Žanis Pejners za MaxBet sport otkrio zbog čega ga Trinkijeri nije uvodio u igru i kako se osećao u Partizanu
Kada je Partizan prošlog leta na čelu sa Andream Trinkijerijem sklapao ekipu koja bi bila konkurenta za ozbiljan rezultat u Evrokupu, najviše pažnje kod navijača izazvala su dva internacionalca – Artsiom Parahovski i Žanis Pejners. Sada kada je sezona okončana i kada crta može da se podvuče, bez ikakve dileme dva pomenuta košarkaša su najviše razočarala u Partizanu koji je bez obzira na izostanak njihovog učinka odigrao izvanrednu sezonu do prekida zbog pandemije. Dok je centar iz Belorusije vrlo brzo napustio tabor Partizana, Pejners je ostao skoro do samog kraja čak i kada je u potpunosti izgubio poverenje trenera Trinkijerija.
Uprkos svemu, Pejners je u razgovoru za Maxbet sport otkrio da se ne ljuti na nikoga u klubu već je i sam svestan da nije bio na nivou koji je očekivan od njega pošto je u Partizan stigao posle sasvim solidne sezone u Turskoj gde je branio boje Darušafake. Šta se sve dešavalo tokom sezone i zbog čega nije bio na očekivanom nivou, Žanis nam priča smirenim glasom.
– Iskren da budem, oko 70 posto je kriva moja loša forma u svakom trenutku, a preostalih 30 posto je prepona koju sam povredio. Doduše kako je vreme prolazilo povreda se pogoršavala da na kraju nisam mogao da izdržim trening, bolovi su bili veliki – počinje Pejners.
Krilni igrač je već dužio period u Letoniji gde se oporavlja od pomenute povrede, a detaljnije nam objašnjava ključne momente koji su uticali da shvati da će imati lošu sezonu.
– Prvi bol u preponi sam osetio već posle nekoliko treninga. Nisam tada ni previše razmišljao o tome, trenirao sam uprkos bolu jer sam hteo da se na neki način odužim Trinkijeriju koji je insistirao na mom dovođenju. Kako je vreme prolazilo tako sam ja sve slabije igrao što možda i nije toliko strašno, svakome dođe loš period, međutim sve sam lošije trenirao da bi sve kulminiralo na jednom trenigu kada nisam mogao da potrčim. To je bilo baš pred reprezentativnu pauzu, sredinom februara ako se ne varam. Odmah sam otišao na snimanje i situacija je bila baš loša. Rečeno mi je tada da mi predstoji minimum tri meseca mirovanja. U dogovoru sa ljudima iz kluba odlazim u Letoniju na lečenje, a onda se dogodila i pandemija, čime se moja epizoda u Partizanu nažalost završava.
Letonac zatim otkanja svaku dilemu oko statusa u Partizanu.
– Nisam više igrač Partizana. Potpisao sam ugovor samo na jednu sezonu, niko u klubu me nije zvao sa bilo kakvim predlogom o novoj saradnji, ali to je očekivano. Razgovarao sam sa Nikolom Lončarom pre dve ili tri nedelje, tada je obavestio igrače koji su napustili Srbiju da postoji šansa da se sezona nastavi i da budemo u pripravnosti, a onda i pre nekoliko dana nam je saopštio da se sezona prekida. Iskreno mislim da je to dobra odluka iako je Partizan imao odličnu sezonu, stvarno smo igrali sjajnu košarku u sistemu trenera Trinkijerija.
Prirodno je bilo da sledeće pitanje bude vezano za odnos Pejnersa i Trinkijerija.
– Što se mene tiče nema nikakve ljutnje, Trinkijerija poštujem i zahvalan sam mu što je imao želju da budem bitan deo Partizana, ali realnost je na kraju bila drugačija. Na početku sezone je često komunicirao sa mnom, pokušavao je da me bodri da prevaziđem krizu. Ipak, na kraju nismo puno pričali jer sam u potpunosti izgubio minutažu. Ne znam da li je bio ljut na mene, ali ja nisam ljut jer sam svestan zbog čega nisam igrao. Da sam bio na Trinkijerijevom mestu opet sebe ne bih ubacivao na parket. Igrali su momci koji su u tom momentu bili u boljoj formi i to je potuno normalno.
Iako nije bio bitan faktor na parketu, osetio se kao deo kolektiva u Partizanu zbog igrača koji su ga prihvatilu od samog starta.
– Momci su bili odlični. Novica Veličković je tu bio lider što se tiče zajedništva. Družio sam se sa svima i mislim da sam ostvario dobar odnos. Nadam se da nisam bio toksičak, da nekoga nerviram. Jednostavno i meni je u nekim trenucima bilo teško jer znam u sebi da sam bolji igrač, ali stvari jednostavno ne funkcioništu. Ipak, atmosfera je bila sjajna, a na sve to smo igrali izvanredno. Bili smo ubedljivo najbolji u svim takmičenja, malo utakmica smo gubili, a kada igrate dobro, atmosfera je odmah sjajna. Kada podvučem crtu nije mi žao što sam bio u Partizanu koji je zaista veliki klub, žao mi je što nisam pomogao više.
Nastavio je Letonac u dahu ističući u prvi plan dobru sezonu koja je prekinuta zbog pandemije virusa korona. Crno-beli su u tom momentu izborili prednost domaćeg terena u Evrokupu, dok je u ABA ligi obezbeđena prva pozicija na tabeli pred početak plej-ofa.
– Sada već mogu da pričam kao neko ko više nije u Partizanu sa objektivnim stavom. Partizan je klub koji bez ikakve dileme zaslužuje da bude deo Evrolige. Pokazao je to čitave sezone, od organizacije do sastava tima koji je bio u stanju da se nosi sa svima. Ne samo u Evrokupu gde je već bio najbolji, već i u Evroligi bi bio konkurentan tim koji bi namučio mnoge. Propratio sam odluku Evrolige i znam da će Partizan ponovo biti deo Evrokupa. Žao mi je što je tako, ali očekujem da samo nastave da igraju dobro i da će trofeji sigurno doći, tim je zaista odlično sastavljen.
Naredni ciljevi momka koji je do sada promenio osam klubova u Evropi se trenutno ne vezuju za košarku.
– Samo razmišljam kako da zalečim povrede. Povreda noge je uvek posebno teška. Problem sa prepone se posle preneo i na koleno i sve to skupa zahteva duži period mirovanja. Rekao sam menadžeru da se za sada ne rasputuje za novi angažman jer se ne osećam dobro. Rehabilitacija mi je trenutno glavna preokupacija, kada se u potpunosti zalečim onda ću krenuti da razmišljam o novom klubu jer znam da mogu da igram kvalitetnu košarku – zaključio je razgovor za naš portal Žanis Pejners.
