kironepraktičar

kačio si jednu tjunu pre par dana, možda nisam lajkovo zarad te nove bizarne preraspodele lajk - kapitala, gde ih čas nemam, čas imam. ali sam pribelezio (:

Charles Oakley, a bruising brawler in his heyday who’s been involved in so many tussles that there’s a story online about the top 12 fights of his career, has landed himself a spot in the cast for ABC’s new season of ‘Dancing with the Stars.’ Photographic evidence that Oakley knows how to boogie. Photo by Unique Nicole/Getty Images

nemoj biti bezobrazan. ili budi, šta te košta ovde se neki ljudi koji prave sranja dok rpotestvuju zovu fašistima, pa je onda malko manji problem lagati dok pokušavaš da se setiš

@MrTwister posto imas the athletic, daj neki zanimljiv pasaž iz ovog teksta, zbog @McLeod-a, ako ništa A collection of untold, must-read Boban Marjanovic stories Of course Boban Marjanovic became one of the stars of the NBA bubble. While the Mavericks finally fly home today, Marjanovic leaves his unforgotten presence behind on the Disney campus that was his home for nearly two months. It’s impossible to even document all his viral moments: The distanced reunion with best friend Tobias Harris on one of the first days; Harris’ mock disgust that Marjanovic now hangs out more often with Luka Doncic; Marcus Morris telling Marjanovic that he “might be the nicest guy I ever met”; and, of course, Marjanovic’s delightful cameo on TNT’s Inside the NBA that ended with a goofy smile and a heart formed with his two arms. “Thanks for choosing me and not Luka,” Marjanovic joked during that interview. And just like that, the league’s most beloved player earned himself even more lifelong fans. I started talking to Marjanovic’s current and former teammates late last year, a project that resulted in nearly 30 interviews and this feature published in July. Mike Breen was kind enough to shout it out on the national television broadcast of Game 6, which drove some renewed attention to the story. In light of that, I’m publishing some more Marjanovic anecdotes from my reporting that simply didn’t make the cut the first time around. These quotes have been lightly edited and condensed. Andrew Loomis, the Pistons chief of staff who frequently interacted with Boban from 2016 to 2018

za mene je superstar neko ko moze da nosi ekipu, day in & day out. probacivanje lopte kroz obruc je najvazniji skill, tu sam potpredsednik stranke ali nije to dovoljno da budes baja mali knindza

ako misliš na moj post, daleko bilo da ga potcenjujem. top 2-3 šuter svih vremena, to ne da je deo dinastije franšize, nego vrj istorije lige međutim, ne mogu da ga okarakterišem kao superstara, jer prosto mislim da ne može da bude taj the baja u ekipi, već 2-3-xy igrač, kao i draymond meni to uopšte nije neko spuštanje vrednosti

ne narusavaju je denis kinik ili neka treca kvariigra koja je tu da pravi sranja, vec oni koji to dozvoljavaju na dnevnom nivou.

nije ni curry umao pravog superstara pored sebe do dolaska duranta. klay je lightsout šuter, draymond nba savant ali svakako nisu superstars bili

koji crni pristojan forum, kad ovaj forum probija novo dno na nedeljnom nivou. da su odjebali jašaravića u prethodna tri puta, pola govnarija se ne bi ni dogodilo. ali na tom istom pristojnom forumu se dozvoljavaju poređenja u slici i reči nacista i košarkaša koji kleče tokom himne pa onda kad n-ti put nastane sranje, moderacija krene pravednički da kažnjava redom mislim zabole me, pre izvesnog vremena sam prestao da gajim i trunku iluzije da je ovaj forum mesto za pristojne ljude ali je kao i obično, moderacija svojim modus operandijem dovela do ovde a onda šatro spasavala stvari vojnom intervencijom niti sam otpratio aktuelnu situaciju, niti imam neke naročite simpatije prema yoyogiju, samo kažem - način na koji se vode stvari će opet prouzrokovati neki novi sličan sukob, jer nije stvar do prostote i nepristojnosti, već do onih koji to dozvoljavaju

..samo još nešto ljudi obično nemaju problem sa sličnom evolucijom i konceptima u muzici, jer ti za muziku ne treba ništa do da je čuješ i hteo to ili ne, prihvataš je neposredno i organski (mada nije zgoreg s'vremena na vreme i ovde se edukovati o ideji iza ideje nekog benda. svakako neće boleti) tako je ljudima potpuno razumljivo i prirodno kako se u npr pop kulturi od pol anke preko kinksa, bitlsa i stonsa, stiglo do psihodelije a zatim i do punka - tj zašto je baš u tom kulturološkom momentu u 20om veku, punk izraz imao smisla, u trenutku dok se npr marina u skcu seče i bode nožem i šta već sve ne. ljudi dalje potpuno bez objašnjenja mogu dalje da "razumeju" zašto nakon toga dolazi novi talas, pa neka elektronika kao novi, kontrolisani pank i tako redom. vizuelne umetnosti nas zbunjuju, na stranu što koncepti zahtevaju i nekakvo predznanje, mada, po mom dubokom uverenju, nisu neophodni ukoliko smo spremni da nešto konzumiramo otvorenog srca, tj bez predrasuda. to ne znači da sve što vidimo treba da nam se dopadne ali bi bilo okej da najpre pokušamo da razumemo i to emotivno pa tek onda racionalno, jer čovek bez empatije i nije neko naročito ljudsko biće ( :

eto, jebiga, da je samo lepo njujorcanin jebo, marina bi u sfrj pravila lepe slike, umesto da se seče misliš kao oleg kulik? http://www.whitespacegallery.co.uk/artist/oleg-kulik/

