vilhelmina

Ja bas mislim pre svega na visokokvalifikovane, one koji su imali druge motive za emigraciju, a na kraju zavrsili kao klasicni gastarbajteri, kojima ni opcija povratka nije strana. Krecu iz najboljih namera, s onim "prvo cu da radim bilo sta i da ucim jezik, necu nista da imam s nasima, a posle cu da vidim da nadjem nesto u struci...". I onda to posle nikako ne dolazi, covek se zaglavi na pocetku i medju "nasima", a vreme prolazi. To je ono sto primecujem poslednjih godina. Moje licno iskustvo je potpuno drugacije. Tamo gde sam ja pocinjala nije bilo nasih ili ih bar ja nisam poznavala. Isla sam "redovnim" putem, znaci prvo jezik pa onda sve ostalo, i danas sam zahvalna na tome. Eh, ali sam i stan i posao nasla preko oglasa, nesto sto je danas i ovde nezamislivo. Ocekuje se da ljudi imaju kontakte za sve i svasta, i mislim da je u tome jedan od vecih problema ovih sto danas dolaze. Kako da stvoris nove kontakte, kad su jedini "domaci" koje sreces razni sluzbenici s kojima se tesko komunicira, i to ne samo zbog jezika? Sto se pravih gastarbajtera tice, onih koji su to svojom voljom, za njh je sada mnogo povoljnija situacija. Rade ovde kad ima posla, kad vise nema idu kuci, pa opet dodju, putovanja su sad brza i jeftina. Ako imaju porodice, ne pada im na pamet da ih dovode, osim u povremene posete, da im pokazu grad, i to je to. Svakako ne moraju da pisu duga pisma kuci i odlaze u posetu jednom u dve godine, kao sto su to morali oni iz sedamdesetih. Mislim da je za njih ova danasnja situacija bogom dana, naravno pod uslovom da umeju nesto da majstorisu i rade nesto od onog sto se danas trazi. Ali mi je zao ovih sto bi stvarno zeleli da se integrisu, sta god to svakom pojedinacno znacilo, a ispada da su samo posmatraci izdaleka i da ce ulaznicu za novo drustvo morati jos dugo da cekaju, ako je ikad docekaju. I sve to iako su vise godina fizicki prisutni ovde, placaju porez i tako to.

Daleko od toga, nije ni meni to bio glavni motiv. Ali poznajem ljude (vise njih) koji su dosli s najzdravijim mogucim motivima, upravo onako kako si ih ti opisao, i upravo u tom delu morali da "revidiraju stavove". Odnosi se pre svega na one koji nemaju odgovarajucu struku i/ili mogucnost da je prilagode ovdasnjim potrebama i zahtevima, ali i na ostale, jer malo ko ima direktan prolaz na ovdasnje trziste rada. Ljudi uglavnom moraju da krenu od jednostavnijih poslova i to ih toliko proguta, da su stalno na nekakvom pocetku. Jure "nase" u potrazi za poslom i stanom, jer drugog nacina da se do toga dodje u pocetku nema, a to je osnovno. Rade s ljudima s kojima se sporazumevaju na srpskom ili engleskom, vrlo retko na losem svedskom, jer je trziste rada segregirano i domacih na takvim poslovima nema. Rade koliko god im se pruzi prilika i koliko fizicki mogu da postignu, jer se drugacije ne mogu pokriti troskovi, znaci nema ucenja jezika, pracenja lokalne politike i uopste desavanja u drustvu. Bez jezika i nekakvog temelja u novom drustvu, nema ni nacina da se nauci kako to drustvo funkcionise, vec ostaje oslanjanje na ono sto ti "nasi" kazu, a oni pricaju svasta. Placaju enormne kirije istim ovim "nasim", jer bez njih ne mogu da nadju nikakav stan. Oni naime nemaju stanodavce, vec "gazde". Na tim adresama najcesce ne mogu da se prijave, sto znaci da ne mogu jos svasta nesto. Onda jure druge "nase" da im izdaju falsifikovane potvrde o plati da bi mogli da podignu kredit za stan, a kad ga konacno podignu - e, onda su definitivno uhvaceni u mrezu jer to valja otplacivati isto onoliko koliko i "gazdi", ali bar bez selidbi svaki drugi mesec. Tako se upada u zacarani krug iz kog se tesko izlazi, a ljudima ostaje da se na kraju tese da i pored svega, ipak imaju bolju i sigurniju zaradu nego sto su je imali u Srbiji. A to im je bilo poslednje na listi prioriteta kad su odlazili.

