Div

Treba, kao što kaže @DJORDJE, poći od originalne ideje jugoslovenstva koju je definisao Jugoslovenski klub, ali, svakako, treba razlikovati ideju od prakse pa i prakse kralja Aleksandra i KPJ. Po meni, ideja jugoslovenstva nije forsirana posle II svetskog rata, uostalom KPJ je smatrala Kraljevinu Jugoslaviju za tamnicu naroda, stvoreno je šest republika za pet naroda, ja sam u osnovnoj školi učio da u BiH žive Srbi i Hrvati, različitih vera, Jugosloveni nisu pominjani, nisu postojali, čini mi se, ni na popisima sve do '71, kada su prihvaćeni kao kompromis za one koji ne žele da se izjasne kao Srbi, Hrvati, tada već i Muslimani, s avelikim M... KPJ, odnosno SKJ, se podelila po nacionalnim osnovama, formalno po teritorijalnim, jeste postojao Savez komunista Srbije, ali je on postao Savez Srpskih komunista, isto i sa Hrvatskim, Slovenačkim, Kosovskim, malo drugačije sa SKBiH, CG. Uglavnom, korišćenjem principa klin se klinom izbija, opasnost od rastućeg nacionalizma se pokušala umanjiti davanjem ustupaka do kraja, do stvaranja nacionalnih država predvođenih nacionalističkim partijama. Jugoslavija, ni prva ni druga, nisu prevazišle postojeće nacionalizme, možda to znači da nije opravdali ni pokušaj stvaranja, a videćemo šta će dati kao rezultat razbijanje Jugoslavije, da li su nacionalizmi zasićeni ostvarenjem osnovnog cilja, svojom državom.

U nazivu te grupe ideološko-političko opredeljenje je levica, jugoslovenska označava geografski prostor. Nije ti, nadam se, i UJDI dokaz da je jugoslovenstvo zlo.

Jugoslavija je bila nadnacionalna tvorevina, jugoslovenstvo nije nikada postalo nacija, niti je sadržavalo mržnju prema nacijama, možda prema nacionalizmu jeste, no nije nikad jasno definisan pojam jugoslovenstva, problemi koji su u Jugoslaviji nagomilani iz ekonomskih, ideoloških, nacionalnih, verskih i kojih sve razloga, su "rešeni" tako što se učinio ustupak nacionalizmima, pa smo dobili da nacije, narodi, plemena, stvaraju države umesto da država stvara naciju.

Odgovorna vlast u demokratskim zemljama ne sme da stane na konstataciji, nema zakonske obaveze, ne možemo ništa učiniti, zakoni se menjaju u slučaju potrebe. Mislim da sve zemlje imaju mehanizam da u slučaju opasnosti širih razmera mogu uvoditi obaveze, ograničenja uvođenjem vanrednog stanja ili direktnim, obavezujućim, odlukama, uputstvima, preporukama nadležnih organa, ministarstava, ad-hoc tela, štabova i sl. Nema svrhe nabrajati ovde kojim smo sve obavezama i ograničenjima izloženi, bez obzira u kojoj zemlji živimo, i time je naša sloboda umanjena radi šireg interesa. Najjednostavnije, plaćanje poreza je ograničenje raspolaganja ličnom imovinom, mogu ja da mislim o tome šta hoću, ali porez moram da platim.

Pa, govorimo o tome da treba da bude obavezna. I nije diskriminacija ako se u cilju zaštite stanovništva ograniči kretanje ili neko drugo pravo pojedincu koji predstavlja potencijalnu opasnost. To se može urediti zakonima, negde i jeste uređeno, ali postoje razlike od države do države, nema smisla sad navoditi zakone, citirati pojedine odredbe, jednostavno može se ograničiti na određen period neko pravo ako se time štiti opšti interes. Uostalom, manje-više, svaki zakon predstavlja u neku ruku ograničenje opštih prava.

Šta, imaš reumu?

