Leaderboard

Beograd ? Obod jos ima onog BG duha - centar je okupiran.

Stari server vs novi server

Zoko, oči si mi "vodom" napunio... E ovako, paleta sam video tri puta u životu, pri čemu se jedino sećam poslednjeg. Hteo sam da konstruišem vojne avione i hteo sam da upišem Vojno tehničku akademiju, pa su mi trebali papirimod njega. Znao sam gde radi, otišao do njega na posao, predstavio se i najljubaznije tražio od njega ličnu kartu. Nadrealna situacija. Akedemiju nisam upisao, jer sam pao na poslednjem ispitu, a to je bilo utvrđivanje ličnih osobina. Neki pukovnik psiholog, Bog mu zdravlja dao, je utvrdio da nemam podesne osobine za oficira, jer rezultati mojih testova su govorili da ne trpim autoritete. Bio sam tužan, ali posle i jako srećan jer kakav sam ludak (bio) verovatno ne bih izvukao živu glavu iz sranja koja su se valjala 90-tih. Mene je benzinom "otrovao" ujak, koji me je zajedno sa bakom i odgajio. Od njega sam učio ko je bio Džeki Stjuart, Fransoa Sever, Rint, Iks, šta je Porše 917, Abart. Odrastao sam praktično u Austin-u 1300 koji je on vozio. Taj auto definitivno nije bio sam sklop mehaničkih delova, nego je, u to sam apsolutno siguran, imao dušu. Englezi, ko Englezi, mimo i kontra sveta, su plus stavljali na karoseriju, a minus je išao preko kleme akumulatora. I naravno taj minus je uši zavrtao uvek i nikada nisi bio načisto da li će "Ostoja" da upali. Maznem ja da 16 godina ujaku auto da bi, jel'te, provezao curu u koju sam tada bio zaljubljen, odemo mi malo van grada (tada je Bežanija bila pusta ko mesečeva površina) parkiram u nekom pogodnom mestu i krenem u osvajanje. Mlada dama ipak nije delila moj entuzijazam u potpunosti i ja kao poslednji od izumiru će vrste beogradskih džentlmena pokušaj da vratim prokletinju kući. Jes' kad bi hteo da upali. Jao sunce ti jbm, sad mi nije dobro kad se setim. Pokušaj da stegnem kleme na akumulatoru, pokušao sam i da biram auto a ona da upali, ma ništa. Onda odhodam 2 km do najbliže govornice da pozovem ujaka da mu saopšti da sam maznuo auto i da ne želi da upali. Jbt. Znam, rekao je, video sam kad si uzeo ključeve. A onda me je izgrdio što sam devojku ostavio samu. Nije hteo da dođe po mene, nego me je naučio šta treba da uradim da bi ga upalio. Vratio sam se, ona se uplašena šćućurila na zadnjem sedištu a ja sam dobrih sat vremena pokušavao da uradim šta mi je ujak rekao. Auto je napokon upalio, ja sam je odvezao kući, njen ćale je hteo da me zadavi, ali je sve izbrisao pogled iz njenih očiju. Vratio sam se kući, ušao u kuhinju gde me je ujak u oblaku duvanskog dima čekao da se vratim. Te večeri sam zapalio svoju prvu cigaru u životu, nišku Drinu sa filterom. Volim te mnogo ujko. I mnogo mi nedostaješ. I sad jedan matori konj luči vodu iz očiju, dok sedi na obali mora sa pokojom praznom flašom na stolu. Jbg. Idemo dalje.

Pored nekoliko mojih strasti jedna je i muzika, a najviše emocija mi stvara ona iz 70-tih, i za to su roditelji uglavnom krivi. Razmišljala sam koga da stavim na otvaranju, velika je konkurencija zaista i pobedilo je ipak ovo savrsenstvo. Uzivajte.

