Div
-
Posts
3,200 -
Joined
Posts posted by Div
-
-
Quote
Gajić je dodao i da je „na pragu dogovor“ koalicije Narodne stranke i Dosta je bilo sa pokretom Dveri i da bi narednih dana trebalo da bude održan sastanak o tome.
Možda je ovo dobro, zajedno bi dobili manje glasova nego pojedinačno u zbiru, manje rasipanje glasova. Svaka pojedinačnp po 0,5%, bilo bi 1,5& bačenih glasova, zajedno 1%, za 0,5% manje rastura.
-
Neku radoznalost, zašto je napustio, šta je ko rekao, zašto, razumem, ali značaj tog gesta =0, nešto mi se čini da nije prvi koji je napustio Utisak, nisam gledao emisiju ali ne verujem ni da bi išta doprineo svojim prisustvom, slušao sam ranije Caneta u nekim emisijama, mislim da može biti zanimljivo slušati ga u monologu, eventualno razgovoru sa voditeljem koji bi mu davao šlagvort, nije mi za polemiku. Imala je Olja i takvih emisija, sa jednim gostom, pored aktuelnih predsednika, što je poseban razlog da su sami, solo su gostovali Igor Mandić, Ranko Munitić. Igor, najveći polemičar na Balkanu a gostuje sam, njemu za polemiku ne treba sagovornik.
Ovo je čudo za tri dana, zaboraviće se brzo, neće niko promeniti mišljenje ni o Olji ni o Canetu koje je imao ranije, sve ostaje na svom mestu.
-
1
-
-
5 hours ago, Dragan said:
ševa
Ševe su ranoranioci.
Jesam ranoranioc al ništa od ševe.😚😁
-
3
-
-
18 hours ago, Selina said:
To tako nije dobro. doduse mozda spavas po podne ( ali ne verujem da to radis).
Trebalo bi da se spava barem 6-7 sati. I ja se rano budim ( svejedno da li zaspim u ponoc ili posle ponoci),
ali je to rano barem 6 ujutru. Uzmi psa pa idi s njim od pet ujutru dva sata u setnju. Nece te ni ledja ( a ni psa)
vise boleti.
Nakupim tih 6-7 sati spavanja dnevno, i sat-dva više, dremnem tokom dana, nije baš popodnevno ali, pošto ustajem u 4-5 za moje telo popodne dolazi već u 11 sati, dakle odspavam malo preko dana bilo na krevetu bilo u fotelji, i rano, jako rano zaspim, prispava mi se već oko osam, uz tešku borbu izdržim do 10, nekad se predam i ranije. To je jedino što mi smeta, prija mi rano ustajanje, prija mi dremka preko dana, ali bih voleo da uveče ostanem malo duže budan, nije dovoljno da sedim i da mi oči budu otvorene, voleo bih da sam stvarno budan. Ali, šta je tu je, sve ima svoje prednosti.
Leti, kad sam u selu, kad sedim na verandi uz kafu i čekam izlazak sunca, neprocenjivo.
-
1
-
-
6 hours ago, Stiletto said:
gde se pitaš šta Prle radi u Rusiji, a posle nastaviš sa guranjem nosa u srpski jezik i još ponešto.
Sve što sam napisao u ova dva posta sam saznao posle cirka 30 sekundi guglanja. Kad bi svi Forumaši pre pritiska na Submit Reply učinili isto da provere šta pišu i šta prenose na Forum, mnogo bi manje džumbusa između Forumaša bilo. Malo li je lažnih vesti sa TV-a i Interneta, nego treba i ovde da ih prenosimo.
OK, mogla je da proveri a nije. Mogao je bilo ko, komegod je zasmetalo pitanje, da joj ukaže zašto je Porfirije u Moskvi ali nije, ne vidim nikakav razlog za etiketiranje , nipodaštavanje, podmetanje SNS botovanja i slično:
Nema se šta dobro reći o delovanju SPC u društvu, Sinoda, patrijarha, većine episkopa i nižih "službenika", kažem većine jer povremeno se čuje neki glas od pojedinaca koji budu proterani na ovakav ili onakav način iz javnosti. Kad god je Helena pisala o SPC, Porfiriju, onom banatskom episkopu imala je dobar povod i potpuno je u pravu, jeste oštra prema pojedincima, prena crkvi, ponekad prema veri ali nisam zapazio i netrpeljivost prema vernicima samo zato što su vernici. Razumem i odbojnost prema svakom političaru koji je više nego blizak politici SPC, da politici jer SPC se najčešće oglašava političkim stavovima.
