dude

Zasto nisam iznenadjen sto si ti otvorila ovu temu 😄 Ljubav smara, seks jako vazan, ali ne i presudan, postovanje rules! Ja sam prilicno direktan i konkretan(takav sam u svemu, ne umijem drugacije)i iskreno, pronalazim se u nekoliko tacaka. Ali generalno, ovo su gluposti koje samo stvaraju predrasude. Ne mozes prilaziti svakom muskarcu sa vec oformljenim stavom na osnovu nekog clanka, koliko god on mozda bio tacan. A sta cemo sa vasim igricama, jel sad treba da trazim slicne clanke o vama? 😄

@ras Naravno. I nije to slucaj samo sa depresivnim ljudima. 'Samo budi srecan' ili nesto u tom fazonu cesto dobijamo kao savet, a razni moderni gurui mlate pare od tih prica. To je najobicnija pizdarija. Sta to u stvari znaci? Da zanemarimo sve sto se desava, nabacimo lazni osmeh i lazemo sebe? To je ta tzv nasmejana depresija koja nema nikakve vidljive simptome, od koje boluje ko zna koliko ljudi.

Znam kako je vecina protumacila ono sto sam napisao, susrecem se sa takvim nerazumevanjem svaki dan. NIje rec o tome da su meni takve misli stalno na umu, jednostavno sam svestan da se bilo sta moze desiti bilo kog trenutka. Odvojim pola sata dnevno za introspekciju, organizovanje misli. Nisam opterecen time, nego mi to lezi negde u podsvesti. I nasuprot misljenju vecine koja ovo shvata kao nekakvu negativnost(a apsolutno nije!), ovo je jedno od orudja koje su stoici koristili za miran i manje stresan zivot. Mada, kad si vec napisao to, ipak malo vise naginjem ka onoj you should strive for a meaningful life, not a happy one.

Hm, ne bih ja rekao da je ovo pravi nacin. To je popularno ovih dana, ali to sto ti imas pozitivne misli ne utice apsolutno ni na sta. Zabole univerzum kako se ti osecas i o cemu brines, stvari se odvijaju nekim svojim tokom nad kojim cesto nemamo nikakvu kontrolu. Veliki broj ljudi dan pocinje tako, tese se, sve ce biti u redu, ovo ce biti divan dan... Toliko je stvari koje nam mogu pokvariti dan i cesto se desava da se ljudi vrate kuci skenjani. Ja gazam kroz zivot suprotno, svako jutro zamisljam sta moze poci po zlu.... mogu dobiti otkaz, moze me udariti auto, srescu se sa raznim seronjama, idiotima, losim ljudima.... Nije to uopste negativnot, niti sam ja ikada bio takav tip. Jednostavno, neka mentalna priprema sa potencijalne nedace. I ako se nesto od toga desi, nisam toliko iznenadjen, sokiran i otprilike znam kako da reagujem bez panike.

