nnn

Šut za tri nam je katastrofalan. Tačno je da nemamo čistog šutera u ekipi, niti igrača od kojeg bi očekivao da je blizu 50% na većem broju pokušaja (pre sezone je postojala nada da to mogu biti Holins ili Dobrić). Ipak, ako pogledate brojke dole, videćete da su to sve igrači koji su na 35-40% kroz karijeru (sa nekim još boljim individualnim sezonama) i od kojih bi se očekivalo da ubace makar svaku treću trojku. Neki -- prvenstveno Davidovac, Dobrić i Holins, debelo podbacuju trenutno. Davidovac 11%; karijerni prosek u EL 38% (-27 p.p.) Dobrić 14%; karijerni prosek 37% (-24 p.p.) Holins 27%; karijerni prosek 35% (-8 p.p.) Kalina 29%; karijerni prosek 34% (-5 p.p.) Simon 38% karijerni prosek 41% (-3 p.p.) Ivanović 28%; u Budućnost sezoni 33% (-5 p.p.) Wolters 32%; karijerni prosek 35% (-3 p.p.) Lazić 33%; karijerni prosek 33% (0 p.p) * treba imati u vidu da tekuća sezona u Zvezdi ulazi u karijerni prosek; tako da je taj prosek, ne računajući ovu sezonu, viši -- mrzelo me je da oduzimam i preračunavam. Uzroka može biti više. Prvi je da ovi igrači uzimaju teže šuteve nego ranije, jer u nedostatku boljih ballhandlera i napadače overall, često su prinuđeni da sami kreiraju ili da uzimaju šuteve preko ruke. Ipak, mislim da to nije u toj meri slučaj, naročito kod onih koji su najviše podbacili. Nemamo pleja koji bi otvorio prostor kao Teo ili beka koji bi lagano pravio višak kao Lojd, ali dosta otvorenih šuteva je promašeno (možda @Guru ima neku naprednu statistiku) -- Dobrić se napromašivao otvorenih šuteva protiv Albe, Davidovac -- iako nije EL -- promašio je 5 otvorenih trojki protiv Cedevite... Na kraju krajeva, ni Gudura kad se probijao nije pogađao otvorene i na tacni servirane šuteve. A nisu, bogami, ni Dobrić ni Davidovac. Takođe -- a mislim i verovatnije -- jeste da igrači nemaju snage i koncentracije za ovako kontrolisanu košarku. U odbrani daješ sve od sebe, konstantno rotiraš, učestvuješ u skoku, postavljaš blokove u napadu. I, kada treba da šutneš, klecaju kolena i drhti ruka. Mnogi od njih nisu ni prošli pripreme kako treba, pre svega Dobrić i Davidovac. Treće -- ipak su igrači još uvek u grču i često, kada se ukaže prilika, uplašeni od pobede. Nije lako biti sistemski igrač, crpeti samopouzdanje u odbrani. Setite se samo Simona koji pogađa ivicu table protiv Partizana sa tri metra, dok forumaši, uključujući i mene, odbrojavaju istek dvomesečnog ugovora. A onda se setite Simona u sezoni nakon, u kojoj se pretvara u legitimnog 3&D NBA igrača. Ni Holins nije toliko loš koliko izgleda na svim ovim mečevima, i svi promašaji i glupave greške -- kao i brzopleti potezi -- jesu posledica grča. On je svestan da je pod najvećoj lupom. Poslušajte samo Plavšića i taj ponovni hejt ka strancu od kojeg se očekuje više. Sve u svemu, niko nije toliko loš. Sa druge strane, nisam mu advokat, niti sam emotivno vezan -- ako ima bolji, pakuj. Verujem da će procenti za tri ipak koliko toliko doći na svoje (30+%) i da će to malo raširiti protivničke odbrane, uliti dodatno samopouzdanje i prelomiti neki meč u budućnosti. Mi trenutno živimo i dišemo i sa tih 15-20% za 3, zahvaljujući tome što Radonjić i igrači ipak znaju šta rade na terenu. Ginemo ponajviše zbog izgubljenih lopti.. slično kao i kod trojki, biće potrebno vremena da igrači razvoju dodatno koncentraciju, fizički se izdignu, dobiju na samopouzdanju.. a i da nam se vrati drugi plej. Posle 4 gostovanja u EL, mi smo na sva 4 bili u igri do poslednjih momenata. Ne možemo biti nerealni i reći da je to generalno loše. Što se tiče Albe, što bi rekao Tegi, smeo je poraz, nije smeo onakav poraz. Ali, avaj. Tim je takav kakav je, skrpljen uglavnom u skladu sa mogućnostima, momci se uglavnom trude i ginu na terenu. Ne znam da li smo ikad imali teži raspored od ovog -- biće lakše i kad dođu neki izvesniji mečevi u ABA, da ne moramo i tu da budemo na 100%.

Taktički odlično pripremljen meč od strane Radonjića. Protivnik čija filozofija igre je 80+ poena, svedeni na nizak broj poena. Neukrotivost Džejmsa ogoljena i dovedena do apsurda. U napadu, kada su se akcije poštovale i kada je koncentracija bila na visokom nivou -- i više nego prihvatljivo. Što se i ogleda u 70+% za dva, što i jeste pečat trenera i posledica dobrih blokova i kretnji, kao i visokog samopouzdanja pojedinih igrača -- koje se gradi još od početka sezone. Simptomatično je da se to odnosi na disciplinovane i umerene igrače, Voltersa i Kuzmića. Najveći problem su bile izgubljene lopte, kojih je bilo tona. Skoro sve su došle iz krajnje dekoncentracije ili poteza viška. Kod nekih je, naravno, to posledica umora. To je bio slučaj sa Voltersom, koji je igrao bez izmene. Kod nekih je posledica toga što su posle par mečeva poleteli i izašli iz opanaka. Napustili igru koja može da im gradi samopouzdanje i koja Zvezdi može da donese rezultat. Prvi primer je Kalinić, koji već par mečeva ima neke sumanute odluke i poteze. Trojke iz trka neću komentarisati. Ali tu je još mnogo poteza koji ukazuju na nedisciplinu -- ima praznog čoveka u ćošku posle šort rola, on se zabija u reket i baca neki smešan pas u noge protivnika. Vreme je da se dečko preispita, malo resetuje i vrati u mod sa samog početka sezone. Kod nekih je posledica apsolutnog nerada, za koji bih rekao da je generalna karakteristika srpskih igrača. Naši igrači su, uglavnom, obični neradnici, koji leto dočekaju da izbleje tri meseca. To se vidi i po tome što retko kome karijera istinski traje nakon 30-e godine. Paradigma toga je lenština i vucibatina Davidovac. Sramotno fizičko stanje, sramotne reakcije i refleksi. Sramotan nedostatak snage -- dečko ne može da pomeri Anđušića. Muka ga je gledati i on je slika svega onoga što Zvezda ne treba da bude. Profitirao je od godina i godina mlitave Zvezde, bez bilo kakve filozofije i toga što ga je Novica čuvao u derbijima protiv jadnog Partizana. Defanzivni skok trpi zbog toga što smo jako neatletični na pozicijama 3 i 4 i zbog odsustva Vajta. Verujem da bismo meč dobili da smo imali rezervnog pleja. Uskoković je toliko tupav da nije u stanju da iskoristi ni životnu šansu od 10-15 min u EL u narednih par mečeva. Ukaže ti se šansa, životna, i ti odlučiš da te pamte po tome što na svakom meču usereš momentum i pokloniš protivniku kontru 1 na 0. Nula sportskog bezobrazluka i muda. Pa makar da iskoristi to što je bez da nekad probije... O Holinsu će se verovatno dosta pisati. Nemam ništa protiv ni da se dovede bolji bek od njega, ali ne mislim da je to ključni problem. Ukoliko su rokade neophodne, mislim da bi bolja odluka bila da se Davidovac skloni iz tima i da smo na toj poziciji (4/3) mnogo tanji. Dobili bismo ekstra kvalitet sa nekim atletičnim igračem i potentnim napadačem, a i Kalina bi se rasteretio. To da te šut neće, može da se toleriše. Ali da budeš takav neradnik, to ne bi trebalo. Šut za tri standardno katastrofalan, a pozicije su bile solidne. Ipak, iako to najviše bode oči, to je dobrano kompenzovano fantastičnim šutem za 2 i samo je trebalo igrati strpljivo i koncentrisano. Ukratko, Radonjiću treba verovati, ne ide linijom manjeg otpora i uči ove momke da igraju disciplinovano i odgovorno. Ne bih se bunio u slučaju doselekcije, samo treba biti svestan da to nije jedini problem. Sezona u EL je gotova onog trenutka kada budemo imali značajno manje pobeda od mečeva kući. Za sada smo na 2 meča kući i 2 pobede. Šteta, propustili smo par šansi da napravimo brejkove i unapred prežalimo poraze kući koji su unapred upisani (Barsa, EFES, itd).

