vilhelmina

Dobro si zapamtila, oko 50 € ako nisi 65+ ili pripadas nekoj od rizicnih grupa (ozbiljne hronicne bolesti i sl).

Uz jos realnije sanse da budem proglasena za tetku koja popuje iz dijaspore, reci cu i ja svoje - ovo je potpuno tacno. Ljudi u Srbiji nisu svesni da su u prilicnoj meri dostigli standard prosecnog stanovnika EU, a razloga za to je mnogo. Glavni i osnovni je, rekla bih, to sto u Srbiji to jos uvek znaci rast standarda u odnosu na ranije godine i decenije, dok gradjani EU jasno uocavaju pad. Do priblizno iste tacke jedni stizu uzlaznom putanjom, ovi drugi opadajucom, pa se ovim prvim to cini dobro i ocekuju jos, dok se drugi pribojavaju daljeg pada; situacije definitivno nisu iste. Tu sad krecu zablude. Prva je u tome sto se u Srbiji uporno iskazuju neto plate, i takve porede s bruto platama u EU. Verujem da to ima svoju svrhu, jer svakako ne daje realnu sliku. Onda ide to poredjenje sta se sve s tom platom moze i ne moze, i na kraju konstatacija da su porodici neophodne dve plate za normalan zivot. Naravno da jesu, jer na zapadu vise niko ne ocekuje da se s jednom platom normalno zivi, a da druga bude ekstra prihod; odavno nije tako. Druga stvar koja ljudima u Srbiji nije jasna je vrednost nekretnina. Svi oni stanovi koji su pre tridesetak godina vise-manje besplatno podeljeni, mnogim porodicama su i danas osnovni kapital od kojeg se od jednog prave dva, od dva tri… Pa i one naoko bezvredne njive i sume po pasivnim krajevima dobiju svoju vrednost ako mogu da se upotrebe kao ucesce za kredit, ali se i to uzima zdravo za gotovo. Ima i toga da se u Srbiji mnogo toga ne mora platiti. Npr sve one isarane fasade u stanju raspadanja, plus po zivot opasne liftove, trebalo bi da odrzavaju sami stanari. Ali ljudi ulazu samo u svoj stan, dalje ih se ne tice. To isto kad se radi o opstem standardu, nikog nije briga za skole, vrtice, bolnice, ostala javna mesta… sve dok nekom ne padnu na glavu. Mozda bi i tu pomoglo kad bi ljudi znali kolika im je zaista plata i koliki procenat izdvajaju za to. Ovde sam samo nabacala neke stvari, a poenta je da ljudi u Srbiji nemaju reper kako ekonomija i na privatnom i na javnom planu treba da funkcionise, da bi bila uporediva s razvijenim zemljama. To cini da u jednom delu potcenjuju, a u drugom precenjuju sopstveni standard. Zato im je i tesko kad treba da se negde svrstaju, a posebno kad treba adresirati svoja ocekivanja i zahteve. I tu su studenti mnogo realniji od starijih. Svojim neizrecenim, ali jasnim geslom, budimo realni trazimo nemoguce, ustvari pokazuju koliki je reset potreban srpskom drustvu. Institucije nisu samo one na koje je protest trenutno fokusiran, nego i sve one koje cine kostur jednog funkcionalnog drustva i time ga cine poredivim s drugim funkcionalnim drustvima u svetu. To trenutno nije moguce jer je u Srbiji sve pobrkano i na glavu postavljeno. Sve je nekako zamagljeno i zato je nemoguce reci da li su ljudi u Srbiji bogati ili siromasni, da li se moze govoriti o srednjoj klasi ili ne. Ja bih rekla da su mozda u proseku dobrostojeci, cinjenica je da se dosta trosi, putuje, da se kupuju automobili i nekretnine. Ali isto tako mislim da je sve to na staklenim nogama i moze vrlo lako da se urusi, a da je malo ko toga svestan.

