fillam

U tom slučaju vam je loše formulisana rasprava u samom početku, jer dotični izbacuje jako plitke tekstove, koji se kao i kod 90% estrade svode na pare, bulje, kriminal, skupe marke itd. Tematika, format i stil pisanja tih pesama je takav da je pitak i za IQ 60. To svakako ne menja činjenicu da taj sadržaj, kao i mnoge slične, konzumira i neko inteligentniji od toga, svestan činjenice da je trash u pitanju. Pročitao sam ovih par strana iz razonode da vidim kuda vodi rasprava, i dovela je do toga da se brani Rastina publika spuštanjem Balaševića na neki isti nivo. Stavljen je znak jednakosti na dubokoumnost Balaševića i Raste par puta u ovih par strana, i to, osim što je potpuna neistina i nema nikakve veze sa ukusom, nije način da se kaže da Rastu ne slušaju samo retardi.

Godina je 2072. Širom bivše Jugoslavije narod se skupio da se oprosti od jednog od najvećih umetnika 21-og veka sa ovih prostora, Stefana Đurića Raste. Okupljeni su zapevali u njegovu čast, te se u dirljivom ambijentu u Splitu Peristilom zaorilo: Ona voli moje dredove, voli moje Najke Voli moje hedove, mirišu ko iz bajke Voli sve što kažem, voli kako nosim stvari Voli moje tetovaže, ona voli sve što radim Polako me hvata mala euforija Ona je prava seks laboratorija Ali kad je skinem iz Armani Emporija U krevetu je ispod mene inferiornija Dajte bre ljudi, o čemu vi diskutujete i šta pokušavate da argumentujete. Pritom nisam Balaševićev ljubitelj, ali ovde se baš zašlo u poređenje neuporedivog da bi se dokazivala neka poenta. Neka postoji sve, neka se sluša, neka se naziva umetnošću, ali došlo je do toga da se izvlače neki znakovi jednakosti gde je to jednostavno neumesno raditi.

Veliki naklon za momke, i iskreno se nadam domino efektu među Zvezdinom publikom u hali.

Ček, a nije trebalo? Hajde da mrzimo sudije jer rade ono što treba kad se narod ponaša kao stoka.

Kroz par dana:

Ja biram onu saksiju u glavu, ako je i dalje opcija.

Rovit je, fali mu takmičarska košarka 😂

Može u pm i da se postavi pitanje 😄

Na osnovu toga što smo bolje igrali igru zvana košarka u ove 4.

Nadovezujem se na upis i tematiku, komentarišem generalno situaciju kao i ti, jer ima i navijača Partizana koji se slažu sa tim da je Ledej prljav igrač (što nema nikakve veze sa neslaganjem sa tvrdnjama da je namerno povredio Deck-a).

Meni lično je najbolja pokazna vežba navijačkog biasa Željko Obradović, čovek koji poštovanje ne dobija isključivo od određenog procenta ljudi u sopstvenoj državi.

Fun fact: Sinoć smo sa Anđušićem na parketu za 18 minuta napravili +16 (ubedljivo najbolji +/- u ekipi), sa Nanelijem za nepunih 22 minuta - 21 (najgori +/- u ekipi). Gledajući samo sinoćnu utakmicu, šta god mislili na osnovu dosadašnje reputacije, mnogo više rezona je bilo da Danilo odigra završnicu, jer smo sa njim na parketu izgledali neuporedivo bolje, i on je, osim one jedne brain fart izgubljene lopte, odigrao više nego korektno i izgledao dosta samouverenije nego inače. Sa druge strane, Naneli je očigledno bio u kanalu od starta na obe strane parketa, i nakon tri promašena zicera, jednostavno treba prihvatiti da igraču nije dan, prilagoditi se situaciji, i smanjiti svoja očekivanja od njega u tih 40 minuta. Žao mi je Danila i Ćaće, jer su se pojavili kad je bilo potrebno, ali to pada u zaborav zbog krajnjeg ishoda.

Koliko god da me boli cela ta situacija i njen epilog, osim zbog naših poljuljanih osećanja, nema nijedan objektivan razlog zbog kojeg je Ljulj trebalo da bude kažnjen. Za taj grubi faul iz frustracije postoji instant kazna u vidu nesportskog faula, koji je iste sekunde i dosuđen. Šta više, u toku samog incidenta, bio je dovoljno pribran da loptu, koja se izodbijala od nekoliko nogu, skloni sa parketa i eliminiše dodatan rizik od povreda. Šugav, nesportski potez iz nemoći, ali ništa više od toga, nije bio učesnik tuče i to je to. Pratim i podižem za: Verujem u KKP.