Obojica se aktivno bave politikom, negde oko 25-30 godina su prisutni manje ili više u javnosti, bili su na čelu stranaka, imali značajan uticaj u javnosti, bili su na istaknutim državnim funkcijama gde su mogli značajno da utiču na donošenje odluka, i dospeli su do totle da direktno ili indirektno podržavaju Vučića. Dobra volja, dobre ideje, "prava strana", u politici ne znače mnogo, jedino rezultati imaju vrednost, nema rezultata posle četvrt veka aktivnog bavljenja politikom, znači nešto je tu pogrešno, efekat njihovog političarenja je jednak kafanskom bistrenju svetske politike, čuje se i tu poneki ispravan stav, tačna ocena, treba ovo, treba ono, i onda se naruči nova tura, tako pešes puta, pa sutra iz početka. Eto, pomenuo sam emisiju u kojoj je Čanak rekao neke pametne stvari, pričao je o nečemu što je učinio, ali se pritom ponašao malo šalabajzerski, neprimereno prema voditeljki, sve pokušavajući da pokaže kako je superioran, pametan, duhovit.

Pa, važi i za to, ako ima volje ima i načina.

Za obojicu se može primeniti onot, slušaj šta kaže, ne gledaj šta radi. Ni to što kaže nije uvek nešto od značaja, nešto što je dobro čuti i zapamtiti, ali kad im se desi da ubodu u srž što ne reći i ne pohvaliti, i kad ćorava koka kljucne zrno to je zrno, kljucnula je.

OK, postoji određena rezerva, moguće negativne posledice primanja vakcine, pravo pojedinca na izbor, makar i pogrešan, strah političara da uvedu obavezu, imam utisak da poneko obavezu poistovećuje sa prisilom, što nije isto, ali ima i druga strana. Ako su nevakcinisani odlučili sami koristeći svoje pravo da se ne vakcinišu, ja bih da koristim moje pravo da da me nadležni zaštite, da mi umanje rizik zaražavanja ograničenjima pristupa nevakcinisanima nekim prostorima, događajima... Onaj procenat rizika da se i vakcinisani zarazi i da bude prenosilac bi se dodatno smanjio ako nevakcinisani ima ograničen pristup u zatvorene prostore ili vrlo restriktivan, uz obaveznu zaštitnu opremu. Nije to nikakav atak na slobodu pojedinca, to je zaštita mnogo drugih pojedinaca, makar i ne bila potpuna, neka je samo smanjenje rizika za nekoliko puta. Ne može nevakcinisani u metro, autobus, avion, na koncert u restoran ne šalter banke, neka koristi alternativne načine da obavi svoje potrebe, neka pokazuje test ne stariji od dva dana kad mora kod lekara ili tako negde.

Kako je Srbija bila lepa i srećna zemlja dok se nije pojavio Novak Đoković, srećom, brzo će kraj njegove karijere, još koja godina, pa ćemo opet biti prosperitetna zemlja, čim ga zaboravimo kao što i sve drugo zaboravljamo.

Jedan citat i link o tome kako roditelji mogu da pomognu a i da "osakate" decu: "Zaista jeste neverovatna, ali samo želim da kažem ovo i raspašću se. Dajte mi 15 sekundi. Želim da pozdravim njene roditelje, Roberta i Džozi, jer ljudi potcenjuju značaj porodice. Ona stalno priča o tome. Kao neko ko nije imao tu podršku kažem da je to jako bitno. Ovo će biti primer roditeljima u Australiji i širom sveta ne samo kako da odgaje šampiona, već i sjajno ljudsko biće. Podržite ih, nemojte ih pritiskati i budite tu za njih. Zato je ona tu. Veliki pozdrav za njih, svaka čast", rekla je Jelena Dokić.

Dobar je tekst, makar za razmišljanje: A šta smo mi njima radili? Gledao sam deo tog razgovora u studiju Prve, nisam od početka, jeste Čanak, u svom maniru, insistirao na svojoj dosetljivosti, vrcavosti, do granice neukusa, ali, koga sve danas slušamo i kako se sve, svi, ponašaju, Čanak je barem, stvarno, duhovit i vešt u dijalogu, galama i mu nije glavni adut.

Koji god uslov da uzmeš, predstavlja diskriminaciju. Svejedno, po godinama starosti, po zanimanjima, po porodičnom statusu, veličini kuće, opremljenosti. Koja je logika da država pomaže onom ko ima kanalizaciju a ne pomaže onom ko nema? Pomoć po pravdi boga, kome je dao bog, dajemo mu i mi. Po meni, pametnije bi bilo da država te pare uloži u infrastrukturu, upravo u stvaranje tih povoljnijih uslova, gradnju i popravku puteva, snabdevanje strujom, izgradnju kanalizacije... Ne vidim koji je interes države da stimuliše nekog da se preseli u selo ako se taj neće baviti poljoprivredom, a i koji je interes porodice da ode u selo,a onda putuje u grad na posao, da sutra deca, kad krenu u srednju školu ili fakultet, žive kod gazdarica u nekim sobičcima.