-
4
-
-
26 minutes ago, Helena said:
Mene buni taj kvasac 42 g, gde baš ta 2
Verovatno je to fabrička mera, pakovanje. I kod nas ima neki Alfa kvasac u pakovanju od 42 grama, ima i ovaj:
manje pakovanje svežeg nisam video, zato kupim desetak, isečem na pola pa stavim u zamrzivač.
Gledao sam jednom na TV, neka žena priča da je našla bakininu svesku sa receptima iz kraljevine Jugoslavije piše, brašno, voda, ovo-ono i za dinar kvasca. Najbolja mera koju sam čuo, bolja od šake, prstohvata...-
1
-
-
6 hours ago, Dragan said:
Recept je jednostavan:
700 gr belog brasna
300 gr razanog
3 cajne kasicice soli
42 gr svezeg kvasca
6-7 dl mleka
Testo umesiti, ostaviti 1 sat da stoji pokrivenog mokrom krpom, nakon toga jos jednom umesati i ostaviti 10 minuta da stoji.
Peci ~25 min na 200°
Ovako, na prvu, padaju mi dve stvari u oči. Kvasac i so, odnosno količina. Na tu količinu brašna ili +-20gr, stavljam 20 gr kvasca i jednukašičicu soli, nisam nikad merio so, možda je kašičica veća od tvoje i kad bih stavio jednu i po bilo bi preslano, a obično za sve dobijam kritikr što mnogo solim. Takođe, uz kvasac dodajem i kašičicu šećera.
-dvadeset grama kvasca, 2-3 kašičice brašna, volim polubelo, tip 850 i integralno, pola-pola, imešam sa pola litra mlake vode, taj kvasac krene već posle pola sata. U posudu mixera stavim brašno 800-1000 grama( minus one 2-3 kašičice), dodam kašičicu soli, kad je kvasac krenuo dodam još 200-300 ml vode i sve sioam u brašno pa uključim mixer. 3-4 minuta , pauza 5 minuta pa još3-4 minuta mešanja. Odnos brašna i vode za smešu sa integralnim brašnom 1/0,8, za belo brašno malo manje vode. Umešano testo odmah prespem u pleh za pečenje, prekrijem krpom i čekam 40-60 minuta da naraste, oko 45 minuta do sat, onda u vrelu rernu, oko 200 stepeni na 22-25 minuta.
Celog života sam mislio da je podešavanje mere brašna i ode velika mudrost, mešenje vrhunska veština, sad sam došao do toga da mi uspeva i kad dodam neki dl vode više, ili malo manje, desilo se par puta da zaboravim da posolim. Ni dužina mešenja ni temperatura rerne, neke manje razlike, nisu bitno menjale rezultat, kao da neka viš, nadnaravna sili nadgleda i ispravlja moje greške.
Još nisam počeo da dodajem druge sastojke, zrnevlje, masline jer sam zadovolja i ovako, a najsrećniji sam što moja unukica
obožava hleb, kad vidi hleb neće ništa drugo, moramo da sakrijemo hlem da bi pojela nešto povrća i mesa ili da pomešamo sa hlebom tako da vidi hleb, ostalo prođe kao nepotreban dodatak.
Dobra je ideja sušeni paradaiz, još jedna od mojih ideja je da kupim sušaru za voće i povrće, paradaiz je jedan od glavnih povoda, kupljeni nije moga da se meri sa onim što sam sam sušio pre 3-4 godine.
-
2
-
-
Nešto nisam vide masovnije proteste ni u Smederevu ni u Boru, Kostolcu, Pančevu, Zrenjaninu. Za Bor, Smederevo i Kostolac, kao i za Obrenovac, imam objašnjenje, veliki broj stanovnika živi od rudnika, topionice, železare, rafinerije TE, doduše i umiru od njih, ali su spremni da trpe da ne bi pogoni bili zatvoreni. Ćuta je bio u Petrovnu ili Žagubici gde se priprema teren za eksploataciju zlata, pokušao je da uđe na sednicu SO, sukobio se sa obezbeđenjem, dobio i malo batina, ništa ozbiljno.
Ti električni autobusi se pune strujom proizvedenom od blata u Obrenovcu, nisu neka ekološka prednost kada se uzme u obzir i sama proizvodnja, proizvodnja i odlaganje baterija to je samo preseljenje problema sa jedne na drugu lokaciju.
Opet, Ćuta ne nabavlja ni dizelaše ni električne, ne sprečava nikog da se usprotivi, pobuni, ne krade izbore, ne uzurpira televizije i sve institucije, ali ništa novo, lopove tolerišemo, nalazimo manu onima koji ukažu na krađu, šta baš sad, što nije i druge krađe otkrio, za koga li radi...
