Cyber

Kao sto rekoh onomad, treba pratiti. To je znacajna indikacija.

Ovo moje ne bih nazvala optimizmom, pre ce biti da sam prepoznala nesto sto sam mislila da je netragom nestalo. Ko bi rekao da bi ova mladost koja je ustala mogla da mi vrati nesto sto sam odavno izgubila – veru u neke stvari. Ostalo je zabelezeno na forumu da sam od onog tamo odavno digla ruke i da sam besedila o tome da ne vidim da nesto zdravo moze da se iznedri iz one drustvene propasti. Ne pamtim da sam ikada bila demantovana na ovoliku sopstvenu radost. Ne treba se zaludjivati i na grbacu navaljivati studentima da naprave neki prevrat. Oni su uradili i rade ono sto niko pre njih (znao) nije - kapa dole! - i time stvaraju uslove za proces drustvenog ozdravljenja koji mora da krene svojim tokom. Iz ove kome se ne izlazi lako i brzo. Jer, ne verujem da iko iole normalan zeli da sjasi Kurta i uzjasi Murta. Drustvo mora da popije gorku pilulu ozdravljenja i da prezume odgovornost u tom procesu, svaka karika, svako kako i koliko moze.

Ako smem da pitam, na koji nacin ovakve relativizacije doprinose diskusiji? Nema potrebe pratiti ni kosarku niti bilo koji drugi sport da bi se moglo diskutovati o moralnoj vertikali i slicnim kategorijama.

Meni je puno srce. Ovo je tako veliko – ova demonstracija dostojanstva, pameti i nepotkupljivosti! I sve sto su studenti do sada rekli i uradili je jedna velika pokazna vezba iz toga kako se suprotstavlja predpoliticki primitvnom i korumpiranom sistemu. Oni u svojim zahtevima adresiraju institucije a autokrata puca sam sebi u nogu pokazujuci da je On drzava. A on je samo jedna bolesna seka-persa koja nervira sebe samu svadjajuci se sa nevidljivim neprijateljima i koja nema pojma kako da izadje na kraj sa inteligencijom. Taj samo zna da se valja na dnu kace sa polusvetom kome pripada. Mladi su (nam) pokazali kako treba. That’s the spirit! Sada je moralni imperativ svim zdravim snagama da podrze ovaj zamajac onih na kojima svet ostaje i tako budu deo rotacione energije koja moze da povuce napred – ne iz blata, nego iz zivog peska. Dobijam video zapise iz Beograda od nekoliko studenata, dece mojih prijatelja. Oseca se dobar vajb.

Nema svoje Ja. Nije to lako breme.

Treba pratiti, jer ako/kad misevi krenu da napustaju brod onda za njima idu i pacovi itd.

To se desilo juce na uglu Grcica Milenka i Ustanicke, tacno ispod XI gimnazije. Moja sestra je, kao i svi ostali pristojni ljudi, koji su se u tom trenutku nasli tu, zastala na 15 minuta. Izasla je iz auta sa prijateljem i stali su na trotoar tik uz gimnazijalce. Onda se pojavio ovaj vonjavi siledzija koji nije hteo da stane, nego je krenuo na trotoar, na ljude vredjajuci ih marvenim jezikom kroz otvoren prozor. Mojoj sestri i jos nekima je presao preko nogu. Ona mu je odrzala bukvicu i on ju je pljunuo. Hteo da izadje da se bije, ali mu je to onemoguceno. Nakon toga se izvukao i psujuci krenuo dalje, no mu se gepek otvorio i poispadale su mu neke stvari. Zaustavio je auto, izasao i sav razularen krenuo nazad ka gimnazijalcima. To mu je bila greska. Trebali su da mu promene licni opis. Drago mi je, ipak, da nisu. Jer, to je najbolji dokaz da nisu ono sto je on i ono sto on predstavlja. Ja sam do ovih dogadjaja verovala da sam odavno izgubila sve iluzije o nekim stvarima u onom provizorijumu od drzave. Studenti koji su „ustali sa stolice“ i njihovi mladji drugari gimnazijalci su nekorumpirani i nepotkupljivi. Njima je buducnost konfiskovana. Oni nemaju sta da izgube, a ne pristaju da budu izgubljeni. Zato oni mogu biti voda koja korumpirani zlocinacki breg roni. Pokazujuci da nisu klonuli duhom. Kao da pocinju da se slazu neke kockice, kao da neki proces odronjavanja uzima zamajac … i ja verujem u snagu potpuno neocekivanog i do juce nezamislivog. Ili mi je milo sto mi se snilo?

