Cojep

da, to su promasaji u aut ili mrezu. liste po % vinera iz smeca ili dobijenih poena u nastavku istog su slicne, Conga i Jankovic najuspesniji

hm, Novak je medju 10 igraca koji u proseku najmanje grese iz smeca u poslednjih 30 god. (otkad vode evidencije) mantre i subjektivni osecaj su jedno, a brojke nesto sasvim drugo.. ATP errors per smash 6% Jo-Wilfried Tsonga 6% Tomas Berdych 6% Andy Murray 7% Pete Sampras 7% Roger Federer 7% Rafael Nadal 8% Andre Agassi 9% David Ferrer 9% Novak Djokovic 9% Milos Raonic WTA errors per smash 9% Steffi Graf 9% Jelena Jankovic 10% Svetlana Kuznetsova 11% Simona Halep 13% Serena Williams 13% Agnieszka Radwanska 14% Roberta Vinci 15% Angelique Kerber 15% Monica Niculescu 16% Caroline Wozniacki

u ovom stoljecu verovatno da, ikada verovatno ne. u danasnjem vrhunskom tenisu lob je sporedni udarac

prethodni licni rekord - 50 sec. protiv Melcera u Pekingu 2012. svetski rekorder je Medvedev - 29 sec. protiv Puja na travi u Stuttgartu 2019.

10 mejdzora sa najvise predaja u 1.kolu 10 2015. US Open 9 2018. US Open 8 2014. Australian Open 7 2007. Roland Garros 7 2008. Wimbledon 7 2017. Wimbledon 6 1998. US Open 6 2002. US Open 6 2011. US Open 6 2014. US Open ........ 3 1990-2020 average uso - turnir ranjenika

mali hrabro poteze kod oba servisa i ne libi se uci u razmenu. nije sisica ali mu je zato retern kao igracima pre 50-100 god, nepostojeci udarac maltene..

toe tak normaalno

promena na bolje svakako, iako su samo u poslednjih par sezona Krasnodar, Salcburg, Jang bojsi preveslani upravo na taj gol u gostima 😉

na forumima i tviterima ga ne bi oprali ni Temza ni Delaver ... kao ni svi brigsi i clareyi ovog sveta /;

Wimbledon 1927, Henri Cochet pobjeđuje u tri uzastopna meča od pet setova Nije to bio samo jedan preokret nego tri, u koliko se navrata Cochet vraćao od zaostatka dva seta u četvrtfinalu, polufinalu i finalu Wimbledona u pojedinačnoj konkurenciji 1927. godine. No, njegov polufinalni dvoboj protiv Amerikanca Billa Tildena je taj koji se najviše pamti. Činilo se da 34-godišnji Tilden šparta do svog trećeg Wimbledonskog naslova, pobijedivši na turniru prethodna dva puta kada je u njemu nastupao. Tilden je jezdio kroz polufinale, protiv 25-godišnjeg Francuza, 6-2, 6-4, 5-1, za, čini se, još jednu jednostranu pobjedu. Odjednom se sve promijenilo jer je Cochet odlučio ići po winnere na gotovo svakom udarcu. "Dobio sam 17 poena zaredom, pa sam odlučio da bih se možda trebao boriti", rekao je Cochet kasnije. Cochet je osvojio šest uzastopnih gemova za osvajanje trećeg seta i dobio meč 2-6, 4-6, 7-5, 6-4, 6-3. Poznati sudac FR Burrow kasnije je rekao da je to bio najizuzetniji meč kojem je ikada prisustvovao. Cochetovi preokreti na Wimbledonu 1927: Četvrtfinale: Henri Cochet FRA - Frank Hunter USA 3-6, 3-6, 6-2, 6-2, 6-3. Polufinale: Henri Cochet FRA - Bill Tilden USA 2-6, 4-6, 7-5, 6-4, 6-3. Finale: Henri Cochet FRA - Jean Borotra FRA 4-6, 4-6, 6-3, 6-4, 7-5.