Razumem kako ovo s kreditom izgleda is tvog ugla, jer u Srbiji jedna takva investicija lako moze da krene po zlu, bez sanse da se raspetlja, pa ce na kraju da bude jaci tlaci. U Svedskoj garancije pomenutog Kronofogdena vaze ne samo za zajednicki dug prema banci, nego i za medjusobna dugovanja bivsih partnera. U slucaju razvoda se medjusobnim dogovorom ili uz pomoc advokata prvo ustanovi ko ostaje u tom stanu, à ko se seli. Onaj ko ostaje ima da isplati inom ko se seli onu sumu koju je ovaj do tada ulozio i sam preuzima kredit. Tu ulazi banka da odobri ili ne odobri novi, samostalni kredit onom ko ostaje. Ako ovaj ne ispunjava uslove za to, ili is drugog razloga ne moze da se postigne dogovor, stan se prodaje i pare se dele srazmerno tome ko je i koliko do tada ulozio. Naravno, u uredjenom sistemu nije tesko ustanoviti koliki je deo svakog od njih jer se kredit otplacuje s dva racuna i u svakom trenutku se zna koliko s kojeg od njih. Eventualnu prodaju bivsi partneri mogu da odrade sami ili da to prepuste banci. Stan je u medjuvremenu verovatno promenio vrednost, pa se i eventualni gubitak kao i dobitak dele srazmerno ulozenom (obicno na pola jer se i kupovina tako radi). Komplikovaniji, ali i redji su slucajevi gde racuni nisu ovako cisti, i tu ulazi sud. Kao sto rekoh, to ne biva cesto, jer se od pocetka vodi racuna o tome da moze da se dodje u ovu situaciju. E sad, ako je kod zajednicke investicije u stan dobro da se deli na pola, kod svakodnevnih troskova nije. Jer bas u pomenutoj situaciji (ili nekoj slicnoj) postaje vazno koliko je ko do tada usparao. Njoj je najcesce cela plata isla na zajednicki kredit i troskove, dok je on skupljao pare na racunu. I onda on ima znatno veci manevarski prostor da stvori samostalan zivot nego ona. Sto nju u krajnjoj liniji cini i ranjivijom u slucaju bilo kakvog nasilja, od strane tog ili nekog novog partnera. Citava ova dugacka prica je da pokaze kako se i dobro uredjen sistem, s ugradjenim mehanizmima za lako resavanje konflikata, ukljucujuci i ekonomske sporove, u krajnjoj liniji osniva na diskriminaciji zena. Hoces da budes potpuno ravnopravna iako imas manje prihode od partnera. Na krace staze super, ali na duze ce da te kosta.

Odgovor na tvoje pitanje je ovo sto kaze @Chaos Is Me u prvom delu tj stan koji je stecen u braku ili vanbracnoj zajednici (ovde se to zove sambo i regulisano je drugim zakonom od onog koji vazi za vencane parove) je zajednicki i u slucaju razvoda se deli na pola. Osim ako par to nije drugacije resio i potvrdio ugovorom. Nebitno je ko ga je kupio, ALI - tu pocinje razlika. U Svedskoj je uobicajeno da par zajednicki aplicira za kredit jer tako imaju veci prihod, pa samim tim dobiju i mnooogo bolje uslove, mogu vise da podignu, samim tim da kupe skuplji stan s manjim mesecnim troskovima, i imaju manju kamatu. Tu svako placa svoj deo kredita, a ako jedan prestane da placa, banka ce sve prebaciti na onog drugog i to bi bilo to. To moze tako jer ovde postoji drzavni organ koji se zove Kronofogden i kod njega dospeju svi neplatise. Kad jednom tamo dospes, u duzem periodu vise neces biti covek, uzimace ti od plate, a vrlo cesto dok si ziv cak i kad se razduzis, neces moci ni da sklopis obican ugovor za telefon ili kablovsku, a kamoli da pazaris nesto na kredit. Tako da nikom nije u interesu da se s tim igra, koliko god zeleo da napakosti partneru . Zanimljivo je i kako se ovde dele ostali troskovi zivota. Obicno svako od partnera ima sopstveni racun, plus zajednicki za hranu, racune i potrepstine za decu. Naravno, moze i drugo nesto da se kupi s tog racuna, ali to je uvek dogovor. Npr sambo moje cerke je opsednut aparatima za kafu; mora da kupi sve novo sto se pojavi. Ako staro ne uspe da proda na fejsbuku, usreci tastu tj mene 😁. Moja cerka pije samo caj i to je ne interesuje, tako da ih on sam kupuje i poseduje, iako stoje svima na raspolaganju u zajednickoj kuhinji. To je samo jedan primer. Naravno da svako sebi kupuje odecu, telefone, licne stvari, a i da svako ima sopstveni racun za stednju. Ti racuni su po oba zakona licni i nisu predmet deobe u slucaju razvoda. I tu postoji jos jedna zamka u koju mnoge zene upadaju, jer hoce da budu ravnopravne, a na kraju ispadnu siromasnije. Cak i kad postoji zajednicki racun, a posebno ako se troskovi dele od slucaja do slucaja, vecina bira da u jednakim iznosima pridonosi zajednickom domacinstvu. Zvuci cool, ali na kraju meseca na njenom racunu ostaje znatno manje nego na njegovom u bar 90% slucajeva. Jos ako je ona na porodiljskom, znaci na 80% plate, i tako nekoliko puta, onda je to ne pogadja samo u tim mesecima i godinama, nego bitno utice i na njenu buducu penziju. To sto ce statisticki gledano ziveti duze od njega, ne koristi joj nista u ekonomskom smislu, jer je ovde i penzija licna, ne nasledjuje se.

