berti

Jebes li ga, ima li nekog u Bosni da mu mir odgovara. Naravno, sem obicnog sveta, mada i međj tim svetom ima zainteresovanih za jovo nanovo. Mnogi bi da prosire terotorije, citaj prosire biznise. Mile i Srbi bi malo da se prosire. Mozda da se spoje sa Srbijom a mozda i ne. Spojeni sudovi, domino efekat... Cas posla stigne kuka i motika dao Banja Luke. Sve u svemu, dobice kurac. Bosnjaci bi da ćape celu Bosnu, dobice i oni kurac. E, Hrvati su vazda bili najpametniji, mozda i mogu nesto da dobiju. Sve u svemu, izgleda da je ciscenje oruzja obavljeno. Bojim se da su probna gadjanja uskoro. Mitinzi, setanje kostiju, ucestali dolazak belosvetskih protuva...

Jeli se oglasio Troicki, je li dao konstruktivnu analizu desavanja u Tokiju. Nije bio za to da Novak igra i dubl, ima li sada neki ostroumni savet. Da znamo sta dalje.

Govna mi se jedu od nadolazece kreativnosti budaletina koje smisljaju parole, transparente... Predraže Kone, spasavaj

Da je ovo normalna zemlja, normalni mediji... Rascerecili bi ih temom o Degeneku, ne bi se izvukli. Umesto toga ljigavi novinari zarad mesta na nekom gostovanju po Evropi uvlacice se u guzice. Koliko sam voleo Dekija.... Sada se zgadio, makar usao u LŠ. Toboze uzor igracima, garant vlastitom karijerom da se radom moze sve... A ovamo zarad nekog sitnog interesa, sitnog naspram onoga sto je vec stekao, sluzi prljavstini koja se natalozila u nekad velikom klubu.

Deki, Deki.... pičkice jedna. Odi u Inter pa tako jebavaj nekog njihovog Degeneka. Jaja bi ti odsekli... A ovde duhovi lebde, izlozba portreta vožda, fotke sa rošavima, Pankov...

Za antologiju baljezgarstva.

Jbt, ispasce na kraju sve srpske zrtve mitomanija. Ajde, desetak mozda i nisu.

На данашњи дан 1998. године на Кошарама је погинуо ХЕРОЈ Горан Остојић, српски официр и припадник 63. падобранске бригаде.

Bosanske, Rtanj, Keopsova & co, Maču Piķču... kud god treba, samo da se resetuje

Kad pocinje jebeni USO?

Posle svega sto se idesavalo ovde, Novak je jos veci u mojim očima!!!

Da mi je da sam u Novakovoj kozi bar jedan dan. Pa da oteram u picku materinu sve dusebriznike, sve kenjatore, sve one koje sablaznjava kako se on to dere i psuje... Da oteram sve kenjatore kojima on nije dovoljno veliki Srbin jer je omiljen u ex yu drzavama i slika se sa svima, sve idiote koji su ga kritikovali jer previse srbuje noseci kacket sa bojama srpske zastave, pokazuje tri prsta, jer se nije izvinjavao, ucestvovao po mitinzima podrske Srbima na Kosovu... Da javno prezrem sve koji pominju porez, padaju u trans na duple servis greske, analiziraju umernicki Milka Babovic dojam, sve one koji su godinama srali o foliranju sa zuljevima, sočivima, laktom, mišicima i svim ostalim povredama... Sve one koji su nalazili razloge opravdanja za sva sranja koja su radili ostali teniseri, a Novaku skidali glavu za svaku sitnicu... Da budem u Novakovoj kozi pa da oteram u kurac i one novinare koji ce ga tek čerečiti posle ovoga, cinicno ga bockati... Jedne OI su ga ozbiljno uzdrmale prosli put, dovoljno je pametan da to ne dozvoli sad.

Au, pogubio si se skroz. Ziv bio!

Dobro, ovaj sto je bio u pocasnoj lozi stadiona jna barem je posteno kupio masinu za mlevenje mesa. Grobari gospoda.

Tezak opozicionaraski lebac

Pa imas karikature gtr degenerika na kojima je groblje sa spomenicima igracima Zvezde. Pa silni napaljenici su se odusevljavali Maretom i Veljom, gospodarima bgd, jedva cekaju da izadju. Valjda da nastave sa radom. I ovde su neki pominjlali bezaniju do autokomande od veljinih časnika.

Vaše je vec izbacio iz guzice pa mirisu svuda okolo. Belivuk i Diksi, iz principa.