clanak La times-a iz 1994, nakon sto je veliki Ivan Lendl objavio povlacenje. ...... Лендл је тај који се истрошио: Тенис: Бивши играч број 1 повукао се због дуготрајне повреде леђа са 34 године. Освојио је скоро све, осим Вимблдона. Аутор ТОМАС БОНК 21. ДЕЦ. 1994. Иван Лендл, сурова тениска звезда из Чешке, освајач 94 турнира, осам Грен Слем титула и више од 20 милиона долара новчане награде (али никада није освојио Вимблдон) најавио је пензионисање у уторак у 34. години због дуготрајне повреде леђа. Лендл је са 270 недеља рекордер на месту бр. 1, али је прошле године испао из првих 10, први пут откако је постао професионалац 1978. На овогодишњем УС Опену, Лендл је морао да преда меч друге рунде због повреде леђа, кад је рекао да пензија не долази у обзир. То је сад званично објавио на сазваној конференцији за штампу. "Никада није лако", рекао је Лендл о својој одлуци. „Уживао сам у игри, имао сам пуно одличних тренутака и недостајаће ми.“ Лендл оставља иза себе наслеђе као један од највећих играча са основне линије у игри која је својим стилом и ударцима имала ту мањкавост умарајућег понављања. Такође се показивао као тврда личност каква је углавном била одбојна публици. "Мислим да није дао пуно себе јавности", рекао је тениски великан Џек Крејмер. „Није изгледао као да превише ужива. На неки начин, одгајан је да не брине ни о чему осим о следећој лопти која му долази. Био је мргуд“. Једини човек у тенису који је играо у 19 финала Грен Слем турнира, Лендл је стигао до осам узастопних финала Отвореног првенства САД од 1982-1989 и освојио три. На тврдом терену Флешинг Медоуза се осећао као код куће, саградивши идентичан Деко-турф 2 терен на свом дворишту у Конектикату. Лендл је доминирао мушким тенисом од 1984. до 1989. године, преокренувши каријеру након пораза од Џимија Конорса у финалу Отвореног првенства САД 1983. у четири сета, када није успео да освоји ни гем у последњем сету. Лендлу је то био четврти наступ у финалу Грен Слем турнира и четврти пораз. Али Лендл је променио своју репутацију губитника у финалу Отвореног првенства Француске 1984. против његовог немезиса, Џона МекЕнроа. Лендл је изгубио прва два сета на црвеној шљаци Ролан Гароса, а затим је добио следећа три за преокрет и победу од 3-6, 2-6, 6-4, 7-5, 7-5. У својих следећих 18 Грен Слем наступа, Лендл је освојио још седам титула и на још шест играо финала. Али никада није освојио Вимблдон. Покушао је и није успео 14 пута. Два пута је био близу, али је имао несрећу да налети на 18-годишњег Бориса Бекера у финалу 1986. године и на метеорског Пат Кеша у финалу 1987. године. Лендл је ове године прескочио Вимблдон како би залечио повреду леђа. Последњи меч који је Лендл одиграо на Вимблдону био је 1993. године када је изгубио у другом колу у три сета, што му је била најранија елиминација у последњих 12 година. Лендлов уобичајени стил није био сервис-волеј, али је годинама узалудно покушавао да игра тим стилом на Вимблдону. Крејмер је рекао да је то била грешка, с обзиром на то да су остали бејзлајн играчи попут Бјорна Борга и Андре Агасија остајајући на основној линији побеђивали на трави. „Мислим да је трагедија његове каријере у томе што је покушао да промени игру да би освојио Вимблдон“, каже Крејмер. „Заиста је патио од утиска да није играч свих подлога и покушао је то да промени победом на Вимблдону. "Имао је срећу да је поседовао сјајан сервис, али није знао како да то поткрепи", рекао је Крејмер. У најбољим годинама, Лендл је надјачавао противнике форхендом и спремношћу, могавши да игра меч и до сутрадан ако је то било потребно. Конорс је рекао да је Лендлова условљеност била кључна за његов успех. „Његова способност да се носи са момцима била је прилично јака“, рекао је. „Штета што не може да оде под својим условима.“ Лендл је освојио свој осми и последњи Грен Слем турнир на Отвореном првенству Аустралије 1990. године, када је остварио победу у три сета над Мирославом Мечиржом, још једним Чехословаком, који је две године касније такође био принуђен да се повуче због повреде леђа. Лендл је постао амерички држављанин 1992. године. Као дете јединац, Лендл је рођен у Острави, граду рудника угља, у бившој Чехословачкој, у близини пољске границе. Остраву понекад зову „црни град“ због чађи коју избацују димњаци. Лендлов отац, Јиржи, својевремено један од најбољих тенисера у земљи. Олга Јеништова Лендлова, Иванова мајка, некада је била други рекет Чехословачке. Са 4 године, Лендл је дрвеним веслом ударао тениске лоптице о зид. Ако није могао да нађе некога против кога би играо, враћао се до зида, што је рекао да није волио да ради. „Нисам могао да победим зид“, рекао је Лендл једном приликом. Многи његови противници су се тако осећали. https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1994-12-21-sp-11491-story.html

