Div

Ponoviću moje viđenje podele političkih i društvenih pogleda na levo i desno. Mislim da je ta podela skoro potpuno izgubila smisao, u praksi su stavovi i praksa i političkih partija i pokreta i aktivista, društvenih pokreta, teoretičara, kolumnista, medija, javnosti toliko isprepletani da ta podela na levo i desno nema smisla jer nema ni granice. A ljudi najčešće svoje mesto na političkom spektru nalaze tamo gde osećaju neku lagodnost, komfor, makar to bilo samo odricanje sopstvene odgovornosti, nalaženje krivca, upiranje prsta na druge, strance, klase, polove. Sam pristup i percepcija podele na levo desno je veoma proizvoljan, imamo u svetu jednog putina, kažu s pravom proizašlog iz komunističkog sistema, znači levičar,a po čemu je on levičar. Ili, slično, u Kini vlada komunistička partija, kakav je položaj radnika, manjina, žena, ljudskih prava i sloboda. Opet, uporedi sadašnje stanje sa onim pre revolucije ili onim odmah posle, vremenom Mao Cetunga, Denga Sjaopinga, tolike razlike a da se ideologija zvanično nije promenila. Pogledaj koje žene su bile značajni lideri svojih država, Bandaranaike, prva žena premijer u siromašnoj zemlji, tek oslobođenoj kolonijalizma, od levičarskih ideja može da se govori o nacionalnom oslobođenju, borbi protiv gladi, opismenjavanju, ali metodama čvrste ruke, slično Indira Gandi, druga žena premijer, zanačajan trag su ostavile Golda Meir, Margaret Tačer, izrazite konzervativke, Merkel malo manje izrzita. A, čudno je da su žene premijere imali Pakistan, Turska, islamske zemlje gde ne verujem da su pobedile na izborima glasovima žena. Većina ljudi menja stavove i poglede, često i nesvesna toga, pomisli u nekom momentu da bi neka aktuelno popularna opcija bila povoljna za za njih, ne sagledavajući realno poledice izbora. Negde sam pročitao, ne znam kako je utvrđeno, da su žene veći, ubeđeniji, vernici, odnosilo se na katoličku crkvu, a crkva kao crkva, ženu vidi kao vlasništvo muškarca, ili bar kao podređenu polovinu. Nijedna demokratski izabrana konzervativna vlada ne bi bila izabrana bez glasova velikog broja, često većine sirimašnih i marginalizovanih. Malo čudno? Možda i nije ako se prihvati da glasanj ne odražava realnu portebu i jasnih stavova glasača već je proizvod marketinga i kreiranja javnog mnjenja.

Ne bih rekao da SBB nema veze sa MTSom, ko bi kupio operatera kablovske kad zna da nema šanse jednog novog korisnika da dobije ako nije u šemi sa SNSom i MTSom. Zašto još nema N1 na Yetrel mreži? Inače, da oni mogu monentalno da nas isključe sa interneta i mobilne telefonije što nije baš prihvatljivo za većinu

Da preseli Vatikan u USA ili će da im uvede takse.

Zahtev studenata da se raspiše konkurs za izbor članova saveta REMa je usvojen, međutim nije od značaja za eventualne izbore koji bi sledili ako Vlada brzo usvoji zahtev studenata da se raspusti Skupština i raspišu izbori jer REM ne bi bio konstituisan zpre početka kampanje, ako izbori ostanu za jesen, pre toga se izabere Svet REMa, raspusti skupština na zahtev studenata, to su dva ispunjena zahteva, znači premoć je na strani studenata, zašto onda ne bi mogao da prođe i treći zahtev, promena izbornih uslova. I da ne prođe zahtev, ako su uslovi nedemokratski, nefer, ako su zloupotrebe državnih resursa očigledni, zahtev za promenu se logički nameće kao uslov za dalje aktivnosti. Ne da vlast? Pa ne da ni izbore. Ako ih nateramo da prihvate izbore, naterajmo ih i da prihvate uslove. Ipak je politika igra, nema nemogućeg, a i ako ima tražiš nemoguće. Sam postupak studenata se može kritikovati sa mnogo aspekata ali je jedino ispravno podržati ih, ne ometati svojim delovanjem, a ni ćutati o moguće pogrešnim ili manje dobrim potezima.

Poznata pojava i na forumu.

Vučurević?