-
7
-
-
7 hours ago, DJ_Vasa said:
Malo veći problem su prave opoziciJone kurve – kmeče, dreče i vreče kod EU zbog izbora, a ovamo sarađuju sa Putlerovim kvaziekolozima. Vidim da kojekakve tuta-muta-ćute igraju kremaljsku igru, a ovi što navodno vole Evropu su i dalje sa njima u paketu.
Sreća pa imamo Vučića da spreči kineske i ruske trovače i da dovede čistu industriju, Rio Tinto i Kushner Realty.
-
5
-
1
-
-
Šta će značiti eventualna gradnja, rekonstrukcija generalštabaŽ?
Još jedno poklanjanje najskupljeg gradskog resursa, zemljišta, još jedno ruženje grada, Još jedan udar na gradsku infrastrukturu, još jedno uništavanje zaštićenih spomenika kulture i ambijentalne celine.
Možda, veća ponuda stanova i lokala pa tim realnije cene. Naravno, to je najmanje verovatno, nikome nije u interesu da gradi da bi oborio cene, naprotiv. Ko će onda biti kupac stanova, poslovnog prostora?
-
Ustanem u 4, ili ranije kao jutros, umesim hleb, evo, već je ispečen.
Nije za Kulinarstvo jer neću o receptu, ovo je već duže vreme deo rutine, rano ustajanje svaki dan, pečenje hleba svaki drugi, treći, zavisi koliko potraje. Kuhinja je najčešća, svakodnevna, zanimacija, sitna majstorisanja ponekad, kad se može ili mora. Baštu sam zapostavio silom prilika, sad planiram da se ponovo aktiviram ali da nebude:
-Planiram da sadim baštu kao prošle godine.
-Šta si sadio prošle godine?
-Ništa, ali planirao sam.-
3
-
1
-
-
19 minutes ago, Klotzen said:
Interesantno, ovo će dodatno da oteža bilo kakve pregovore sa Rusijom ubuduće. Ako ja ovo dobro razumem oni neće priznati legitimnost Ruskih izbora ako budu održani na teritoriji Ukrajine što znači da za njih Putin neće biti legitimni predstavnik Rusije.
Naćće se pogodno tumačenje, ne priznaje se da je Putin predsednik građana koji žive ne teritoriji Luganske, Donjecke oblasti i Krima, ne može da pregovara u njihovo ime, ali, obzirom na broj glasova koje će osvojiti, kad se oduzmu sporni glasovi ipak će biti izabrani predsednik Rusije jer će i bez spornih glasova imati nespornu većinu. S nekim ipak treba pregovarati.
-
22 hours ago, Darko said:
@Div, socijaldemokratske stranke su odbacile Marksa. Iako jesu nastale iz tih struja, videli su gde marksizam vodi. Što se tiče Marska, on je očekivao da će se proletarijat izdignuti i da buržoazije neće biti. Ne znam gde je rekao da će socijalizam nastati u okviru kapitalizma, on je očekivao da će se kapitalizam raspasti sam od sebe.
Odbacile su i komunističke, još u vreme dok su bile na vlasti, može se reći i pre nego su došle na vlast.
Verujem da se mnogi neće složiti sa ovom tvrdnjom, ni ja je neću braniti, napisao sam je samo kao ilustraciju o koliko neodređenoj temi razgovaramo, odnosno da polemišemo o marksoizmu, njegovom značaju, naučnosti, primenjivosti, rezultatima a nemamo jasnu, približno ujednačenu, sliku ili definiciju, šta je marksizam, ko su marksisti u shvatanjima sveta, ko u primeni teorije i kako ta teorija glasi.
Socijaldemokratske partije su, u osnovi, odbacile revolucionarnu, nasilnu, borbu, opredelile se za delovanje u okviru parlamentarnog sistema, kakav je bio, i dalje je, u većini zapadnoevropskih zemalja. Mnoge socijaldemokratske, socijalističke pa i komunističke partije su postizale dobre rezultate na izborima, vršile vlast, bile uspešne, doprinele ekonomskom i političkom napretku Evrope.
Marks je pisao da se socijalistički sistem može izgraditi kad jedno društvo dovoljno ekonomski ojača, stvori "materijalnu osnovu za društvenu nadgradnju", u praksi, prva revolucija je izvršena u siromašnoj, agrarnoj zemlji, više feudalnog nego kapitalističkog sistema, zato i kažem da su i komunisti "odustali od Marxa, po broju zemalja koje su imale komunističku vlast, u većini je ta vlast nametnuta spolja, dobar broj je imao tokom komunističke vladavine i pobune ili "skretanja sa puta" pa su bile disciplinovane tenkovima iz "centrale". A sve komunističke partije su se pozivale na MArksa, svoju ideologiju zasnivale nazivale komunističkom, marksističkom, i, obično, dodatnim epitetom izvedenim od imena svog vođe, lenjinizam, staljinizam, maoizam, titoizam, kastroizam uz međusobno optuživanje da su izdali Marksovo ulčenje, da idu pogrešnim putem, da štete internacionalnom radničkom pokretu.
