Kosovo, priznati ili ne?

[Perkos2]

Mali enver je opet uhapsio Arsenijevića zbog pravljenka buke.

[deez nuts.]

1 hour ago, Perkos2 said:

Mali enver je opet uhapsio Arsenijevića zbog pravljenka buke.

Mali enver je uhapsio i jednog albanca, cisto da naglasimo. Da ne bude poluinformacija zarad forumskih poencica. 

[Constantin]

14 minutes ago, deez nuts. said:

Mali enver je uhapsio i jednog albanca, cisto da naglasimo. Da ne bude poluinformacija zarad forumskih poencica. 

Na gradskom šetalištu u severnom delu Mitrovice danas uhapšena su četiri lica, dvojica Srba i dvojica Albanaca, potvrdio je u naknadnoj izjavi za KoSSev zamenik komandira KP za Sever, Veton Eljšani.

Edited October 2 by Constantin

[Perkos2]

48 minutes ago, deez nuts. said:

Mali enver je uhapsio i jednog albanca, cisto da naglasimo. Da ne bude poluinformacija zarad forumskih poencica. 

Razlog hapšenja tog i još jednog Albanca nije pištaljka već fizički napad na ove koji koriste pištaljku, uz to negde su zaturili legitimacije pa nije Eljšani znao da hapsi"kolege".  Izjednačavati žrtvu i napadača nije poželjno na ovom forumu. U međuvremenu naravno da su pustili Arsenijevića, poslali su poruku da će Srbin biti uhapšen i kad je žrtva, za sad im je to dosta, no ako iseljavanje ne ide pi njihovoj želji biće tu i težih incidenata.

Edited October 2 by Perkos2

[Perkos2]

Na  TV Dukađini u "debat plus" večeras gost niko drugi do Šormaz, pametuje nešto protiv AV, i prosipa neke prazne priče. Ima li neka opcija gde on nije bio prisutan?

Edited October 2 by Perkos2

[Perkos2]

Mali enver ipak sluša veliku braću pa tako ukida odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije, istina za sad samo mpže preko prelaza u Merdaru ali biće toga i šire.

[Constantin]

2 hours ago, Perkos2 said:

Mali enver ipak sluša veliku braću pa tako ukida odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije, istina za sad samo mpže preko prelaza u Merdaru ali biće toga i šire.

Znači da se ide na Belu zemlju

[Perkos2]

1 hour ago, Constantin said:

Znači da se ide na Belu zemlju

Sad će svi da navale na Merdare tako da će biti "preko preče, naokolo bliže"

[Constantin]

10 minutes ago, Perkos2 said:

Sad će svi da navale na Merdare tako da će biti "preko preče, naokolo bliže"

Tu satima neće može da se prodje kad kamioni naprave gužvu, još kad krenu za praznike gastosi...

[Perkos2]

Od sredine decembra se ne ide na Merdare i bez kamiona

[Perkos2]

Opet uhapsilo Arsenijevića ali ovaj put pi nalogu tužioca, zadržan na 48h

[Dragan]

10.000 ljudi je jednom ubijeno na Kosovu – ovaj istraživač daje ozbiljne brojke po prvi put

25 godina nakon rata na Kosovu, konačno postoji prvi sveobuhvatni prikaz srpskih masovnih zločina.

Takođe je nastao zahvaljujući švajcarskoj pomoći.

 

Spoiler

Poslednji rat u Evropi u 20. veku dogodio se na Kosovu. Izbio je u proleće 1998. i završio se neposredno pre početka leta sledeće godine – nakon intervencije NATO-a koja je sprečila neminovan genocid. U roku od 15 meseci, srpske "snage bezbednosti" – koje su se sastojale od policije, vojske i paravojnih bandi – ubile su preko 10.000 kosovskih Albanaca. Skoro milion ljudi je raseljeno iz svojih domova i stanova. 