Ne mogu da kažem da sam bio za ili nisam za Čanka jer je on bio deo koalicija, pokreta koje sam podržavao, a sa drugim delom rečenice se potpuno slažem, vešt polemičar, duhovit, samo kad se setim kko je Šešelja izluđivao. I zapamtio sam njegovu izjavu: Milošević i mi imamo isti cilj, njemu su cilj naši novci i nama su cilj naši novci.

Goli otok.😃

-Izlazim ja juče iz kafane ko čovek , kad mi neka pijana budala zgazi na ruku.

Studenti su tek izašli sa idejom, ne vidim još uvek da je to formalizovan zahtev, niti ideja kako bi se realizovao. Izbori se raspisuju kada se raspusti Skupština, a raspušta se na obrazložen predlog vlade, ili ako vlada izgubi poverenje glasanjem u Skupštini. Ako se zahtev uputi predsedniku, mislim da ni on ne može da raspusti Skupštinu na osnovu neformalnog zahteva. Ima valjda i opcija da građani traže vanredne izbore, tzv, građanska inicijativa, ali je potrebno sigurno na desetine hiljada potpisa. Dakle, procedura. Odluku formalno donosi predsednik, što nije verovatno da će se desiti, opcija je jači pritisak na ulici koji bi morao biti manje nenasilan. Ne mislinm da treba inicirati bilo kakvo nasilje ali treba biti spreman da se odupre nasilju druge strane. Ima, po mom mišljenju, istine u analizi Demostata. Preduslov uspeha opozicije i studenta je napuštanje priča o kolonama i pravljenje jedinstvenog patriotsko-demokratskog fronta koji se ne bi zvao stranka, jer bi poštovao navodne osobenosti entiteta koji participiraju, ali bi suštinski morao da funkcioniše kao partija. Dakle, da uprkos pomodnom gađenju na liderstvo i personalnu politiku, izabere organe fronta – predsednika, potpredsednike, izvršni odbor, statut, programske dokumente…, a u okviru fronta može ’’pluralizam mišljenja i interesa’’. Eventulana nelagoda zbog ujedinjenja i sumnje u ukalkulisani raspad mogu se relaksirati oročavanjem organizacije do ’’promene sistema’’. Ili bar do smene vlasti, ako je ono prvo malo nejasno i preambicozno, čak i kad studenti to traže.Predsedništvo takvog fronta ne bi smelo da bude rotirajuće kao Predsedništvo SFRJ već da ima izabranog predsednika sa punim ovlašćenjima. Da li bi to bio predsednički kandidat opozicije za 2027? Ne može se na izbore, ni u borbu za raspisivanje izbora, anonimno, sama lista, kad dođe do nje, ima ljude imenom i prezimenom, oni treba de se predstave biračima, neko treba da vodi kampanju, da koordinira, usaglašava nastup, definiše ciljeve, to više ne mogu da rade anonimni plenumi. Ako se raspišu izbori, nije otkljonjena opasnost od nasilja, u samoj kampanji, organizovanju skupova, setite se kako SPN i ProGlas nisu mogli skoro nigde da dobiju salu za održavanje skupa, nisu imali pristum medijima, osim na pipetu, kao kapi u oči, treba biti spreman i u toj fazi na sukobe, nadam se da bi bila dovoljna veština da se predvidi aktivnost sadašnje vlasti i da se izbegnu nasilni sukobi, a da se ne izgubi zamah i inicijativa. I na kraju, obezbediti regularnost samog glasanja, brojanja, popunjavanje zapisnika, a svuda će u BO biti više predstavnika vlasti i njihovih pomoćnih lista. I na kraju, ako se dobije više glasova treba i odbraniti rezultat. Verujem da studenti imju sve u vidu, da imaju plan kako proći kroz ceo proces, kako u širem frontu se izboriti za svoje ideje, kako definisati te ideje u zajedničku platformu.

Lišite Aleksandra Vučića poslovne sposobnosti: Advokat Miroje Jovanović podneo sudu inicijativu za pokretanje postupka protiv predsednika Srbije

...kad se zalaufa ili, na srpskom, zaukće.

Ali su mu lepo ispale oči. 😄

Može da se spoji sa USA. 😷 Temi.

Znači, ne trebaju nam ni blokade, ni zborovi, ni protesti, ni šetnje do NS, NI, NP, KG, BG, treba ga samo smenitiako ga svako smeni u svojoj MZ šta ima da se cimamo po selom gradu, okolini. Evropi pokažemo srednjak, inače su šurovali sa njim.