Holesterol - bauk ili žrtveno jagnje?

[Tomiprunet]

Ta ista hrana sadrži visoko zasićene i trans masti. Te masti uzrokuju da vaša jetra napravi više holesterola nego što bi inače to učinila.
:

Ovo nije tačno. Jetra proizvodi više holesterola zbog ishrane koja smanjuje nivo holesterola. Biljna ulja, npr. Pored toga i zbog medikamenata koji snižuju nivo holesterola



Sent from my Redmi K20 Pro using Tapatalk

[sasa965]

Amigo prijatelju ,

holesterol je samo gradivna jedinica.

Kao zidaru cigla.

Da bi sazidao kuću osim cigle trebaju mu malter, gvožđe , blokovi...

Tako je i  prokleti holesterol samo cigla u kući koja se zove organizam.

Membrana svake ćelije mora da ima holesterol.Prenos triglicerida iz jetre nije moguć ako ga nema.

1 hour ago, Amigo said:

Visoki holesterol je značajan faktor rizika za nastanak srčanih bolesti i uzrok srčanih udara.

Može da bude ali ne obavezno

 

1 hour ago, Amigo said:

Smanjenje unosa masti u ishrani pomaže u upravljanju nivoom holesterola.

Tačno.

1 hour ago, Amigo said:

Posebno je korisno ograničiti hranu koja sadrži:

Holesterol: Ovo je prisutno u životinjskoj hrani, mesu i siru.
Zasićene masnoće: To se događa u nekim mesima, mlečnim proizvodima, čokoladi, pecivima,

Ne mora da bude korisno.

U stvari ,smanjenjem unosa masnoće i zamenom šećerima je dovelo do porasta 

obolelih od dijabeta .

 

[Amigo]

Drustvo, ne bih vas vise zadrzavao. 

[sasa965]

https://www.lipidcenter.com/pdf/TG_and_VLDL_Physiology.pdf

Ne mora ni da se čita .

Samo pogledajte slike i biće jasnije

 

[Azazelkg]

Umerenost je rešenje. Jedem umereno, jedem ono što mi prija. Nema ustezanja, uskraćivanja, dijeta, itd.... Nema ni viška kg, a laboratorijski rezultati uvek u granicama normale.

[Tomiprunet]

Naravno, umerenost, i fizicka aktivnost ( ne mora nista vise od 2h setnje dva puta nedeljno)

[Eddard]

On 10/10/2019 at 8:58 AM, slavisa said:

Kad god procitas neki naucni dokaz, sve nesto umotano, zamotano. 

 

Jednostavno, problem svega je savremeno doba, ljudi se manje krecu, tj manje su fizicki aktivni, vise rade , ne pravilna i brza ishrana, STRES, ... nema to nikakve veze sa holesterolom.

 

Evo, pokušao sam da ne citiram naučne članke, da ne bi rekao da su umotani i zamotani, već sumirane publikacije određenih relevantnih medicinskih ustanova koji plain and simple objašnjavaju uticaj holesterola u organizmu.

 

Cleveland Clinic o holesterolu u ishrani.

 

Iz 2015-2020 Dietary Guidelines USDHHS i USDA o holesterolu (bold moj):

 

Quote

Dietary Cholesterol

 

The body uses cholesterol for physiological and structural functions but makes more than enough for these purposes. Therefore, people do not need to obtain cholesterol through foods. The Key Recommendation from the 2010 Dietary Guidelines to limit consumption of dietary cholesterol to 300 mg per day is not included in the 2015 edition, but this change does not suggest that dietary cholesterol is no longer important to consider when building healthy eating patterns. As recommended by the IOM,[24] individuals should eat as little dietary cholesterol as possible while consuming a healthy eating pattern. In general, foods that are higher in dietary cholesterol, such as fatty meats and high-fat dairy products, are also higher in saturated fats. The USDA Food Patterns are limited in saturated fats, and because of the commonality of food sources of saturated fats and dietary cholesterol, the Patterns are also low in dietary cholesterol. For example, the Healthy U.S.-Style Eating Pattern contains approximately 100 to 300 mg of cholesterol across the 12 calorie levels. Current average intake of dietary cholesterol among those 1 year and older in the United States is approximately 270 mg per day. Strong evidence from mostly prospective cohort studies but also randomized controlled trials has shown that eating patterns that include lower intake of dietary cholesterol are associated with reduced risk of CVD, and moderate evidence indicates that these eating patterns are associated with reduced risk of obesity. As described earlier, eating patterns consist of multiple, interacting food components and the relationships to health exist for the overall eating pattern, not necessarily to an isolated aspect of the diet. More research is needed regarding the dose-response relationship between dietary cholesterol and blood cholesterol levels. Adequate evidence is not available for a quantitative limit for dietary cholesterol specific to the Dietary Guidelines. Dietary cholesterol is found only in animal foods such as egg yolk, dairy products, shellfish, meats, and poultry. A few foods, notably egg yolks and some shellfish, are higher in dietary cholesterol but not saturated fats. Eggs and shellfish can be consumed along with a variety of other choices within and across the subgroup recommendations of the protein foods group.

