Div

Ovo, na slikama, bi trebalo da je ona plava, ljubičasta, drugu sorta je na drugom delu bašte, nisam baš planirao najbolje, nisam čak ni obeležio tačno gde je šta. Kod ove se vidi da je penjačica, počela je da pušta pipke odah posle dva lista . ovako bi trebalo da izgleda kad rodi:

Ove još ne puštaju pipke, ne znam kakva je sorta, trebaju li. Svakako imam spremne pritke. Postavio sam u drugom delu bašte, tamo se već penje uz pritke. Sorta koju sam prvu posejao ne traži oslonac i ne raste visoko. Pratim razvoj, pa po potrebi stavljm kočiće, pritke, žicu.

Zaštitio sam boraniju u jednom delu bašte, čak i ne izgleda ružno. Bamija u saksiji mi je lepo izrasla, ali je nešto bledunjava, da li je to normalna boja ili ovoj mojoj nešto nedostaje.

Ekonomski sistem jeste bio neodrživ, ali jeste se mogao reformisati, popraviti. Jedan od razloga zašto je bio takav leži u tome što i nije bio osnovni cilj izgradnja ejake ekonomije već izgradnja socijalizma, socijalizam je postavljen kao cilj, a ne kao sredstvo da se živi bolje, da društvo bude stabilnije, ili šta je već trebao da bude. Stoga su neki veliki krediti bačeni u jamu bez dna, FOB, Feronikl, Obrovac, još 60ih i 70ih su se stvarala zatvorena tržišta u republikama, međusobne ucene vlasnika deviza i proizvođača, recimo, hrane, problemi u funkcionisanju su se skrivali, nalazila se kratkoročna rešenja, a dugoročna se nisu ni tražila. Ipak, mislim da je 1975 godina, u vreme Džemala Bijedića, bila godina u kojoj je postignuta neka ravnoteže uvoza i izvoza, stabilan kurs, pojavile su se neke naznake da se može krenuti ka zdravijoj ekonomiji. Ipak, Bijedić je poginuo, ciljevi se promenili, Tito umire, potencijalni naslednici merkaju pozicicije, podršku traže u svom narodu, osamdesete, iako se to nije odmah primećivalo, već su bile kraj SFRJ. Sve to vreme ekonomija je bila u trećem planu, ako se razmišljalo o ekonomiji onda je to neka republička ekonomija, lokalna, da bi svaka republika zaokružila privredu tako da ne zavisi od drugih republika.

Veverice, najsimpatičnije štetočine. Iako imam desetak oraha, nekoliko baš obilno rode, dva velika grma lešnika i tri stara drveta jabuke, nisam video veverice više godina, nekad su, malte ne, ulazile u kuću. Lešnike nikada nisam ni brao, to sam prepustio glodarima, oraha i jabuka ima dovoljno i za mene i za njih. Iako ih ne viđam, nalazim ponekad skrovišta, skladišta oraha i lešnika, znači, tu su ali se kriju.

Ima i varijanta: Ko pre devojci, njegova devojka, ko poslednji devojci, njegova žena.

Divka mi je ostala u sećanju iz vremena mnogo pre nestašica osamdesetih, koristila se za belu kafu, kao malo dete sam je baš voleo. Kad se pomenula, od negde mi zazvonilo ime cigura, morao sam da konsultujem Googea da bih saznao da je cigura drugo ime za cikoriju. Inače, u vreme nestašice kafe, osamdesetih, ni iz jedne kuće nisam izašao, niti iko iz moje, bez popijene kafe. Nabavljala se nekako, ispod tezge, od švercera, skoknulo se do Trsta, Soluna, Beča. Još uvek je bilo para, nisu trebale vize, snalazilo se. Najviše mi je problema stvarala dečja hrana, Bebiron, Humana, Frutek, dete malo, mora da jede, u prodavnicama se teško nalazi, ali, pregrmesmo i to, odraslo se.