Ne kažu bez razloga: Ne daj mi, bože, što mi majka misli, nego, što mi žena misli komšija misle.

Samo ti uživaj u turanju nosa u tuđ život. Imam mnogo takvih koji mi dele savete koje im nisam tražio, koji znaju bolje od mene šta mi je prioritet, šta treba da radim, šta ne treba, valjda su ispunili svoj život pa prešli na uređivanje tuđih života. Srećom, to zaobiđem...

Iskreno, ne znam šta si hteo da kažeš ovom upadicom, na ovoj temi Kisindžer nije bitan, osim ako ima šta da kaže o deci, vaspitanju, unučićima. (Da, vidim smajlija...) Šta je njemu, ili tebi, glavni smisao svega, postoji li glavni smisao? Uostalom, rezultati mog roditeljstva su daleko bolji od rezultata Kisindžerovog uređivanja sveta, vidi samo kako mu izgleda svet, a bio je jedan od boljih državnih sekretara.

Nedavno, pre par meseci, sam prošao taj put, neopisiv osećaj, sreća, ushićenje. I moji žive van, tek pre par dana sam uživo video unuka, doputovao je sa svojih dva meseca da vidi dedu, dobro, i baku, tetke, strica, ali deda je najvažniji.

U suštini, DJ_Vasa je napisao dobar odgovor na ove tvrdnje i stavove. Dodao bih, greške su postojale u sistemu, nisu otklonjene ni do danas, što ne opravdava Đilasa, ali greške nisu u ovom što si ti naveo. Nije greška što su nabavljeni autobusi iz Poljske ili odakle već, kvalitetniji su i traju i danas, greška je što ih grad nabavlja, što GSP nije privatizovan pa neka se sam bavi nabavkom vozila, naplatom karata, pa da li će vozila nabavllati od Ikarbusa čiji su vlasnici, ko beše, Rusi? ili od Poljaka, Turaka, meni je svejedno. Bulevar se morao rekonstruisati, koliko je drveta moralo da se poseče neznam, drvo ne živi večno i inače, pa se mora jedno seći drugo saditi, ako se dobro sećam beše neka sporna seča u Zvezdarskoj šumi, što je teže opravdati. O malverzacijama, korupciji, monopolskim poslovima, ne želim više da pričam, uz onoliko napada, optužbi za silne krađe, krivična dela, niko ne pokreće istragu, ne podiže optužnicu, sumnjivo mi je to. Ponašao se Đilas pomalo bahato, stoji, ali sada, kad imamo Vesića, ko će mu zameriti išta. No, ne znači da je Đilas neki spasilac, ne očekujem od njega ništa, nije uspeo da svoju stranku, DS, održi na nogama, raspala se i njemu zahvaljujući, što bih očekivao da bi bio uspešniji u vođenju države ili grada.

Upada mi u oči deo tvoje priče o dedi po majci, čovek je obožavao decu, a tvoja majka, kako ti vidiš, ima sasvim drugačiji odnos, često viđan, deca moraju biti nahranjena i oprana, drugo nije važno. Ne usuđujem se da dajem bilo kakvu ocenu, viđao sam svakakve odnose unutar porodica, pa i u svojoj, uvek tu postoji nekakav lanac uzroka i posledica, nije uvek očigledan, nismo ga uvek svesni, nekad se pokaže tek u poznijim godinama. Moj polušaljivi stav je da je sreća što deca ne slušaju roditelje, u protivnom bi se zaustavio razvoj, ostali bismo kao društvo na jednom dostignutom nivou i dalje samo reprodukovali jedno te isto. Neposlušnost ume da bude kreativna, nekad deca uče i na lošim primerima koje vide kod roditelja, nekad roditeljska ljubav čini dete prezaštićenim, opterećenim očekivanjima, na kraju nedovoljno pripremljenim za život i roditeljstvo. Moji su bili zaista posvećeni deci, sestri i meni, u, za njih, teškim vremenima, dovijali su se, mogu reći i mučili da nam obezbede normalan život i školovanje, ali batina i kazna su uvek bile prisutne, po njim se ne može dete vaspitavati bez pruta i šamara. Tako je bilo sve dok nisu dobili unučiće, onda su, posebno deda, bili spremni da zaplaču ako im neko strogo pogleda unuče. Imam puno razumevanje za njih, vreme u kom su rasli, uslovi, vreme u koje su nas odgajali, pedesete, tek izašli iz ratnog perioda i još uvek uz trumanova jaja i UNRA pakete.

