Div

Šta si pomislio, evo moja oblast?😀

Jednako je zastupljeno ubeđenje da smo izabrani, božanski, namučeni, pravedni, hrabri kao nijedan drugi narod, kao i mišljenje da smo najgori, dok su svi složni mi se delimo, ovde svi kradu, niko ne radi. Neracionalna je mržnja prema zapadu, ali dobar deo tih koji mrze zapad su, racionalno, odabrali da žive tamo.

Imamo 5 sati fore jer to je po USA vremenu, kod njh 1.10. stiže 5 sati kasnije.

Jel potrebno znanje iz konkretne oblasti ili računanja, proseci, broj pojavljivanja, unakrsni proračuni? Je li uopšte rad sa brojevima?

Jel one zvučnike što je Ivica testirao 15. marta.

Lepa reč i oštar mač su ubedljiviji nego samo lepa reč.

Nije isto, ali se ne može rešiti bez normalizacije odnosa sa Kosovom, najmanja slanjem naoružanih grupa u manastir, kao po dogovoru sa Kurtijem.

Turska vojska=vojska Turske, austrijska vojska =vojska Austrije, tako ja koristim te nazive, iskreno, ne znam kako se tačno u kom momentu zvala koja od tih državnih tvorevina, Znam da su mnogi nazivi nastali kasnije, davani od strane istoriografa, opisivača, književnika. Moravska Srbija je dobila ime kad više, uveliko, nije postijala Posle propasti despotovine, potomci i rođaci despota Đurađa, prešli su preko Dunava, sa njma i mnoga druga vlastela, Jakšići npr, prešla je i masa sveštenstva, oni su tražili način da sebi obezbede bolju poziciju, boreći se protiv osmanske vlasti, kasnije, boreći se i pregovarajući, čineći ustupke, služeći, austro-ugarskoj vlasti, zavisi kad je ko bio dominantan. Ta posebnost se čuvala bez svesti koliko se udaljila od korena na koje se, uglavnom poziva, na mitove i verovanja. Nije sporno da su postojali neki srednjovekovni kneževi, župani, kgaljevi, despoti na prostorima od severnih delova današnje Albanije, obuhvatale današnju Crnu Goru, delove BiH i Hrvatske, Delove Grčke pa sve do granica Mađarske i Rumunije, koje su, kasnije pribrojane srpskim zemljama, što nije samo po sebi pogrešno, treba imati u vidu da je na delovima istih teritorija nastajalo ili povremeno vladalo i niz drugih vladara koje se sada smatraju predhodnicom drugih država, koje nisu srpske, iako neke povemeno jesu bile. Identitet su zadržale i neke druge grupe, etnosi i koje nisu imale državu, vladare, ustanke, tu su vekovima, prihvatale su svaku vlast, a nijedna nije bila blagonaklona prema njima. Romi na primer. Poenta je da događaji i "slavna" prošlost nisu osnov za polaganje prava danas na bilo šta, teritoriju, istoriju, kulturu i osporavanje istih prava drugome. Ova priča je krenula od srednjovekovnih manastira na Kosovu, nije po meni pogrešno ni zvati ih srpskim manastirima, s tim što to ne znači po automatizmu neku eksteritorijalnost, a ni ne isključije je ako se takav sporazum postigne. Kalemegdan i Petrovaradin nisu gradili Srbi, osim, možda kao obavezan kuluk, ali smatramo da je naše pravo da njima upravljamo, da ih obnavljamo i prepravljamo, čak i kad to loše i nestručno radimo.

Taj ustanak je, koliko znam, podigao, vodio, episkop, crkveni poglavar, koristio je barjake koje je imao, ako je, uopšte pouzdan podatak. Nije se narod setio, ustanak su digli opet neki ljudi koji su videli priliku da osvoje više vlasti i moći dok su turska i austrijska vojska zauzete na drugim mestima. Previše istorije se zasniva na neproverenim i neproverljivim podacima, i pristrasnim tumačenjima. Ne sporim ništa ali ne vidim ni veliki značaj, ne veći nego što je ima pouzdani podatak da su demonstranti devedesetih i 2025 nosili zastavu Ferarija, oni devedesetih i EU i UK, USA.