Da pomerimo malo fokus ove feministicke price na druge aspekte, mada je sve to u krajnjoj liniji povezano. Ovih dana je u Svedskoj aktualna prica o povracaju poreza, a ona otkriva jos stosta nesto sto naizgled nema direktne veze s pomenutim porezom. Naime, posto je ovde porez individualan i nema veze s porodicnom situacijom pojedinca, bilo je lako ustanoviti kako bogatiji pol kroz poreski sistem postaje jos bogatiji. Na nivou cele zemlje prosecan muskarac je dobio oko 20% vise para od prosecne zene . U bogatijim opstinama i starijim uzrasnim grupama ova razlika je i do 40%. Mehanizam je jednostavan. Posto je glavni izvor povracaja poreza placena kamata na stambene kredite (30% se vraca kroz porez), oni s visim prihodima koji mogu da si priuste vise skupih nekretnina, na kraju dodatno profitiraju. Taj profit finansiraju i oni koji od svega ovoga nemaju nista jer zive u iznajmljenim stanovima i sopstvenu nekretninu mogu samo da sanjaju. A to su, pogadjate, vecinom zene. Na primeru samohranih roditelja je razlika najuocljivija - 50% samohranih majki zive u iznajmljenim stanovima u odnosu na svega 35% samohranih oceva. Ima jos statistike - samohrane majke zive u prostoru koji je u proseku 9 kvadrata manji od onog u kojem zive samohrani ocevi. E sad mozemo da se vratimo prici o tome zasto tolike zene ostaju u destruktivnim zajednicama, neretko svesne rizika da to jednom plate i zivotom.

Na sastanku s Putinom, Neandrej govori ruski, a Putin ima slusalice. Da li slusa prevodioca ili muziku, u krajnjoj liniji nije ni bitno.

Ja sam poslusala savet i instalirala Operu na telefonu , samo za forum. Za ostalo koristim drugi browser tako da nije bas prakticno, ali navikne se covek. Jedno vreme su i tu iskakale reklame, ali sada vise ne. Pojavi se poneka kad se refresuje strana, ali moze da se skloni, nije strasno. Preporucujem.

90e su bile zlatno doba za one u Evropi koji su sacuvali posao, ne i za one ciji poslovi su se preselili u druge delove sveta. U pocetku se verovalo da ce to na duge staze biti dobro za sve, trziste ce to da resi, ali rezultat je ocigledan - duboko raslojeno drustvo u kom niko nije bezbedan. Uzrok i posledica, nista cudno.

Najvece figure u istoriji civilizacije ?!? Pa super, istina da i nije bilo toliko lose prvih godina njihove vlasti. Ali ja bih njihovu ulogu ipak pre cenila po onom sto su ostavili covecanstvu, a to su devedesete godine dvadesetog veka. Nisu svuda bile krvave kao u ex yu, ali nisu ni neke srecne godine kojih se ljudi rado secaju. A te godine i ono sto ih je obelezilo nisu doneli marsovci nego su rezultat njihove vladavine. Umesto sveta zasnovanog na vrednostima i slobodi ostavili su svet zasnovan na krupnom kapitalu (s naglaskom na krupnom), pohlepi i korupciji. Ovo u cemu i danas zivimo, oni su udarili temelje.

Jucer sam pridonela gledanosti rts-a iako to nikad ne radim, ali me zanimalo kako to izgleda. Naletela sam na dve mladje zene, ocito nekakve pripravnice. Jedna je izvestavala iz skupstine i mucila se da sastavi dve suvisle recenice, bas je dugo trajalo i bilo naporno za gledam je. Druga je izvestavala ispred samog rts-a i prebacivala mikrofon iz ruke u ruku, da bi onom slobodnom mlatila one koji su uletali u kadar. Ocito nije bilo nikog da joj bar u bubicu javi da se to nikako ne radi, kad je vec unapred nisu pripremili. Bukvalno je svom snagom udarala ljude oko sebe.

