Jump to content

Klasika


Borko

Recommended Posts

Pred start VN Monaka 1961:

 

%23f1+%23formula+1+%23monaco+%23monte+ca

 

Prva trka nove Formule 1 do 1,5 l (prakticno stara F2 promovisana u F1), Sterling Mos u Lotusu 18 uzeo je het trik - pol, pobeda i najbrzi krug. No, ovaj put se dan nije poznao po jutru jer je sezonu izdominirao Ferari sa svojom "ajkulom" 156...

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

camp_0909_01%252B1967_chevy_camaro%252Bc

Pred start Kan-Am trke na Elkart Lejku za otvaranje sezone 1967, Brus i Deni sou u punom jeku.

Brus Meklaren na polu u #4 Meklarenu M6A sa Sevroletovim motorom, do njega Deni Halm u istom takvom Meklarenu #5,

iza Meklarena u #36 Loli T70 je Den Gerni, pored njega u Penski Loli T70 #16 Dzordz Folmer,

treci red Folmerov timski kolega Mark Donohju u #6, do njega Cak Parsons u #26 Elvi Mk.III,

cetvrti red Dzon Sartis u #7 Loli, do njega Piter Revson u #52 Loli,

peti red Dzim Hol u svojerucno dizajniranom #66 Saparalu 2G sa radikalnom aerodinamikom i Lotar Monsenbaher u Loli #11,

iza Hola je Skip Skot u #91 Elvi do koga je Carli Hejz u #27 MekKi Mk.7,

zatim Dzeri Hansen u Elvi #44 i Don Morin u Elvi #37,

pa Sem Pozi u #1 Koldvel D7 i Skip Barber u Elvi #14...

 

Meklaren je odustao zbog kvara pa je pobedio Halm ispred Donohjua i Sartisa. Od poznatijih vozaca tu su bili i Bret Landzer i Rodzer Meklaski a Mario Andreti nije uspeo da se kvalifikuje...

A pejskar Sevi Kamaro vozi Sterling Mos!

Edited by Radoye
  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Romantik said:

Elkart lejk je prelepa staza, permanentna koliko znam, a ovo deluje ko neki seoski put. Je li moguce da je ta staza ranije bila regularni put ili su je od starta uradili ovako bez ikakvih ivicnjaka?

 

Namenska je staza. Samo, onda bezbednost jos nije bila nauka. Ako pogledas stare fotke sa Nurburgringa (sa Nordschleife staze), videces da nekada nije bilo ograda, umesto toga je uz stazu drvece i zbunje... A Imatra (Finska) je bila jedinstvena staza koja je prelazila preko zeleznicke pruge!

 

Ovako izgleda Elkhart Lake (E.L. je mesto, staza se zvanicno zove Road America) na GoogleEarth:

 

9f2W3Ay.jpg

 

 

Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Romantik said:

Elkart lejk je prelepa staza, permanentna koliko znam, a ovo deluje ko neki seoski put. Je li moguce da je ta staza ranije bila regularni put ili su je od starta uradili ovako bez ikakvih ivicnjaka?

 

Originalno se vozilo na otvorenim putevima, prva permanentna staza izgradjena je 1955. nakon jednog udesa na Votkins Glenu gde je poginulo dete u publici kad je u SAD zabranjeno trkanje van permanentnih autodroma. Ta originalna staza iz 1955 je kasnije produzena u ovu varijantu koju imamo sada, a otprilike je bila ono sto se vidi na desnoj polovini Zokijeve slike - umesto skretanja levo tu gde pise Gear Box produzavalo se pravo i desnom krivinom se ukljucivalo u danasnju trasu staze.

A ako pogledas kako su izgledale staze u Evropi u to vreme, eventualno su imale povucenu belu liniju po ivici, uredjene bankine su bile samo u krivinama.

Ovo je Monca (VN Italije 1967, Dzim Klark u Lotusu 49 i Den Gerni u Iglu T1G):

e3143154115cb140655187f891e13180.jpg

Ovo je Silverston (VN Britanije 1967, opet Klark):

l4xxtabd9l9z.jpg

 

Ovo sve je jos uvek nepunih godinu dana od Stjuartovog udesa na Spa nakon kojeg je on pokrenuo pricu o uredjenju staza i podizanju nivoa bezbednosti, a sve do Laudinog udesa na Nirburgringu vladao je veliki otpor takvim nastojanjima. Tako da u ovo vreme jos nije postojala standardizacija oko uredjivanja staza, ivicnjaka, ograda, zona za izletanje itd.