Ako prihvatimo da su merksisti oni koji sebe nazivaju maksistima i tvrdimo da je dokazano da marksizam nema nikakvu vrednost jer je u praksi propao, valja reći da su isti ti režimi sebe nazivali i demokratskim, oslobodilačkim, narodnim... analogijom bi se moglo reći i da je demokratija dokazano neuspešna, da je oslobođenje nemoguće, jer su u nekim zemljama režimi koji su se na njih pozivali propali, bili neuspešni.
Ja se slažem sa nekim analitičarima, ne pozivam se ni na koga jer nisam čitao naučne analize već novinarske tekstove, često samo citate, ali je to nešto što meni deluje uverljivo, više su učili iz teorija, analiza, manifesta komunističkih partija, internacionala, ozbiljni zapadni političari, neću da pišem o naučnicima i teoretičarima, nego što su sami komunisti naučili iz svoje prakse, tako da, po meni, obzirom da se ŽMarksovo učenje ne može zanemaiti, može izvuću zaključak da su on marksizma najveću korist imali radnici u zapadnim, kapitalističkim zemljama.
Nema teorije koja se kao dogma može primeniti bez naknadne korekcije, prilagođavanja, uspešne zemlje su često menjale vlast, političke partije na vlasti ili opoziciji često menjale svoje programe, praksu, sklapane naizgled nemoguće koalicije, ceopale se partije na frakcije, stvarane nove partije na istim temeljima ali sa drugačijim pogledima na budućnos i sadašnjost.
Ideologije su potrošna roba, možda određuju smer ali ne i trasu puta, obično se posluže umakentiške svrhe.
-
2
-
-
1 hour ago, Darko said:
A imali smo gulage, desetine miliona mrtvih u Kini i milioni mrtvih u Ukrajini zbog gladi, killing fields u Kambodiji, itd itd.
Da li treba, recimo, Vili Branta kriviti za navedene zločine, a Vili Brant je bio predsednik Socijalističke internacionale, pete ili šeste internacionale po redu, a sve su se delom naslanjale na radove Marxa. Delom, jer u radovima Marxa, saradnika, sledbenika i kritičara revizionista imaš analizu stanja u društvu, političo udruživanje radi promene stanja i odnosa, o sredstvima promene se nikada nisu potpuno složile sve radničke partije i sindikalne organizacije iz kojih su partije, uglavnom, nastajale, raskoli su bili duboki, nepremostivi. Partije koje su odabrale revolucionarni pristup, oružano preuzimanje vlasti, brzo su dolazile u sukob, proglašavale jedne druga za izdajnike, revizioniste, avanturiste, a sam MArks je pisao da će socijalizam nastati u okviru kapitalizma, ekonomskim razvojem što je prihvaćeno dobrim delom na drugoj internacionali, koju su činile uglavnom socijaldemokratske stranke iz zapadne Evrope, koje su na parlamentarnim izborima redovno učestvovale, pobeđivale povremeno, vršile vlast samostalno i u koalicijama sa partijama slične ili različite političke orjentacije. Današnje zapdnoevropske zemlje, sada već i veći broj istočnoevropskih, postsocijalističkih, su imale ili imaju duže periode vlasti socijalista, socijaldemokrata koje nisu imale potrebu da odbacuju ni Marksove analize i kritike kapitalizma 19. veka niti da ostanu na početnim pozicijama ne prateći promene koje se dešavaju, koje i same te partije iniciraju i sprovode, ali bez revolucionaarnih metoda uz poštovanje privatnog vlasništa uz zaštitu socijalnih potreba celog društva. I nije mesto ovoj priči na temi o USA, normalno je da je započeta ali je treba splitovati na posebnu temu ili neku od postojećih.
-
2
-
-
6 hours ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:
Pa i pise se, prenose se misljenja sa twittera, prenose se misljenja/komentari iz novinskih clanaka... onda je sve to trolovanje.
Nije relevantno šta kaže jedan Amerikanac, moraš da sedneš i razgovaraš sa sto pedeset miliona Amerikanaca da bi bilo od značaja za temu ono što kažu.
