Constantin

Sve je u SFRJ bilo politika, samo se nekad nije osećalo, aponekad baš jako. Kome toliko da pišem ?

Sad mi je lakše Pa da...probaj sad u nekoj banci da uzmeš kredit, a da ti "kreditni biro" nije čist...ne možeš ni 'iljadu evra da uzmeš, a kamo li tolike milijarde

...ili su nenormalna deca pomogla "majci" da zglajzne...

Aha...znači vi, koji ste otišli iz Yuge ste krivi što se ekonomija raspala

Prosto ne verujem, ali...daj Bože da ovo bude početak niza normalnih odluka Sudova, kada su ovakve stvari u pitanju.

Neću onda ni ja da polemišem s tobom više...postaviš mi pitanje, ja ti odgovorim, a ti nećeš ni lajk da mi daš za trud...

To je apropo toga da Niš sada okružuju 4 nove naplatne rampe umesto dosadašnje kod motela Nais. Pa se ljudi malo sprdaju...ovo je "imaginarna" naplatna rampa kod Hotela Ambasador u samom centru grada. Predviđa da će nova stanica na ulazu iz Beograda napraviti saobraćajni haos jer se nalazi na nekoliko desetina metara od skretanja za Toponicu, kuda prolaze i autobusi Niš ekspresa, a situacija neće biti bolja ni u ostalim delovima grada, naročito sa severne strane Niša. Novi sistem naplate putarine, ističe, pogodiće i stanovnike istočne Srbije, kao i one koji žive u moravskim selima.U Panteleju, naplatna rampa "Niš-Istok" je ključna za stanovnike svih sela koji odozgo gravitiraju prema Nišu i oni će sada morati da koriste vrlo uske i loše opterećene uličice u Durlanu, stanovnici Knjaževačke i okolnih ulica dobiće kompletan saobraćaj kroz njihove ulice. Malčanska petlja je jedini način komunikacije prema istočnoj Srbiji odavde, koji će takođe biti na neki način zatvoren.

Bane sine !!! Da je Jugoslavija bankrotirala konstatovali smo na početku ove priče. U želji da se dopadneš nekom, ili samom sebi, ubijaš se da dokažeš šta ... ? Jugoslavija je pluskvamperfekat. Možda možemo da diskutujemo da li je trebalo i kako spašavati ili je bilo dobro što se svako ogradio svoj brlog, ali činjenica da smo živeli kako smo živeli, i svako ima različitu percepciju. Meni je bilo OK, kao i mnogima ovde, a da li je raspad posledica tog našeg dobrog života, polemično je. Otprilke, ovog tvog navedenog rođaka-pijanicu, a razlikujemo se po tome, nekolicina misli da je trebalo lečiti, a nekolicina vas da ga je u startu trebalo streljati. Uštedeli bi 130 € jel ?

Ma to je smišljeno od tadašnjih komunjara, da se rasture zadruge, da se od seljaka oduzme zemlja, da bi bila što jeftinija. Međutim, neko je ukapirao, kad se već ne radi zemlja i nema dovoljno proizvoda...pa eto nama uvoza uz masne provizije. Poluvekovno zamrznuto meso iz Argentine svašta nešto....a onda su an red došli TV, mašine za pranje, frižideri, pa na kraju i sami Kinezi... Franko Reč franko (ponekad i franco) se koristi u trgovačkom jeziku i označava isporuke za koje troškove prevoza tereta (ili poštarinu) snosi pošiljalac, a ne primalac.

Franko ima manje veze, pa opet....OK...

