Akiro

Vratio se u Beograd, otišao ponovo na magnetnu rezonancu i gle - ništa nije očišćeno, kičmeni kanal još uvek pun skorenjenog materijala koji pritiska živce. Po radiologinji, meni su cevčicom očistili spoljni deo kičme a ovo unutra je sve ostalo. Idem sutra kod lekara koji me je operisao. On bi teoretski bio dužan da o njihovom trošku (ja bi platio jedino anesteziju) uradi ponovnu operaciju ako ona prošla nije uspela a očigledno nije. Problem je što je on nepisivo sujetan pa će teško priznati grešku. Da ne kažem da mu više i ne verujem. Jel zna neko nekog stvarno dobrog neurohirurga, spinalnog hirurga, u državnom zdravstvu. Zanimaju me iskustva. Ne znam na kojem drugom mestu na forumu da postavim ovo pitanje pa rekoh da probam ovde.

Živ - manje-više.Veoma dugo nisam ušao na forum. Ajde update ako uopšte koga zanima. Prošle godine sam imao dosta posla i jedva čekao da se skinem sa kompa. Nije mi bilo do forumisanja. Početkom ove mi se pogoršalo stanje sa kičmom pa sam morao na operaciju jer mi diskus iscureo u kičmeni stub. Operacija bila krajem februara a do dana današnjeg se nisam oporavio, nasuprot. stanje je maltene gore nego pre operacije. Posle operacije se javljaju i problemi sa išijalgikusom, koje pre operacije nisam imao. Očekivao sam više od izvikanog hirurga u velikom privatnom zdravstvrenom sistemu. Odvaljuje me kičma i išijalgikus, fino boostuju senzitivnu polineuropatiju, pa ne mogu ni iole duže da sedim i jedva kucam. Snagu da radim i kucam u krevetu čuvam za retke poslove, forum eto sada prvi put u mesecima. Smršao žestoko, istopili mi se mišići, pa celo leto proveo pokušavajući plivanjem i vežbama da nešto malo mišića povratim. Izgledam kao da sam iz logora izašao, ali prvi put nakon 40 godina sam opet na idealnoj težini. Valjda vredi i to nešto. Otkrio da, za razliku od prepisanih lekova, CDB (osiromašena gandža), koji je u Grčkoj legalan, makar malo smanjuje "ugođaj" polineuropatije. Biće bolje, pitanje je kad. Srbija me po lošem starom običaju sve više nervira, da nije Grčka po cenama struje rekorder u Evropi, ne bi se maltene ni vraćao u Beograd. Ovako što zbog ipak malo manjih cena zdravstva u Srbiji i grejanja ipak uskoro dolazim. Doduše, ako stvarno bude žestoka zima, bežim nazad u Grčku. U tom slučaju se nivelišu troškovi grejanja a u ostalim troškovima Grčka je otprilike na nivou Srbije pa i povoljnija. Eto, to bi bilo to. Malo sam se previše otvorio što inače baš i ne volim, ali eto, dugo me nije bilo. Valjda ću sada malo češće na forum. Vremena imam, na žalost, pretek, ali mi je sedenje problem, a kucanje sa kreveta gnjavežno. Pozdrav svima.

Anja Huwe 😍

Ovo obećava da će ući u anale kao najdosadniji Eurosong ikad. Čak i ranije uvek veseli i zabavni Moldavci su počeli sebe suviše ozbiljno da shvataju. Jedino su zabavni Irci, očigledno im je jasno da nemaju novog Johnny Logana pa ljudi odlučili da se dobro zahebavaju - Bambie Thug u performansu Diamanda Galas meets Rocky Horror Picture Show:

Tek skoro sam otkrio potpuno ludilo među živim nastupima, Rockin' 1000 i Rock'n'Mob, gde između 200 i 1000 muzičara uživo sinhrono izvode jednu stvar. Evo par odabranih stvari sa raznih nastupa. ovde obratiti pažnju na lika, koji kao da je izašao iz Slipkonota,

Epica uživo uz pratnju Apocalyptice, Na ivici je da povuče na komercijalu, ali fenomenalna stvar.

Tarja je odlična pevačica ali ga daleko preteruje sa operslim afektiranjem. Najbolje poređenje između nje i Floor je Ghost Love Score. Relativno nemaštovito izvođenje Tarje i u devetom minutu beži sa bine. Naspram tome glas Floor Jansen i njen način pevanja su skladniji za heavy stvari i Floor se više zalaže, uživljava u pesmu i maštovitije je interpretira. Gledati od 8:20 i posebno od 9:00 gde Floor kreće u još jedan krešendo a gde je Tarja već otišla sa bine. Mnogi bendovi, kojima je Nightwish u samom početku bio uzor (uostalom Therion i Nightwish su negde founderi žanra), kao Epica, Visions of Atlantis, Within Temptation, Kamelot,..., bi davno prestigli Nightwish da im nije Floor. No, da ne pljujemo Tarju previše. Nightwish je malo previše živahan za nju. Evo jedne njene fenomenalne stvari, koja njenoj energiji i senzibilitetu mnogo bolje leži (kad bi samo za jotu manje afektirala, ovo bi bilo potpuno savršenstvo):

