Sinoć sam imala priliku da prisustvujem svečanoj premijeri rediteljskog prvenca svog druga iz osnovne i srednje škole. Stvarno sam nekako ponosna na njega
Sunce nikad više je film koji je nastajao skoro 7 godina i mislim da je ujedno Davidov diplomski film na FDU. U filmu se pojavljuju svega dva profesionalna glumca - Svetozar Cvetković kao Bog i Nataša Marković kao Ada. Ostale uloge čine glumci trsteničkog pozorišta (npr. glavna muška uloga, Dušan Jović, koji je ovde sjajan, a ovo mu je prva glavna uloga na filmu) kao i meštani sela Krivelj pored Bora, gde je film sniman. Rastko, koji igra malog Duleta, je dete iz tog sela i kako David kaže za njega to nije bio igrani film već realnost koju živi. Međutim, nisam mogla da se otmem utisku da je dečak veoma talentovan, pa se nadam da će nastaviti da se bavi glumom.
Film je inspirisan surovim narativom Linčove „Balade o Holisu Braunu“, a pre svega podstaknut istinitom pričom iz života Davidove bake, koja je ceo svoj život provela pored rudnika. Film istražuje sudbine ljudi iz malih zajednica koje se suočavaju sa rušenjem domova, prisilnim iseljavanjima i devastacijom prirode, dok istovremeno prikazuje bogatstvo vlaške kulture i univerzalnu potrebu za pripadanjem.
Mislim da nam je ovakav film bio potreban, u svetlu svega što se dešava sa Rio Tintom. Pun je simbolike, metafore, sa primesama nadrealnih elemenata, dok se u Davidovom radu baš oseća inspiracija Linčom (mene su neki kadrovi, zajedno sa muzikom, podsetili na Dinu). Iako je radnja smeštena u Boru pa je samim tim prikazan deo vlaške kulture, u mentalitetu i ponašanju ljudi sam prepoznala naš kraj, koji je verujem bio delimična inspiracija za reditelja.
Fun fact, na premijeri je bio i čovek koji je ustupio svoju kuću za snimanje filma, a prošle godine je iseljen iz nje zbog rudnika.
Ocena 9/10
Ukoliko želite da pogledate film, večeras od 18h i 10.12. takođe u 18h će biti projekcije u Dvorani kulturnog centra Beograda.