Hvala Holinsu, skrenuo je pažnju na sebe, pa navijači mogu da prestanu da pišaju po Kuzmiću. Jeste da je odigrao jednu od boljih partija u karijeri, ali ko će sad o tome kad je već konstatovano da nije ni za ABA 2 ligu. Vreme je da se, nakon poraza od 2 razlike, skrene pažnja Radonji gde je još pogrešio. Pritom jako korisna zapažanja, verujem da Radonja to sam teško zaključi. Ni ne deluje kao čovek koji dosta promišlja i taktizira.. verovatno ni ne odgleda snimak posle meča. Sve u svemu, rispekt za ovo. Falilo "samo" samopouzdanja i rutine da se i ovakav meč dobije. Fener i CSKA u gostima.. na par minuta do kraja egal. Dosta igrača pomisli - dobro je, nismo se obrukali, kao što su neki predvidjali. Kad budu verovali da može i da se dobije takav velikan, doći će i to. Makar u Pioniru/Areni. Sad treba skupiti snage i olupati Cedevitu u Pioniru.

Imam utisak i da je Žalgiris imao "sreće" sinoć. Konstantno mi je delovalo da smo nadmoćniji, i da treba da bude 10ak poena razlike -- a oni su se (o)drža(va)li na distanci od dva poseda. Pri kraju meča sam se čak i zabrinuo, pomislivši da nama može da se desi neki prazan hod, praćen volšebno izgubljenim loptama i inovativno promašenim zicerima; dok bi oni sa druge strane, po običaju, ubacili šta god da šutnu na koš (do nekog momenta sa bili na 8/16 iz igre) Srećom, ostali smo fokusirani i "ispoštovali dogovor iz svlačionice", a oni su posustali. Naravno, nisu imali samo "sreće", već pre svega ono što mi smatramo srećom je ustvari vrhunska disciplina, fizička sprema i snaga da se odgovori na našu poprilično intenzivnu igru. Mislim da bismo većinu evropskih ekipa slomili, ako ne u prvom poluvrmenu, onda tokom treće četvrtine. Prvo poluvreme je bilo rovovsko, toliko blokova i građenja pod košem.. kao što rekoh, neka mekanija ekipa bi drugačije pristupila i bilo bi to 10+ na poluvremenu. Ono što je bitno je da smo mi odigrali utakmicu sa 40 minuta dobre do odlične koncentracije. Nijednog trenutka nije bilo divljanja; skoro svaki put je ispoštovana lopta, kao i saigrač. Nije se odustalo od primarnih zamisli, iako ih je Žalgiris jedno vreme dobro zatvarao. Upravo kroz to insistiranje smo i stigli do zavidnog broja bacanja. Moram da priznam da nisam očekivao da Kalina može na ovakvom nivou da igra. Naravno da sam bio srećan kad smo ga doveli; ali ipak nisam bio svestan da će on igrati sa ovoliko samopouzdanja, da će toliko energije ulagati -- i izgledati sveže nakon 35 min, da će takav impact imati u odbrani, te da će igrati sekundarnog pleja, i to sasvim solidno. Čovek je, osim par propusta protiv Makabija. pri samom kraju, baš sigurna luka za loptu u napadu. Ipak, nije održivo, niti fer da igra 35 minuta u proseku. Valjda će povratkom Lazića malo i da odmori. Bilo bi očekivano i da Davidovac malo preuzme njegovu ulogu -- kad će, ako ne sad? Pomirili smo se sa tim da dečko neće biti ni Kukoč, ni Bjelica, niti da će dovesti telo u red -- ali bi mogao ipak da glumi Kalinu 5-10 minx, tako što bi menjao ritam, postovao niže igrače, pokušao pik.. drugu opciju nemamo. Volters isto fenomenalan. On dečko za evropsku košarku ima sasvim solidan size, oko 1.95 -- ali "ima ga". Neuporedivo u odnosu na Ivanovića. Njegovo prisustvo u skoku i to što ga nije tako lako zakucati u blok i/ili što niko ne pomišlja da ga postuje, dosta znače. Iskustvo koje je nakupio ga je načinilo baš dobrim igračem. Sa ovom kombinacijom samopouzdanja i skilla koji definitivno poseduje (a posebno osećaj za prostor), mislim da će se Radonji tek dojmiti. Značajno je "sistemski" ispred Džonija, koji ipak mora još mnogo da radi da u odbrani ne bi bio igrač manje, te da bi u napadu mogao da iznese ono što se od njega očekuje -- to nisu samo poeni, to je pre ta spsobnost da malo uspori vreme i omogući da lopta ide gde treba, prođe što bliže bloku.. vidi se i da ima tremu. U Radonjinom sistemu zaista nije fer kuditi pojedince. Svi su oni deo mašine i primarno se očekuje od njih da doprinesu da odbrana bude granit, te da u napadu budu u pravo vreme na pravom mestu. Nekim igračima je lakše da se traže kroz odbranu, a samopuzdanje će im rasti. Setimo se Đenke u drugom mandatu -- otvorio je sezonu sa sedam jednocifrenih učinaka u osam mečeva i šutem iz igre 35% (19/55); da bi zatvorio sa 10+ poena u 9/10 utakmica. Tokom sredine sezone je bio i go to guy za zatvaranje utakmica (Fener). U prevodu, niko ne može ni da proceni Holinsove partije realno, osim samog Radonjića, koji i zna šta od njega očekuje. Ako ga bude držao u timu, znači da je zadovoljan -- a verujem da će tih 10-12 poena po utakmici doći kad se malo uigra. E, da -- meni Kuzma dobar bio. Par smešnih promašaja, ispadanja lopte iz ruke.. ali u odbrani odradio lavovski posao. Ukrotio je Niba kad je ušao drugi put u igru i isekao nalet Žalgirisa. Da je ubacio još tih par zicera, bilo bi savršeno sa njegove strane. Sve u svemu, nikada nije lako dobiti Žalgiris, naročito kući. Do sada smo imali skor 1-4 u EL. Ovo je prva Radonjina pobeda nad Žalgirisom u Beogradu, tako da je verovatno i njemu pao kamen sa srca.