Slayem se sa ovim ovde, ja sam vise nabacio moje iskustvo. Primer licni: dijeta a la sam svoj majstor (sad cu ja da unosim max 2500kcal bez da preterano pazim od cega dolaze) i sat ipo plivanja dnevno. Posle mesec dana: gubitak ravno 0kg. Promenim princip: prelazak na OMAD, keto i dalje sat ipo plivanja dnevno: posle 2 meseca 10kg nize. Dok ja nisam prihvatio da imam problem sa kilazom, ja sam fizicku aktivnost koristio u cilju da se osecam bolje, ne i mrsavljenja. E kad je shit hit the fan, vise fizicka aktivnost nista nije pomagala... tih sat ipo u bazenu (a ovde verujem na forumu da se na prste mogu nabrojati ljudi koji mogu 3km kraulom da isplivaju) izadje od 800-1000kcal. Sto mu je 200gr cokolade. Dakle, meni fizicka aktivnost sluzi da se ja osecam bolje i u glavi i u telu. Ali ono sto topi kg je dijeta.

Slick. Grace Sllick. Sent from my SM-N950F using...

Dođem da otvorim topik 70's kad vidim da postoji... Sa ovim je "zvanično" počela moja "karijera"... (nezvanično, 2 godine ranije kad su mi drugarice poklonile za rođendan Space Oddity single i Give a Little Love od Bay City Rollersa uz komentar da ličim na njihovog gitaristu Erica 😄 --- ali o tome kasnije) Hvar 1976, dečje odmaralište, razglas, prilično dobra muzika primetio sam... danima već. Zainteresujem se odakle ide zvuk ka zvučnicima u sali sa klavirom(!)... nađem sobu sa opremom i frajera od nekih 20ak godina koji povremeno pušta radio i kad baš hoće dobru muziku - ploče!! VIdim par singlica The Sweet, Slade, etc… svašta nešto je bilo, odaberem 2 singla Sweet i zamolim ga da pusti za koji minut... samo da odem do klavira. Pustio je. Godinama sam svirao klavir, ne naročito svojom voljom, ali tada su mi sve godine "torture" muzičke škole dobile smisao i stale u sledeća 4 minuta:

From Croatia to El Porto [emoji41] Sent from my SM-N950F using...

Ovo mnogo lepo. Da li moze da se nasteluje da ujutro kuva kafu?

Ah kad se setim... i ja sam odrastao u istom, mozda prvi volan koji sam uzeo u ruke u zivotu, kao bebac... Morao bih da proverim ali tesko da ce i cale da se seti bas tacnog redosleda i perioda automobila. U svakom slucaju imam negde fotografiju. Cale bio u Engleskoj na nekoj specijalizaciji pa valjda otuda neka ljubav za tim automobilom. To je bilo tamo negde 80ih. Sad se setih, oko struje, imamo i mi pricu... secam se kao kroz maglu, bilo je to sredinom 80ih, isli smo na more, Jadransko (tad se jos uvek nije govorilo Hrvatsko - bili smo negde u okolini Splita valjda). Dogovorili se moji sa porodicom mamine koleginice, da se ide zajedno, kolima... Oni su valjda imali jedno dete, a sa moje strane straiji brat i ja... mi u Austin-u a oni u Fici! 🙂 Prilikom povratka, dogovor je bio da se pratimo, uobicajeno... Fica isao prvi. Krenuo neki pljusak, uzas bozija, evo i dan danas se secam kako sam malo-malo na nekoj ostroj krivini vidjao slupane skupocene, sportske, automobile. Elem, krene Austin da stuca... gasi se, pali... tata uspe nekako da ga po inerciji upali, ali sve to nas usporilo i Fica ode bez okretanja. Nismo ni do sledece pumpe uspeli da stignemo. Stade Austin. Secam se samo da je tata dugo bio na onom pljusku, ispod haube, vratio se u jednom momentu i kaze "Deco, dajte one zice" 🙂 mama gleda, nije joj jasno, a brat i ja vadimo parcice zice od elektroinstalacija koje smo nasli ispred apartmana, nisu majstori ocistili za sobom 🙂 nesto smo se igrali sa njima, ko zna sta, i poneli ih 🙂 pola sata - sat nakon toga, eto tate, vraca se, pali Austin-a 🙂 sta je on tamo prevezao, Boga pitaj. Znam da je posle pricao da su otisli kablovi i da je na nekoj pumpi posle kupio neke kablove sa razvodnom kapom koje je prepravio na licu mesta i tako smo dosli kuci. Mislim da je ova dogodovstina bila i jedan od razloga da se Austin udomi. Ovakav je bio:

Kome dosadjujem, neka preskoci. Ipak je deo naslova teme "secanja". Hteo bih da objasnim svoju zivotnu vezu sa BMW motociklima. Deci nista ne znaci, to je svakodnevica, a matorcima izgleda kao hvalisanje jer je to u Jugoslaviji bio luksuz. Ispasce kao neki esej, podugacko, pa kazem - koga ne zanima, neka preskoci. Bice cak i "politike". Jebiga, mi matorci gnjavimo pricama od nekad. Deda, rodjen 1911., je bio ratno siroce. Otac mu je poginuo u WW1, a majka umla od tuberkuloze. Postao je sluga kod drugih seljaka. Tako je dospeo kod seoskog kovaca i dogovorio - u radno vreme, bice segrt u radionici, a ostatak dana sluga. Spavao je na senu, u stali. Imao je 15 godina kad je polozio majstorski ispit, za kovaca. Ta beda njemu ambicioznom nije bila dosta pa je pobegao i zaposlio se u Shell rafineriji (danasnja INA) u Sisku. I tamo je ucio i ubrzo polozio majstorski ispit prvo za varioca a onda za masinbravara. Kao "bogat" covek, kupio je bicikl. Vozeci do posla kroz selo, zapela mu je za oko moja baka i nekako ju je zaprosio i ozenio. Zivotnim putem, onako siromasan, postao je komunista. Bio je jedan od organizatora famoznog strajka u Shellu 1936. i fasovao zatvor i otkaz. Nakon toiga, selio je po Kraljevini "trbuhom za kruhom" i tako je moj otac rodjen u Beogradu 1938. a deda je radio u zelezari u Niksicu, CG, i kupio svoj prvi motocikl, NSU Quickly, polovni, iz '36. Onda je dosao rat. Deda se prikljucio kao partizan i izasao kao major OZNe. Demobilisao se rane '48-e, taman pre rezolucije Informbiroa i razlaza sa Rusima. Kao partizanski kadar i predratni komunista, dobio je posao kao direktor IKOM-a (Industrija i kovnica Oreskovic Marko). Tamo su se, medju ostalim, pravila sva odlikovanja i znacke itd. u SFRJ. Pojma nije imao, seljacko dete i komunista, firmu je vodio predratni kadar, par prezivelih Jevreja, a deda je "vodio firmu" hodajuci po partijskim sastancima. Ali, tako je dobio pristup tada najmodernijim masinama - svas-aparatima, glodalicama, drebankima i svasta, ni ja ne znam. Nekako je nabavio Matchless 600 koji je ostavila neka saveznicka vojska u WW2. Nekako ga je sredio i sredjivao do smrti, 1969., praveci delove od nule, izlivajuci ih u improvizovanim kalupima, fino ih obradjujuci na tim nekim masinama. Uspeo je i da napravi finu kucnu radionicu, gde sam i ja ucio. Ja sam slucajno, nezeljeno dete. Majka nikada nije ni zavrsila srednju skolu. Tata je na brzinu odsluzio vojsku koja je tada trajala duze. Navodno, po pricanjima, posetio nas je par puta i ja sam, kad me majka nosila u rukama, za svakim vojnikom u uniformi na ulici vikao "tata!" sto je mamu smetalo... Prekinuo je studiranje. Po povratku, radio je u miliciji (zahvaljujuci dedinim partizanskim vezama). Onda se vratio, gimnazijalac i sav sjeban. Unajmili su sobu (ma, kakav stan, to je bilo