Jedino dobro u celoj priči je što je mesecima unazad probijena barijera na gostovanjima, te nema velike razlike u kvalitetu igre kod kuće i na strani. Propuštene su dve šanse, ali uzimajući u obzir sve okolnosti, Real će biti znatno oslabljeniji. Ovo bi bilo rešeno večeras uz par bacanja i barem ispodprosečne partije Nanelija. Loši procenti, pa smo i bez najvećeg oružja odigrali egal utakmicu. Neprijatno je, boli poraz, boli to zbog kojih okolnosti smo došli u ovu situaciju, ali igra se još, i nema razloga da se ne veruje u prolaz. Šest dana je i više nego dovoljno da se ekipa presabere i mentalno pripremi za Madrid. Nakon svega, karmički nema lepšeg epiloga od pobede u Madridu. A poraz, poraz u sportu svakako nije tragedija, tu je život da nas na to podseti.

Zrelo je da proključa.

Ceo dan potpuno pomešana osećanja, stomak konstantno prevrnut zbog svega, a sa druge strane mi toliko sebično treba beg od svega ovoga, i znam da košarka to može da mi pruži. Ja iskreno mislim da će ekipa da igra ovu utakmicu sa još većim motivom od puke želje za rezultatom. Sigurno su potpuno svesni kakva je atmosfera u narodu nakon jučerašnjeg dana, i osim što mogu da naprave veliki uspeh, imaju priliku da donekle oraspolože određeni broj ljudi i skrenu im misli večeras. Kako god bilo, biće ovo jedno emotivno veče.

Teraš sad u drugu krajnost, jer uopšte nije suština u konstantnoj afirmaciji, niti doživljavam ovaj topik kao primer toga. Naravno da svako može i treba da ima svoje mišljenje o svemu, i primeri sa Panterom, porezom, kvalitetom igre, itd. nisu ono na šta ciljam. Ponavljam, ja lično ne shvatam poentu pokretanja debate koja se u svojoj suštini svodi na: Hej, srećniji ste nego što ja mislim da treba da budete srećni, pa ću da vam objasnim zašto ne treba da budete toliko srećni, nego koji stepen manje. Da se razumemo, nisam ni ciljao na tebe, s obzirom da te doživljavam isto na svaku temu, slagali se ili ne, uglavnom precizno napišeš svoju suštinu, ne vodeći se željom da rušiš sneška. Ali i na ovom i na drugim topicima smo sve češće svedoci alergije na hajp, sa sve prove me wrong elaboratima, kao da će to da promeni s kojom emocijom će pojedinac ili grupa da doživljava Partizan i njegov ovogodišnji uspeh.

Svaka debata na temu kako ko doživljava uspeh tima za koji navija je suvišna. Baš ne mogu da razumem ljude koji se upuštaju u to, a koji nisu salty da bi im to bio motiv. Ako vidiš grupu srećnih ljudi koja euforično doživljava nešto, pa makar i kao podvig (sve i da nije), koja je poenta da se pokreće diskusija o tome gde je taj uspeh na spektru uspeha i da li ta navijačka euforija matchuje nivo tog uspeha? Što se tiče utakmice, ja sam izašao iz hale jako zadovoljan. Izgubili smo sticajem okolnosti, ekipa je odlično našpanovana i bez bitnih šrafova, i to je nešto što obećava. Propuštena je lepa prilika za metlanje Reala, ali je tu i ta olakšavajuća okolnost da se otvaraju vrata za najbolji mogući scenario u ovim okolnostima - kompletni u Kaunas. Brinu ove rane vesti za Aleksu, jako je bitan energetski za ovaj tim, ali sačekajmo zvaničnu objavu kluba.

Koja je Andjušina najbolja partija u sezoni? Pametnom dovoljno...

Generalno, na osnovu reakcije svih igrača, verujem da ćemo Dantea vrlo brzo gledati na parketu.. 🙂 Koliko god da smo izgubili na ovu glupost, ovi momci mi sad već toliko poverenja ulivaju, da verujem da smo mnogo više dobili kao tim. Imamo savršenu priliku za metlu (zavisno od situacije sa suspenzijama) i potpuno eliminisanu mogućnost opuštanja i slavljeničke atmosfere. Da je moglo sve ovo da se izbegne, moglo je, ali je olakšavajuća okolnost da je svako objektivno oko u Evropi ovo doživelo kao potpunu nemoć i frustraciju Reala. Sačekajmo vesti, ali verujem da idemo u Kaunas, i to u punom sastavu.

Ovaj snimak me je malo presabrao i vratio radost u celu jednačinu. Igrači pucaju od samopouzdanja, razmontirali smo Real u Madridu, 0:2 je. Jedna po jedna!

Kralj je bio apsolutno nemoćan, a potencijalno sjebana sezona. Sad se samo čeka oficijalni aftermath.

Ej bre, alo bre?!