E pa sad....ne možeš samo da razveješ po ledini neko seme i moliš se Bogu da ti sve ide kako treba. Ta vremena su prošla. Nevreme, u današnje vrfeme, jednom običnom plasteniku ne može ništa. Grad, najčešći neproijetelj voća i povrća polako postaje "nemoćan" pred zaštitnim mrežeama, a što se tiče raznih boleštija...pa tu je hemikalija, na žalost, ali bez nje se ne može. Ne mora se sa 30 000 € u biznis. Ne moamo uvek sa megalomanskom predispozicijom da krenemo u neku investiciju. Ne možemo svi da budemo Bernard Tapi ili Donald Tramp. Ni Tramp nije krenuo sa 50 hotela....Ako, kao što navode, otplatiš investiju i zaradiš toliko u prvoj godini, a kad se to razbije na 12 meseci, to bi bilo 2500 € mesečno. Malo je to preambiciozno, ali ko ima toliko da uloži, nek mu je 'alal zarada. Verujem da nisi čitala, ali napisah gore, u stvari citirao sam, prvi preduslov isplativosti je da imaš svoju zemlju. Složićemo se, zemlje, slobodne ima na pretek. Nevolja je kod nas što se plaća danak neobrazovanju pogotovu u ovom segmentu. Ako jedne godine bude dobro plaćena marela prilikom otkupa, onda će celo selo, čitava sela, pa i regija, da krene sa marelama....e tu na žalost dolazi do zakonitosti ponude i potražnje, a samim tim i do pada otkupne cene...i onda nastupa nezadovoljstvo seljaka. Naravno, ne treba prenebregnuti monopolistički položaj vlasnika hladnjača, ali šta je pa čudno u ovoj državi ? Da ne pominjemo "vrzino kolo" oko otkupne cene žita, obavezne državne rezerve, smešnih subvencija...i tu je što kaže Bane...bez stotinak ha neisplativo...i za to je kriva država. Ali, kakvi je vode, dobro i postoji...kava god da je. Možda nisi pročitala, postovao sam to na poljoprivredi, a ako te zanima:

Kako je bilo u glavnom gradu Južne Srbije ? Pa vidi...imali smo EI, MIN, DIN....samo je EI zapošljavala oko 25 000 ljudi (sa fabričicama satelitima diljem Yu)....moj otac je radio u Fabrici Rentgen Aparata u EI...nisu svi delovi EI imali identične plate...recimo ta Fabrika RA, odnosno tadašnji OOUR RA i EI Honeywell kao i SOVA (vojna industrijaq) su prednjačile sa platama. Ne nešto epohalno u odnosu na ostale fabrike, ali .... Najuspešniji period poslovanja je bio od 1965. do 1980. godine. U to vreme je Ei imala pogone u Nišu, Beogradu, Svrljigu, Žitorađi, Aleksincu, Đevđeliji (Makedonija), Srbu (Hrvatska), oko 50 fabrika sa 28.000 radnika i bruto proizvodom oko 700 miliona dolara godišnje. Elektronska industrija je u to vreme imala veliki asortiman proizvoda široke potrošnje za domaće potrebe, vojsku i izvoz. Proizvodili su se aparati i uređaji u velikim serijama: radio aparati, zvučnici, pojačala, sistemi za ozvučenje, računari, električna brojila, mašine za pranje veša, mašine za pranje sudova, obične pegle, „rolo“ pegle, Crno beli televizori, Kolor televizori, telefoni, telefonske centrale, vf uređaji, radio stanice, uređaji železničke signalizacije, semafori i prateća oprema, uređaji specijalne namene za potrebe vojske i milicije, štampana elektronska kola, proizvodi industrijske elektronike, auto-elektronika, rengen aparati, medicinski uređaji, kolor katodne cevi, elektronske cevi, klima uređaji, kartonska ambalaža, plastična galanterija, feromagnetni materijali, otpornici, kondenzatori, mehanički delovi uređaja, poluprovodnički elementi... Njaveće plate u Nišu su oduvek imali "duvanci". Moj ćale je sa polovinom svoje plate nas je vodio na letovanje, petnaestak dana, druga polovina nas je čekala kući kad se vratimo, "da preživimo" do sledeće plate. Niš je, kao i Sarajevo, smešten u kotlinu i više je dugačak, nego širok. Ima ona priča da je Niš kao Titanik...počinje sa Brzim Brodom, a završava se sa Ledenom Stenom. Naravno, Brzi brod i Ledena stena su naselja u Nišu,,,ovaj prvi između Niša i Niške baanje...a Ledena stena ka Prokuplju. Sada su se ii ta naselja utopile u gradsko područje. NIš, kao što pominješ i ti za Sarajevo, možeš za sat vremena da pređeš... Nakon krize, inflacije, smene vlasti 5.X Niš sve dublje i dublje tone, plaća ceh sve većoj centralizaciji i poližanjen najvećoj izbornoj jedinici u Srbiji i uglavnom dobija samo "koske i kaćamak"....najbolji primer je prodaja DIN...Niš je dobio 5% od te prodaje i to na kašičicu. Od nekada 2500 zaposlenih sada je tamo prisutno oko 400 ljudi (valjda), a plate nisu neke... Inače, Niš je kao i Beograd, Zagreb, Sarajevo imao trmvaje i to od 1922. do 1958. kada je neki selac, predsednik Opštine, došašvši iz neke vukojebine iz okoline (mislim da je Zaplanjac bio) povadio te šine i rekao da to Nišu ne treba, samo troši struju bez veze, a obilaznice oko grada neće da pravi da bi privukli što više turista i putnika da troše pare u našem gradu. E sad možeš da zamisliš na šta je liči Niš u toku letnje sezone, kad se sjati pola Evropu u Grčku na letovanje, a Turci krenu na odmor kući u postojbinu iz Nemačke...