nedostizno!). Imali su malo elektricno kuhalo i limenu kadu, a vodu su nosili iz cesme u dvoristu. I onda su, kao zaposleni par sa detetom, digli prvi kredit u zivotu. Tata je kupio NSU Maxi 175, po nemackoj licenci ih je pravio Pretis u Bosni. Odmah ga je prodao. Onda su postojale liste cekanja, proizvoda je bilo manje nego kupaca, pa je cak i nesto malo zaradio - i za te pare kupio polovni BMW 250. Naravno, mnoge detalje ne pamtim. No cale me stavio na saputnicki sic, sa posebnom ruckom, i provezao. Secam se da sam se usr'o jer se stari naginjao a to je bilo potpuno suprotno mojem horizontalnom svetu. Onda je starcima dopizdilo. Ne znam detalje, ali je nekako deda pristao da nas uzdrzava dok stari ne zavrsi fakultet. I otisao moj svet u picku materinu. Studiranje medicine je zahtevno, trazi citav dan. Tata je nasao nekakvu koleginicu. A majka je nasla nekakvog jebaca (svojeg sefa) u firmi gde je radila. Razveli su se, katastrofa za dete koje ne razume. Onako sjeban, nasao sam utociste u dedinoj radiionici. Deda me je strahovovito voleo, a i ja njega. Naravno, smetao sam. Ali... "Zorane. ovo je engleski gevint, treba drugaciji kljuc od metrickog..." i slicno, to necu nikada zaboraviti. Moj mili deda, umro je vec davno, ali je moja dusa ostala u toj radionici. Nisu me roditelji vaspitali, deda je. No, da ne zajebavam emocijama. Jesam osetljiva dusa, placem k'o mlada cura na svaku sitnicu, a tome nema mesta na auto-moto temi. Deda je cuvao svoj ratni Matchless do smrti. Gde je zavrsio, ne znam. Valjda ga je cale prodao. U medjuvremenu, kupio je Skodu 1000MB, #6 prodanu u Jugoslaviji sredinom 60-ih kad ih je pocela uvoziti Balkanija iz BG. Ne znam gde je zavrsila. Tata je prodao motor, praveci se da je ozbiljan, taman toliko rano da ga se jedva secam. Kupio je auto, Fiat Topolino iz 39. "Sportski dvosed" sa pomocnim sedistem, mozda 15-ak konja... Jedini motor u porodici je bio dedin. Kad je diplomirao (ja bio cca u 6. razredu osnovne), uz rane fice je kupio i BMW 250, star 20-ak godina, da se vrati u mladost. A onda i BMW 500 (R50/5) da se "modernizuje". Kad ga je spopao rak, obecao je sam sebi novi motor za inspiraciju, ako ozdravi. Izgledalo je kao izlecenje, stari je kupio BMW R850 i malo ga vozio. Onda se rak vratio, stari je ubrzo umro, a moj brat se napio i napravio totalku tatinim BMW-om. Jebiga. zivot ide dalje. Ja sam promenio milion auta i motora, jedina konstanta je barem jedan BMW motocikl. Nikada nov, nisam pun para, ali kupujem polovne. Pre "kacenja upravljaca" sam vozio neke trke veterana. Sada, u penziji, mozda opet probam. Nisam jos odlucio. Sta kaze narod, "lud pa zivi". Nista ne znam. Ali dok postoji svest ili neko stanje pre smrti, pamticu i imati jasnu sliku caletove voznje na BMW 250 sa mnom za ledjima, kako mi nikako nijs jasno zasto se tata naginje.