 

Evo zaključka jednog od naučnih radova koji je lako razumljiv:

 

Quote

The current literature does not support the notion that dietary cholesterol increases the risk of heart disease in a healthy individuals. However, there is an ample evidence that saturated fatty acids and trans-fats increase cardiovascular disease risk. The fact that dietary cholesterol is common in foods that are high in saturated fatty acids might have contributed to the hypothesis that dietary cholesterol is atherogenic. In contrast, eggs are affordable, rich in protein and micronutrients, nutrient-dense and low in saturated fatty acids. The healthy eating pattern can incorporate nutrient-dense, calorie controlled meals with balanced nutrients and a variety of colorful vegetables and fruits. The body of literature regarding dietary cholesterol and cardiovascular disease in patients diagnosed with diabetes is still inconclusive and warrants further research.

 

Dakle, telu nije potreban holesterol iz hrane jer ga dovoljno samo proizvodi. Ako ga unosimo, a unosimo, nekih 85% holesterola u telu se stvara iz unutrašnjih izvora, samo 15% iz holesterola u hrani. Ono što je problem sa holesterolom u ishrani, i zbog čega se preporučuje ograničavanje njegovog unosa, što u najvećem broju slučajeva (sa izuzetkom jaja i školjki) zajedno sa njim unosimo i mnogo zasićenih masti, a one su opasne. Načina da ih razdvojiš nema. Tako da je holesterol iz ishrane tu usputna žrtva štetnosti zasićenih masti. 

 

E sad dolazimo do holesterola u krvi, koji de facto igra ulogu u nastanku aterosklerose. Taj holesterol se sintetiše u jetri iz jedinjenja koje se zove Acetil-CoA (koenzim A). Najveći izvor ovog jedinjenja je razgradnja šećera i masti (trigliceridi). Znači holesterol u telu ne potiče iz holesterola iz hrane, već iz šećera i triglicerida. 

 

Dakle, ti si u principu u pravu kad kažeš da to nema veze sa holesterolom, da (uglavnom) nema veze sa holesterolom iz ishrane, već je nepravilna ishrana u vidu unosa većih količina zasićenih masti i šećera odgovorna za nastanak holesterola u krvi, koji onda u višku (govorim ovde o LDL holesterolu) dovodi do promena (ne samostalno i ne kao jedini faktor rizika) do promena u krvnim sudovima. 

[sasa965]

12 hours ago, Azazelkg said:

Umerenost je rešenje.

Ovo slušam pola života i nikad mi nije bilo jasno značenje umerenosti.

Kako se kvantifikuje umerenost?

12 hours ago, Azazelkg said:

Nema ni viška kg

Od viška kilograma bitnija je kompozicija tela odnosno odnos mišići - masne rezerve.

80 kg u tridesetim i šezdesetim se dramatično razlikuje.

12 hours ago, Azazelkg said:

laboratorijski rezultati uvek u granicama normale.

Ovo tek može da zavara.

Standardni lipidni profil daje samo maglovitu sliku stanja.Može da sakrije ozbiljno stanje.

U 30% slučajeva prvi znak bolesti srca je naprasna smrt.

[...]

1 hour ago, Eddard said:

Dakle, telu nije potreban holesterol iz hrane jer ga dovoljno samo proizvodi. Ako ga unosimo, a unosimo, nekih 85% holesterola u telu se stvara iz unutrašnjih izvora, samo 15% iz holesterola u hrani. Ono što je problem sa holesterolom u ishrani, i zbog čega se preporučuje ograničavanje njegovog unosa, što u najvećem broju slučajeva (sa izuzetkom jaja i školjki) zajedno sa njim unosimo i mnogo zasićenih masti, a one su opasne. Načina da ih razdvojiš nema. Tako da je holesterol iz ishrane tu usputna žrtva štetnosti zasićenih masti. 