Moram da priznam da mi je žao zbog ovakvog ishoda. Više bih voleo da je svako bio iskren. Da je Kalina ostao pri svom stavu - eksplicitno izraženom, ali suštinski apsolutno ispravnim. Da su Delije došle u Arenu i pokazale kakva su stoka. Mada to i dalje nije isključeno, a i ovo saopštenje ukazuje o da su to bića lišena razmišljanja. Što bi rekli, saopštenje neukaljano mišlju. Da smo mi ostali opet iste te mentole nasisali kurcem u sred hale i pokazali Kalini da je mnogo više nas normalnih. Kalina je možda, iz sopstvenog i ugla kluba, ispravno postupio. Neće morati ni igrači ni on da trpe zvižduke i psovke. Neće morati da brine da li će nekom u hali biti razbijena glava. Na kraju krajeva, stvarno je pametniji popustio. Ko je profitirao? Koliko uspem da vidim - SPC. Dobiće još jednu u nizu donaciju. I "narod" na Kosovu, čitaj političko i kriminalno krilo Srpske liste, ekspoziture SNSa. Ko je izgubio? Teško je reći. Sumnjam da će Kalina zaista iz svog džepa dati pare. Pre će klub dati. A klubu će dati država. Ne političari iz svog džepa. Ukratko, građani će donirati pare crkvi i kriminalcima na Kosovu, usled reketa bolida koji Zvezdu smatraju paravaniom za lečenje svojih kompleksa i punjenje plitkih džepova. Ostaje gorak ukus u ustima. Ako ništa, makar ćemo ih napušiti protiv Olimpijakosa. I gromoglasno pozdraviti Kalinu večeras. On je sve što Zvezdi igrački treba i čemu Zvezda treba da teži. Da zadrži ili vrati kvalitetne domaće igrače, spremne da poginu za klub. Ovi bolidi su sve što Zvezdi ne treba i to se dokazalo prethodnih godina, tokom bojkota kojim su ustvari svi zadovoljni. I oni, i klub, i normalni navijači.

Najviše priče prethodnih dana, nedelja i meseci vodi se oko toga koga još treba dovesti, kako bismo zaokružili roster. Neki kažu da je potreban igrač kao Vilbekin, koji može da iskoči iz šablona, ima domet 10 metara i može da natrpa protivnika u kratkom roku. Drugi kažu da nam je potrebniji neki centar tipa Rejnoldsa ili Lesorta, fizički dominantan, pokretljiv, koji može da ukuca sve što mu se servira. Mnogi bi i rekli da nam nedostaje neki elegantan skorer kao Nunnally. Derika Vilijamsa i da ne spominjem. I skoro svaki navijač Zvezde bi svakog od navedenih rado uzeo u roster i zahvalio se Voltersu, Davidovcu, Lazareviću ili Mitroviću. Verovatno i svima njima, ako bismo gore izlistane životinjke mogli kamionom da dovedemo "na gomili". Radonja je sasvim jednostavno demonstrirao kakav je Trener, a kakvi smo mi nemači pojma -- simple as that. Nije stvar u tome da ti, gore pobrojani, igrači nisu dobri -- a neki bi nam verovatno stvarno legli kao Vučić penzionerima. Stvar je u tome da je mnogo rada, znoja, koncentracije i volje potrebno da bi se napravio funkcionalan tim -- koji nepogrešivo rotira u defanzivi i prati dogovorene setove u napadu. Za takav tim nisu potrebna samo finansije i imena na papiru, već i ozbiljan commitment od strane igrača da će zaista biti šraf u takvoj mašineriji. Naravno, dozvoljeno je da neko još uvek ne bude na nivou koji EL zahteva -- kao npr Ivanović, za koga se vidi da još uvek nije prošao Radonjin dril -- ali smo svi, uključujući i Radonju, ubeđeni da će dečko "izrasti" tokom ove sezone. Tako da, svakako nisam protiv pojačanja, ali sam protiv ovakvih pojačanjatm kojima se na forumu licitira. Na kraju se isplakasmo za Lessortom, da bi juče Luka bio daleko korisniji od njega timski -- u statistiku ne ulazi koliko je puta Lessort ispao iz voza prilikom short rolla kada Mitrović primi loptu na trojci. Dakle, verujem da je Radonja svima objasnio na temu selekcije i šta bi on uradio drugačije od Obradovića ili nekog trećeg. Insistira na igračima koji se uklapaju u koncepciju koja jedina Zvezdu može da učini konkurentnom u EL. Svakako bolje nego da kamionom dovlači Gista, Terija, BD rauna, Ročestija, Lukasa, O'Brajanta i još 1.000 nekih likova koji su nam kao potrebni, a od kojih se na kraju ne dobije ništa. Džaba dovučeš neku igračku koju ne možeš da hendluješ i od koje ne možeš da izvučeš maksimum. Ili koju ne možeš da platiš. Mnogi spominju Kvinsija kao primer nekoga ko je "divljak", a spasao je Radonji sezonu. I to je tačno, samo je situacija tada bila drugačija -- Radonja je kroz sezonu gradio tim, i što se više odmicalo, to je Kvinsijevo soliranje postajalo sve umerenije, a mislim da je na kraju stvarno bio ravnopravni član rotacije, koji je radio svoje zadatke u skladu sa nacrtanim i dogovorenim. Sada je situacija malo drugačija, jer Radonja otpočetka ima posložen tim sa igračima koji ga dobro poznaju i koje on dobro poznaje. Mislim da je i Princeton to dobro objasnio. Ne trebaju ovom timu "divljaci" i neko ko će da "napucava" loptu. Pre svega nam treba da nas povrede zaobiđu u budućnosti i da se ovaj tim podrži. A što se tiče doselekcije, verujem da će doći još koji kvalitetan igrač -- jer ovaj ritam neće biti lako izdržati, a potrebno je ipak malo "pojačati" nivo talenta u napadu. Jučerašnjom pobedom sam baš oduševljen, ne pamtim kada sam gledao Zvezdu koja ima toliku kontrolu nad utakmicom. Od čoveka koji je najviše voleo neki atraktivan potez ili dobar štos na terenu, postao sam lik koji balavi na Lazarevićevu dobru def rotacijiu ili katovanje u napadu. Gledanje Zvezde juče je bilo kao oni "perfect fit" ili "satisfaction" klipovi. Kao kada ceo dan gradiš neku skalameriju i poslednji od hiljadu delića nalegne savršeno -- iako sve vreme ne možeš da (po)veruješ da će biti kao na slici. Naravno, ovo je samo početak -- ne znači ni da je Radonjić savršen trener, niti da će ovaj tim ispuniti očekivanja. Ipak, za sada mi se čini da čovek, sa ograničenim resursima, radi i bira najrazumnije moguće i da vodi tim u pravom smeru. Žalgiris će biti baš ozbiljan izazov. Gomila dobro poznatih litvanskih njuški, sa kojima se moraš trkati i šibati -- Ulanovas, Jankunas, Lekavicius, Milaknis, Kalnietis, Strelnieks (znam da nije litvanac).. tu je i Lovernj, koji verujem da će imati motiv više da još jednom pobedi Luku i drugare, kao i Mudiay, od koga za sad pojma nemaš šta da očekuješ, ali svakako može da te sahrani. Dosta puta nam je Žalgiris u Beogradu lupio packu, a svaki put smo očekivali da ćemo dobiti. Napokon imamo priliku da se radujemo novim mečevima KKCZ 🙂

Moraš biti poprilično retardiran pa da deo "Zvezda je svoje šanse „ispucala“. Previše dugo je imala pomoć države (doduše, ne ovoliku, ali šta bi sa njom uradila), a Čović je uspevao da sve razjebe, odnosno ne podigne na viši nivo" shvatiš kao "Neki su se ubedili kao da ga košarka nije interesovala ovih 7 godina." Čisto da nekome ne promakne, pa da moj pokušaj objektivne analize bude skroz isprljan kuperom 🙂 Nije me ni zanimalo da ulazim u previše diskusije, s obzirom da sam letimično već i (pro)čitao sva promišljanja ovde, pa rekoh da ponudim i svoj stav. Pozdrav.

