimalnom nivou, da ne pređu u nešto što bi bilo destruktivno po njih. Za sada baš idealan balans mogućnosti-kapaciteta. Dok smo mi u ogromnom disbalansu.

Znači da očekujemo da se pojavi i Žan Pol Mara...

Poljska počinje u našoj formaciji. Zalewski kao dešnjak igra na levoj strani. Da vidimo da li i koliko će smislenije izgledati. Poseban akcenat na Zielinskog (Tadić/SMS) i kako će se kretati. Isto tako i za dva napadača.

Rekao bih da i oni pate od bolesti "pokušaja strukture i kontrole kroz pas igru" poput nas i komšija, moraš da grizeš i vertikališeš očigledno na ovom turniru osim ako si Španija.

Reprezentacija sa jasnom glavom i jasnim repom, discipline, sreće i požrtvovanosti protiv Belgijanaca i normalno da sada izgledaju max nabrijani. Alal vera!

💔