pri vrhu je Rose sa prosekom od 9,5 asova , ali je i u vrhu neslavne liste sa prosecnim brojem duplih gresaka po mecu:/ Double faults per match 5,8 Dent 5,5 Stolle 5,3 Rosset 5,3 Shelton 5,2 Arthurs 5,2 Shapovalov 5,2 Philippoussis 5,0 Prinosil 5,0 Paire 4,9 Vacek 4,9 Ivanisevic 4,8 Becker 4,8 Dreekmann 4,8 Korda 4,8 Kucera ........ 3,7 Sampras 2,6 Murray 2,5 Agassi 2,3 Djokovic 1,9 Federer 1,6 Nadal

Prosek asova po mecu 19,8 Karlovic 18,5 Isner 15,8 Arthurs 15,5 Raonic 15,3 Kyrgios 13,9 Philippoussis 13,9 Ivanisevic 13,3 Muller 12,8 Querrey 12,7 Anderson 12,6 Krajicek 12,0 Ljubicic 11,7 Roddick 11,2 Rusedski 11,0 Sampras 10,8 Gambill 10,7 Goellner 10,5 Lopez 10,4 Becker 9,9 Tsonga ....... 7,8 Federer 6,9 Murray 5,5 Djokovic 3,1 Nadal

Nole na RG-u usao u servbot klub Top 20 po broju asova, otkad Atp vodi evidenciju - poslednjih 30 god. a Feli ce na Wb-u odservirati svoj 10-hiljaditi. Rafa je na 3700 CAREER ACES 1991-2021 13.653 Karlovic 12.646 Isner 11.411 Federer 10.131 Ivanisevic 9.980 Lopez 9.068 Roddick 8.713 Sampras 8.557 Querrey 8.121 Ljubicic 8.081 Raonic 7.648 Krajicek 7.589 Rusedski 7.290 Anderson 7.184 Berdych 7.116 Cilic 6.696 Philippoussis 6.566 Tsonga 6.281 Monfils 6.153 Rosset 6.079 Djokovic

Viktor zavrsava karijeru sa pozitivnim skorom na sve tri podloge na touru (kao i Janko) ,kao i nekih stotinjak bivsih igraca u Open ere... a sto ce vrlo tesko poci za rukom npr. Lajovicu, Krajinovicu i Djereu.. verovatno i Timu, Vavrinki itd. Pamtice se i da je svojim reketom licno donio pobedonosni bod za ekipne titule Srbiji na Devis kupu, Svetskom timskom kupu i ATP kupu.