Tek se formira, ali bice... Za danas planirani radovi, ali izgleda da ce me novi forum omesti 😊

Evo teme koja meni zanimljiva, a nadam se da ce biti jos ponekome. Necu reci nista novo ako konstatujem da se ljudi masovno iseljavaju iz citavog regiona, ukljucujuci i Srbiju. I vec nakon prve recenice moram da se korigujem. Da li se stvarno iseljavaju ili odlaze na privremeni rad, neretko i na probni? I sledece pitanje - da li je masovnost ove pojave posledica samo i jedino (nesporno!) loseg stanja u regionu, ili tu neku (bitnu!) ulogu igra i dostupnost jeftinih letova i EU-drzavljanstva za mnoge koje ispunjavaju neki uslov, pa i to sto nas sve vise ima napolju, tako da oni koji su jos dole imaju gde da odu i odakle da pocnu? Usudjujem se reci, jer vidim oko sebe, da novi emigranti prilicno relaksirano gledaju na odluku da odu i pokusaju negde drugde. I dobro je sto odluka vise nije toliko sudbonosna, sto se ne mora ici u neizvesno, sto ljudi nisu prinudjeni da ruse mostove za sobom, vec mogu da odu i probaju, vide da li je to ono sto su zeleli, pa tek onda odluce. Ali to ima i svoju cenu, i ja je vidim u tome sto se ljudi mnogo manje trude da se integrisu u novu sredinu, a i sama sredina ih manje ozbiljno shvata i prihvata. U svemu tome posebno uocavam jednu pojavu, a ne znam i ne mogu reci da li je nova. U svakom slucaju je izrazenija nego ranije. To je nesto sto bih, ako bas hocu da preterujem, nazvala zaverom cutanja. U blazem obliku, to bi se moglo zvati precutni sporazum da se prica samo o pozitivnim aspektima emigracije, i da se ni slucajno ne pominju teskoce. Ljudi jednostavno hoce da veruju u ono sto im se svidja i ne daju da im se rusi snesko, pa makar ih zivot na svakom koraku demantovao. Da li sam ovim rekla da je napolju sve grozno i lose, a da u Srbiji i regionu cveta cvece? Naravno da nisam! Rekla sam, i ponovicu jos mnogo puta ako diskusija zazivi, da bi malo realnijeg pristupa ovom pitanju, pomoglo ljudima da se bolje pripreme za ono sto emigracija danas znaci. Jer to nije ni nalik onom sto je bilo pre samo deset godina, a kamoli ranije. Teskoce mozda nisu ni manje ni vece, ali su svakako drugacije prirode. Rekla bih da je danasnja lakoca odlaska u inostranstvo obrnuto proporcionalna sansama za postizanje dugorocne stabilnosti u novoj sredini. I jos jedna ograda, jer me forumski zivot naucio opreznosti - ovo vazi za sredinu u kojoj ja zivim, dakle Svedska i odnos ljudi iz Srbije prema pominjanju te zemlje - cuveni ´ladno, al´standard. Btw, cak vise nije ni hladno, ova zima je bila blaza u Stockholmu, nego u Beogradu 🙂.

Meni se svidja sto je drustvo iznad politike, jer tako i treba da bude. Mnoge teme koje su na starom forumu diskutovane na Politici ustvari jesu drustvene - od socioekonomskih i kulturoloskih, preko pitanja migracija, pa sve do terorizma. A posto su bas to teme koje su izazivale najvise polemike, najcesce su i splitovane i zatvarane, ili su jednostavno otisle u bestraga, pa je diskusija postala nemoguca. E sad, pitanje je ko ce prvi da otvori novu temu, da pdf zazivi😉 . Veliki pozdrav svima i jos vece hvala onima koji su se potrudili oko novog foruma! Izgleda odlicno i obecava!