Znas gresis i ti i yoyo. Beograd pre 30 godina nije bio grad, on je bio nacin zivota, onda su dosle ove sisice koje nose pistolje i pretvorile ga u stalu. :) U pravu si jedan od ruznijih gradova, koje sam skorije obisao.

#OrkLivesMatter

Ah to. Mislim da bih sad mogao istrcati 5km sa foteljom na ledjima.

Upravo krenuo da gledam i pridruzujem se preporukama. Za sada izgleda odlicno

Pocelo je pocelo!!! Krenuli su crveniti. Ostavicu ih da dobro uzriju, ovaj veliki ce biti odlican za sjemena. Paradajz je rodio samo tako, na svakoj stabljici ce da bude po nekoliko kila. Sretan sam k'o krme u ...nima. Osim sto su mi vjeverice raskopale Thai Basil (saksija iza papricice), serrano papricice takodje pocinju, ova je narocito interesantna, nekoga ce sigurno asocirati na nesto neprimjereno: A bamja ce uskoro i procvjetati, masala je sve krenulo. Danas cijeli dan kisa pada, taman nakon onih vrelina... Bice nesto od ovoga, nije dzaba trud.

Nisam imao snage za 30km. Trcanje po kisi i blatu iziskuje malo vise energije od regularnog trcanja i nakon 22. kilometra, poceo sam da se mucim. Da je bila u pitanju trka na 30km, sigurno bih izdrzao ali ovoga puta nisam htio da rizikujem povredu pa sam stao na: Ipak, Hampstead Heath je prekrasan u bilo koje doba, pogled na grad nije bio los ni na ovako mokrom i tmurnom danu. Pokusacu 30km opet iduci vikend. Sad se trebam odmoriti dan-dva, ovo danas me je dobro isprasilo ali sam uzivao.

Meni jedna od boljih stvari ikada snimljenih. Inace, ovo je topik na kojem je najlakse plusicariti 😀

...klinci ko klinci, okupili se oko mene, gledaju svetsko čudo, klinca koji pegla The Balroom Blitz po dirkama, popularnost mi je naglo skočila, priznajem, a drugi deo "nastupa" je bio već polurutinskih 5 akorda: Naravno, ništa od toga nije baš bila improvizacija, imao sam Strung Up album več neko vreme kod kuće i počesto vežbanje Bachovih dvoglasnih invencija pauzirao uz The Sweet... Negde u svojoj glavi sam sebe video kako sviram u bendu, ali su konkretni koraci učinjeni tek 2 godine kasnije, 1978, kad je stigao odjek Londonske 1977 i novootkrivena ljubav tankog tela, dugog vrata sa 6 žica...❤️

Cekaj kazes 16 godina, jesi li stavio P na staklo? 🙂 Hoce to druze, navru secanja. Tesko je obuzdati emocije Ja se secam recimo kako sam se isto tako bez dozvole u 23 godini dzekirao sa caletovim kecom. Cale umro relativno mlad 51 godina, ostavio mi keca u amanet i iako nisam imao polozeno do 2001 godine, vozio sam ga po kraju. Zato sam i najebao jedne noci, vracajuci moju sadasnju zenu kuci par ulica dalje kolima. Da, da kolima, lepo ste procitali, mrzelo me da se cimam peske. Krenem ja i na prvoj raskrsnici desno na nekih 200m vidim patrolu, sve zaustavljaju. Vide oni mene, vidim ja njih i u magnovenju odlucim da presecem sporednom ulicom, da se vratim na parking i smugnem kuci. Al eeee nece moci tako lako, dok sam skretao provalim da pandur seda u kola i ide zamnom. Stizem do parkinga, taman da se umirim da me ne vidi, kad eno ga, stize kao munja u isto takvom kecu. Dobro vece, vozacku, saobracajnu... Reko, nemam druze. On rece licnu kartu... Nemam ni to, al evo tu zivim... Idi po nju odmah. Epilog, popio sam prijavu za voznju bez dozvole i platio kaznu, sreca te nisam imao zabranu polaganja. Po danasnjem bi me odvalili od kazne.