Fakat, zadnje, možda dve strane diskusije nije za temu amerika već za temu o Forumu, kako se vodi diskusija, šta je vređanje, ko se i kako sme kritikovati, ismevati, vređati, šta nije pristojno a šta je zabranjeno.
-
8 hours ago, DJ_Vasa said:
Da, primetio sam da je to smisao, a samo sam hteo da objasnim koje su greške napravljene. Koliko god da postoji dobra volja, a očigledno je da postoji, sve se mora planirati.
Da, ovaj i predhodni tvoj post tačno govori kako bi to trebalo da ide.
Pisalo se i o pokušaju nekog renoviranja u Gradskoj bolnici, ponudio se jedan moler da svojim radom i materijalom uradi deo posla, priključili e i majstori drugih struka, dogovorili termine, dinamiku, onda je sve zaustavljeno jer mora sve da se uskladi sa nekim procedurama i planovima RFZO i koliko znam, nije urađeno ništa. Skoro da sam siguran da je po tim planovima ministarstva i RFZO ta bolnica, odnosno odeljenje o kom je reč, davno trebalo da bude renovirana. Dobro, nema para, ali zašto, kad neko ponudi da uradi svojim sredstvima, on je taj koji treba da moli, da vuče za rukav da bi mu dozvolili da pomogne, na kraju odustane, nekom ne odgovara donatorski rad, ne može da se ugradi, dajte vi nama pare ppa ćemo mi organizovati nebavke i opravke preko naših dobavljača, po našim šemama, ne sme da se ruši sistem koji radi.
Apsurdna situacija, da bi donirao neophodnu opremu moraš da pitaš one zbog čijeg nemara te neophodne opreme i nema.
-
13 hours ago, DameTime said:
užasno nekvalitetne serije Igra sudbine
Negde sa mreže:
-Čime se bavi Milica Milša kad ne glumi?
-Snima seriju Igra sudbine.-
2
-
-
11 hours ago, zoran59 said:
Neko drugi, bez osiguranja, bi se u istoj situaciji zdravstveno proveo kao i ja, ali bi ostao 145000 $ duzan. Razlika? Imam kreditnu karticu, placam racune, putujem itd. a on nema karticu, banke mu ne veruju i puno manje sudeluje u ekonomskom zivotu. A ekonomski zivot podrazumeva placanje poreza, punjenje budzeta - na dobrobit svih nas!
Ovo je nešto što me jako čudi, pogotovo kad se dešava u zemlji koja pretenduje da bude primer svetu, da je primer zdravog razvoja, najčistijeg kapitalizma koji se zasniva, između ostalog i na čistim računima, plati pa klati. Što manje mešanja države, manji finansijski nameti, nedajbože socijalistička rešenja, ideje. A, kako nazvati balon dugova građana prema medicinskim ustanovama, meri se storinama ili meše, hiljadama milijardi dolara, dugovi koje medicinske ustanove neće nikada naplatiti od pacijenata, a pacijenti koji imaju zabeležen dug teško da ikada dobiju kredit, da započnu posao ili ovrše započet. U odbranu sistema, kaže se, ipak niko ne ostaje bez medicinske pomoći, a medicinske ustanove rade, ne zatvaraju se, ne bankrotiraju uprkos ogromnimnenaplaćenim potraživanjima. Naravno, štos se sa jedne strane u ceni usluga, naplatiš duplo onima koji imaju (osiguranje), finansiraš javne bolnice iz budžeta, znači poreza, pa kao nemš obavezno zdravstveno osiguranje a moraš da platiš porez iz kojeg se plaća javno zdravstvo. Postoji definicija za to, nije govno nego se pas posr'o.
Neka zapažanja o samoj diskusiji, ne samo ovoj. Skoro da je pravilo, ako kritikuješ nešto u USA komunista si, sredi svoje dvorište, ako još, pored toga i živiš u USA, preporuka, iseli se. Dokaz da su USA raj na zemlji je veliki broj useljenika, nešto legalnih, mnogo više ilegalnih, barem u pokušaju. Zašto samo u pokušaju, ne dovoljavamo im ulazak jer su kriminalci, teroristi, neradnici. Znsči, savršena zemlja jer u nju hrle masovno teroristi, krijumčari, neradnici. Da li je Evropa zadnjih desetak godina procvetala pa masa migranata navaljuje na zemlje EU, i Srbija je puna imigranata, dobro znamo da Srbija živi zlatno doba pa zato navaljuju u Srbiju.