Nije u tome stvar, radi se o tome da se nisu razumeli, Kobi je izdavao naredbe na srpskom, pas je slušao samo na hrvatskom, tako da se, ustvari, nisu razumeli bez prevodioca.

Šta to radi po nalogu zapada? Skoro svaka veća investicija dolazi iz Kine, osim nabavke naoružanja, to dolazi iz Rusije. Moguće da je zapad digao ruke od SR, pa i Vučića, nema drugog koga bi podržali, Zapad ne stvara lidere, bira koga će podržati od onih koji mogu da ostvare dovoljno uticaja na birače da dobiju izbore, eventualno nekog ko je blizu, nedostaje mu malo, tu će pomoći savetom, novcem, podrškom. Ako se okrene potpuno protiv Vučića, šta onda, kako će ostvariti bilo kakav uticaj, prisutnost, makar privid podrške u priključivanju EU, ne može ili ne želi zapad da ulaže na igrača koji sam ne može da prikupi glasove ni da pređe cenzus.

Piše se i o USA, exSSSR, Kini, Bliskom istoku, eto sa njima smo bili u istoj državi, nekad. Može se za mnogo toga u politici reći Zašto, konkretno, pisanje o CG, ovde, na Forumu jeste pisanje o Srbiji, jer se uglavnom ističe mešanje Srbije u politiku CG i opruživanje Srbije za unutrašnje probleme i sukobe u CG. Ovde, u Srbiji, živi više Crnogoraca, etničkih i geografskih, nego u CG, mnogi od njih nisu definitivno odseljeni odande, žive i ovde i tamo, naravno da su zainteresovani za događanja i moguće ishode.

Ja sam na temi o nekretninama, uglavnom se i priča o Beogradu, kao da života u Srbiji, a van Beograda, nema, gradnju u Bgd nazvao divljačkom, uobičajeno je da divlja znači bez dozvole, divljačka ima i dozvolu i subvenciju države, i svečana otvaranja gradnje. Beograd u zadnih 150-200 godina, na svakih 20-30 godina dobija novi sloj bogataša, ljude koji su stekli novac, neki čak i pošteno, ali ne i urbane navike i odgovornost prema okolini, ljudima, prirodi, arhitekturi i ne misleći na budućnost, važno je useliti se na elitnu lokaciju ili obrnuti što brže kapital, pre nego ih uhvate ili pre nego se promeni vlast, a onda dolaze novi, nova vlast, novi bogataši, bahatost i neznanje. Eno ga Beograd na vodi, ponos današnjih moćnika, okovan deo koji bi morao da bude neka vrsta parka, šetalište sa, eventualno nekim kulturnim sadržajima, nikako betonski monstrumi, jeste ono predhodno bilo ruglo, leglo narkomana i pacova, reče onaj, ali se relativno lako uklonilo, za noć, kako ukloniti ovo ruglo, kako obeštetiti sadašnje vlasnike, hiljade njih. A, šta imamo tamo, stotine stanova iz kojih se kanalizacija izliva tu, neku desetinu metara dalje, u Savu, bez prečišćavanja. Beograd je pre 40-50 godina imao nekakav plan razvoja, širenja koji se možda nekome ne sviđa ali koji je imao svoju logiku i koji je dozvoljavao dopune, popravke, danas se ne vidi nikakav red, šta je plan za iduću godinu, iduću deceniju...

Nisam mnogo pisao na ovoj temi, uglavnom sam čitao, sveukupno, meni je veliki razlog za brigu odnos prema pandemiji, od ignoranskog do preterano paničnog i to, kako od pojedinaca, što ne čudi, tako i od država i SZO, što mi je neshvatljivo. Virus ne poznaje i ne priznaje granice, ideologije, interese država i korporacija, ne može se zaustaviti njegovo širenje na graničnim prelazima niti u turističoj sezoni ili u radno vreme kafića. I priča o poreklu virusa mi je manje bitna, neka se to istražuje u drugom planu, ali koordinisana aktivnost je potrebna u sprečavanju širenja i usaglašavanju mera zaštite i protokola lečenja, nekako mi ne uliva optimizam cvetanje hiljadu cvetova ako je pola cvetova lekovito a pola otrovno.