 

E sad dolazimo do holesterola u krvi, koji de facto igra ulogu u nastanku aterosklerose. Taj holesterol se sintetiše u jetri iz jedinjenja koje se zove Acetil-CoA (koenzim A). Najveći izvor ovog jedinjenja je razgradnja šećera i masti (trigliceridi). Znači holesterol u telu ne potiče iz holesterola iz hrane, već iz šećera i triglicerida. 

 

Je li moguce da nije kod svakoga isti slucaj, da se necija jetra nenormalno ponasa i proizvodi vise ili manje holesterola od onoliko koliko je tijelu potrebno?

 

Meni je kardiolog rekao da je to kod mene slucaj, moja jetra stanca vise nego sto organizam moze procesuirati i visak se lijepi za arterije i uzrokuje CVD. Nepravilna ishrana, alkohol i duhan, takodje doprinose ali ako je nekome to jos i urodjeno, onda se bolest jos i ubrzava. Ako sam shvatio kako treba, statini sprecavaju jetru da stvara prekomjerni holesterol i umanjuju mogucnost stvaranja naslaga u arterijama.

 

Vec godinu dana trosim 40mg statina dnevno i za sad apsolutno nemam nikakvih problema. Takodje, totalno sam izmijenio ishranu i jedem uglavnom hranu biljnog porijekla (svo voce i povrce i whole grain zitarice), neprocesuiranu koliko je moguce i postim do poslije podne skoro svaki dan. Meso trosim rijetko, manje od jednom sedmicno, mlijecne proizvode i jaja nesto cesce ali kvantitativno manje nego ranije sto sam, maltene, kao zacin. Trosim maslinovo ulje od masnoca ali i puter, jedino se trudim da bas ne pliva u masti i zadnji puta kad sam vadio nalaze, sve je bilo perfektno, a ja se nikada u zivotu nisam bolje osjecao.

 

Nikada se ne bih oglusio o savjet kardiologa ili bilo kog doktora medicine, a poslusao nekog anonimnog lika na internet forumu ili pouku nekog senzacialistickog programa. Doktori se mogu i trebaju pozvati na odgovornost ako nesto krene naopako, ovi drugi i ne mogu. 

Edited October 12, 2019 by Honey Badger

[sasa965]

1 hour ago, Eddard said:

zajedno sa njim unosimo i mnogo zasićenih masti, a one su opasne.

Da li?

Sadašnja saznanja ne govore u prilog štetnosti zasićenih masnoća .

Da bi  o ovome dalje raspravljali trebalo bi detaljno ući u metabolizam 

lipida a ja sumnjam da to ikog interesuje.

1 hour ago, Eddard said:

već je nepravilna ishrana u vidu unosa većih količina zasićenih masti i šećera odgovorna za nastanak holesterola u krvi, koji onda u višku (govorim ovde o LDL holesterolu) dovodi do promena (ne samostalno i ne kao jedini faktor rizika) do promena u krvnim sudovima. 

Ako izbacimo zasićenu mast iz rečenice i fokus stavimo da šećere i LDL onda dolazimo bliže odgovoru šta je izazivač bolesti krvih sudova.

 

Razumevanje LDL-a je ključ.

LDL sintetiše jetra(hepatociti) i služi za transport energije.Oblik je svera , spolja je membrana od fosfolipida , holesterola i nekih proteina a u sredini su trigliceridi i liposolubilni vitamini.

Ovakva struktura je neophodna da bi transport fidrofobne masnoće(energija)uopšte bio moguć.

LDL je hidrofilan(rastvorljiv) i krvlju putuje do mišića kojima predaje trigliceride(energiju).Kada preda energiju vraća se u jetru i počinje novi krug.

Gde se javlja problem?

LDL nije homogena lipoproteinska grupa.Postoje velike razlike u prečnicima .

Veliki prečnik = kraće vreme u cirkulaciji , manji prečnik = duže vreme.

vsLDL(najmanji prečnik) ostaje u cirkulaciji i do nekoliko dana.

VLDL (najveći) nekoliko minuta.

Najmanji LDL se oksiduje  u zidu krvnog suda i odatle počinje sav problem

 

 

[Eddard]

3 hours ago, sasa965 said:

Da li?