OK je brojati nobelovce iz USA, nije pogrešno ni konstatovati odale su, gde su stekli osnovno obrazovanje, ne bi promenilo pravu sliku samo bi istaklo i druge detalje, ali isto je potrebno izbrojati, ne samo izbrojati, beskućnike, konstatovati brojne incidente, oružane napade sa ljudskim žrtvama a da ne bude jedini zaključak, dobro, dešava se.
Meni je razumljivo da je @Dragan nabrojao onoliko zamerki američkom društvu i sistemu, može se to porediti sa izrekom, zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu, dobar čovek ima stotine mana, zao samo jednu. Amerika ima mogućnosti da mnoge segmente popravi, postepeno, jedan po jedan, može da nastavi i ovako, nekom se sviđa manje, nekom više, Srbija, na primer, ne može da popravlja jednu po jednu stvar, mora da stvori sistem pa onda da ga doteruje, glanca.
-
4
-
2
-
-
11 hours ago, Klotzen said:
Posle ovog videa prestaje potreba za raspravama koji je tenk najbolji na svetu 🙂
Da, ali krigla i pivo se posebno kupuju.
-
2
-
-
Spoiler
"ADAM i Eva su bili Srbi. Ili Hrvati. Definitivno Albanci, Bugari ili Bošnjaci. Svuda prevladava verovanje da je baš taj jedan, vlastiti narod, najstariji narod južne Europe." Ovim rečima počinje tekst objavljen proteklog vikenda u listu Neue Zürcher Zeitung am Sonntag.
Piše ga Adelheid Wölfl iz Sarajeva, a skraćenu verziju je objavio DW.
„Genetski nacionalizam“
„Stav da postoji zajednički etnički identitet, koji se ne zasniva samo na kulturi, jeziku i religiji već i na biološkom poreklu, takođe je široko rasprostranjen. Ovaj etno- ili genetski nacionalizam bio je jedan od razloga za krvave devedesete i građanski rat u republikama bivše Jugoslavije.
Način razmišljanja je bio: Bili smo ovde prvi, vredimo više od ostalih, mi smo potpuno drugačiji, zato možemo da dominiramo nad ostalima i proteramo ih. Ovo razmišljanje je i danas rašireno.
Srpski novinar Ratko Dmitrović, koji je kasnije postao ministar za porodicu i demografiju, rekao je 2018. da su Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci svi istog porekla: oni su svi Srbi. „Nije teško, priznati istinu. Ne boli“, tvitovao je.
Prema njegovim rečima, ostale etničke grupe su zapravo Srbi koji su jednostavno izdali svoje srpstvo.
Bivši hrvatski ministar obrazovanja Dragan Primorac, doktor i genetičar, smatra da su „više od tri četvrtine današnjih hrvatskih muškaraca potomci starih Evropljana koji su živeli u poslednjem ledenom dobu pre 20.000 godina na području današnje Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine“.
Studija s Harvarda: Nema bitnih genetskih razlika
Te priče su naučna glupost, što dokazuje i nova studija s Harvarda. „Kada biste mi dali DNK neke osobe i da vam moram reći da li je ta osoba Hrvat ili Srbin, bilo bi izuzetno teško. Hrvati, Srbi i drugi su kulturni termini, ali ne odražavaju vrlo staru diferencijaciju u njihovoj demografsko-genetskoj istoriji“, kaže arheogenetičar Injigo Olalde, jedan od autora studije Genetska istorija Balkana od rimske granice do migracije Slovena, koja je objavljena u decembru.
U studiji su analizirali DNK podatke 146 skeleta ljudi koji su živeli u prvom milenijumu nove ere i iskopani su s 20 različitih lokacija na Balkanu – u Hrvatskoj, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Rumunjskoj, Grčkoj i Albaniji.
Rezultati otkrivaju sledeće: prvo, genetski fond svih ovih pojedinaca je sličan, a drugo, gotovo je identičan genetskom fondu današnjih jugoistočnih Evropljana.
„Bez obzira na moderne nacionalne granice, stanovništvo u našem području istraživanja oblikovano je sličnim procesima migracije i promena“, kaže Olalde. Ovo sugeriše da su se važni demografski događaji koji su doprineli formiranju današnjih grupa dogodili već oko 1000. godine nove ere.
Nije došlo do zamene, nego do mešanja
Migracijski tokovi se takođe mogu pratiti analizom DNA. Između 250. i 550. godine nove ere ljudi iz srednje i severne Evrope i Pontijsko-kaspijske stepe stigli su u jugoistočnu Evropu. Nakon završetka rimske vladavine, odnosno između 6. i 10. veka, sve veći broj migranata koji su govorili slovenski dolazi iz severoistočne Evrope.