Balon od vode, 10l, odrezao vrh i dno, dobijeni cilindar podelio na dva dela, dva kraća cilindra. Onda, makazama, sa jedne strane rezao cilindre da mogu da podvrnem, kao manžetne, mislim da je to dovoljna brana, da puževi ne mogu da se uspužu preko iz+vice. dobio ovako nešto: onda to oko, preko, svake biljke. Dovoljno je široko, ne mnogo duboko, da ne zadržava previše toplote, a opet, mislim, nadam se da one beštije ne mogu da uđu do biljke. Napravio sam 5-6 prepreka, imam još desetak balona, tokom dana ću i ostale da preradim. Napraviću i jednu-dve zamke sa pivom.

Trpanje u istu korpu svega što nam se ne sviđa, je bio manir upravo komunista, u praksi, bolje reći staljinista u svim pojavnim oblicima. Komunizam, kao ideologiju, treba prvo definisati, ja lično ne mislim da se u osnovi komunističke ideologije logori, goli otoci, proglašavanje nepogrešivih vođa i slično, ali jeste ta ideologija zasnovana na kritici kapitalizma i religije. Treba imati u vidu i kada je komunizam nastao kad se ocenjuje njegova kritika kapitalizma, od 19. veka do danas kapitalizam se toliko promenio da je prosto besmisleno kritikovati ga sa istih pozicija, istim argumentima kao tada, pre 200 godina. S druge strane, religije, odnosno crkve su se prilagodile, idu niz dlaku vladajućim ideologijama i sistemima, uglavnom, ali njihova uloga je parazitska, crkvr nr donose više ništa novo, korisno, možda u nekim društvima manje štete donose jer su našli za sebe komforniju poziciju, nezameranje, opstanak uz bilo koju svetovnu vlast. Nije problem reći u nekom površnom, kafanskom, razgovoru sve ti je to isti, religije i ideologije, ali je bolje, korisnije razdvojiti, napraviti granicu šta je ideologija, šta je religija, koje su sličnosti u osnovnom učenju a koje u praktikovanju.

Ništa, izvinimo se svima koji su tvrdili da je zemlja ravna, a mi im nismo verovali.

Bilo je u dva navrata nekih velikih nestašica goriva, mislim da je sedamdesetih važio par-nepar, a osamdesetih su štampani bonovi, dobijalo se 20-40 litara mesečno. Moguće i da sam pomešao te periode, svakako prve nestašice su bile zbog nestašice nafte na svetskom tržištu, ograničavanje proizvodnje od strane OPECa, osamdesetih je u nekom periodu, početkom decenije, naglo porasla vrednost dolara, SFRJ je, kao zaddužena zemlja imala problema sa otplatom dugova i dobijanjem novih kredita, plus, počela je unutrašnja borba za nasledstvo.

Pa, i to za opoziciju, da je nedorasla, a da želi da postane vlas si napisala barem sedamnaest plus jedanput, ako pešačiš do fb92 izbroj, pa ništa, ne mrzi te da ponavljaš po sedamnaest plus koznakoliko puta. Verovatno očekuješ da ćeš beskonačnim ponavljanjem da ih osposobiš, da će dorasti svom cilju. To je jednako realno kao kad si verovalla da će se sve promeniti na bolje samo da BT ode, kad narod vidi da može da menja vlast na izborima, demokratiji neće biti granica, procvetaće.

Ti se, kao, čudiš što neka opozicija, koja ne postoji kao nešto jedinstveno, jasno definisano ima jedinstven stav, da zna šta hoće, a šta neće, ne videh da ti je zasmetalo, barem da si to iskazala na ovom, ili onom, forumu, to što jedan AV ne zna šta hoće, da prizna, da ne prizna, da drugi priznaju umesto njega. Doduše, on ima plan, samo neće nikome da ga pokaže, da ga ne bi pokrali, preupredili, pa da oni urade ono što on ne zna da li bi ili ne bi...

Ma, pusti. Upropasti nas opozicija.

Nije sporno da nam je zdravstvo loše, a šta nije, ali ne možemo gledati sistem na taj način, dao sam više nego što sam dobio. Da li bi voleo da si dobio više, da si imao dva-tri preloma, operaciju čira, žuči, dve upale pluća, i nedajbožeštasve. Ja sam, grubo računajući, uplatio dosad realno oko 40000 evra, nisam mnogo koristio, ali koliko mi vredi što su mi deca bila osigurana, imali lekarsku negu kad je trebalo, to je skoro 50 godina, 2 puta po 25, prava na zdravstvenu zaštitu.