Sadašnja saznanja ne govore u prilog štetnosti zasićenih masnoća .

 

Pazi, ja prenosim ono što je mainstream nauka i što smo svi učili, a za šta postoji obilje naučnih istraživanja. Ali, kao što prethodno rekoh, nauka je živa stvar, nema dogmi, pa ako poseduješ validna saznanja koja govore drugačije, izvoli prezentuj, ne ovakve polurečenice, pa treba da ti verujemo na reč. 

 

3 hours ago, sasa965 said:

Ako izbacimo zasićenu mast iz rečenice i fokus stavimo da šećere i LDL onda dolazimo bliže odgovoru šta je izazivač bolesti krvih sudova.

 

Govorimo o višku zasićenih masti, ne o zasićenim mastima uopšte. 

 

3 hours ago, sasa965 said:

Razumevanje LDL-a je ključ.

LDL sintetiše jetra(hepatociti) i služi za transport energije.Oblik je svera , spolja je membrana od fosfolipida , holesterola i nekih proteina a u sredini su trigliceridi i liposolubilni vitamini.

Ovakva struktura je neophodna da bi transport fidrofobne masnoće(energija)uopšte bio moguć.

LDL je hidrofilan(rastvorljiv) i krvlju putuje do mišića kojima predaje trigliceride(energiju).Kada preda energiju vraća se u jetru i počinje novi krug.

Gde se javlja problem?

LDL nije homogena lipoproteinska grupa.Postoje velike razlike u prečnicima .

Veliki prečnik = kraće vreme u cirkulaciji , manji prečnik = duže vreme.

vsLDL(najmanji prečnik) ostaje u cirkulaciji i do nekoliko dana.

VLDL (najveći) nekoliko minuta.

Najmanji LDL se oksiduje  u zidu krvnog suda i odatle počinje sav problem

 

I šta si sa ovim hteo da kažeš? Biohemija za drugu godinu medicinskog fakulteta. Negde si izostavio vezu (ili objašnjenje nedostatka iste) između ovog gore (što je nesporna činjenica) i zasićenih masti/holesterola. 

 

Pazi, ja uopšte nemam ništa protiv masti, smatram ih daleko manje štetnim od šećera. Ovde se povela rasprava o holesterolu, cenim da je slavisa mislio na onaj iz hrane (ja sam se više koncentrisao na sam molekul u telu), i tu mogu delimično da se složim, s tim da je ta zabluda nastala, ne kako on misli, zaverom prehrambene industrije, već postepenim dolaskom do saznanja da nije holesterol, već LDL taj koji uzrokuje aterosklerozu, a čiji je holesterol, kao i manjim delom trigliceridi, sastavni deo, pa je u začetku tih teorija nađena i takva korelacija. Zato se i kaže holesterol, a misli se na LDL.  

[sasa965]

11 minutes ago, Eddard said:

šta si sa ovim hteo da kažeš? Biohemija za drugu godinu medicinskog fakulteta. Negde si izostavio vezu (ili objašnjenje nedostatka iste) između ovog gore (što je nesporna činjenica) i zasićenih masti/holesterola. 

Naravno da nisam išao dalje.

Potrajalo bi duže a i ovako niko živi ne čita.

 

Veza je sledeća : više zasićenih masti = više VLDL u cirkulaciji = kraće zadržavanje u krvnim sudovima (polu život) smanjena mogućnost za prolazak kroz endotel krvnih sudova = 

manje  ox-LDL(oksidovani fosfolipidi iz membrane)manje interleukina-6 , manje makrofaga ,vezivnog tkiva , kalcifikacije = produžen život.

 

Edited October 12, 2019 by sasa965

[Eddard]

Čekaj čekaj, a kako, to jest od čega nastaje LDL?

[sasa965]

30 minutes ago, Eddard said:

Čekaj čekaj, a kako, to jest od čega nastaje LDL?

 

4 hours ago, sasa965 said:

LDL sintetiše jetra(hepatociti) i služi za transport energije.Oblik je svera , spolja je membrana od fosfolipida , holesterola i nekih proteina a u sredini su trigliceridi i liposolubilni vitamini.

 

[sasa965]

Da ne načinjem  hilomikrone i transport iz creva do jetre.

[Eddard]

A ne od VLDL dejstvom lipoproteinske lipaze koja se nalazi na endotelu krvnih sudova skoro svuda u telu?