Prošlo je četvrt veka od ovog rata – i konačno je prvi dobro utemeljen i sveobuhvatan pregled srpskih masovnih zločina na Kosovu sada objavljen u glavnom gradu Kosova Prištini. Istraživanje na ovom računu trajalo je skoro pet godina – duže od rata. Autor studije sa suvim naslovom "Masakr na Kosovu" je politolog Škelzen Gaši.

 

Tri koraka za pomirenje

Već dok čitate postaje jasno da kosovskog naučnika ne zanima senzacionalistička kalkulacija leševa, već cela istina. Ovo takođe uključuje osvetničke akcije boraca za nezavisnost Kosova protiv pripadnika manjina – posebno Srba i Roma – koje Gaši prirodno pominje u svom istraživačkom radu. 

On je detaljno dokumentovao ratne zločine sa ciljem da oda poštovanje svim žrtvama, prema borbenom publicisti. Motivisao ga je francuski filozof i mirotvorac Paul Ricœur. On navodi tri koraka kao preduslov za pomirenje među narodima: Prvo se mora izneti istina na videlo, zatim pokazati kajanje i na kraju tražiti oproštaj. Srbija i Kosovo su još uvek daleko od toga da to postignu. Ako se nadamo da dođe do toga jednog dana ne predaleko, ovaj rad Gašija će biti važna osnova. (Pročitajte i članak "Duga senka rata na Kosovu").

Zasnovan je na nekoliko kredibilnih izvora kao što su sopstvena istraživanja, intervjui sa svedocima, izveštaji međunarodnih organizacija za ljudska prava i zapadnih medija, kao i informacije iz Tribunala za ratne zločine UN-a. Trojezična studija – albanski, srpski i engleski – sadrži detaljan opis većine masakra širom Kosova, kao i brojne ilustracije, od kojih su neke teško podnijeti. Silovane žene, pogubljeni muškarci, deca ubijena u naručju svojih majki, starci smrznuti u agoniji, žrtve bačene u bunare: ovde se prikazuje rat protiv nevinih civila u svoj svojoj okrutnosti. 

 

Tela su pala na zemlju u redovima

U noći sa 1. na 2. aprila 1999. godine, na primer, srpski specijalni policajci provalili su u kuću velike porodice u gradu Gjakovoj na zapadu Kosova. Ljudi su već pobegli da bi izbegli skoru egzekuciju od strane pristalica beogradskog režima. Ostavljeno je 20 žena i dece i mentalno zaostao muškarac. 

Usledila su hladnokrvna ubistva: policija je otvorila vatru, tela su pala na zemlju u redovima. Pucnji su izazvali požar i počinioci su mogli da se povuku, pretpostavljajući da će plamen uništiti tragove njihovog zločina. U ovom haosu, devetogodišnji dečak Dren Čaka, koji je i sam ozbiljno povređen, pokušao je da spasi svoju mlađu sestru, koja je dahtala ispod beživotnog tela svoje majke. Kada je zapretio da će se ugušiti u dimu, odustao je.

Dren je jedini preživeli masakr i godinama kasnije svedočio je na suđenju visokim srpskim političarima, šefovima vojske i komandantima policije pred Tribunalom UN za ratne zločine u Hagu. Mladić sada živi u Kanadi. 

83 masakra su raspoređena hronološki u studiji – sa vremenom, mestom, okolnostima, brojem i godinama žrtava, etnicitetom, polom. U 22 druga slučaja, precizne informacije još uvek nedostaju, tako da su ovi zločini predstavljeni samo u tabelarnom obliku. Od ukupno 105 masakra, 103 se mogu pripisati srpskim snagama bezbednosti.

Prvi je počinjen krajem februara 1998. godine, kada se srpska policija osvetila 20 nenaoružanih Albanaca nakon sukoba sa kosovskim albanskim borcima otpora. Među žrtvama je bila i 16-godišnja devojka. Poslednji pokolj dogodio se krajem jula 1999. godine, više od mesec dana nakon zvaničnog završetka rata: 14 srpskih farmera ubijeno je u selu nedaleko od Prištine – najverovatnije od strane kosovskih albanskih osvetnika.