Naterala me celokupna ova – pomalo mistična -- situacija da se oglasim. Nisam pažljivo čitao sve upise, ali mi se čini da Grobari ćutke i raširenih ruku prihvataju poklon, bez mnogo komentarisanja konteksta; dok Zvezdaši nariču pozivajući se na (lažni) moral, državni bankomatizam i status mezimčeta. Jednima drago što su najzad dobili, drugima žao što su izgubili – za sada samo pare, ne i titule. Mislim da nije bilo toliko (analitičkih) komentara vezanih za uzrok ovome što se dešava. Odnosno, bilo ih je, ali su za mene zapažanja „neće Vučić da mu viču Grobari da je peder“, „Čović izbacio Andreja iz kluba“ zaista kratkovida i infantilna. Valjda je svima jasno da Vučić, koji jaše desetu godinu na vlasti, odluke ipak donosi proračunato, a ne isključivo iz hira. Svi smo svesni da nije glup, a da u dušu poznaje običnog sprskog čoveka – a da tu prirodnu povezanost dodatno bogati rezultatima svakodnevnih istraživanja, bilo anketa, bilo fokus grupa. //Ispod nisu striktno moji stavovi, već moja tumačenja kako Vučić vidi situaciju// Vučić želi ljudima da „proda“ uspeh. Želi da im „proda“ da smo najbolji u Evropi. Zahvaljujući njemu. Po čemu smo najbolji u Evropi? Po čemu god treba – po rastu BDP-a, po vakcinaciji, po broju umrlih od korone, po poštovanju koje ima u svetu, po broju dizalica, po broju fabrika, po visini predsednika.. Iako za većinu od navedenog, mašinerija (laži) radi punom parom, nešto je potrebno zaista i uraditi kako bi ljudi zajahali taj talas. I tako, s vremena na vreme, on zaista nešto dokaže, pokaže i isporuči. To je mali deo onoga što plasira, ali dovoljno da se običan Srbin oseća kao da zaista raste, trči sa drugima.. Vučić ovog puta želi da bude najbolji u Evropi u košarci. Za početak je dovoljno da se osvoji i Evrokup. Sledeće godine bi bilo dobro da se napadne Evroliga. Pa i da se ne osvoji, malo li je ovako mali i nejak otići na F4? Više puta? Košarka je nacionalni sport. Nacionalni ponos. Sa 10-15 mil EUR možeš da postaneš i prvak Evrope. U fudbalu ne možeš ništa. U drugim sportovima možeš svašta, ali oni su nebitni. Zašto baš Partizan, a ne Zvezda, za taj projekat? Više je razloga. Pre svega, budimo otvoreni i iskreni, Partizan je za Zvezdu, u košarci, ipak institucija. Institucija, makar, u smislu bivših igrača i trenera, legendi koje je klub stvorio. Sale Obradović maltene dođe najveća legenda koju je Zvezda mogla da dovede za trenera. To je peta liga u odnosu na Žoca. Žoc je centralna tačka u svemu. Ozbiljan trener, ozbiljan čovek. Nema laži, nema prevare. Zna kako se troše milioni, zna kako se stvaraju rezultati, zna kako se osvajaju titule. Faca – i pored terena, i van hale. Harizmatičan čovek. Zna da se proveseli, ali zna i kako se udarnički radi. Ne bih mu uopšte dao prednost u odnosu na Radonju kada dođe do direktnih duela, ali kada se posmatra kompletna slika – opet neuporedivo. Ime. Šarm. Harizma. Rezultati. Tradicija. Zvezda je svoje šanse „ispucala“. Previše dugo je imala pomoć države (doduše, ne ovoliku, ali šta bi sa njom uradila), a Čović je uspevao da sve razjebe, odnosno ne podigne na viši nivo. Od trenera početnika koji gubi titulu od Budućnosti, do desetina neupotrebljivih stranaca.. Mislim da je, ironično, čak i kod Vučića Filip Čović bio kap koja je prelila čašu. Da je tada shvatio u kojoj meri je Čović senior neupravljiv, i da je spreman da žrtvuje sve zarad „malo“ sujete. Spreman da lično zarati sa navijačima, da trpe i rezultati.. Sa takvim ljudima se ne radi, barem ne u politici. Zna se šta je na prvom mestu. Sa druge strane, Čović zasigurno nije taj nivo poltrona, mutavca, i nesposobnjakovića, kojem narediš da se samo pokupi i nestane. Svi smo svesni da je ljiga, ali smo svesni i da je zajeban igrač. Bitka koja ti ne treba. Ne kažem da Vučić ne može da počisti Čovića, ali je pitanje u kojoj meri bi potrošio više vremena nego što misli, na koliko mišolovki bi naišao, i ko bi i kako posle taj klub vodio – šta li bi mu Čović sve pripremio i priredio. Partizan je laka destinacija. SNS vojnici na čelu kluba, očišćena i pročišćena struktura. Nikakav otpor više ne postoji, sve srušeno, zapaljeno i napušteno. Ostoja spreman kao zapeta puška da ispadne spasilac i uradi sve što vođa kaže. Bez Željka ne bi bilo ničeg od navedenog; sa njim, dobija se sve. Klub preko noći postaje ozbiljniji, zna gde i kako da potroši milione. Zna se da će se ozbiljno raditi i da će se „nekakav“ rezultat stvoriti. Opet, malo li je vratiti Žoca, osvojiti Evrokup, uvesti tim u EL? Malo li je da dolazak Žoca bude centralna vest svuda? Nije li ti pokazatelj sveopšteg napretka i boljitka? Naravno, osim uspeha kojim se Vučić hrani i koji „prodaje“ drugima, tu je još i mali milion drugih koristi za njega. Vratio je najboljeg od najboljih u Srbiju = samo on je sposoban da Srbiji vrati najbolje ljude. Samo on je sposoban da Partizanu vrati slavu, i to preko noći = on je spasilac, on jedini rešava probleme. On gospodari parama, ljudima, resursima. Niko nema zaista ništa protiv njega, smeta ljudima samo što nema uvek vremena da se posveti ili da preusmeri pare. Domaća košarka nikad jača, večiti zajedno nikad jači. Nema povlašćenih. Sve to zajedno ide u korist onome što pokušava da izgradi – svemoguć je, ali pravičan. Mrze ga iz pogrešnih motiva, ali ćute kad uradi nešto dobro. Savršeno se uklapa u ono što je inače njegov marketinški paket. Da ne zaboravim, iskreno mislim da su Partizanovi navijači u košarci privrženiji. Posle par ABA titula i učešća u EL, kod Zvezdinih je već došlo do „pražnjenja“ i generalne nezainteresovanosti. Grobari su se pokazali kao istrajniji za košarku, to je nešto što je verovatno uzeto u obzir pri računici. Sa druge strane, možda se podigne i borbena gotovost Zvezdinih navijača. Nije ni to loše iz njegovog ugla, pa neka pobedi bolji – a Partizan u EL može i kroz EC. Emocija prema Zvezdi? Ok, sve i da AV iskreno navija za Zvezdu, Zvezda se nauzimala titula i naigrala EL. Da li će nekome bilo šta faliti ako opet zajaše KKP? Neće. Opet će kroz neki period Zvezda. Kod njega je ovo čista računica. Ako već hoće da ulupava 10-15-20 mil EUR svake godine i želi rezultat u košarci, više poverenja ima u Žoca i svoje kanale odlučivanja, nego u Radonju i neuračunljivog Čovića. Kako Zvezdini navijači treba da se osećaju? Ja iskreno verujem Radonjića i mislim da može da pobedi Žoca. Verujem da je u ovoj sredini i ovim godinama radniji i uporniji i da bolje poznaje lokalni teren. Da li može iz godine u godinu? Teško. Kako treba da se osećaju Grobari? Pa verovatno treba da uživaju u košarci. Kad kaplje, nek se uživa. Možda će se neki osećati prljavo, ali to je samo zbog stvorene iluzije da je Partizan opocizioni, božanski i gospodski klub. Valjda su i sami u nju poverovali. Politika ima šapu na sportu. Ako te isti već fanatično zanima, onda, jebiga, ćuti, gledaj i navijaj. Reaguj na ono što baš nije u skladu sa tvojim senzibilitetom. Da li je ok što je Žoc prihvatio da bude centralna tačka Vučićeve igrarije? Možda i nije. A možda stvarno veruje da ovako čini pravu stvar za KKP. Na kraju krajeva, za 10-20-30 godina, neko će brojati samo trofeje koje je tada osvojio. Moraće da prihvati i da bude malo svojatan od strane naprednjaka, ali je procenio da će očigledno izdržati i da vredi žrtve. Da li je malo pičkasto što ne sme na Radonju sa sličnim odnosnom snaga? Pa, jeste. Što se mene tiče, da Radonja pokaže ko je ko u ABA ligi, a Valensija da pokaže ko je pravi gazda u EC 😊