Mozda to nije kod tebe slucaj, ali postoji nesto sto se zove nasmejana depresija. Na prvi pogled, takvi ljudi izgledaju srecno, zadovoljno, a to je maska kojom prikrivaju unutrasnjen nemire. Postoji solidan broj ljudi koji zive tako, porodicni ljudi, sa zenom, decom, normalnim socijalnim zivotom. A postoje ljudi koji su sami,(biti sam i usamljen nije isto) ozbiljnih, ravnodusnih izraca lica, za koje bi prvo pomislio da ih nesto muci, a oni sasvim zadovoljni sobom. Naucio sam do sada da nista nije onako kako izgleda na prvi pogled. Kako kazu stoici, nisu stvari koje nam se desavaju te koje nas cine srecnim, tuznim, ovakvim, onakvim, nego to kako mi to percepiramo, kakve price mi sami sebi pricamo o nekom dogadjaju. Kako rekoh u nekom od prethodnih postova, imao sam problem sa anskioznoscu kad sam imao 21 godinu. Preselili smo se, i to mi nije leglo bas najbolje. Ja jesam propustio neke stvari, sad kad se setim, imam za cime da zalim. Ali, ako mi verujes, za tih godinu dana(tacnije, od trenutka kada sam shvatio da imam problem sa tim, jer prvih nekoliko meseci nisam imao pojma sta se desava) klasicne simptome depresije sam osetio mozda par puta. Ne da sam potiskivao nesto, jednostavno sam bio miran, cistog uma. Opet se moram pozvati na stoike. Kazu, covek mora napraviti striktnu podelu na stvari na koje moze da utice, i na stvari na koje ne moze, nad kojima nema apsolutan ili nikakav utica. To sto nemas devojku toliko dugo, nije razlog da budes depresivan. Desilo se sto se desilo, ne mozes ispraviti, ali imas izbor kako ces se nositi sa time, da li ces zaliti sam sebe, ili ces jednostavno prihvatiti sve to i nastaviti dalje. To je bukvalno tvoj IZBOR! Ne znam koliko ce ti ovo filozofiranje biti od pomoci, ali meni je pomoglo da na neke stvari gledam iz drugacije perspektive. Dalje, jos jedna stvar koja moze biti od pomoci osobama sa anskioznoscu jeste nesto sto stoici nazivaju view from above. Rec je o tome da sebe posmatras iz treceg lica, izdvojis se iz samog sebe i posmatras sa visine, objektivno, kao da gledas sebe kroz kameru. I vremenom se udaljavas sve vise i vise, iz tvoje sobe, do situacije u kojoj se nalazis okruzen ljudima, Neverovatno je koliko te to ucini skromnim, shvatis koliko si u stvari mali, a svi glupavi, iracionalni strahovi koji su ti okovali zivot izgledaju smesno i nebitno.

FB ima pravo da to uradi, njihova 'kuca', njihova pravila. Sloboda govora znaci da te drzavni organi nece ganjati zbog hate speech-a.

Imao sam i ja problema sa anksioznoscu kratko vreme pre 6-7 godina. Ono sto ne trebamo smetnuti sa uma jeste da jedino i iskljucivo mi imamo kontrolu nad sopstvenim emocijama, mislima. Prouci malo sta stoici imaju da kazu o tome, naci ces nesto korisno. Bacicu i ja koju misao sutra, nadam se da ce pomoci.

Pa, hvala. :) Moze se citati i u drugom, boljem formatu

Kad je Nice plakao - Irvin Jalom Slistio sam tek 40-ak strana, ali vec vidim da je knjiga the real deal. Inace, u pitanju je roman baziran na mesavini fikcije i cinjenica ciji su glavni protagonisti stvarne licnosti, Jozef Brojer, Fridrih Nice, Frojd i nekoliko sporednih likova.

Ako neko ima problem sa napadima panike u javnosti, neka pokusa da zamisli da su svi oko njega goli. Ja to radim s vremena na vreme iz zajebancije, kakav trip, jbt Ali moze biti malkice awkward ako radite u obdanistu Za napade panike, jedna od bitnih stvari jeste pravilno disanje. Ili, sto bi reko jedan youtube lik, breathing into your balls. Kad krene napad, zadrzavamo dah, vrat, ramena postanu ukoceni, stvara se napetost(jedan od razloga zasto ljudi cesto imaju glavobolje)prakticno ne disemo i citava energija iz tela bukvalno udara u glavu. Znate kako cesto kazu kako su se nekome odsekle noge, nije mogao da se pomeri? To je otprilike to. Dubokim disanjem, ta energija se balansira. Jer, naravno da fizicki nije moguce histerisati i paniciti ako disete pravilno i normalno. Sigurno i da ste svi nekada duboko udahnuli kada vam se jave neke lose misli. Bukvalno prekine tok misli. Jos jedna stvar koja moze biti korisna u borbi protiv svodnevnih nedaca jeste vodjenje dnevnika. Ja sam pokusao, naskrabao par recenica i odustao. Ali to moze biti prilicno katarzicno iskustvo, prakticno kao da si se izjadao nekome.

Trazio sam tu knjigu, ali nema je u Srbiji. Barem je ja ne mogu naci.