 

Miloševićev plan

Brutalnost srpske države dramatično se povećala od 24. marta 1999. godine: Na današnji dan, NATO je počeo da bombarduje srpsku vojsku i policiju kako bi okončao sistematski progon većinskog stanovništva kosovskih Albanaca. Tadašnji srpski diktator Slobodan Milošević sada je video priliku da protera što više kosovskih Albanaca iz njihove domovine masovnom i dobro planiranom kampanjom terora i zastrašivanja.

Da bi se postigao ovaj cilj, više od 300 ljudi je masakrirano u roku od nekoliko nedelja u proleće 1999. godine u vinogorju Rahovca, u selu Meje na zapadu Kosova srpske vojske su ubile skoro 350 Albanaca muslimanske i katoličke vere i ostavile dugačak trag krvi u desetinama drugih sela i malih gradova. Skoro polovina od dva miliona stanovnika Kosova našla je utočište u susednim državama Albaniji i Makedoniji u to vreme. Da bi zaštitile živote svojih vojnika, zemlje NATO-a nisu bile spremne da intervenišu sa kopnenim trupama.

Posle 78 dana vazdušnih napada na Srbiju, Milošević je kapitulirao i povukao svoje trupe sa Kosova. Pokrajina je stavljena pod međunarodnu upravu. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost uz podršku Zapada.  

 

Počinioci su proslavljeni kao heroji

Jedna rečenica prolazi kroz skoro čitavu studiju Shkelzen Gashi: "Do današnjeg dana, niko nije osuđen za ovaj masakr, čak ni izveden na suđenje." Iako je Tribunal UN za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji osudio nekoliko srpskih političkih i vojnih lidera na duge zatvorske kazne, neposredni komandanti i počinioci i dalje žive slobodno i veličaju se kao heroji.

Slobodan Milošević, glavna osoba odgovorna za zločine, umro je od srčane insuficijencije u svojoj ćeliji tokom suđenja – bez presude o krivici. Tužilaštvo, na čelu sa Karlom Del Ponte, često se zaglavilo umesto da se koncentriše na najvažnije tačke i svedoke.

 

"Katalog masovnih zločina"

Srpski pisac Dejan Tijago-Stanković, koji je nadgledao prevod studije na srpski jezik, napisao je neposredno pred svoju smrt prošle godine da je sa užasom pročitao ovaj "katalog masovnih zločina": "Ništa od ovoga nisam znao. Šta se tačno desilo 1999. godine? Nisam znao jer nisam želeo da znam. (...) Ogromna većina kriminalaca nije pronađena i nije kažnjena. Srbi kriju svoje zločine na Kosovu od sebe. Ovoj istini nema mesta u tekstovima, mediji se njome jedva bave, a filmovi o njoj ne stižu na televiziju. Očigledno je da zajedno branimo mit da su Srbi uvek žrtve, a nikada počinioci. Kakva je korist od laganja?"

Nema svrhe. Ovo važi i za društvo kosovskih Albanaca, koje samo odaje počast svojim ratnim herojima. Kritički publicisti kao što je Shkelzen Gashi se brane od toga, iako su često klevetani kao izdajnici.

Njegov rad na dokumentovanom pregledu ratnih zločina na Kosovu finansiralo je nekoliko nevladinih organizacija, zapadnih fondacija i švajcarske i švedske ambasade u Prištini. Na taj način, oni su dali važan doprinos protiv lažnih vesti, teorija zavere i iskrivljavanja istorijskih činjenica. Svako ko je zainteresovan za istinu o ratu na Kosovu je dobro poslužen ovom knjigom od dva kilograma punom činjenica.

 

[sinak]

On 9/19/2024 at 6:52 PM, Div said:

PromenitastaturuNeraditirazaknica.

Ne koristim ć i č jer sam poliglota, navikavam tastaturu na sve jezike koje znam! 

[Perkos2]

1 hour ago, sinak said:

Ne koristim ć i č jer sam poliglota, navikavam tastaturu na sve jezike koje znam! 