Osvrnuo bih se na današnje izjave dva naša igrača, koje su dobra polazna tačka za diskusiju i koje omogućavaju sagledavanje šire slike. Obe izjave parafraziram, jer sam samo preleteo preko vesti sa konferencije, a nemam nameru da detaljnije čitam, ili još gore -- gledam taj umetnički performans. Branko Lazić -- "Slična situacija kao u slučaju Omić". Ne, neobrazovana, pritupa i plitka osobo, situacija ne može biti drugačija. Omić je bio objekat verske i nacionalne mržnje jedne kriminalne grupacije. U njegovu odbranu, njegovo pravo na slobodu, njegovo pravo na rad, stali su -- i stvarni ljubitelji košarke, ali istovremeno i ljudi kojima je dopizdilo da maloumna i agresivna sekta propagira svoja protivzakonita i bolesna ubeđenja i iživljava se na ljudima samo zbog toga što se zovu drugačije ili zbog toga što su rođeni na drugom podneblju. Paralela bi mogla da se povuče sa pekarom iz Borče, kojem su isti ili slični klerofašisti pokušali da oduzmu pravo na rad, pa i pravo na život u Beogradu i Srbiji. Filip Čović -- "Ovde se ne radi o pojedincu". Da, neobrazovana, pritupa i plitka osobo, pogodio si suštinu -- naravno, nenamerno i u pogrešnom kontekstu. Zaista se ne radi o pojedincu. Ti izazivaš gađenje kod ljudi, ne zbog toga što loše igraš ili zbog toga što si loš košarkaš, vež zato što si paradigma svog onog sistemskog zla koji ljude tera iz ove zemlje ili ih tera da dok žive u ovoj zemlji, glavu okreću na drugu stranu. Modus operandi tvog bistvovanja i opstajanja u Zvezdi i odnosa okoline i društva prema tvom fenomenu je upravo ono čega se normalni ljudi stide, zbog čega su besni, zbog čega žele promene.. A onda odu na košarkaški meč, da ispuste dečije emocije, zabave se, druže se, gledaju sport koji vole.. a tamo ih sačekaš ti, prezentacija svega najgoreg. Otrov u bočici. Baš maloj bočici. Ali baš toksično... Da ne bih ostao na nivou opštih mesta, elaboriraću malo šta je to "sve najgore" čega je normalnim ljudima preko glave: 1. Nepotizam. Da ne dužim, svi znamo šta je nepotizam. Voleo bih da Filip odgovori na sledeće pitanje -- da li je ikada u karijeru igrao u bilo kom klubu, a koji ne drži njegov otac? Ukoliko je odgovor NE, sasvim je jasno da on ni nije profesionalni košarkaš, već profesionalni nesposobnjaković i uvaljivač guzice u fotelje kojima drugačije ne bi mogao ni da prismrdi. Drugo pitanje -- zašto ne prihvati izazov i pokaže svima da greše, tako što će svoj status profesionalnog košarkaša legitimizovati tako što će uspešno igrati u bilo koj Evrokup ekipi? To bi barem trebalo da bude lak zadatak za igrača koji dobija oko 15 min po meču u EL. 2. Nepravda. Prirodna i nužna posledica nepotizma. Prema kome? Prema saigračima, jer ih čini lošijima. Prema navijačima, koji su platili karte da gledaju profesionalne košarkaše. Prema Radanovu i svim drugim klincima ovog sveta, kojima krade minute. Prema timu, koji "pati" dok je on na terenu. Prema rezultatima. Prema estetici. Prema lopti. Prema obruču. Prema košarci. 3. "Sloboda medija". Iz nedelje u nedelju čitamo i slušamo nemušta, amaterska, i plitka pojašnjenja o Filipovom bistvovanju o Zvezdi. Svedoci smo toga da novinari, što iz straha, što zbog sitnih benefita, rade sve da racionalizuju Filipovo postojanje. Što kroz pljuvanje stranaca, što kroz podsećanje na neke prethodne "zasluge", što kroz prenaglašavanje svake sitnice koju Filip dobro odradi, što kroz zataškavanje svega onoga što je loše.. Svedoci smo toga kako u štampanim medijima, tako i na Sport Klubu, slušajući onog degenerika Kuzmanovića kako nam pojašnjava svoje dekadentno shvatanje strukture i procesa sklapanja rostera. Lorenzo je tu da daje 30 poena, Filip da bude lep i simpatičan domaćin. 4. "Ekspertska javnost". Što bi rekao naš vrli predsednik "svi bre ćute". Ustvari, bilo bi lepo da ćute. Umesto toga, ubeđuju nas -- od Gurovića, preko Nedovića, pa do Varde ili ko zna koga već, da je Filip dobar košarkaš. E, pa, jebem vam baš mater. Zajedno sa likovima iz trojke, predstavljaju onu najgoru vrstu poltrona, koja se nada da će koja hiljada evra i koja pozicija sportskog direktora u klubu/savezu jednog dana da pogodi baš njih.. pa treba biti dobar sa Nebojšom. 5. Mozak zlatne ribice. Košarku dosta ljudi prati. Mali procenat njih košarku zaista i razume. na svakom drugom koraku, ipak čuješ ljude koji upijaju reči onih iz grupe tri i četiri, i posle par dobrih poteza Filipa protiv Igokee u Pioniru, komentarišu kako "mali" ipak nije loš, pa ubacuju "random" zapažanja -- zna da promeni ritam, zna da podeli pas, izvukao nas je protiv Partizana. Pre nekog vremena uveo sam pravilo -- košarka je jedna od oblasti u životu koje solidno poznajem. Navučem ljude da pričaju o tome, pa koristim kao lakmus papir Dunning–Kruger sindroma. Onda prestanem da ih uzimam za ozbiljno kad pričaju o bilo čemu što nije njihova uska ekspertiza... 6. Nepoštovanje / zloupotreba činjenica. Filip je najgori šuter za dva poena u EL, ima rekordno nizak ofanzivni rejting, ima užasan defanzivni rejting, non stop je i minus fazi, kako indeksno, tako i +/-, nijedan saigrač nije bolji kraj njega. Da li je to neko pitao trenera? Da li se to čulo u nekoj košarkaškoj emisiji? Da li je završilo u nekim novinama? Da li je bilo ko pokušao da "dobaci" tu informaciju do ljudi. Sa druge strane, čujemo npr info da je Filip među najboljim asistentima ABA lige u istoriji. SNS je sa sobom upravo doneo to -- činjenice, argumenti, egzaktni podaci.. su realnost na koju se ne obaziremo. Izmislićemo svoje podatke ili ćemo ih prikazati onako kako nama odgovara. 7. Udbaške metode. "Znamo ko ste", "evidentirali smo", "ubačeni element", "organizovana grupa".. Nebojšin modus operandi, kojim konstantno drži tenzije na visokom nivou, pokušava da prikaže da postoje napadi spolja (od zlih Grobara, jelte) i da izazove sukobe među ljudima. Ukratko, "Zavadi, pa vladaj". Ako to ne može, onda "Zastraši, pa vladaj". On je spreman da ide i do "Igraj pred praznim tribinama i vladaj". 8. Bolesna, neutemeljena ambicija roditelja. Verovatno je trebalo i ranije da se spomene, jer vodi ka nepotizmu. Ne bih dublje zalazio. Dovoljno je pogledati građu Nebojše Čovića i biti svestan da mu je jedna od neostvarenih želja da zaigra košarku. Pa, zašto je Filip ne bi igrao.. i to EL. Srbija, zemlja u kojoj roditelji ne samo da "leče" svoje komplekse na deci, već se i ne stide toga. Idu do krajnjih granica, daleko preko granice razuma.. 9. Nepostojanje bilo kakve odgovornosti. Pročitajte bilo koji izveštaj o Srbiji, svuda će se pomenuti apsolutno nepostojanje "accountability-a". Na svim nivoima, u svim institucijama, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju. Deca se od malih nogu uče da napadaju "ad hominem", umesto da se bore argumentima. Ne uče se da preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Da sa svakim pravom, ide i obaveza. Ukratko, da nije ok proći na crveno, jer žuriš. 99% će reći da ih "zabole", a retko ko će pomisliti o posledicama koje je mogao da izazove. Da li se Filip Čović pogledao u ogledalo i zapitao "šta ja, jebote, radim?". 10. Nemoć posmatrača. Kako promeniti sve navedeno, sa čim se svaki dan susrećemo. Odjednom, brzo.. nemoguće. Čovek se oseća nemoćnim. I opet, onda dođe na košarkašku utakmicu, i sačeka ga jedan Filip Čović. A onda, opet ću citirati vrlog predsednika -- proradi mentalitet -- "E, pa nećeš ga majci". Ili, još bolje Bjelu -- "E, pa malo je i moja Zvezda". Nije mi je tata kupio, ali me jeste od detinjstva na istu vodio. Sada sam u situaciji da svake sezone plaćam po par pretplatnih, a gledam čoveka kojeg bih ja pobedio 1 na 1 (i na ovo ga izazivam). Da se vratim na Nebojšu. I nema potrebe za političkom korektnošću ili nošenjem rukavica. Govno jedno UDBAško: Znam da ne znaš ko sam (ili ko je Laki ili bilo ko drugi), iako lažeš da znaš. U krvi ti je da lažeš i pretiš. Ali, saznaćeš na narednim mečevima, ne brini. Ja ću biti onaj koji će od prvog minuta da zviždi Filipu. Ne samo zato što je užasan igrač -- barem smo se takvih nagledali -- već zato što je personifikacija svega gore izlistanog. Zviždaću bolesnoj ambiciji neiživljenih roditelja, nepotizmu, poltronima od novinara i kvazistručnjaka, populizmu i izvrtanju činjenica. Barem ću vas tako pozivati na odgovornost i podsećati druge kakvo ste đubre i tvoj sin Filip i ti. Za vas jeste došlo zlatno doba. Vi plivate kao ribe u vodi sa SNS-om, jer ste "perfect fit". Tako da, samo treba još glasnije zviždati Filipu i navijati za Zvezdu. Ta dva cilja su komplementarna. Vidimo se u Pioniru i Areni 🙂