Moram i ja sad malo u off. U velikom broju kultura brak, odnosno nekakva zajednica muskarca i zene se svodi iskljucivo na odrzavanje potomstva, produzenje vrste, gde se kod suprotnog pola traze odredjene genetske karakteristike. Ne kazem da to treba da bude slucaj i na zapadu, ali romanticna ljubav je jedna obicna pizdarija. Isti delovi mozga koji se aktiviraju kad se neko zaljubi, se aktiviraju kad neko ima opsesivno kompulsivni poremecaj, nekakvu zavisnost. Pogledaj oko sebe i videces gomilu posesivnih i bolesno ljubomornih ljudi. Ubistva, samoubistva su cesto posledica te "ljubavii" Kako to moze biti normalno stanje uma? Ja se sa drustvom cesto sprdam na racun matoraca(uzeli se sa 18 godina, prakticno se nisu ni poznavali, i ziveli happily ever after) ali mozemo mi mladji nauciti nesto o od njih, Pre svega o postovanju, koje je mnogo vaznije za vezu, brak od ljubavi, koja ne moze trajati zauvek. Zato danas imamo mnogo razvoda, zaljube se, strast je tu, dobar seks, ne mogu ziveti jedno bez drugoga, i kad sve to prodje za nekoliko godina... nije to to. Jos nesto i necu vise. Jos jedna bolescina koju namece moderna, romanticna ljubav jeste da moramo jedno drugome biti centar sveta. I cesto se desava da ljudi odustaju od svojih snova zato sto je partner ljubomoran, posesivan. Ebes ti to ako nisi spreman da prihvatis da je neko imao zivot i snove pre tebe, i ako nisi spreman da to ispostujes, da pustis partnera da radi to sto voli da radi, i bez tebe ako je potrebno. Sjebo nas je Sekspir sa ona dva njegova debila za Hakslija

Mogli bi prebaciti nekoliko postova sa dijaspore ovde @ melankolic Pozivanje na nasilje nad pojedincem, etničkom, rasnom i verskom grupom ne spada u domen ljudskih prava odnosno slobode govora. Tačka. Proizvoljno tumačiš pojam slobode govora. Sloboda govora nije da te neko proglasi stranim plaćenikom, domaćim izdajnikom, da ti navedu ime deteta i njegovu sliku a prethodno te označe kao neprijatelja. To možda može u Srbiji ali ne bi trebalo da se dešava u demokratskim zemljama. Ili to da Trump kao predsednik USA celu etničku zajednicu označava kao kriminalce i narko dilere. To nije sloboda govora nego govor mržnje sa nesagledivim posledicama Hate speech in the United States. Hate speech in the United States is not regulated, in contrast to that of most other liberal democracies. The U.S. Supreme Court has repeatedly ruled that hate speech is legally protected free speech under the First Amendment. Jbt, posle toliko rasprava na ex forumu, ti i dalje ne mozes da prihvatis i shvatis ovo!?

Mala ispovest o smrtU. Secam se kao da je juce bilo, imao sam 12-13 godina. Sedim na wc solji, i odjednom, ni iz cega sam shvatio da cemo svi umreti, da cemo bukvalno nestati jednog dana. Kakav je to sok bio, sunce ti poljubim. Daniima nisam mogao doci sebi, i secam se da sam se molio da niko od mojih ne umre. Stoici imaju imaju zanimljiv pristup toj temi. To je kontemplacija sopstvene smrti. Znam, zvuci morbidno. AIi nije. Poceo sam da to praktikujem kada sam imao 19-20 godina. U pocetku je bilo tesko, imao sam stalno onaj uznemirijuci osecaj u stomaku. Ali sto sam vise razmisljao o tome, to mi je bilo lakse da to prihvatim. Poenta svega ovoga jeste da ne oklevate, da ne gubite vreme na trivijalne i beznacajne stvari koje okupiraju zivot vecine ljui, da zivite svaki dan kao da vam je zadnji. Jer, mozda i bude. Takodje, sve to se moze primeniti na nase bliznje. Koliko ste samo puta culi nekoga da zali sto nije rekao nesto nekome, ili uradio nesto za njih. A poznato je ljudi da koji zive ispunjen i kvalitetan zivot, lakse podnose starost, odnosno smrt. Takodje, one koji ne zive autenticnim zivot, ce proganjati sve to sto su propustili kako budu starili. Kazu da je, kada dodje vreme 'sense of personal integrity what matters the most'

Misli - Marko Aurelije Kratka, jasna i konkkretna knjiga, bez previse filozofiranja. Koliko god je to moguce za filozofsko delo. Ne morate biti stoik niti praktikovati stoicizam, ali garantujem da ce vam otvoriti vidike, da cete poceti gledati na neke stvari iz drugacije perspektive i da cete pronaci mnogo korisnih saveta koji ce vam biti od pomoci u svakodnevnom zivotu.