Bilo je bas slatko kako su mislili da identifikuju kontrolore leta koje treba propustiti, bas iz razloga bezbednosti, a bez legitimisanja Na koje nemaju pravo. Tako sto ce studenti vazdusnog saobracaja svima koji (pokusaju da) se predstave kao kontrolori leta postaviti tri strucna pitanja na koja samo oni mogu da odgovore 😂. Genijalno!

Kvotujem tebe, a odgovaram svima gore. Ne znam da li ste odslusali o cemu se pricalo. Nista nije iskarikirano, osim Informerovog tumacenja onog sto je tamo receno. Pripremala se blokada dve pristupne saobracajnice aerodromu, u jutarnjim casovima, kad je najvise odlazaka. Cilj je bio da ti avioni ne polete, nista drugo. Dolazeci letovi su trebali bezbedno da slete, kao i oni gore da neometano i bezbedno prelecu. Zato je pominjana kontrola leta i kako da ustanove ko su ti ljudi (jer nemaju pravo da ih legitimisu), tako da njih propuste, ali ne i ostale. Znaci, nikakva blokada aerodroma ili nedajboze kontrole leta, kao sto ona budala vucicevic tvrdi. Normalna akcija, nista glupo i preterano, tako da ne vidim zasto bi bilo namesteno. I nista normalnije nego da se planiralo na plenumu, jer je trebalo da ucestvuje veci broj ljudi, od redara pa nadalje. Jos jednom, jasno se cuje da tip kaze da ne blokiraju aerodrom jer bi to bio terorizam, nego pristupne puteve prilicno daleko od rampe na ulazu u sam aerodrom. Nista strasno sto nije uspelo, ali ipak nema tog viseg cilja zbog kojeg bi trebalo lagati. Samo taj deo ne opravdavam. Za ostalo mi je zao sto se nece ostvariti jer bi bila jedna od boljih akcija. Cak su i planirali da traje najmanje sest sati, da bi ljudi mogli da dobiju povracaj novca za karte.

Nisam sigurna da im ono opravdanje da su sve incenirali da bi otkrili krticu, pije vodu. Zvuci detinjasto, a malo i vredja inteligenciju. Mislim, planirali su akciju, provaljeni su i sad bi najpametnije bilo iskreno priznati da su imali ubacenog elementa, istog obrukati da vise nikad ne moze ulicom da prodje, i idemo dalje. Zar nije iskrenost i postenje ono zbog cega ih volimo? Definitivno nisu planirali teroristicki napad kao sto Vucicevic tvrdi, nego obicnu blokadu. Niko ih zbog toga ne moze hapsiti, niti bi bilo ko trebalo da ih osudjuje. Desilo se ono sto je i moglo da se ocekuje posle toliko meseci, jer nisu ni svi studenti cvece, ima i cacija medju njima. Ali laganje javnosti bi ipak trebalo ostaviti onima koji su u tome svetski sampioni. Studentima koje volimo i podrzavamo ne prilici.

Ja vec godinama placam tipu s kojim imam samo sms kontakt, u zivotu mu oci nisam videla, 80 evra za godinu dana iptv. Nije bas legalno, ali nije ni kaznjivo. Naravno, nikakvih problema, dok postoje N1 i Nova S imacu ih i ja.

Ja te potpuno razumem, bez ALI. Iako toga o cemu pises ima vise-manje svuda u Srbiji, ne verujem da se ljudi s iole intelektualnog kapaciteta negde drugde osecaju jednako unizeno i uvredjeno kao na ”juznoj pruzi”. Ja imam iskustvo Pirota u kome sam zivela nekih 15 godina i iz kojeg sam otisla u Svedsku jer nisam mogla da se domognem Novog Sada ili Beograda. Koje uopste ne idealizujem i nikad nisam, ali oni bar nemaju tu ”dusu”, niko odatle ne nosi prelepe uspomene iz vojske, nikoga nisu ugostili kao cara, nikog nisu hteli da zene i udaju… Isto tako nikom od ugoscenih nije palo na pamet da ostane tamo da zivi, pa da vidi kako je stvarno, koliko je ustvari depresivno, i da ono o juznije i tuznije nisu samo prazne reci. Otprilike kao kad ljudi iz zapadne Evrope dodju u Beograd i odlicno se provedu, samo za jos nekoliko stepenica nize. Ta egzotizacija gradova koji imaju ”dusu” je ustvari njihovo prokletstvo. Svi bi tu rado bili gosti, ali niko ne bi ziveo.