Edited by Radoye
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

2. avgust 1936, Livorno, trka za kup grofa Cana, prvi red na startu:

 

dale-ciano-36-780.jpg

 

Na polu (najdalje od nas) je Bernd Rozemajer u Auto-Unionu tip C #54, u sredini je Tacio Nuvolari u Skuderija Ferari Alfa Romeu 12C-36 a najblizi nama je Rozemajerov timski kolega Ahile Varci u #48.
 

Circuit-montenero-1936-(openstreetmap).p

 

Najavljeni Mercedesi se nisu pojavili - ovo je bila sezona za zaborav za njih, W25K se pokazao kao potpuni promasaj i ekipa iz Stutgarta se povukla iz takmicenja pre kraja sezone da bi se koncentrisali na razvoj za narednu godinu. Pobedu su podelili Nuvolari i Karlo Pintakuda ciju Alfu 8C-35 je "leteci Mantovljanin" preuzeo nakon kvara diferencijala na svom bolidu. Kompletan ugodjaj za Skuderiju Ferari kompletirali su Antonio Brivio na drugom mestu (Alfa 12C) i Rene Drajfus na trecem (Alfa 8C). Hans Stuk je zavrsio na cetvrtom mestu preuzevsi Rozemajerov bolid - Stuk je imao kvar, a sveze ozenjeni Rozemajer nije bio "u fazonu" za trkanje i parkirao je zdrav bolid. Trku je zavrsio jos i Djozue Kalamai u privatnoj "voaturet" Alfi 6C. Varci je odustao nakon otkaza kocnica, kao i Biondeti (Skuderija Maremana Alfa Tipo B) i Gersi (Skuderija Torino Maserati 6C-34) (obojica kvar na motoru).

Sezona 1936. pored dominacije Auto-Uniona u sampionatu Evrope predstavlja verovatno i sam vrhunac Nuvolarijevih vozackih sposobnosti i vestina gde je prikazao neke od svojih najboljih voznji i bio je jedini vozac koji je uspevao da se u bolidu ofarbanom drugacije redovno umesa medju "srebrne" i uzme cak cetiri pobede.

 

Link to comment
Share on other sites

02-17-Roundtable-Fabi.jpg?vs=1&d=2021021

 

Teo Fabi, nakon osvajanja pol pozicije na Indi 500 1983 u svojoj ruki sezoni koju je zavrsio kao vicesampion.

Nakon solidne karijere u nizim serijama tokom koje je zabelezio sampionsku titulu u Formuli Pacifik i trece mesto u evropskoj F2, Fabi je dobio F1 angazman za slabasni tim Toleman 1982. gde ni on ni kolega mu Derek Vorvik ne uspevaju da naprave nista u bolidu koji uglavnom kad i uspe da se kvalifikuje za trku ne uspe da stigne do cilja. Posto je imao ranijih veza u SAD gde je vozio Kan-Am sampionat, za sezonu 1983. dobija angazman u indikaru i odmah ostavlja sjajan utisak uzevsi cetiri pobede i tri podijuma. 1984. se na poziv Bernija Eklstona vraca u F1 u Brabam koji sa Nelsonom Pikeom te godine brani sampionsku titulu ali BT53 nije dorastao zadatku i sezonu dominira Meklaren sa Laudom i Prostom. Ono sto je interesantno je da je te godine u Brabamu bila vrteska, osim neprikosnovenog Pikea u timu su se rotirali Teo Fabi, njegov brat Korado i Manfred Vinklhok. Tako je Teo bio timski kolega svom rodjenom bratu u F1 a da njih dvojica nisu nikad startovali zajedno na nekoj F1 trci! Takodje, Teo te godine uzima podijume i u Indikaru (gde vozi dok ne vozi F1) na portlandu i u F1 na ulicnoj trci u Detroitu.

 

Teo ostaje u F1 jos par sezona s promenljivim uspehom - poneki pol, podijum i najbrzi krug i puno odustajanja - da bi se 1988. ponovo presaltao na Indi gde postaje deo Porseove fabrecke ekipe. Iako nije ponovio uspeh iz svoje ruki sezone on ipak nize pobede i podijume i uz povremene pauze nastavlja da se takmici sve do sezone 1996. kada ga iz tima istiskuje supertalentovani kanadski klinac Greg Mur. U medjuvremenu vozi i svetski sampionat sportskih prototipova gde uzima titulu 1991. (i trece mesto na Lemanu iste godine) i drugo mesto na Lemanu 1993. Nakon ovoga Fabi se i definitivno penzionise.