Đorđević nije uspeo da pripremi ekipu za prvenstvo. Ni taktički, ni psihički, ni fizički. Bez obzira na odgovornost i pojedinih igrača, njegova je najveća i primarna. Mislim da mnogi maše poentu sa komentarima ko na kojoj poziciji treba da igra, ko umesto koga da uđe u toku meča.. To je do našeg nepoznavanja košarke, ali nam je svima jasno da „nešto“ debelo nije valjalo na prvenstvu, odnosno od utakmice protiv Španije. Naša igra nije imala nikakvu filozofiju, ni fizionomiju. Nije postojao nikakav balans između napada i odbrane. Uloge igrača nisu bile definisane, kao ni neki mikro zadaci u kojima je pojedini igrači trebalo da se specijaliziraju. To je uticalo i na samopouzdanje „role“ igrača, i na haotičnost u ova dva meča, kada smo naišli na agresivne i brze protivnike. Ni ne mislim da je bilo „toliko“ lako uspostaviti tu fizionomiju. Tek sad, kad se pogleda, vidi se da smo mi ustvari u tranziciji, u smeni generacija, kada je očekivano da pojedini igrači (Micić, Gudurić, Jokić, Milutinov) preuzmu komande u svoje ruke (uz Bogdana, naravno). Mnogi od njih nisu imali priliku da se nađu u toj ulozi u nacionalnom timu i to je za njih bio preveliki teret, a ni Sale to nije sproveo na pravi način. Mislim da Sale treba da ode. Ne zato što je ovo rezultatski neoprostivo, već zato što mi se čini da nije, i da neće uspeti da uspostavi komunikaciju sa tim budućim polugama tima. Naročito mi se čini da nije uspeo da klikne sa Jokićem i Milutinovim, u koje na kraju krajeva ni nema poverenja. Nevođenje Kalinića je ozbiljna, tragična greška, i za nju ne postoji apsolutno nikakav izgovor. Naročito ne taj da je Kalina u slobodno vreme drkao i snimao se telefonom. Sve dok je u stanju da muški igra, ostavlja srce, i bude lepak u timu, on mora da je tu. Kalina je pobednik i sinonim za „preporod“ reprezentacije (a i Zvezde – ne mislim ništa navijački, već da ima taj pobednički gen). Teo je strašno falio. Tačno se vidi da je falila neka produžena ruka na terenu, za vreme tajm auta, neko ko će i u svlačionici govoriti o problemima i terati tim ka ozbiljnosti i uspehu. Dakle, falio je i na terenu i van njega. Micić i Jović su bili potpuno bezopasni ceo šampionat i verovatno najslabiji plejmejkerski par među reprezentacijama koje su konkurisale za nekakvo odličje (mislim da su čak i Francuzi tu bolji, jer na toj poziciji koriste De Koloa, a Albisi i Ntilkina znaju šta se od njih očekivalo). Posebno poštovanje Bogdanu. Pobednik. Mašina. Dečko je bio i psihički i fizički spreman i samo je čekao da i ostali koliko toliko kliknu. Ubacio bi i Amerima šta je trebalo. Ubacio bi i bilo kome. Ipak, mislim da on nema tu socijalnu inteligenciju da sa drugima ostvari interakciju i klik, i da mu je falio partner pobednik, ko će tu da ga dopuni (=Teo). Bogi je nekako previše autističan u tom segmentu i to može da bude jedan od problema. Jokić. Ne bih previše trošio reči. Došao je apsolutno nespreman, i to iz tri aspekta. Nespreman na dogovor, nespreman fizički, i nespreman psihički. Ništa nije doneo reprezentaciji i svakako nije bio najbolji centar na prvenstvu. I Majls, i Valanciunas, i Bejns, i Gover, i Gasol.. svi su odradili mnogo veći posao za svoje selekcije, nego što je to uradio Jokić. Tu čak ni ne zameram previše Saletu, jer verujem i u individualnu odogovrnosti ljudi koji su u svom poslu najbolji na svetu. On je odlučio da bude nespreman. Takvim se i pokazao, a tako smo i završili. Bjelica mi je možda i najveće (dečačko) košarkaško razočarenje. O njemu se uvek priča između realnosti i potencijala. Nisu u NBA sisali vesla. Jasno je zašto je ipak granični NBA igrač, sa jasnom ulogom. Da jeste to što mu mi pripisujemo, imao bi ulogu Jokića ili Dončića, a ne pripaljivača iz ugla. Milutinov je ozbiljan kapital, koji nije iskorišćen. Trebalo je i morao je da igra u kontinuitetu 20-25 min (ostalih 15-20 Jokić + vreme na četvorci). Kada bi nalegao na bilo kakav sistem, obezbedio bi skok, zaštitu obruča i sigurnu realizaciju, kao i dostojnu odbranu od pika. Za mene verovatno i najveća Saletova greška u pogledu uklapanja. Bobi je košarkaški dinosaurus, za mene i neozbiljan lik, koji troši vreme Milutinovu. Eventualno da bude treći centar i ulazi po potrebi, ali i tu treba promisliti. On mi je nekako i paradigma da smo stvorili jednog Frankeštajna od tima, kojeg nismo uspeli da uklopimo, povežemo i optimizujemo. Imam utisak da rezultatski i takmičarski ne bismo lošije prošli da smo imali Štimca umesto Jokića, Mačvana umesto Bjelice, te Kalinu i Tea u rosteru. Ali to je 2015. Danas je 2019. Olimpijada je naredne godine. Mi imamo nove momke, na koje treba prebaciti „vlasništvo“ reprezentacije. Prilagoditi igru njima i uspostaviti komunikaciju. Stvarno je za evaluaciju može li Sale da to odradi, jer je upravo u tome fejlovao na ovom prvenstvu. Argentina je bila za klasu bolja i zasluženo prošla. Stvorila su se i nerealna očekivanja. Mi u ovom sastavu, čisto po rosteru, nismo kvalitetniji od Španije -- ne, Jović-Bogdan-Luča-Bjelica-Jokic nisu kvalitetnija petorka od Rubio-Ljulj-Fernandez-Klaver-Gasol, niti su naše opcije sa klupe upotrebljivije od Ribasa, Oriole, braće Hernangomez.. Kada se pogleda, svi ti momci dugo igraju u nekom zajedničkom sistemu, poznaju se u dušu, znaju koju igra furaju i njihovo je samo da daju sve od sebe. Mi nismo bili ni blizu toga. Nismo ni ispred Francuske, niti Australije. Ispred Argentine je trebalo da budemo, ali tako to izgleda kada se ne spremiš adekvatno za prvenstvo. Čestitke sjajnoj Argentini, potpuno zasluženo upravo oni isu na megdan (verovatno) Americi. Vuklo me je da ipak napišem jedan post o reprezentaciji, za kraj bistvovanja na ovom karcinomu.