kad bi publika igrala u svakom finalu bi bili Dolgopolov i Dastin braun.. ne treba se previse osvrtati na takve stvari

Ocito mu prijaju ovi turnirčići tipa Bgd, Majorka i sl. bilo singl ili dubl sa family frendom, zezanje za zecom i bratom, treninzi sa sinčićem itd Stice se utisak da uziva u igri vise nego ikad, a i njegovi navijaci (bar bi trebalo) sad na Vimbldonu opustenije, jer je ipak ono glavno izvojevano u Parizu. ako sve bude kako treba- preznojavanje ostaviti za zavrsnicu USO-a .)

GS finalisti sa jednorucnim bekendom u protekle 2 decenije AO RG WB US 2001. Kuerten-Corretja Rafter Sampras 2002. A.Costa Sampras 2003. Verkerk Federer-Philippoussis 2004. Federer Gaudio Federer Federer 2005. Puerta Federer Federer 2006. Federer Federer Federer Federer 2007. Federer-Gonzalez Federer Federer Federer 2008. Federer Federer Federer 2009. Federer Federer Federer Federer 2010. Federer 2011. Federer 2012. Federer 2013. 2014. Wawrinka Federer 2015. Wawrinka Federer Federer 2016. Wawrinka 2017. Federer Wawrinka Federer 2018. Federer Thiem 2019. Thiem Federer 2020. Thiem Thiem 2021. Tsitsipas 4 10 3 4

kasačka grla su oduvek imali vise malih titula, tu nema nista sporno.. ATP 500/250 (igrao - osvojio) 195 Ferrer 26 127 Federer 49 123 Hewitt 24 96 Roddick 26 94 Nadal 31 86 Murray 26 65 Djokovic 24

Big 4 % Atp pobeda (max.pct) 83,20% Djokovic (83.26% - Oct.2020) 83,20% Nadal (83.85% - Mar.2014) 81,96% Federer (82.19% - Jul.2019) 77,02% Murray (78.48% - Mar.2017) % GS pobeda (max.pct) 87,65% Nadal (88,63% - Jun.2014) 87,32% Djokovic (87,32% - Jun.2021) 86,08% Federer (88,05% - Jan.2010) 80,17% Murray (81,86% - Jul.2016) % Top 10 pobeda (max.pct) 68,94% Djokovic (68,97% - May 2019) 64,45% Federer (72,18% - Nov.2007) 64,26% Nadal (73,91% - Jun.2006) 54,84% Murray (58,33% - Nov.2010)

KKCZ je forumski jaca od fudbala, Jokica i Djokovica zajedno ..... nogometasi, mvp i goat nijednom nisi oborili forum, ovi jesu u vise navrata!

ocekivano slab kvalitet igre na turniru, bar ovo malo sto odgledah. klupski fudbal im je bas odmakao... lš, pl, itd..

Roberto Bautista Agut will skip the Olympic Games and will play the ATP tournament in Kitzbühel (July 24-31) zabrinutosti bez, ima zlatnu medalju sa Mediteranskih igara u Peskari

komisiji za zalbe dostaviti na uvid: a. broj polomljenih reketa b. broj predatih meceva a komisija za estetiku da utvrdi sledece: - kome bandana nabolje stoji? - da li je smeš na mec-loptama u finalima AO i RG dovoljno fluidan i graciozan za reklamu Audemars Piguet-a ?

Consecutive Majors, Australia & Roland Garros 1933. Jack Crawford 1938. Don Budge 1953. Ken Rosewall 1956. Lew Hoad 1962. Rod Laver 1963. Roy Emerson 1967. Roy Emerson 1969. Rod Laver 1988. Mats Wilander 1992. Jim Courier 2016. Novak Djokovic 2021. Novak Djokovic poslednja 4 veza na AO hardcourt terenima i 128 igraca u gl.zrebu