Djirona

Prošli su mi obojica kroz glavu, ali oni su, osim što su tehnički potkovaniji od Jovića (barem kako ih ja vidim), inicijalno četvorke. I to tako što je Milojević igrao na 4 (a na 5 Perović, Peković...) u vreme kada četvorke nisu morale da šutiraju trojke a on ubijao leđnom tehnikom i haslom, dok je Sikma uglavnom igrao pored nekog centra (Noka, Lamersa, Kumađea), a pristojan šut spolja (uz pregled igre, kontrolu lopte, tela, pa i leđnu tehniku) ga učinili uspešnom četvorkom u novijem dobu, tek ponekad peticom u small ball varijantama. Danas je četvorka bez šuta, osim ako nema izrazito dobru igru leđima (ala Toko Šengelija, a i on može da pogodi...), praktično nezamisliva. Kod Jovića ne vidim ni jedno ni drugo, osim nekih malih naznaka. Isto tako, kada je u pitanju defanziva na poziciji 5, osim nekih prednosti koje svakako ima (poput preuzimanja, iskakanja, hasla...) više poverenja kod skoka i zaštite obruča imam u Bogoljubove i Jelavićeve duge ruke, nego Jovićeve fizikalije i snagu. No dobro, da ne ispadne da ga samo kudim, svakako je interesantan, deluje kao radilica, neka upije i po koju Novicinu foru iz reketa, i može se napraviti fina karijera...

Zadovoljština je apsolutno prisutna!

Slažem se, zato i smatram Bogoljuba većim prospektom. Interesantan je i Jović, takve fizikalije ne mogu biti "za baciti", može ozbiljna svič odbrana da se pegla sa njim, ali uspešni undersized centri u Evropi, poput Danstona, Hajnsa, Tajusa, su ipak izuzetak (a i imaju nešto zajedničko...). Potrebna je nerealna kombinacija snage, atletike, koordinacije i kontrole tela, pa i IQ-a da bi se plivalo sa 203cm na poziciji 5 u Evroligi. A Jović četvorku, sa ipak vrlo nepouzdanim šutem i diskutabilnom tehnikom (iako može nekad da napadne i licem, čak i coast to coast, ali više kao produkt slobode Megine košarke), teško da može da igra. Biće ga svakako zanimljivo pratiti, može da izraste u finog igrača uloge, ali za sada ostaje ABAligaški prospekt koji bi pre svega ostalog trebao da radi na ostanku u utakmici bez 3 lične u prvom poluvremenu.

Moram priznati da sam baš prijatno iznenađen napretkom Bogoljuba Markovića. Jedna od jačih transformacija tokom leta, naročito kada je telo u pitanju. Bio mi je interesantan još kada se na u17 pojavio, sa basketaškim forama i skilom koje je prodavao Amerima, ali sam vremenom postajao skeptičan, budući da je polako ulazio u seniorske vode, a frejm ostao kao u Pokuševskog, dok trčanje (nesavijanje nogu tokom istog) kao u Pecarskog. Šut pritom slabo... Tokom leta je vidno ojačao, nabacio mišićne mase, a bogami popravio i rad nogu (može lagano i coast to coast da odradi). Takođe, uspeo i da nabaci šut (ili ga barem za sada služi), pa je sad na skoro 40% za tri i 78% bacanja. Za igrača od 213cm i više nego dobro. Šut i jačanje tela su mu doprineli da u ABA ligi može i na 4 i na 5, iako se do nedavno činilo da će mu zarobljenost između pozicija biti najveći problem. Može se to pitanje i dalje postaviti na nekom višem nivou košarke, ali 19 mu je godina tek, i ovde lepo gura. Pre početka sezone sam mislio da će Jović i Jelavić biti nove Miškove zlatne koke i neprikosnoveni u reketu, kada ono međutim, Bogoljub postade glavni igrač Mege... Samo neka nastavi tako.

I plus odlično suđenje koje u kontinuitetu imamo u poslednje vreme

Kakvo samoubistvo Krke u Ljubljani. Prvo su ispustili plus 4 na 19 sekundi do kraja tako sto su dva puta zaredom gubili lopte na izvodjenju, a onda su u produzetku sutirali 0 od 6 bacanja, i to Span, Persons, ukljucujuci bacanja za novi produzetak... O glupostima i promasajima da ne pricam, sa obe strane...

Pariz vezao 4 poraza, Žalgiris 3, a Bajern 2. Ako ako, valja se.

Covece, sta sviraju za Pariz...

Pa da, ali tako ja shvatam termin "na papiru". Prikazano na terenu je ipak druga priča, što nas i čini "overachieverima", barem za sada... Eto i da uzmem primer iz Efesa. Poire je centar znatno jačeg renomea od Bolomboja, duplo više košta po izvorima koje imamo (ako ne i više od toga), ali je Bolomboj veći faktor i prosto igra bolje, na dosadašnjem uzorku. Sada mnogi ne bi menjali našu centarsku liniju za Efesovu, ali pre početka sezone, poprilično sam siguran koju bi unutrašnju liniju izabrali treneri, a i forumaši. Takođe, u primeru koji si naveo za Barsu, si izostavio Satoranskog čak i među prosečnim igračima, jer igra ispod očekivanja, ali na papiru je to ozbiljna glava koja je skuplja od svakog našeg beka pojedinačno. Mislim, možemo mi sad redom da merimo primere i upoređujemo, nema mnogo smisla jer može da potraje, ali samo kažem šta je za mene "na papiru", a po tome ne vidim na koji način možemo biti iznad neke granične top 8, odnosno 8., 9. ekipe.