Ne bih se složio u potpunosti sa tobom. Ulaskom na moj profil, te pregledom ostavljenih postova (ta funkcija sada mnogo bolje radi nego na starom forumu), lako možeš videti da moj fokus jeste na temama kojima su topici na kojima sam pisao namenjeni. Jedan od skorašnjih postova jeste i mini analiza Raduljicine odbrane i šta je to što Saletu kod Raduleta više odgovara, nego kod Bobija – i to sve kao deo diskusije koja je započela Prinstonovim sadržajnim postom. Nećeš tu primetiti Meklauda, npr, da je na bilo koji način (smisleno) doprineo. Ipak, složio bih se delimično sa tobom. Moj nastup jeste, u određenim intervalima, postao negativan, pasivno-agresivan, kao reakcija na nesposobnost moderacije da razdvoji suštinu od forme, te da zaštiti srž određenih tema od onih forumaša koji su odlučili da ih zatruju. Konkretno i iskreno, meni je zaista jako stalo (možda prejak termin, ali u forumaškom kontekstu) do tema Vox Populi i do teme Reprezentacije. Prvu sam smatrao ovdašnjim bastionom slobodne, konstruktivne, i ka budućnosti orijentisane misli – gde su ljudi imali priliku da skeniraju današnju situaciju, te da razgovaraju o tome kako se sa problemima suočavati. Drugu temu – temu reprezentacije – doživljavao sam kao svetinju, kao što i doživljavam košarkašku reprezentaciju. Većina nas je na forumu zbog košarke, a reprezentacija je za mene vrhunac ljubavi ka košarci i nešto što se iščekuje cele godine. Pozitivna emocija, uživanje (ali i nerviranje), i uglavnom (do sada) radost na kraju takmičenja. Obe teme su urnisane (Vox faktički više i ne postoji – rascepkan, u pepelu, dok po njemu tumaraju trol idioti sa prethodnog foruma), bez da je moderacija shvatila svoju ulogu i pokušala da zaštiti teme i diskusije na njima. Umesto toga, odlučili su da zaštite trolove, a da one koji su činili te teme nateraju da se izbore da se na temama omogući pristojna diskusija. Neka, hvala. Zaista nemam volje (a otuda i manjak strpljenja) da se mačujem sa Meklaudom. Ko uopšte ima? Nije on nikakva siva eminencija, već otužna (forumaška) ličnost koja nabija postova, koja je tu 10+ godina i sa kojom verovatno ni oni ne znaju šta da rade – pa ga puštaju da tumara. Skydigler – preleti kroz njegove postove na košarci, biće ti zanimljivo da vidiš kakav je to doprinos diskusiji. Sa sve konstatacijom da je bolje da izgubimo od Italije (i dovedemo u pitanje plasman u četvrtfinale), da ne bi u četvrtfinalu izgubili od Litvanije ili Grčke (a najjači mogući protivnik su Rusija / Nigerija). Naravno, poraz od Italije nas u potencijalnom polufinalu gura na najtežeg mogućeg protivnika. Očigledno je da je čovek idiot, provokator ili neinformisan – ali ništa od toga ga ne sprečava da konstantno troluje. Povrh svega, obojica su moderatori i treba da imaju odgovornost da po temama smiruju strasti i guraju komunikaciju ka smislenoj. Smatram da su moderatori na košarci – trenutno – ipak forumaši bez bilo kakvog stvarnog integriteta i autoriteta i da očigledno nisu u stanju da se izbore sa odlukama drugih moderatora da temu svesno srozavaju (Skydigler beše skoro napisao i da su Srbi umobolna nacija na istoj toj temi). Mek je oko sebe navukao i i nekakvu IQ 50 trol brigadu, koja mu u zaseravanju teme pomaže. Sa Političkog PDF-a sam se pre nekog vremena povukao, upravo jer nisam mogao da se pomirim sa odlukama moderacije, niti sam želeo da se izborim na novom forumu za pravo da normalno diskutujem (a što je bilo moguće na staroj vox temi). Ispada da je opcija povlačenje i sa reprezentacija teme, ukoliko ne želimo da čitamo bljuvotine Meka, Skydiglera, i trol-idiot brigade. Ranijih godina se Mek barem samobanovao… Moderacija ne funkcioniše dobro. Donose preke i nagle odluke, većinu problema rešavaju banovima – a onda lupaju pluseve jedni drugima (to naročito deluje bedno, kao da na fejsu lajkuješ svoju sliku), i tako se hrabre, podržavaju.. Pre mesec dana me je Arsenije upitao za mišljenje povodom stanja na PDF politika i ukazao da će raditi na tome da se problem reši.. od tada ni traga ni glasa od njega. Naročito mi je žao što se Arsenije transformisao u Brena Starka. Elem, da budem do kraja iskren, nuđeno mi je da na ovom forumu budem moderator – što nisam prihvatio, jer zaista nemam ni vremena, ni volje da se sa time mlatim. Mislio sam da će biti moguće da stariji (po stažu, a ne po godinama) forumaši pomognu moderatorima nekom vrstom neformalnog moderisanja i usmeravanja diskusije, smatrajući da ipak svi delimo neke zajedničke vrednosti, principe i ideje. Očigledno da ipak nije tako. S obzirom da ja preko ovakvog uređivanja tema na kojima sam voleo da pišem ne mogu da pređem, a da ni sam nisam želeo da se uhvatim u koštac sa moderisanjem tih tema, ostaje samo da pozdravim sve i poželim nam medalju. Vidimo se na nekom basketu!

