Dosao sam do drugara na odmor. Trebalo je da bude vrhunac ovog dosadnog leta, ali nije bas ispalo onako kako sam planirao i zeleo. Bio sam 3. tocak u nekoj prici i samo sam zeleo da drugar ode i bude sa tom devojkom dok ja gledam neki film, kao i svakog dana sto bih radio. Oni su pokusali sa nekom drugaricom te devojke da me... sta znam, zblize, zdruze ili kao vec, ali i ta osoba je imala nekih drugih planova, pa sam veliki deo vremena proveo gledajuci u nebo i pricajuci sa sobom. Nisam siguran ni sta sam zeleo, mi smo se culi i pre nesto, ali nije bila bas otvorena za komunikaciju. Malo sam bio razocaran u sebe, mozda u ono sto umem i mogu. Mislim se, jebes ti sve ovo ako ne umes da zabavis neku osobu i isteras koju rec iz nje. Makar da ne bude dosadno. Cisto da se zajebes i pomislis da valjas cemu u ovoj godini.
Ne znam ni ja cemu stresiranje oko ljudi koje ocigledno nije briga za mene. Pokusao sam da budem sto bolji prema nekome, da budem the osoba, da oseca makar neku sigurnost ili korist od mene. Makar da me zajebe da sam ikako relevantan u 2019. godini.
No, razumem i ovaj razvoj dogadjaja. Ne moram ni ja uvek da budem dopadljiv ili vredan nekome. Slazem se, da upeca bilo koga na ulici taj bi bio lepsi/bolji/pametniji, ne smeta mi to. Ali iskreno mi smeta sto sam protracio necije vreme. I nisam uspeo da ostavim bilo kakav utisak u onoj tisini.
To me iskreno iritira. Nemoguce je da ne mogu da uspem ni u cemu sto radim. Poslednjeg dana je samo trebalo da se oprostim od nje, pita me sto ne ostajem, ali nisam odgovorio. Nakon toga sam seo na sred puta i iskreno pozeleo da u onoj pustosi naidje automobil koji me nece videti kako lezim. Ali nije.
Nemam pojma sta je ispravno osecati, sta je ispravno reci vise. Od cele psihijatar price sam odustao, jer sam previse lenj da bih se pridrzavao bilo kakvih pravila. I kako da ocekujem da ce mi ikada biti bolje? Nema discipline, ambicije, zelje za zivotom u meni. Nekad me ovakva sitnica razdrma, probudi, nacini da se opet osecam kao covek, ali, na kraju, ona nestane kad i prvi kontakt sa drugom osobom. Verovatno i one osete da u meni nema nicega vec dugo vremena. Voleo bih da ima. Voleo bih da osecam ponovo nesto sem cistog razocarenja u ono sto zivim. Bas kao nekada, iako je i to bila laz. Makar je bila uspesna. Dovoljno je bilo sto sam se na trenutak osecao voljeno, prelepo je bilo. Najlepsa prevara koju sam ziveo i koju ne znam kako sam preziveo.
Trebace mi malo da razmislim sta cu i kako. Ponovo. No, dokle god se plasim toga da ne vidim sutradan - bice sve u redu. Pretpostavljam.