Salata brzo raste, ne znam koliko zavisi od sorte, ali sam viđao salatu do kasne jeseni, neće biti mnogo bujna, možda i na ukusu da malo izgubi, ali zašto da ne, vredi pokušati. Moguće da je i a peršunom isto, tebi ne treba da bilke obave ceo ciklus, da cvetaju, iateraju seme i da seme dozri, naprotiv, tebi trebaju samo mladi, zeleni listovi. Srećno. A, bamije, rastu "ko iz zemlje". Primetna je razlika od jutra do večeri, maltene možeš da gledaš kako raste. Isto i boranija, da ne pretrpavam slikama topik, ali zaista je impresivno. Tek narednij dana očekujem pravi bum, ostaje kišovito, a očekuje se znatno toplije, 25-28 stepeni. Kakve su kod tebe temperature?

Računica, 20 evra po osiguraniku nije sigurno precizna, ali imajte u vidu da jedan zaposleni znači 3-4 osiguranika, članovi porodice, ztim da neke kategorije imaju pravo na zdravstvenu zaštitu nevezano sa radnim statusom, tako da nije daleko od istine, malo para uđe u fond. Način kako se troše je posebna priča, neracionalno, neefikasno, neodgovorno...

Ima zanimljivih ideja, vredi pokušati, nekoliko je baš jednostavno, ne može da napravi nikakvu štetu, ne košta mnogo, takoreći ništa. Pokušaću svakako i to sa jajima, sa pivom. Ptice čine svoje ali ne postižu, ne bih ni bio baš oduševljen da mi vrane unište puževe, a posle da pojedu grašak. Ima tu izvesne ravnoteže, samo je trenutno izuzetno povoljno vreme za puževe pa su se prenamnožili, čim krene sunce, vrućina, situacija se menja. Hvala na idejama.

Gde da nađem tol'ko jaja. A, kako su uporni, ovi moji će da stave lance ili će da navežbaju skok s motkom. Ali, probaću, imam još neke ideje, videću ima li šta efikasno.

Možda ima All inclusive aranžman.

A, šta da gajim da potamani ove zveri:? Srećom, biće i salate, ako sačuvam ovo:

Nisam komentarisao tvoj post, inače bih ga citirao. Izvinjavam se ako je zvučalo drugačije.

Ja ne verujem u teoriju zavere, mislim da je tu teoriju izmislila CIA.

Da, dugo zakon nije dozvoljavao rad prenzionera, smatralo se da uzimaju radna mesta mladima, što delom i jeste tačno, ali je to značilo olako odricanje od nagomilanog znanja i iskustva. Promenilo se to, znam mnogo ljudi koji rade i posle penzionisanja, bilo da se radi o vrhunskim stručnjacima ili o radu portira, čuvara, bez obzira na kvalifikaciju. Neke delatnosti imaju problem da nađu radnike, ugostiteljstvo, građevinarstvo, saobraćaj, pa rado angažuju penzionere, imaju čak i malo stimulansa, nešto manji doprinosi, do skoro nekoliko %, satda neznatno, možda oko 1%. Naravno, nije dobro što su uzroci, ne puna zaposlenost nego masovni odlazak mladih u pečalbu, a i nespremnost nekih mladih da rade, čekaju bolje prilike, državnu službu. Šteta je kad ljudi sami odustanu od skoro svake aktivnosti kad odu u penziju, najčešće je to loš znak, osećaj beskorisnosti, suvišnosti, apatije, veliki stres zbog nagle promene ritma. Ja, zasad, kao još uvek mlad penzioner, pre mogu da govorim o manjku vremena nego o nekom praznom hodu, još uvek pomalo radim u firmi, aktivirao sam hobi, dovoljno mi je redovno košenje trave, a tek bašta, voće, a tu je i mala radonica, majstorluk opšte prakse, bušilice, brusilice, testere, cirkulari.... Šta više bi poželeo bilo koji dečak, igračaka koliko hoćeš, niko ti ne brani da se igraš.

A, danas, boranija postaje potpuno prepoznatljiva: Bamije iznikle u saksijama, svaka semenka je nikla, u bašti se tek pomaljaju iz zemlje, danas nije zgodno za slikanje, blato je, ne bih da gazim.