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

mc1kgnaq3u3z.jpg

 

Hoze Froilan Gonzales, za medije Bik sa pampe a za prijatelje El Kabezon ("Glavonja"), prvi pobednik u Ferariju na jednoj trci za sampionat sveta (VN Britanije 1951.). Uprkos pozamasnom gabaritu bio je uspesan sportista, bavio se fudbalom, plivanjem, biciklizmom a sto se tice trkanja na motorni pogon poceo je na dva tocka da bi na cetiri presao uz pomoc Huanmanuela Fandja koji mu je 1949. kupio Maseratijev F1 bolid da se takmici u lokalnim juznoamerickim sampionatima. U svetskom sampionatu debituje na VN Monaka 1950. u privatnom Maseratiju za ekipu Akile Varcija a za Ferari potpisuje na pola sezone 1951. i svaku trku do kraja sezone zavrsava na podijumu uzevsi i gorepomenutu pobedu na Silverstonu. Sezonu zavrsava treci, sa samo jednim bodom iza timskog kolege Askarija, sampion je bio neprikosnoveni Fandjo u Alfa Romeu. U sezonama 1952. i 1953. kad se svetski sampionat vozio pod propozicijama F2 vozi za fabricku ekipu Maseratija - 1952. startuje samo jednu trku za sampionat sveta, VN Italije u Monci, gde uzima drugo mesto, vecinu sezone vozeci F1 na trkama van sampionata. 1953. vozi prvu polovinu sezone svetskog sampionata gde uzima tri podijuma. 1954. se vraca u Ferari i vozi svoju najbolju sezonu, ponovo pobedjuje na Silverstonu i uzima jos cetiri podijuma i zavrsava kao vicesampion iza Fandja. Te godine za Ferari vozi i na 24h Lemana gde on i Trintinjan uzimaju pobedu. Nakon ovoga odlazi u polupenziju, u sezonama 1955. - 1960. startuje na samo pet trka za prvenstvo sveta i jos par onih van sampionata, uglavnom svoj domaci granpri u Argentini gde uzima jos jedan podijum. Umro je u Argentini 2013. u 91. godini zivota od posledica srcanog udara.
 

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

eab17e134a94b9e24d4b297307417623.jpg

 

Dzon Sartis (1934-2017), jedini svetski sampion na dva i cetiri tocka. U MotoGP se takmicio 1952-1960 za koje vreme je uzeo 3 titule u klasi do 350cm2 i cetiri u "velikoj" do 500cm2 (1956, 1958, 1959, 1960) vozeci za Norton i MV Agustu (na slici). Jos u vreme dok se aktivno takmicio u MotoGP poceo je sa testovima za F1 tim Aston-Martina da bi 1960. debitovao za Lotus na nekoliko trka sto za svetski sampionas sto van njega. Te godine uzima drugo mesto na VN Velike Britanije na Silverstonu, i od 1961. se u potpunosti prebacuje na cetiri tocka. Dve godine vozi za tim Redza Parnela privatne Kupere i Lole uzevsi pritom par podijuma a i svoje prve pobede na trkama van sampionata sveta, da bi 1963. stigao u Ferari gde vozi svoj najuspesniji deo karijere, belezi pobede i podijume i na zvanicnim i na nezvanicnim trkama i 1964. uzima titulu svetskog sampiona. 1966. dolazi do "zahladjenja u medjuljudskim odnosima" izmedju Sartisa i Ferarija kada biva izostavljen iz tima za 24h Lemana u poslednji momenat i zamenjen Skarfiotijem na zahtev Skarfiotijevog ujaka Djanija Anjelija. Sartis daje otkaz i prelazi u fabricki tim Kupera s kojim zavrsava kao vicesampion. U narednim sezonama vozi za fabricke ekipe Honde i BRM sa promenljivim uspehom a 1970. osniva sopstveni tim s kojim se kao vozac takmici tri sezone a kao vlasnik tima do kraja sezone 1978. Kao sto je u to vreme bio obicaj, tokom svoje aktivne vozacke karijere pored F1 takmicio se i u drugim kategorijama s prilicnim uspehom, pobedjivao je u F2 i Kan-Am sampionatu sportskih prototipova a na Lemanu ima jedno trece mesto sa Bandinijem kao suvozacem u Ferariju 1964.
Njegov sin Henri tragicno je stradao na F2 trci na Brends Hecu 2009.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...