Istina, ali više sam gledao budžet, renome igrača i plate koje bi otprilike mogli da imaju, pa na osnovu toga govorio ko je "na papiru" jači od nas. Fener ga jeste zaglibio sa povredama (vratiće se Boldvin do kraja januara kažu...), ali je taj faktor povreda relativan i promenljiv, samim tim bi i stanje "na papiru" značajno osciliralo. I mi smo bili bez Bolomboja 2 meseca, u jednom momentu na unutrašnjim pozicijama sa Daumom, DeDom, Mitrom i Plavšom, pa uzeli Olimpijakosov maltene višak da nam bude glavni igrač. Sada sa povratkom Bolomboja je to druga priča... Što se Fenera tiče, njihova selekcija je poprilično upitna (gomilanje na 3,4, a bez centra...), ali je činjenica da mi nemamo igrača kalibra Boldvina, Hejs-Dejvisa... kalibar zvani dve plus milke u džepu.

Olimpijakos, PAO, Real, Barsa, Efes, Monako, Fener, Armani.

Po imenima naravno da nismo, nismo ni top 8, a kamoli top 6, ali po igri, hemiji, atmosferi, uigranosti, mentalitetu pojedinih igrača... za sada jesmo. "Vojska Janisa Sferopulosa"

Od trećeg centra Olimpijakosa do jednog od najboljih u Evroligi. Kakav ubod 😍

Od 8 pobeda Baskonije, 6 su ostvarili kada je Hauard imao 15+ poena. Samo jednom su izgubili sa Hauardovih 15+ poena, i to u meču u kom je imao užasne procente. Ništa novo neću otkriti kad kažem da mnogo zavise od njega, što je i očekivano za tim i igrača koji ima daleko najveći poenterski plafon od svih bekova (mahom kamenjara) i koji igra sa takvim amplitudama. U prvom meču je lepo Dobrić jurio za njim, a naši visoki iskakali i pratili do pola terena i pomagali. Videćemo ko će ovoga puta (u odsustvu Dobrića) biti primarni defanzivac na njemu, i da li će se pre ići na varijantu niskih (Kenan, Jago) koji mu ne daju da diše, ili pak sa sizeom Kodija ili možda čak neki Gidra specijal. Ali da treba uraditi sve da mu se "zagorča život" večeras, definitivno treba. Šuterski, osim ako Hauard ne povileni, su dosta tanki - i po procentu i po ubačenim trojkama su negde pri dnu. Sa druge strane, fizikalni su i prva su skakačka ekipa lige, i treća po ofanzivnim skokovima. Nešto o čemu će morati da se povede računa... Čak i sa našim povredama i potencijalnim izostancima, i dalje imamo značajno širi roster od njih. Uglavnom ne koriste više od 9 ili 10 igrača na utakmici, a iole osetniju minutažu ima 7 ili 8 igrača. U tom smislu ne očekujem neka iznenađenja ili džokere - Moneke uglavnom isporuči svoje, Rogkavopulos će standardno da nam spakuje rekord sezone, dok Sedekerskis, Forest , Boldvin, Hol i Luvavu imaju neke jasne napadačke limite i raspon poena oko kojeg se uglavnom kreću - samo bi bilo lepo da se ne pojave baš svi večeras na utakmici (što naravno zavisi i od nas) i da Forest ne ponovi partiju protiv Armanija. A naravno, kao što je već rečeno, sve počinje od Hauardovih 1 od 12 ili 7 od 12... Pozicija 5 koju im pokrivaju Donta Hol i Diop (Endiaje) nije neka od koje naši centri trebaju da strepe. Može se desiti i small ball sa Monekeom na 5, ali na momente... U svakom slučaju, ne mogu da očekujem pobedu u Vitoriji, ali naravno da imamo razloge da se nadamo. Nisu kanta od ekipe, ali su i više nego pobedivi, pa nek nas momci opet obraduju.

Sve preporuke. Gledao sam u martu ove godine Djirona-Obradoiro, i baš lepo iskustvo. Zahvaljujući našem igraču (ispao baš car) dobio mesto pored klupe i priliku da upoznam Mark Gasola, ali utisak je i komplet događaj pre i posle utakmice - štandovi sa hranom, pićem (a jeftini...), razne neke zanimacije za decu, baš onako porodična priča. Bukvalno od unuka do dede i babe (ne Davidovac i Mitrović...) dođu na utakmicu, svi sa šalovima. Tokom utakmice atmosfera uopšte nije mlaka, uglavnom su pune hale, navijaju za svoje, aktivno prate. Naravno, mora malo i pičk*ranja sudija. Šlag na tortu je bio što je Đirona pobedila košem u poslednjoj sekundi. Doduše, dobra iskustva sam imao i sa njihovog fudbala (Espanjol, Malaga u trećoj ligi), gde je isti fazon sa štandovima, samo što ovde bude i solidan broj gostujućih navijača koji zajedno sa domaćima piju, jedu, zezaju se. Koje crne tenzije. Posle svako na svoju tribinu, i ovde pičk*ranje sudija, navijanje za svoje, i nezaobilazni folklor na poluvremenu: vađenje sendviča iz folija, i has. Onako, kultura drugačija u odnosu na nas, ne propuštaj ako imaš priliku...