Njihove odaje su Vuciceva guzica

Da li je Miloje ima srece, da li se sve uklopilo, poklopilo.... Nebitno, hvala mu za sve. Ali ne bih ga voleo vise u Zvezdi. Bunker protiv Napolija, bunker protiv Lučana

Pa jel dolaze Pefi i Jovke. Misterije kao kad smo krili nekada fufbalere po motelima ibarske magistrale dok ne potpišu.

Do danas bih menjao 5 zlata sa OI za jedan GS. Ali sada mucan osecaj, a jos jaci je jer znamo da je Novaku pretesko. Bice tu kiselog smeha, da je to sport, ovo, ono...

29-30. jul 1941: Pokolj u glinskoj crkvi. Ustaše su od 26. do 28. jula 1941. pohvatale veći broj srpskim muškaraca na području Topuskog i Čemernice. Uhapšenici su potom transportovani u Glinu gdje su likvidirani klanjem u tamošnjoj pravoslavnoj crkvi. Prema dostupnim podacima, u crkvi u Glini 29-30. jula 1941. zaklano je najmanje 203 lica. Od ovog broja 65 su bili stanovnici Gređana, 6 Katinovca, 9 Male Vranovine, 26 Poljana, 63 Ponikvara, 2 Starog Sela, 22 Topuskog, 9 Čemernice i 1 Maličke Pokolj u glinskoj crkvi se desio 29. jula 1941. godine, u mjestu Glina, Banija, gdje su ustaše ubile nekoliko stotina Srba zatvorenih u crkvi. Broj žrtava nije izvestan. Na nürnberškom procesu se pominje da je 250 ljudi došlo na ceremoniju, a Tomašević tvrdi da je bilo 260.Maksimalističke brojke idu i do 1.764 žrtava. Žrtve su bile lokalno srpsko stanovništvo iz mjesta Gline i šire okoline. Neki muškarci iz mjesta Glina su već ubijani ranije, u pokolju 11-12. maja 1941. kod Prekope i Hađera. Ustaše su krajem jula 1941. pohvatale dosta Srba iz sela u okolici Gline i Vrginmosta, dotjerale ih u Glinu i tu zatvorile u pravoslavnu crkvu. Žrtve su tada zaklane. Jedini preživjeli je bio Ljuban Jednak Između dva i tri sata ujutro, u noći s nedjelje na ponedjeljak 12. maja 1941, dvojica su ustaša pokucali na vrata kuće obitelji Vujasinović u Karlovačkoj ulici u Glini. – Ustao sam iz kreveta, a oni su me pitali koliko imam godina. Onako budalast, ništa ne sluteći, kažem petnaest, iako sam imao četrnaest i četiri mjeseca. Iako je granica za odvođenje bila 16 godina, mogli ste nadrljati ako su procijenili da ste zreli. Promotrili su me i kazali: “Dobro, ostavit ćemo te, ako te budemo trebali, vratit ćemo se.” Nisu bili bezobrazni i vojnički nastrojeni, čak bi se moglo reći da su bili pristojni. I danas bih prepoznao tog ustašu, bilo mu je između 30 i 35 godina. Onda su, navodno na ispitivanje, odveli moga oca, starog 45 godina, dvojicu njegovih trgovačkih pomoćnika i bačvara Martinovića i njegova sina, koji su stanovali u istoj kući. Dan kasnije, žene su šaputale da su noću čule pucnje iz pravca Prekope, nekoliko kilometra udaljene od Gline. Svi su znali što se dogodilo – prisjetio se Branko, najstariji od četvero djece Vujasinovićevih, događaja od prije sedamdeset godina, kada su ustaše nakon hapšenja ubili doslovce sve glinske Srbe starije od 16 godina. Do danas je poimenično utvrđena 391 žrtva. Jedini koji se spasio skokom u rijeku Glinu bio je Nikica Samardžija, koji je kasnije pronio istinu o tom događaju. Nepuna tri mjeseca kasnije, nova tragedija: obmanuti obećanjem o prijelazu na katoličanstvo, u pravoslavnoj su crkvi pobijeni Srbi iz kotara Vrginmost, njih oko 1.300. Crkva je odmah srušena. Kosti žrtava prenijete su iz Glinskog Novog Sela, gdje su prvobitno bile pokopane, u zajedničku spomen-kosturnicu uređenu na pravoslavnom groblju. Na mjestu pokolja 1969. izgrađen je Spomen-dom, koji su lokalne vlasti nakon “Oluje” 1995. preimenovale u Hrvatski dom Glina.

Kad god vidim one suze kada je izgubio od Rafe na OI u polufinalu, odmah stegne srce. I sada opet.

Barem vodili u finalu Kupa sampiona, a i dali gol.

Jebem ti, ziv se izedoh