Citam vase komentare i pocnem konacno da gledam Dark 😄 zavrsim je za 2 dana hahahahahaah Tek sad vidim koliko je ST ustvari overrated u odnosu na Dark, Dark me je toliko puta smutio da sam reko jedno 200 puta WOW za 2 dana kad sam gledao seriju. Sto se tice serije, apsolutna preporuka za sve ali ono sto je bitno dok se gleda serija nema telefona i ostalih stvari da ti skrecu paznju, propustis sekundu i sjebao si stvar posle dok skontas 😄 mada najbolje, papir i olovka i da se zapisuje ko je ko hahahahhaha idemo ostalo u spojler

Jebite se konji matori, knedla mi u grlu zbog vas. 🙂

Ako je ovo vasa ideja vodilja. Onda, apsolutno poslusaj suprugu. jer ces u protivnom upropastiti sebi zdravlje, a buducoj deci si potreban zdrav i zdrave pameti, gde god da zivite, bar do punoletstva dok kako tako ne stanu na noge. Citam ono gore sto si napisao kao da sam ga ja pisala, a i dobar deo forumasa. Tog ludila je bilo i ranije, u necemu i goreg, kao sinusoida se dogadja od '90tih, pa i od ranije, nego ste vi bili mali da ga registrujete. Sta ce tu biti ne zavisi (samo) od tebe. To je deo mentaliteta, kako se on menja, pojma nemam. Dakle "lud" nisi, ali si manjina. Secam se kako je neki nas psihijatar u polusali govorio za svoje pacijente. Nisu oni "ludi" samo su u manjini, da smo mi u manjini mi bismo bili "ludi". Pazi na zdravlje, covek ni ne zna koliko mu vredi dok ga ne izgubi. I pisi ovde, gde god smes da se ispraznis, mani se politicarenja sa random rajom u slobodnom vremenu u realnom svetu.

Jbg sad vec mora i ovo:

Bešenovačko jezero

Ovo pjeva Tenpole Tudor, koji je trebao zamijeniti Johnny Rottena u SP. Pricao mi je o njemu komsija Dave, Tenpole je stvarno bio iz familije Tudor (Elizabeth I, Henry VII, Henry VIII i dr). A komsija Dave, nekadasnji bubnjar i njegov pok. brat Steve koji je bio gitarista, bili su muzicari u nekim relativno poznatim punk bandovima tog vremena (kasne 70te i rane 80), i motali su se u to vrijeme sa Pistolsima, Clashom i dugim missfits tog vremena. Na i oko Maida Vale, Kilburn i Queen's Park su bili squats gdje su zivjeli da ne placaju kiriju, zivjeli od socijale i pravili muziku. Glen Matlock i danas zivi na Maida Vale, 10ak minuta niz ulicu od mene. Legendarni Ian Dury je prije Blockheads, vodio band koji se zvao Kilburn and the Highroads, a svirali su cesto u lokalnim pubovima, kojih je na zalost sve manje. Great RNR Swindle je simpaticna ploca, Tenpole je brilijantan i u Who Killed Bambi: Tu je i Malcolm McLaren otpjevao stari classic, You Need Hands: Original by Max Bygraves iz '58:

Ovaj, jedna mala ispravka - Stadium je napravljen kad je gradjen autoban koji je odsekao zapadnu trecinu staze. Jos onda je bilo reci da se staza kompletno zatvori ali su smislili to sa stadiumom. Stadium je inace cinio celinu sa jednom precicom odmah iznad njega za kratku stazu za lokalne auto-klubove, dok je dugacka koristena za nacionalna i internacionalna takmicenja. Inace staza je konstantno moneta za potkusurivanje medju lokalnim politicarima u Kreis-u i uvek neko preti da ce da je zatvori ako Kreis ne dobije vise novaca od savezne ili pokrajinske vlade ili od privatnog sektora. A VN Nemacke je bitan izvor novca za sve navedene, pa ima rasta i da se ucenjuje. (Tu imam familiju u 9 km udaljenom Ketsch am Rhein, jedan rodjak se petlja(o) u politiku pa sam upucen u pricu...)