Hm, ima to sve smisla, ali meni je ovo sto sam opisao sasvim dovoljno, iskren da budem. Malo sam izucavao i stoicizam u poslednje vreme(Epiktet- Razgovori i M.Aurelije- Misli) i to mi je dosta pomoglo da iskontrolisem misli, osecanja, da ne postanem neurotican kao veliki broj ljudi, da nadjem neki unutrasnji mir i spokoj. Za Thoreau-a sam cuo u filmu Into the wild koji definitivno ima sta da kaze o ovoj temi, i moracu procitati tu gore pomenutu knjigu.

Taj Hiperion izgleda zanimlivo, bice na repertoaru uskoro. Tacnije, kad se nadje u prodaji opet, gledam delfi, lagunu, vulkan, rasprodat na sva tri sajta. Takodje, zaintrigirale su me jos dve Simonsove knige, Gnusno i Teror. A upoznat sam sa Pracetom. Sad kad ga spomenu, ne mogu da verujem da nisam procitao nijednu njegovu knjigu.

Da, cesto to ljudi rade. Nametanje osecaja krivice jeste pokusaj da te neko porobi, da upravlja tobom manipulisuci tom krivicom, da te zakaci na udicu i kontrolise te. Sto se izolacije tice. Meni je jednostavno potrebno odredjeno vreme koje cu provesti potpuno sam, sa svojim mislima, da ih organizujem... I nije potreban izlet u neku nedodjiju, nije rec o fizickoj izolaciji od ljudi, nego o introspekciji, ili meditiranju ako je to nekome potrebno. Zabrinjavajuce veliki broj ljudi to jednostavno nije u stanju, uznemire se cim krenu da se pojavljuju malo ozbiljnije misli, ne svidja im se ono sto vide "tamo dole". I onda 'spas' traze u spoljasnjim stimulacijama, uzimaju forme i likove koje im drustvo nudi.

Vidim da su A. Bogovi 15-ti na top listi fantastike na Delfiju. S obzirom da sam nov u ovome, budite slobodni pa preporucite par komada. Ali SF, nesto u fazonu kao te dve knjige, ne epsku fantastiku, tipa Igra prestola, Gospodar Prstenova ili sta vec 🙂

Nisam neki narociti fan (epske)fantastike, ali drug mi je preporucio(tacnije, bas je insistirao) da procitam 'Americki Bogovi' i 'Nikadodjija''. Jel citao neko, kakvi su vasi utisci?

Aha, 1990 godiste. Upoznat sam sa Fromom, imam jednu njegovu knjigu(Bekstvo od slobode) ali nikako da je procitam, da dodje na dnevni red. Sto se kompromisa tice. Malo sam popustio u poslednje dve godine, krenuo sam jednim prilicno beskompromisnim putem. Kao sto splendini rece, sebicnost je jedan od pojavnih oblika individualizma. Cesto mi to ljudi zameraju. Ali, jbg, it works for me. Slozio bih se sa opaskama da ne postoji apsolutna individualnost, sloboda, slobodna volja. Puno faktora kojih nismo ni svesni utica na nase odluke. Da spas od jednog ludila trazis u drugom? Ljubav(tacnije ova moderna, tzv romanticna ljubav) je mentalna bolest Ja bih rekao da je danas situacija teza nego pre jer postoji mnogo vise informacija, raznih ideja koje su dostupne svima. I dalje drustvo prilicno agresivno nastoji da te zadrzi pod nekim pravilima i vrednostima. Samo su neke stvari kojima je narod zamajavan pre 100-200 godina zamenjene drugim. Izbor izmedju 20 vrsta cokolada, Audija ili Mercedesa nije znak slobode, barem one filozoske, intelektualne. Kako rece G. Carlin - too many choices America, too many choices.