Prema studiji, njihov DNA se danas može pronaći kod 30 do 60 posto stanovništva na Balkanu. Ovi migranti nisu zamenili ljude koji su živeli u toj regiji tokom bronzanog ili gvozdenog doba, već su se pomešali s njima.
Genetski materijal ljudi iz bronzanog i gvozdenog doba može se naći u oko 22 posto današnje populacije, a genetski materijal predaka iz zapadne Anatolije u oko 23 posto, kaže Olalde u intervjuu za NZZ am Sonntag.
Pitanje je hoće li studija naći put i u svest šire javnosti na Balkanu. Jer ovde neki „naučnici“ doprinose nacionalističkoj i rasističkoj istoriografiji. U Hrvatskoj su to bile teorije Franje Račkog. Tvrdio je da su Hrvati tokom seobe stigli u „delimično praznu kuću“, tako da se nisu mešali, te da sadašnje stanovništvo ima direktno poreklo od doseljenika koji govore slovenski.
Direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florian Bieber kaže da kritički pogled na podelu na etničke grupe nije raširen. „Postoji mnogo više pročišćenih istorijskih narativa koji zanemaruju mešavine i povezanosti“, kaže on.
Pročitajte još:
„Pseudonaučne teorije i danas se koriste u propagandne svrhe“
Političarka radikalne desnice bosanskih Srba Biljana Plavšić, bivša potpredsednica Republike Srpske, izjavila je 1993. da ona i drugi srpski nacionalisti nisu u stanju pregovarati s muslimanima iz genetskih razloga.
„Bio je to genetski deformisan materijal koji je prihvatio islam. I sada, naravno, postaje sve koncentrisaniji sa svakom uzastopnom generacijom. Postaje sve gore i gore. Tokom vekova geni su nastavili propadati“, kaže ova biološkinja po struci. Bosanski Srbi su bili etnički i rasno superiorniji od bosanskih muslimana, smatrala je ona.
Arheolog Mario Gavranović iz Austrijske akademije nauke upozorava na pseudonaučnu teoriju o poreklu koja se koristi u propagandne svrhe i ističe da se ta rasistička ideologija širi i danas.
Na primer, srpsko udruženje Poreklo prikuplja DNK uzorke kako bi ušlo u trag „srpskom nasleđu“. Iz Porekla tvrde da Srbi sigurno nisu pomešani s „turskom krvlju“. Istoimeno crnogorsko udruženje tvrdi da Srbi imaju potpuno drugačije gene od Albanaca.
„Svi pripadamo istom genskom fondu“
Jedna od rasprostranjenih ideja je da su Srbi, Hrvati i Bošnjaci potekli direktno od doseljenih Slovena iz severoistočne Evrope u jednoj liniji i bez mešanja s drugima. Neki Albanci veruju da su direktni potomci Ilira, neki Grci veruju da imaju poreklo od starih Grka. Uzavrela mešavina praznoverja, rasizma i nadmoći.
„Nema genetske osnove za razlike među etničkim grupama“, naglašava Naris Pojskić s Instituta za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju Univerziteta u Sarajevu, miran čovek koji kaže da je krajem 19. veka Austrijanac Augustin Weisbach pokušao „merenjima opsega glave“ da utvrdi postoji li razlika između pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih Bošnjaka. Weisbach nije našao nijednu.
„Svi pripadamo istom genskom fondu. Uvek smo duboko u sebi znali da nema razlike“, kaže Pojskić. Desničarski ideolozi koji ipak tvrde da su
-
21 minutes ago, Dragan said:
za sve ostale zaposlenike 4 tjedna po godini radnog staža.
Ovo nije logično, verovatno je do prevoda. 4 tjedna po godini staža, značilo bi, sa 10 godina staža, 40 nedelja odmora.
Inače, normalno je da najmlađi i najstariji imaju više dana odmora, a postoje i drugi kriterijumi osim staža.
-
1
-
-
On 2/17/2024 at 7:37 AM, DJORDJE said:
Danasnja Kina je mnogo blize Frankovoj i Pinoceovoj verziji kapitalizma u kojoj nema strajkova, sindikata,a prava zaposlenih na nivou knjiga Dickensa. Pokojni Henry Ford o takvom sistemu nije mogao ni da sanja.
Da, ali, kad se gleda svet u celini, ni Španija ni Čile nisu imale značaj kao Kina danas, ni u obimu proizvodnje ni u razvijenosti tehnologije ni po uticaju na ekonomiju najrazvijenijih ekonomija ni po uticaju na najnerazvijenije ekonomije.