što bi rekli u betmenu, kawhi begins.

nash dolayi u nyc da brine o kumčetu, gig u nju džersi netsima je samo paravan

ok.

meni je i kerrova super. kad si procelav, standardi se snižavaju.

ja mislim da je steve nash lik sličan steve kerru. ne bih ga potcenjivao unapred.

qanoni, idenmoo

predaj mi kapitensku traku ekipe koja je žrtvovala mela iz kukavičluka. da prođemo ove beštije pa ti vraćam traku i himnu.

interpretacija u umetnosti a i u bilo kojem poslu kojim se baviš je važna za razvoj umetnika (a i bilo kog posla kojim se baviš) na "primitivnom nivou" koji sam juče pominjao, a zove se "vežba i praksa". svako ljudsko biće, bilo genijalac i/ili umetnik, ili tek samo dobar u svom poslu, mora da vežba. vežba nam nas uči u slikarstvu, muzici, glumi, filmu, književnosti, automehaničarskom ili stolarskom zanatu - advokaturi ili filozofiji = da ovladamo postojećim veštinama i znanjima. mi to radimo tako što interpretiramo ono što već postoji. interpretacija takođe može biti (kada jednom stekneš potrebne veštine i kilometražu), umetnikovo viđenje stvari već postojećeg, možda i kapitalnog dela ( eg. čudna šuma). umetnik ovde interpretira nečiji uradak, na svoj lični način i senzibilitet. last but not the least, interpretacija je i viđenje konteksta i/ili sveta u kojem umetnik funkcioniše: ona/on/ono interpretira ono što vidi, oseća i promišlja, nekim svojim osobenim jezikom & egzekucijom, načinom na koji vidi problem, priliku ili prosto svet u kojem se nalazi. publika ne vidi obavezno sve ove faze - ali svaki umetnik prolazi kroz interpretaciju u učenju skilla/zanata & minulog rada i dostignuća svojih poznatih kolega, zatim i interpretiranje teme, stava ili izraza kapitalnih dela i na kraju, lično i jedinstveno viđenje situacije, problema ili čega već što umetnik smatra za vrednim dotaći, čelendžovati i prikazati. drugim rečima, "interpretacija" je višeslojna i ima svoje mesto u različitim fazama umetnikovog stvaranja (i ne samo umetnika, već i nas, običnih averidžara).

hajde kad sednem za komp da probam da pojasnim tu priču

@Marko kao prvo, lepo je što si uložio trud da objasniš svoj stav, umesto da napišeš "ne slažem se, tačka" ipak, imam jednu heavy zamerku, nadam se da je nećeš shvatiti lično, pošto i nije lična, već nešto što često viđam kada je umetnost tema: osvrnuo bih se samo na tvoju percepciju moderne umetnosti jer je to na neki način opšte mesto u razmišljanju ljudi koji se ne potrude da o nečemu pročitaju a onda, kada pročitaju i promisle zašto je takva umetnost nastala i u evolutivnom smislu i kao kritički osvrt na, u tom trenutku, aktuelno društvo, aspiracije, želje i bolne tačke pojedinca u odnosu na sebe, okruženje, tj to društvo itd. stav ljudi da je prava umetnost ona koja je lepa oku, koja počiva na skillu za verno oponašanje realnosti a ostalo nešto manje vredno, je d'izvineš, stav ignoranta. ti lepo napišeš da se ne razumeš pa nećeš da daješ sud a zatim ga daš, da bi na kraju zakucao kao giannis iza leđa sa tezom da je vreme isključivi sud ali ni tu nije kraj: već ni vreme nije sud ako o nekim umetnicima i delima, kao što je valjda i danas slučaj, znaju "malobrojni entuzijasti, poklonici i istoričari umetnosti" -> što nas vraća na taj ignorantski stav koji mene užasno nervira a koji sam toliko puta sreo (jer je masovan) u cca 25-30 godina; ne želim da se edukujem i razumem jer je sve to sranje - a umetnost koja po sudu takve većine bude opšteprihvaćena za 50 ili koliko godina, će biti umetnost koja je preživela sud vremena. inače, neka značajna dela tj performansi marine abramović su sada već 45 godina stara, tako da eto. a upravo je to jedna od bitnih poenti đurićevog dvodelnog intervjua (a i te anegdote sa našim poznatim kompozitorom koji ne razume, ne želi da razume ali ima kategoričko mišljenje) - ljudi ovih dana (decenija) imaju jako čvrste stavove i mišljenja bazirana na svom neznanju ili površnom interesovanju. - ako ja kao laik i konzument ne uživam u filmovima sergeja paradžanova, probaću svejedno da razumem, sam ili uz nečiju pomoć, zbog čega sve je on tako važan za istoriju kinematografije, možda čak i za neki aktuelni trenutak. verovatno mi se i dalje neće dopasti to što sam video ali ću znati da cenim to što je uradio, umesto da kažem eh da je on neki baja, svi bi znali za njega i gledali njegove filmove a ne the avengers i kum II.

@gggggggg giannis 29pts < dort 30pts :i

e jebiga (:

mislim da nisi najbolje razumeo. interpretacija i jeste neki primitivan, bazični preduslov da se umetnost "rodi", što je u procesu odrastanja zaista tačno. nigde ne kaže da bilo kakvi izvođači, pa ni alternativni, treba na bilo koji način da budu više interpretatori nego autori.