Konkretno ? Ajde dok sam tu...

Pa vidiš....možda neko u državi može da razmišlja u pravcu, da umesto raznim Yurama daje po 10 000 € subvencije po radniku, koj će proći, znamo kako, da da seljaku ili nekom ko će se vratiti u svoj zavičaj i pokrene ovaku nekakvu proizvodnju. Država sama i generalno gledano, veća bi bila korist od toga.... Ne mora da ima svako kamion u selu, mogu dvojica-trojica i eto posla i za njih...pristup kvantašu je svima otvoren, a ako nemaš dovoljno radne snage, platiš. Postoji varijanta solidarnosti...eto moja majka npr. od prošle godine udovica, sa svojim komšikama zajedno peku papriku, prave zimnicu...to za par dana sve gotovo. To samo treba primeniti na većem uzorku (ne mislim na zimnicu, ali zašto i to ne)... Treba se osloboditi mantre da šta god počneš da radiš, to mora da se duplira za mesec dva i odmah postaješ "gazda"....Može ako trguješ ili valjaš "belo" al' to mnogo opasno i ne traje dugo, ili da ti je tata ili sin ministar pa da ti obezbedi kvotu za trgovinu. Ne brini za tomato....sredio nam vođa, biće za 20 din od Edija Rame čim završimo auto put Niš-Priština (naravno koji se spaja sa Priština-Tirana) biće još jeftinije....ne znam samo kakve su takse za tranzit preko Kosova, ali Bože moj....može i kroz Severnu Karolinu...msm Macedoniu

https://www.blic.rs/biznis/ulozis-15000-zaradis-30000-evra-da-biste-zapoceli-ovaj-biznis-potrebno-vam-je-malo/5qg7vfh https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/65643-moze-li-se-preziveti-na-selu-sa-10-ari-oranica/ P.S. Izvini ako sam bio malo..ono..prost, ali baš umeš da me iznerviraš

Što li voliš da muneš svuda nos i praviš se pametan, a nemaš pojma, ali imaš veliku želju...to priznajem.

Tako je Anđo..u tom lancu ishrane najvažnija je livada zar ne otuda i objašnjenje da polovina proizvodnje u stočarstvu otpada na Šumadiju i Zapadnu Srbiju. Znači ne Vojvodina. U Vojvodini se proizvede polovina ukupne proizvodnje tovljenih svinja, a to mu dođe nešto drugo. Zapostavljate rodnu i plodnu Toplicu.....Pomoravlje...