Ma i ja sam. Ne sto mi treba, nego sto sam malo nerdig za kvizove i sve sto lici na taj format. Ma znam ja to nego reko, udri brigu na Scherz uz onaj seretski 😉.

Evo vam malo da se zabavljate dok cekate. 😉

Nadjoh se ponukana da napisem svoj prvi post ikada na pdf-u Sport na topiku Ceremonija svečanog otvaranja (OI), kad ono - topik zakljucan (!?). Inspiracija za neshvacenu sekvencu je slika holandskog slikara Jana van Biljertsa Praznik bogova naslikana oko 1635. I bez ove informacije bilo je vrlo lako uociti Dionisa, boga vina i uzivanja jer simbolika nije mogla biti jasnija. Sam naziv slike otkriva da ”Olimpijske igre nisu hriscanska sluzba i da su, u slucaju sumnje, blize grckim bogovima nego monoteizmu koji ih je uzurpirao” i da ”savremeni svet poznaje veću bozansku i ljudsku raznolikost nego sto sugerise povrsno tumačenje Biblije”. Sve sekvence otvaranja su na originalan i do sada nevidjen nacin docarale upravo ljudsku raznolikost kojoj su time nedvosmisleno sirom otvorena vrata a sto je verbalizovano u zavrsnom govoru sa – parafraziram - ”narednih 16 dana grad je sviju vas!”.

A gle ovo i ovo (baci pogled na Related Terms).

Kaze, borrowed from Ottoman Turkish. Vidim sada i ovo => Descendants: Turkish: bahtsız → Albanian: baksuz → Aromanian: bacsúz → Serbo-Croatian: Latin script: bàksuz Cyrillic script: ба̀ксуз

Dodatak na gornji post Citam da je Rod Stewart izvizdan na koncertu u gore pomenutom Leipzigu kad pokazao svoju podrsku Ukrajini. Kao sto je poznato, nemacko javno mnjenje je podeljeno glede podrske nemacke vlade Ukrajini. Ekstremni desicari i braca im ekstremi levicari su – gle´cuda! - protiv. A sto se tice zvizdanja u Leipzigu, pa to je samo ono sto su jasno pokazali rezultati nedavnih EU-izbora – u svim bivsim DDR pokrajinama je AfD najveca pol. stranka, osim u Berlinu. U Zapadnoj Nemackoj dominira CDU, osim u Bremenu gde prednjace soc.demokrate i u Hamburgu gde Zeleni tamburaju. Ko kaze da je Zid pao?