Pa baš ako tretiraš sve jezike na isti način zreba da koristiš i ć i č

[Perkos2]

Arsenijević opet pušten uz uslov da ne prilazi nekom lokalnom opštinskom funkcioneru na 50metara.

[Constantin]

On 10/9/2024 at 7:57 PM, Dragan said:

10.000 ljudi je jednom ubijeno na Kosovu – ovaj istraživač daje ozbiljne brojke po prvi put

25 godina nakon rata na Kosovu, konačno postoji prvi sveobuhvatni prikaz srpskih masovnih zločina.

Takođe je nastao zahvaljujući švajcarskoj pomoći.

 

  Reveal hidden contents

Poslednji rat u Evropi u 20. veku dogodio se na Kosovu. Izbio je u proleće 1998. i završio se neposredno pre početka leta sledeće godine – nakon intervencije NATO-a koja je sprečila neminovan genocid. U roku od 15 meseci, srpske "snage bezbednosti" – koje su se sastojale od policije, vojske i paravojnih bandi – ubile su preko 10.000 kosovskih Albanaca. Skoro milion ljudi je raseljeno iz svojih domova i stanova. 

Prošlo je četvrt veka od ovog rata – i konačno je prvi dobro utemeljen i sveobuhvatan pregled srpskih masovnih zločina na Kosovu sada objavljen u glavnom gradu Kosova Prištini. Istraživanje na ovom računu trajalo je skoro pet godina – duže od rata. Autor studije sa suvim naslovom "Masakr na Kosovu" je politolog Škelzen Gaši.

 

Tri koraka za pomirenje

Već dok čitate postaje jasno da kosovskog naučnika ne zanima senzacionalistička kalkulacija leševa, već cela istina. Ovo takođe uključuje osvetničke akcije boraca za nezavisnost Kosova protiv pripadnika manjina – posebno Srba i Roma – koje Gaši prirodno pominje u svom istraživačkom radu. 

On je detaljno dokumentovao ratne zločine sa ciljem da oda poštovanje svim žrtvama, prema borbenom publicisti. Motivisao ga je francuski filozof i mirotvorac Paul Ricœur. On navodi tri koraka kao preduslov za pomirenje među narodima: Prvo se mora izneti istina na videlo, zatim pokazati kajanje i na kraju tražiti oproštaj. Srbija i Kosovo su još uvek daleko od toga da to postignu. Ako se nadamo da dođe do toga jednog dana ne predaleko, ovaj rad Gašija će biti važna osnova. (Pročitajte i članak "Duga senka rata na Kosovu").

Zasnovan je na nekoliko kredibilnih izvora kao što su sopstvena istraživanja, intervjui sa svedocima, izveštaji međunarodnih organizacija za ljudska prava i zapadnih medija, kao i informacije iz Tribunala za ratne zločine UN-a. Trojezična studija – albanski, srpski i engleski – sadrži detaljan opis većine masakra širom Kosova, kao i brojne ilustracije, od kojih su neke teško podnijeti. Silovane žene, pogubljeni muškarci, deca ubijena u naručju svojih majki, starci smrznuti u agoniji, žrtve bačene u bunare: ovde se prikazuje rat protiv nevinih civila u svoj svojoj okrutnosti. 

 

Tela su pala na zemlju u redovima

U noći sa 1. na 2. aprila 1999. godine, na primer, srpski specijalni policajci provalili su u kuću velike porodice u gradu Gjakovoj na zapadu Kosova. Ljudi su već pobegli da bi izbegli skoru egzekuciju od strane pristalica beogradskog režima. Ostavljeno je 20 žena i dece i mentalno zaostao muškarac. 

Usledila su hladnokrvna ubistva: policija je otvorila vatru, tela su pala na zemlju u redovima. Pucnji su izazvali požar i počinioci su mogli da se povuku, pretpostavljajući da će plamen uništiti tragove njihovog zločina. U ovom haosu, devetogodišnji dečak Dren Čaka, koji je i sam ozbiljno povređen, pokušao je da spasi svoju mlađu sestru, koja je dahtala ispod beživotnog tela svoje majke. Kada je zapretio da će se ugušiti u dimu, odustao je.