[sasa965]

20 minutes ago, Eddard said:

A ne od VLDL dejstvom lipoproteinske lipaze koja se nalazi na endotelu krvnih sudova skoro svuda u telu?

Lipaza omogućava ralaganje triglicerida u više masne kiseline koje difuzijom ulaze u ćelije (mišići , masno tkivo...).

Pražnjenjem triglicerida (i delom fosfolipida)od VLDL nastaje  IDL (ima malo triglicerida).

IDL se vezuje za receptore na jetri i uz pomoć hepatične lipaze eto nama LDL.

[Eddard]

Ok, ali to znači da je VLDL prekursor LDL. Dakle što više jednog, više i drugog. 

[Tomiprunet]

1 hour ago, Eddard said:

 

Ovde se povela rasprava o holesterolu, cenim da je slavisa mislio na onaj iz hrane (ja sam se više koncentrisao na sam molekul u telu),

 

Da se svasta nauciti iz ove vase diskusije. Ja sam mislio na holesterol koji je u telu, nisam mislio na onaj iz hrane. No ja sam iz onog prilozenog videa sa arte-a stekao utisak da holesterol iz hrane nema mnogo prevelikog uticaja na organizam, jer kako sam tamo video ( u videu ) celija visak holesterola izbacuje i vraca u jetru, koja ga preradjuje. E sad ja ne znam da li to vazi za bilo koji holesterol ( iz hrane i tela, ili samo za ovaj iz tela ), ja mislim da vazi za jedan i drugi.

[sasa965]

6 minutes ago, Eddard said:

Ok, ali to znači da je VLDL prekursor LDL. Dakle što više jednog, više i drugog. 

Gde je problem?

 

[sasa965]

1 minute ago, slavisa said:

holesterol koji je u telu

Holesterol je uvek vezan ,prvo za hilomikrone a onda za LDL i HDL.

On je hidrofoban ne može samostalno kroz cirkulaciju.

[Eddard]

2 minutes ago, slavisa said:

 

Da se svasta nauciti iz ove vase diskusije. Ja sam mislio na holesterol koji je u telu, nisam mislio na onaj iz hrane. No ja sam iz onog prilozenog videa sa arte-a stekao utisak da holesterol iz hrane nema mnogo prevelikog uticaja na organizam, jer kako sam tamo video ( u videu ) celija visak holesterola izbacuje i vraca u jetru, koja ga preradjuje. E sad ja ne znam da li to vazi za bilo koji holesterol ( iz hrane i tela, ili samo za ovaj iz tela ), ja mislim da vazi za jedan i drugi.

Nadam se da sam ti malo razrešio dilemu. Kada kažemo holesterol u telu, mislimo na LDL prevashodno, i njegovo štetno dejstvo.

 

 

1 minute ago, sasa965 said:

Gde je problem?

 

Pa, više zasićenih masti u telu, više VLDL, a time i više LDL.

[Tomiprunet]

1 minute ago, Eddard said:

Nadam se da sam ti malo razrešio dilemu. Kada kažemo holesterol u telu, mislimo na LDL prevashodno, i njegovo štetno dejstvo.

 

 

Pa, više zasićenih masti u telu, više VLDL, a time i više LDL.

 

Moram pogledati ponovo onaj video, u vezi LDL, cini mi se da nisu rekli da je statan

[sasa965]

18 minutes ago, Eddard said:

Pa, više zasićenih masti u telu, više VLDL, a time i više LDL.

Tačno samo što se višak i izbaci .

 

Ajmo ovako .

Da bi došlo do zapaljenja na krvnom sudu potrebno je da postoje lipoproteinske strukture(VLDL i drugi) manje od 70 nm.

Prvi kriterijum je znači prečnik (razmak između ćelija endotela)drugi je manjak azot oksida .

treća stavka je oksidacija fosfolipida na povšini i  dalje interleukin-6 da ne ponavljam.

 

Ono što se zaboravlja je vreme (ekspozicija) provedeno u cirkulaciji.

VLDL netoliko minuta do nekoliko sati  a LDL nekoliko dana .

 

Sad ako u priču uvedemo i PCSK9 ,, biće krvi do kolena".

 

Edited October 12, 2019 by sasa965
dopuna

[sasa965]

18 minutes ago, slavisa said:

cini mi se da nisu rekli da je statan

Svi manji od 70nm su štetni .