Osecam se p(r)ozvanom da potvrdim i dopunim to sto sam svojevremeno pomenula. U bivsoj istocnoj Nemackoj celicni zid nikada nije sasvim srusen na mentalnom nivou. A nije ni na fizickom - delovi nekadasnjeg unutrasnjeg granicnog zida izmedju dve Nemacke, koji se mogu videti po nekim istocnonemackim selima gde obrasli vegetacijom, sluze kao ”hoteli” za slepe miseve i insekte (sto se daje na znanje uredno oznaceno na tabli kao u selu Görsdorf). Nekadasnja granica izmedju dve Nemacke danas je pretezno zelena oaza izmedju nekada dve Nemacke. Taj zeleni pojas iz pticje perspektive simbolicno oslikava mentalni rascep unutar danasnje Nemacke. To je kompleksna prica ciji uvod je nekako promakao ispod radara u posleratnim geopolitickm podelama. I tako se istocna Nemacka preko noci nasla na pobednickoj strani. Suocavanje sa naci-prosloscu se nikada nije desilo. Samo se kaze da nacizam u novonastaloj drzavi [DDR] nije mogao nestati preko noci – negde se prikrio a negde se preobukao u komunizam i nekaznjeno prosao. To je vrlo dobar pokazni primer simbioze izmedju nacizma i komunizma, oni su jedni drugima raison d'être, kao sto se i pokazalo jos u Vajmarskoj republici gde su se i svakodnevno tukli ali i medjusobno saradjivali. Ko zna, zna kako se u DDR gledalo na imperijalistickog neprijatelja BRD i kako je fraza ”pocigancena Nemacka” [Antiziganismus zbog Gastarbeiter/a] bila deo razgovornog jezika. Zato nije cudno sto i dan danas tamo ima mnogo ljutih zbog migranata, zbog nezaposlenosti, zbog toga sto se poreski novac trosi na razne ”strane elemente”. Mnogo je ljutih, to znam iz prve ruke. Drugim recima, idealan groground za AfD. Antisemitizam u tzv. ”antifasistickoj” istocnoj Nemackoj jos jedan dokaz simbioze dva pomenuta totalitarna zla. Pridev ”antifasisticka” je jedna gnusna podvala, jer navodi na pogresnu percepciju da u takvoj drzavi antisemitizam ne moze postojati. Malo Morgen! Itekako je bio utkan u sve nivoe drustva u tom posleratnom mutantu od drzave zvane istocna Nemacka: 1) antisemitizam u drzavnim organima; 2) potiskivanje jevrejskih nacističkih zrtava iz javnog secanja; 3) podrska drzavne bezbednosti antisemitskim palestinskim teroristima; 4) antisemitizam „odozdo”. Postoji valjan razlog zasto u danasnjoj Nemackoj postoji Savezna fondacija za ”izlazenje na kraj” sa diktaturom nekadasnje Socijalisticke partije jedinstva (SED). Njen zadatak je da promovise suocavanje za uzrocima, istorijom i posledicama diktature u sovjetskoj zoni i DDR-u, te da nadgleda proces nemackog ujedinjenja. Rad pociva na tri noseca stuba: komunicirati, umreziti i zapamtiti (vermitteln, vernetzen und erinnern). Jos uvek se da cuti pitanje da li se onomad Nemacka ujedinjenila ili se DDR prisajedinila. Jos uvek ima nostalgicara za ”onim vremenima”, to znam iz prve ruke. Jos su zivi oni koji su davne ´89 ponedeljkom demonstrirali u Leipzigu, ne da bi se ujedinili sa Zapadnom Nemackom nego da bi isposlovali meksu verziju svoje politicke stvarnosti, tj. da mogu da putuju i da sam i biraju vladu a ne da im politbiro kroji kapu. To mnogima nije jasno.

Filozofija se podrazumeva. Jer, osnove marksizma [ili bilo kog sistematizovanog ucenja] su po definiciji isto sto i osnove marksisticke [ili neke druge] filozofije / misaonog koncepta. U prvoj godini gimnazije nam je profesorka diktirala od pocetka do kraja casa i sve smo morali da pisemo. Bas je bilo preobilno. Bilo je dosadno. Stalno nam je govorila da cemo joj biti zahvalni na fakultetu. Nije mi se dalo da osetim tu zahvalnost. Na fakultetima koje sam zavrsila taj predmet nije postojao. U jednoj svedskoj antikvarnici knjiga sam naisla na jedno prastaro izdanje Kapitala i kupila sam ga iz cistog kurioziteta kao zagrizeni kolekcionar. Nisam zagrizla. Ima boljih stvari.