Jedan od najvećih problema koji opozicija ima je u tome što uporno pokušava da ukalupi ovih 9-10 godina sns vladavine sa bilo čime pre i da na osnovu toga izvlači zaključke i donosi odluke o budućim potezima.
Možda i najgori od svih loših poteza je povlačenje bilo kakve paralele između 2012. i danas. Jer nijedna ali bukvalno nijedna stvar nije ista. I povlačeći (slučajno ili namerno) paralele, opozicija zaparvo sama sebi steže omču oko vrata i izmiče stolicu.
Najpre, ekonomski. Psihopata ima tu neverovatnu sreću da jaše na ovom višegodišnjem talasu jeftinog novca, zapravo presedanu u istoriji svetskih finansijskih tržišta, gde su kamate toliko niske ili nepostojeće. 2012. smo imali, kao rezultat 2008. novac toliko skup da smo imali one Cvetkovićeve evro bondove sa jebenih 7% kamate. Danas nemamo takvo zaduživanje i iako nominalno dugujemo značajno više, taj dug se (važna napomena, sa ovim rastom bdpa) lako servisira. Ima značajno manji fiskalni pritisak u odnosu na 2012. Bude li se ovo promenilo uskoro (a hoće sigurno) moglo bi biti problema ali svakako ne odmah. Drugo, ono gde je Psiho majstorski (za sebe) odigrao je što je relativno jednako davao svima da ulažu u Srbiju, pod uslovima kakve ni Dinkić i Tadić nisu davali (a dali su onakve uslove Fijatu npr.). I to je fino đuskao između Kineza i Nemaca, dajući im podjednako.
Politički, psiho nema ono što je Boris imao 2012. Dva ili tri super jaka lika unutar stranke koji lako mogu da ga zamene. Što se videlo odmah nakon 2012. kada su Đilas, Pajtić i delom Jeremić uspeli da sprcaju DS (tj. onaj deo koji Tadić nije stigao/uspeo da sjebe). Vučić to nema. Možemo mi da se sprdamo sa ovim fajtom sa Slinom. To je predstava za narod. Nema Vučića - nema ni Sline ni bilo koga drugog. Znaju to vrlo dobro svi ostali u sekti i to naplaćuju dobro.
Najvažniji deo je spoljnopolitički. 2011. znamo koliko je Boris stao na žulj zapadu. I koliko se zapad okrenuo i pustio tu vlast niz vodu. Zapad je našao novo mezimče koje je u 10 godina uspelo da iskoristi druge probleme koje je taj zapad imao i da ne isporuči ono što mu je traženo. However...dešavanja iz prethodnih par meseci i posebno dešavanja koja slede su zapravo ono jedino što može da uzdrma psihopatu. Videćemo da li i koliko. Izvlačenje Hila iz duboke penzije i slanje u neku vukojebinu od Srbije je jasan signal šta Amerima treba. Ne nužno da im Vučić sutra kaže evo vam Kosovo. Već da se pomeri iz pozicije koju mu Brisel prećutno odobrava. Gde se 5 godina kao nešto dešava a ništa se ne dešava. Gde sam uveren da se ruka neće zavrtati samo oko KiM već i oko uticaja Kine (delom i Rusije). Dalje, kraj 2021. je doneo politički brodolom Psihovih najvećih mecena (Merkel/CDU i Kurca). Odlazi Babiš. 2022. su izbori u Mađarskoj, Sloveniji i Srbiji. Šanse da će se Janša i Orban zadržati u istom obimu kao i sada su gotovo nepostojeće (posebno za Orbana). Zapravo cela višegradska ekipa se osipa. Videćemo da li će AV to preživeti.
Alternativa. Jednako bitna kao i spoljno politički uticaj. Problem je što je nema. Za sada. I ta dva su usko povezana. Zapadu ne treba nova vlast koja neće uraditi ništa povodom Kosova. Opoziciji ne treba vlast gde će od prvog dana trpeti pritisak tog ranga (plus što će naslediti razvaljenu državu kojom mora da se bavi). O tome da opozicija trenutno nema ni organizacionih ni kadrovskih kapaciteta za rušenje vlasti.
Fin tekst ima u Danasu gde zapravo mislim da su dva problema a ne 3. Kosovo i unutarstranački problemi.
Paradoksalno, nijedan Vučićev problem danas nije opozicija. Niti će to biti u dogledno vreme. Što zbog satanizovanja iste što zbog apsolutnog amaterizma, nedostojnosti vlasti na koju pretenduju plus tradicionalno recikliranje kadrova koji ne smeju da budu baba sere u lokalnom bircuzu u Malom mokrom lugu.
Moguće da je došao na vlast na temi Kosova. Moguće da sa iste ode zbog istog. Kako god, nijedan od razloga njegovog (eventualnog) odlaska sa vlasti nema veze ni sa načinom vođenja države, kriminalom, korupcijom, odsustvom vladavine prava kao ni sa alternativom režimu. Što je jako jako tužno i deprimirajuće.