Jedino nekom prilikom kada dođeš u Jevropu da svrneš i do Turske. Ne radi se tu čak ni samo o umešnosti kuvanja (a imaju je itekako), nego o sastojcima, nenormalno ukusnom povrću i voću. U bilo koje doba godine. Jednostavno sasvim druga klima. Pa kad im uđeš u pekaru, onesvestiš od dobrog mirisa. Njihovo brašno je čudo. A dok nisi jeo njihov burek, ne znaš šta je dobar burek. Pa shrimp supa sa nekim topljenim sirom (oni stavljaju sir u svaku supu, čak i paradajz supu, ali to je već too much), potpuno ludilo. Da ne nabrajam dalje, kreću mi bale. Klima i hrana (uz tada veoma niske cene) su mi bili glavni razlozi ideje o preseljenju u Tursku. Ali, šta da se radi. Ruje su digle cene nekretnina do te mere, da je postalo veoma teško da nađeš nešto po iole prihvatljivoj ceni. Za to sam smišljao načine, kako da taj problem prevaziđem. Ali zemljotresi su pokazali da turskim investitorima ne treba baš previše verovati, umeju da budu gori od naših. To je preseklo svako dalje razmatranje Turske. Razblaženi cement, koji se pri zemljotresu pretvori praktično u pesak, neka hvala. No da se vratimo na glavnu stvar, hranu. Bacio sam malo pogled, imaš dosta Turkish marketa u USA. Možda negde i kod tebe u blizini. Ako i nema njihovog voća i povrća, imaš njihove fenomenalne začine i pakovane trajne proizvode.

Bravo, taman da državni budžet može da plati autobuse i sendviče za onaj meeting najsmrdljivijeg lowlife-a ikad viđenog u Beogradu (svet, koji je prisiljen ne računam u kategoriju lowlife). A i da se skupi koja parica za plaćanje budućih plata nepismenih primitivnih siledžijskih šipkaških primata koji će ubuduće činiti specijalce u policiji, odnosno Vučlerove SA-odrede. No, da se vratimo u okvire finansija, Stanislava Pak nam je otkrila interesantan detalj: preko pet godina je radila na crno bez ikakvih doprinosa za vladu/partiju. Stvarno dobar primer, koje Vučler šalje freelancerima. Na kraju krajeva, on nam je ipak predsednik, treba da sledimo njegov primer. Ako sam do sada razmatrao da eventualno plaćam 10% (ako ikada bude ponude da se plaća samo porez, bez doprinosa) ili da se prijavim na paušalu (sada silom prilika imam više klijenata, mada sumnjam da bih i sada prošao test samostalnosti, a i da prođem, zašto da bacam jedno 400 Ojrića mesečno na doprinose i knjigovođu, kada mogu da ih potrošim na privatne lekare ili na neko sopstveno zadovoljstvo), otpala je svaka takva ideja. Ovoj državi ni krajcare dok se ili ne upristoji ili crkne. Sorry, ništa lično, samo si mi dao šlagvort da malo ispustim pare. Nema potrebe za objašnjavanjem "prednosti" izvršavanja građanskih dužnosti. Sve smo to već prošli.

Živ sam i mrdam, samo je sve više posla za sve manje para pa me mrzi još i da se mnogo bavim i forumom. Tu ti tamo pogledam šta ima i to je to. A i nemam šta novo da kažem na aktuelne teme, šta sam imao da kažem, sam i rekao. Ne ode u Tursku, mesto toga sam zimus opet bio u Grčkoj. Po svoj prilici ću i ostati Grk. Ruje su u Turskoj digli prodajne cene nekretnina na nepodnošljiv nivo a i pokupovali ono što je bilo povoljno. 2k Eur za kvadrat neću da platim za Tursku. Dalje, Erdogan ne dopušta više od 20% stranaca po opštini, pa mi neke lokacije, koje me interesuju nisu više dostupne. Možeš da kupiš ali ne možeš u tim opštinama da dobiješ boravišnu dozvolu. Još neke zakone su Turci promenili u svetlu ruske okupacije, pa je do prošlog juna, kada su stupili na snagu, nastala pohara tržišta. Ne samo Ruje već i Iranci i svakakvi, koji tamo pazare nekretnine. Na kraju mi je zemljotres u Turskoj potpuno pokopao plan. Ispade da reklame pod kakvim strogim protivpotresnim propisima Turci grade novije zgrade. malkice lažu. Malkice više, štaviše. Imaju oni te propise, doduše, ali problem je pridržavanja istih. Tako da je Turska 90% otpala. Šteta, toplija klima, džabe cene, ali nije vredno tog rizika. Prematori smo za avanture. Ostajemo po svoj prilici u Grčkoj. Cene hrane ili goriva su sada ionako iste ili niže nego u Srbiji, problem su struja i cigarete. Verovatno ćemo letos (ako nas ne bude mrzelo) ugraditi centralno na pelete ili toplotnu pumpu, pa ćemo razliku u ceni struje amortizovati. Ionako su sve instalacije razvedene, pa treba samo peć/pumpa i radijatori da se postave. I tako ostadoh Grk, hteo ne hteo. Ništa od fenomenalnog turskog zimskog voća i povrća, hrane generalno, i 15-20 stepeni u januaru.

Upravo se vratio iz Grčke, brisnuli smo tamo da pobegnemo od smrada i hladnoće u Beogradu. Verovatno se polovinom juna vraćamo u Grčku, to bi se potrefilo terminski sa festivalom. Siouxsie i Echo-a bi rado video uživo. No planovi za koncerte u Grčkoj umeju da mi se izjalove. Pre par godina sam hteo Dead Can Dance da gledam u Solunu pa sam ih na kraju propustio i u Beogradu i u Solunu. Nikako ni da makar jednom uhvatim Daemonia Nymphe, koji su iz Soluna, da vidim uživo u Solunu. Imam loša iskustva sa dosta ranije kupljenim kartama za koncerte (ili for that matter first minute hotelske smeštaje) - uvek mi neko njesra uleti i upropasti stvar. Videću za karte (ako uopšte uspem da ubedim hanumu) kad stignemo u Grčku.