Kako se tako nešto može pouzdano tvrditi. Nešto što je približno zajedničko većini Slovena bio je jezik ali jezik je bio bitan za sporazumevanje u jednom selu, eventualno i sa nekim okolnim selima, sraroslovenski jezik je izveden iz govora manje slovenske grupe oko Soluna. Po podacimakoji, čini mi se, nisu sporni, slovenske grupe su prodirale na Balkan od 6. veka, prve zapise imamo iz, negde, 10. veka, nekog "priručnika" vizantijskog cara. Koliko su i grupe Slovena stigle kao "čista" plemena, i u postojbini Sloveni su imali dodira sa Germanima, Baltima, Hunima, Nekim, plemenima koje valjda pripadaju turkijskim narodima, a imali su i kontake sa Grcima koji su naseljavali obale Crnog mora, Pontsko kraljevstvo, čitao sam da su i Vikinzi imali "izlete" do prostora današnje Ukrajine. U tim kretanjima bilo je sigurno i mešanja, zajedničkih pohoda na teritorije drugih plemena, Jezici su se mešali ali i jedno su se slivali sa drugima. Pitanje je koliko je "čistih" Slovena došlo na Balkan, a tek koliko je ostalo u novoj sredini u kojoj su već živeli neki narodi, već utemeljeni na tom prostoru od kojih su sloveni učili mnogo toga, sedelački način života, recimo. No, priča je krenula od Kurtija i Čanka, njihovih aktivnosti, Kurti pokazuje jasno da mu je cilj da Kosovo očisti i od sećanja na Srbe, tu ima najbolje pomagače u vlasti Srbije, ne samo ove, već i predhodnih. Na svetskom nivou zaštitom kulturnih, istorijskih, etničkih sećanja i dostignuća, bavi se UNESCO, Srbija se borila rukama i nogama da se Kosovo ne primi u UNESCI umesto da prva predloži prijem kako bi Kosovo imalo obavezu da čuva već zaštićene objekte i vrednosti. Države koje se uzajamno priznaju imaju bar neki minimum uvažavanja interesa i mehanizme usaglašavanja oko spornih pitanja, ako nekog ne priznajemo, a priznaje ga skoro ceo svet, ne možemo očekivati da on vodi računa o našim interesima i željama. Išli smo dotle da ne dozvolimo da Kosovo otplaćuje svoj deo dugova nastao u vreme SFRJ, otimali smo se da ih mi otplaćujemo, verovatno ih i dalje plaćamo za inat Kurtiju. Mi smo, bre 1000 godina ovde i svi dugovi su naši, sve ćemo ih otplatiti od rudne rente i doznaka iz dijaspore.

Autokefalnost je bila bitna vladarima da bi objedinili, ako ne personalno ono teritorijalno jedinstvo vlasti. Neka su se u Nemanjinoj državi, teritoriji svi smatrali Srbima, neka su svi bili pravoslavne vere, kakv je kontinuitet te države i tog stanovništva sa današnjom Srbijom i Srbima. Ova Sebija ima kakav takav kontinuitet od ustanaka početkom 19. veka, a i od tada su se menjale granice više puta, ne uvek sa stanovništvom, pola današnjeg stanovništva je doseljeno sa teritorija koje nisu bile deo srednjovekovnih srpskih država i državica.

Očito, čoveku je bitan faktor vreme, treba da sve obavi u par dana, i d se utvrdi gde curi treba malo znanja i veštine. A da je teško naći majstora, čak da se izuzme epitet pristojnog, teško je. Prošle godine sam imao slično iskustvo, bojler procurio, veoma obilno, kako je bio star oko 25 godina, bez detaljne dijagnostike sam rešio da ga zamenim, pozvao jednu prodavnicu koja nudi bojlere i ugradnju, ponudili su rok od nekoliko dana, ali su pristali na isporuku i ugradnju istog dana, u protivnom bih odustao. Bio sam sumnjičav kako će to sve ići, ali i prijatno iznenađen kako su momci brzo došli, vešto demontirali stari bojler, povezali novi, sve za nekih 45 minuta, uz mali naknadu odneli stari bojler, Slično iskustvo i sa veš mašinom, kupovina sa montažom. Za sitne popravke je jako teško, ili se dugo čeka ili su nepouzdani, čista lutrija, do skoro sam sve popravke, pa i montaže radio sam, ali više ne mogum, panika me hvata od kvarova.

Da me ne bi optužili da sam dobar čovek, koristim mogućnost da ne kažem ništa.

Ja bih rekao da ima itekako veze sa inteligencijom, ali ono što mere testovi ineligencije je samo jedan vid ineligencije. Pre bih doveo u pitanje @Draganov stav koji priziva pravu religioznost pošto je za mene svaka religioznost verovanje u nešto nadprirodno, a to mi već ne može da predstavlja rršenje ni ta šta, može daima placebo efekat ali ne i da bude lek, ne može da leči čak ni simptome a kamoli uzroke.

Nisu ekstremni nacionalizam i mnogo daleko od katoličanstva ili pravoslavlja. Sve ekstremne polizičke prakse, ne samo ideologije, nalazile su, ako ne inspiraciju, ono podršku u delovima, česzo vrhovima, crkve. Inače, pošto je reč uglavnom o mladima,16-24 hodine, mislim da se najviše radi o prirodnom buntu mladih, željom da istraže, isprobaju nršto novo drugačije, i najuređenije dtuštvo je dosadno, đlafost sve dovodi u pitanje. Susret sa realnošću moše da obrne tok njihovog formiranja u suprotni smer, a može i da ih dodatno radikalizuje. Vremenom se stavovi učvršćuju, vezuju za lična iskustva, životne zspehe i kikseve, a i na kretanja u društvu.