Rusija, odnosno SSSR, u vreme hladnog rata nije bila značajan ekonomski faktor u svetu po proizvodnji, obimu trgovine, uticala je usled trke u naoružavanju, što je u jednom momentu i slomilo SSSR jer nisu mogli ekonomski da izdrže trku jer je njima proizvodnja oružja bila trošak, namet na privredu dok je na Zapadu industrija naoružavanja bila izvor novih saznanja i tehnologija i učestvovala je u ekonomiji na tržišnim osnovama.
U vreme pada SSSRa, Kina je predstavljala za azapad izvor jeftine radne snage, postala je i veliki kupac zapadne tehnologije i proizvoda, da bi postala kupac zapadnih fabrika, krupan igrač na tržištu kapitala, a sličnim putem je krenula i Indija. Igrom velikih brojeva, raspodela moći u svetu se menja. Što se prava zaposlenij, sindikata, štrajkova, sličneo stanje je u najmnogoljudnijoj parlamentarnoj demokratiji i najmnogoljudnijoj jednopartijskoj diktaturi.
-
1
-
-
9 hours ago, Smrtokapa said:
Logično bi bilo da premijer bude predsednik najjače stranke, tj. ćelavi Lord Varis, ali nisam siguran da će Vrhovni komandant dozvoliti takvu jednu veću koncentraciju moći kod bilo koga ko nije on.
6 hours ago, Constantin said:A malečki, doktor, Siniša ?
Do prenedelju dana sam tipovao na Sinišu, sad, valjda pod uticajem novinarskih nagađanja, izgleda da je Vučević odabran. Ipak, stoji i viđenje da je previše za jednog čoveka dve funkcije, makar i u fikus stilu.
ĆU krajnjem, svejedno, zna se ko će vladati.
-
1
-
-
9 hours ago, goldberg said:
Djilas savetovao da se ide u jednu kolonu svih opozicionih stranaka. Sta mislite o ovakvoj strategiji?
Sa jedne strane, svako ko ostane van te kolone moze da se oznaci kao SNS lazna opozicija, sa druge strane, postoji razlog zasto se nije islo u jednu kolonu u decembru.
Po meni, ono sto ne sme vise da se dozvoli je da 5% ode ispod cenzusa jer nije doslo do dogovora, a te opcije su i dalje oznacene kao opozicione. Dakle, ili ce NS, SDS, DJB, Dveri? da idu u sirem savezu ili treba maksimalno usmeriti kampanju prema takvih strankama i oznaciti ih kao lazne opozicione opcije sa ciljem da dobiju sto manje glasova.
Ko da ne dozvoli da 5% ode ispod cenzusa je pitanje pre pitanja broja kolona. Moje mišljenje da nije većina u opoziciji oterala Tadića ili Jeremića ispod cenzusa, sami su odavrali put, hteli su široku koaliciju ali pod svojim uslovima, odnosno da oni vode glavnu reč, nije im prošlo, neki drugi su imali više sluha za zajednički nastup.
Opet, samo moje mišljenje, za lokalne izbore je moguće dobra i jedna kolona, za republičke nisu dovoljne, ili jedva da jesu, dve. Ideološke razlike ne moraju ni da se vide u kampanji za gradske ili opštinske izbore ni u upravljanju gradol ili opštinom u slučaju pobede, dok na republičkom nivou, zajedničko u kampanji može da bude rušenje vučića, taj narativ pomalo pomaže i na lokalu, već vršenje vlasti bi dovelo na videlo velike razlike u ideologijama, ima načina da se i tu razlike prevaziđu u cilju postizanja zajedničkih ciljeva, ali dosadašnje aktivnosti aktera ne daju veliku nadu.
gerijatrija? za nas matore...
in Društvo
Posted
JA ne smatram da imam problem sa dužinom i kvalitetom spavanja, pogotovo nemem problem da zaspim, neobično mi je samo vreme kada mi se prispava i kada se budim, naspavan, bilo bi bolje dkad bis e pomerilo dva sata kasnije, ali sam u svemu sklon da vidim prednosti i uživam u njima ako već ne mogu da promenim stanje. a za bilo kakvu terapiju, pomoćna sredstav za uspavljivanje ili ODspavljivanje ne vidim potrebu.
Sigurno da ovo ima veze sa godinama, u mladosti, sve do 45 godina bilo mi je normalno da zaspim u 1-2 i da spavam do podne, a nikakav problem nije bio ni da sa neke sedeljke, preferansa ili iz drugog razloga neprospavane noći odem direktno na posao, odradim svoje radno vreme bez problema. Promena je nastala naglo, posle operacije, ja sam to, laički, povezao sa stanjem anestezije, no neka potraje ovako još 30 godina, posle ću da vidim šta ću.
Pisaću šta sam odlučio.