Dren je jedini preživeli masakr i godinama kasnije svedočio je na suđenju visokim srpskim političarima, šefovima vojske i komandantima policije pred Tribunalom UN za ratne zločine u Hagu. Mladić sada živi u Kanadi. 

83 masakra su raspoređena hronološki u studiji – sa vremenom, mestom, okolnostima, brojem i godinama žrtava, etnicitetom, polom. U 22 druga slučaja, precizne informacije još uvek nedostaju, tako da su ovi zločini predstavljeni samo u tabelarnom obliku. Od ukupno 105 masakra, 103 se mogu pripisati srpskim snagama bezbednosti.

Prvi je počinjen krajem februara 1998. godine, kada se srpska policija osvetila 20 nenaoružanih Albanaca nakon sukoba sa kosovskim albanskim borcima otpora. Među žrtvama je bila i 16-godišnja devojka. Poslednji pokolj dogodio se krajem jula 1999. godine, više od mesec dana nakon zvaničnog završetka rata: 14 srpskih farmera ubijeno je u selu nedaleko od Prištine – najverovatnije od strane kosovskih albanskih osvetnika.

 

Miloševićev plan

Brutalnost srpske države dramatično se povećala od 24. marta 1999. godine: Na današnji dan, NATO je počeo da bombarduje srpsku vojsku i policiju kako bi okončao sistematski progon većinskog stanovništva kosovskih Albanaca. Tadašnji srpski diktator Slobodan Milošević sada je video priliku da protera što više kosovskih Albanaca iz njihove domovine masovnom i dobro planiranom kampanjom terora i zastrašivanja.

Da bi se postigao ovaj cilj, više od 300 ljudi je masakrirano u roku od nekoliko nedelja u proleće 1999. godine u vinogorju Rahovca, u selu Meje na zapadu Kosova srpske vojske su ubile skoro 350 Albanaca muslimanske i katoličke vere i ostavile dugačak trag krvi u desetinama drugih sela i malih gradova. Skoro polovina od dva miliona stanovnika Kosova našla je utočište u susednim državama Albaniji i Makedoniji u to vreme. Da bi zaštitile živote svojih vojnika, zemlje NATO-a nisu bile spremne da intervenišu sa kopnenim trupama.

Posle 78 dana vazdušnih napada na Srbiju, Milošević je kapitulirao i povukao svoje trupe sa Kosova. Pokrajina je stavljena pod međunarodnu upravu. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost uz podršku Zapada.  

 

Počinioci su proslavljeni kao heroji

Jedna rečenica prolazi kroz skoro čitavu studiju Shkelzen Gashi: "Do današnjeg dana, niko nije osuđen za ovaj masakr, čak ni izveden na suđenje." Iako je Tribunal UN za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji osudio nekoliko srpskih političkih i vojnih lidera na duge zatvorske kazne, neposredni komandanti i počinioci i dalje žive slobodno i veličaju se kao heroji.

Slobodan Milošević, glavna osoba odgovorna za zločine, umro je od srčane insuficijencije u svojoj ćeliji tokom suđenja – bez presude o krivici. Tužilaštvo, na čelu sa Karlom Del Ponte, često se zaglavilo umesto da se koncentriše na najvažnije tačke i svedoke.

 

"Katalog masovnih zločina"

Srpski pisac Dejan Tijago-Stanković, koji je nadgledao prevod studije na srpski jezik, napisao je neposredno pred svoju smrt prošle godine da je sa užasom pročitao ovaj "katalog masovnih zločina": "Ništa od ovoga nisam znao. Šta se tačno desilo 1999. godine? Nisam znao jer nisam želeo da znam. (...) Ogromna većina kriminalaca nije pronađena i nije kažnjena. Srbi kriju svoje zločine na Kosovu od sebe. Ovoj istini nema mesta u tekstovima, mediji se njome jedva bave, a filmovi o njoj ne stižu na televiziju. Očigledno je da zajedno branimo mit da su Srbi uvek žrtve, a nikada počinioci. Kakva je korist od laganja?"