Da, uvek ima vremena....ja sam na svoj prvi ban na B92 čekao punih petnaest godina.....ko čeka taj dočeka. Naravno, bio sam kolateralna šteta, bio je jednodnevni....verujem da ni njega ne bih dobio da nije bilo ovog što uvek na početku kaže "Mene to ne interesuje...a onda smori kao napolitanka na zadušnicu"....i naravno moderatorke, koja je više puta stalkovala ne bi li....no to je možda moja paranoja, jel ? ....enivej...radite kako znate....podrška da u tome istrajete

Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće. U odnosu na poslednji popis manji je broj goveda, svinja, koza i živine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na početku 2019. godine u Srbiji je zabeležen pad broja stoke (dve i po decenije prosečno godišnje opadanje je dva do tri odsto). Goveda na istorijskom minimumu Broj grla goveda u Srbiji je 878.000 i to je istorijski minimum. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda. Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano. Podataka o novom tovu za sada nema i sve je nagađanje! Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju. Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 30 odsto. Sada je to i manje. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona “bebi bifa”. To je najkvalitetnije crveno meso. Od toga je više od 30.000 tona bilo je iz Srbije. Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu poslednjih godina: U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa”; U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa”; U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa”; U 2018. godini tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa”; Najmanji broj svinja još od 1955. godine Na početku 2019. godine Srbija je imala 2,79 miliona svinja. To je za 4,1 odsto manje nego u 2017. godini. Ovo je najmanji broj svinja od 1955. godine. Porast broja ovaca Statistika beleži da u Srbiji ima 1,71 miliona ovaca. U odnosu na minimalan broj 2002. godine kada je bilo samo 1,44 miliona grla, to je povećanje za 18,12 odsto. Broj koza se kreće oko 235.000 grla. Srbija poseduje 16,2 miliona živine. Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće. U odnosu na poslednji popis broj goveda je manji za 6,5 odsto, svinja za 14,7 odsto, koza za 14,2 odsto i živine za 11,1 odsto. Prema podacima RZS proizvodi se manje od 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje. Kada se raspadala Jugoslavija na prostorima Srbije se proizvodilo 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Razloge zašto je ovakvo stanje u stočarstvu Srbije treba tražiti i u tome što je za poslednje dve i po decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava! To je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava! Zbog svega toga i rast poljoprivrede u Srbiji je veoma skroman, i iznosi samo 0,45 odsto za poslednje tri decenije. Prema studiji “Poljoprivredno zemljište u Republici SRbiji“, od 1960. do 2012. godine, zadrugama nedostaje 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra! Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama koje su unete u kombinate pa podržavljene. Kad je došla tranzicija to je prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija nije to uradila, već je sve zemljište unela u svoj državni fond dok se ne završi restitucija? A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. Država da ne bi snosila posledice povraćaj prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. TO JE NAJVEĆI EKONOMSKI GENOCID NAD SRPSKIM SELjAKOM! Ulazak države u podsticaje poljoprivrednicima putem jeftinijeg dizel goriva je dobra mera, ali je valja odvojiti od potrebe da se što pre isplate dugovi prema gazdinstvima za razne mere, a odnose se na 2017. i 2018. godinu. Zastoj u isplatama u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava!? U EU seljaci imaju podsticaje od 500 do 900 evra po hektaru. U Srbiji podsticaji iznose do 35 evra po hektaru. Tu se nalaze i razlozi zašto proizvodnja naših poljoprivrednika nije konkurentna.

Za goveda, koliko ja znam, nije potrebna obradiva zemlja, naprotiv i polovina proizvodnje otpada na Šumadiju i Zapadnu Srbiju....

Još se sreću po putevima, ima još dosta primeraka. Izdržljiv, brz....Iveco.

Karoserije su bile 11 oktomvri Skopje...Dubrava se preorjentisala na TAM-ove motore... Legendarni "Saško"...

Već viđeno...i na onom starom forumu, a evo i sad. Zna se ko troluje, napravi čitavu papazjaniju na temi...e onda nastupa moderacija sa 'ajde da pokušamo".....ma cepaj redom...mene, mrd (njega pogotovu 😄 ) Amiga,Yoyogija...nebitno.....nemoj se pravimo blesavi stalno. Znamo se...

Potpisivao si se na asfaltu..mnogo...