Odavno sam predložio da ovo bude fan tema. Skydigler i ostali koji ne navijaju za ovu reprezentaciju, i koji su zainteresovaniji za društveno-političko okruženje u kojem reprezentacija bitiše, neka pišu na nekoj drugoj temi ili neka se posvete temama reprezentacija za koje navijaju.. Samo neka prestanu da glupostima truju ovu temu. Čovek koji izjavi kako bi bilo odlično izgubiti na SP je provokator i ne navija za ovaj tim.

Ne bi bilo loše da se izgubi od Italijana u grupi? Zbog reality check-a? Ne bi bilo loše izgubiti na prvenstvu, kako ljudi ne bi smarali da ćemo razbiti Amere u finalu? Pa da umesto toga mogu da pljuju igrače? Ajd drogiraj se na nekoj drugoj temi.

Dajte neki pbp šta se dešavalo u produzecima? I, naravno, statistika ako može

Teo i sa jednom nogom u reprezentaciji znači više od Jovica i Vase To je njegova kuća, Micić se još uvek oseća kao u gostima

Vasa ako ne pređe u EFES mod, neće biti lako na prvenstvu

Fizički besprekorna ekipa, ali im vidno fali materijala spolja (bekova/šutera) i pitanje je koliko starija garda može da izvuče (Printezis i Burusis). Viđeni su za bully ball. Kostas Sloukas Nick Calathes Vaggelis Mantzaris Antonis Koniaris Giannis Athinaiou Giannoulis Larentzakis Kostas Papanikolaou Thanasis Antetokounmpo Giannis Antetokounmpo Ioannis Papapetrou Giorgos Printezis Kostas Antetokounmpo Panagiotis Vassilopoulos Giorgos Papagiannis Giannis Bourousis Konstantinos Mitoglou

Glede Raduljicine odbrane. Meni se čini da on odlično kapira sve kretnje, da ima dobru anticipaciju, i da je -- sad kad se stesao -- ipak pokretniji. To je omogućilo da svi čuvari izađu agresivnije na svoje protivnike, da se vrše bolje rotacije / udvajanja, te da se par puta iščačka lopta iz ruku protivnika i odradi kontra ili barem dobije hendikep situacija. U toj drugoj četvrtini, koja je bila maestralna, zaista smo sve vreme bili na lopti, retko i teško su stvarali višak. Sa Bobanom to nije moguće postići, on fizički nije u stanju ni da odglumi odbranu (što Raduljica čini). Bila koja petica koja ima kakav takav šut će moći da uzme gomilu otvorenih šuteva pored njega, a i ako izađe na šut -- jako se sporo vraća u reket. Tako da za neku apsolutnu košarku, u kojoj se non stop pritiska protivnik, u kojoj se agresivno rotira / pomaže, a zatim trči u leđa protivniku, uz dosta protrčavanja. pasova i kretanja u napadu.. Boban nema nikakvu ulogu. Bobi može da se koristi u specifičnim situacijama -- naročito kad nemamo dovoljno energije u bekovima, kad nas protivnik uspešno prebija, kada ima izrazitog teškaša (Mozgov), kad nas uvede u kontrolisane napade koji traju po 20+ sekundi, kada je moguće odmaći se protivničkom pleju... Problem sa Raduljicom je taj što on može zaista samo da glumi odbranu, odnosno da bude na pravom mestu u pravo vreme i da omete / zbuni protivnika. Ima veliki problem da telom sačuva prostor (kako pri postovanju, tako pri građenju), ne obezbeđuje defanzivni skok, a verovatno ni sam ne veruje da više bilo kome može da lupi blokadu. Valanciunas i Sabonis su stvarno specimeni, pa je to onda još primetnije. Malo me plaši to što je Jokić bio foul prone na ovim mečevima. Ne znam što je Milutinov bio juče na poštedi, ali mislim da je njemu (uz Vasu) potrebno najviše minuta kako bi osetio svoju ulogu.. i preneo igre iz tima u reprezentaciju. Kad bih birao koja tri centra treba voditi -- Jokić + Milutinov kao osnova, i Bobi kao dodatak u zavisnosti od matchup-a. Sa druge strane, možda Sale zna malo više o atmosferi, hijerarhiji, poštovanju obaveza.. od nas, pa ima i drugačiju viziju.

Lauri otkazao! Idemoooooooo 😄

Gledam ovo kao da je finale, sad sam skočio kad je Bogdan dao Kako li će da bude kad krene prvenstvo

Što sad ne puste malo tuču, kad je Bjelica odlučio da ih razbaca po terenu

Nenormalno fali Kalina za tuču sa ovakvim reprezentacijama Ne znam što Sale dozvoljava ovakvo besmisleno prangijanje. Sve i da nam ulazi, nema nikakvu poentu

Očajna odbrana, od strane svih igrača u drugom poluvremenu. Bekovi naročito očajni.

Pokušava Sale da vidi koja od Raduleta, Birče, i Simona katovati, a da uz to i dobije utakmicu.

Hoće li više izumreti ovaj Jankunas