Nema svrhe. Ovo važi i za društvo kosovskih Albanaca, koje samo odaje počast svojim ratnim herojima. Kritički publicisti kao što je Shkelzen Gashi se brane od toga, iako su često klevetani kao izdajnici.

Njegov rad na dokumentovanom pregledu ratnih zločina na Kosovu finansiralo je nekoliko nevladinih organizacija, zapadnih fondacija i švajcarske i švedske ambasade u Prištini. Na taj način, oni su dali važan doprinos protiv lažnih vesti, teorija zavere i iskrivljavanja istorijskih činjenica. Svako ko je zainteresovan za istinu o ratu na Kosovu je dobro poslužen ovom knjigom od dva kilograma punom činjenica.

 

Prvi i najsveobuhvatiji prikaz zločina na Kosovu imaš kod Fonda za humanitarno pravo i podaci se ipak ne slažu u potpunosti sa podacima UNHCR-a i Crvenog krsta. Mnogi materijali su korišćeni u Haškom tribunalu. Kako vreme prolazi, biće sve više "tvoraca istine" ali i dokumentovanih dokaza. 

[Perkos2]

Kad pročitaš "kosovski albanski osvetnici" vidiš da je reč o kosovskoj "milici zavetnici". Lik je inače poznat i po nekim svojim tvrdnjama da su kosovski Albanci više poginul boraca imali iz grada Prištine nego iz Drenice na primer pa je služio za sprdnju u debatama na tamošnjim medijima.

[Perkos2]

Uveliko se provlači priča da je neko jutros u severnoj Mitrovici istamburao Gorana Rakića, bilo je mnogo zainteresovanih za tu radnju pa je pitanje šta de tačno dogodilo.

[Perkos2]

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/otvoreno-pismo-aleksandru-vucicu-rosu/

[McLeod]

Ako DSSovac treba da nam otvara oci... 

[Perkos2]

1 hour ago, McLeod said:

Ako DSSovac treba da nam otvara oci... 

Ko ima oči ne treba mu ni DSS i DS, ko gleda kroz stranački obojene naočare neče nikad videti dobro. 

[Perkos2]

https://kossev.info/kosovo-online-najnovije-vesti-treci-korak-aleksandra-arsenijevica/

 

Pošto je suroi neko ko najavljuje sledeće poteze malog envera možemo da vidimo da će se sva pažnja posle Radojičića baciti na Arsenijevića, i nemojte se iznenaditi ako budu mnogo oštriji i zahtevniji prema Arsenijeviću nego što su prema Radojičiću.

Još ako i zvanični Beograd proceni da ne može da kontroliše Aresnijevića biće to samo gubljenje vremena a narod će najviše da trpi.

Edited October 17 by Perkos2

[DJORDJE]

Nesto nema komentara o glasinama da je prebijen Rakic. Hajde sto cuti Vucic, ali i dobro obavesteni zastitnici Srba sirom regiona se ne oglasavaju na ovaj najnoviji pogrom.

[Perkos2]

Kosovska policija kaže da nema tog slučaja, sam rakić se ne oglašava tako da onaj ko je video to prebijanje mora i da prijavi policiji

severna Mitrovica je pokrivena kamerama od strane policije, KFOR, raznih drugih službi, valjda  će isplivati neki snimak, ili je baš svima kao u slučaju Ivanović baš u tom trenutku iscurela baterija pa moramo da nagađamo šta se desilo.

Dok se nagađa oko rakića da vidimo šta su stvarni problemi na KOsovu

https://www.kosovo-online.com/vesti/analize/posete-srpskih-umetnika-kosovu-na-putu-i-prepone-na-cilju-iskonska-radost-20-10-2024

Edited October 21 by Perkos2

[Perkos2]

https://kossev.info/prepravljali-precrtane-grafite-kp-kaznila-mladice-u-zvecanu-za-vandalizam-roditelj-se-zali-na-krsenje-prava/