Kako citate?

[Selina]

5 hours ago, quentin said:

Džojs... Ja sam priličan late starter kad je on u pitanju.

Pročitao sam Portret umjetnika u mladosti i dopao mi se. Sjećam se da mi je knjiga djelovala veoma moderno. Recimo jedno 50 godina modernije od Čarobnog brijega Manovog, iako je objavljena par godina prije nje.

Dablince uzmem, pročitam par priča, zaključim da su fenomenalne, i više ne dirnem knjigu. To se već nekoliko puta desilo.

Uliksa ću jednom pročitati, obećavam.

Fingenaovo bdijenje sam malo listao. Na tome će i ostati.

Auuu, sam si me povredio i uvredio i kao coveka, zenu, Titovu pionirku😆

I sta da radim? Moram da citam boldovanu knjigu ( al kad i ako stignem)

Sinoc mi je pao na pamet Carobni breg i da bi trebalo opet da ga citam.

Ja ne verujem da je bilo koji covek na ovom svetu citao Uliksa 2x, ali Man se cita i tri puta.

 

Moj citalacki problem je 1 americki Nobelovac po imenu Henri Dzejms.

Portret jedne ledi bozanstvena je knjiga, kao za mene stvorena, ali

Ambasadori koje svake prestupne godine uzimam u postupak nekako ne idu.

A inace procitam 30-40 strana, sve mi je jasno, ali nista ne razumem.

 

Edited July 15, 2023 by Selina

[Selina]

8 hours ago, Pletilja said:

 

Aja odlazi.

 

Pusti je da ide, nemoj silom da je zadrzavas ili konkretnije, pomozi joj da ode.

Moj je pas bio 14 godina star, nije vise video , cuo, izgubio je i centar za ravnotezu, udarao je u sve i svasta, ali fizicki

nije bio bolestan, ja sam odlucila da je vreme za odlazak, veterinar mi je rekao da ono sto zelum za sebe vazi i za mog kucnog

ljubimca pri cemu sam ja tu odredjivala momenat smrti. Naravno da me grize savset jer je mogao da zivotari jos neko vreme,

ali ja nisam zelela da mu oduzimam dostojanstvo.

[Mama_mia]

Letimicno sam preletela postove i vidim post prepoznace se, koji kaze da cita dok seta....Vidim to mi je nesto poznato i setim se. Davno sam sasvim slucajno na brzinu da imam sta da citam, kupila knjigu A room with a view...Lik verenika je citao dok seta. Bilo je presmesno opisano, bio je i film i tu se moze videti kako taj lik sasvim nezainteresovano za desavanja oko sebe, seta i cita. Ne primecuje Verenicu koja flertuja sa drugim. Knjiga je s pocetka veka i zbog toga je smesno.

 

@bohumilo verujem da je jasno da sam se zbog tvog posta setila ove knjige/filma i da nema dodirnih tacaka sa knjiskim likovima i radnjama ono sto si ti napisao i sto mislim da je sasvim cool citati i setati.

[Pletilja]

Jun Fose, Melanholija, Nobelova nagrada za knjizevnost 2023

Unazad 1,5 godine mnogo toga se dogodilo u svetu u kojem zivim a promene u mom privatnom zivotu su, bez preterivanja, imale podjednako tektonsko delovanje. Ni svet ni ja vise nismo isti, pomereni su nam temelji. Vise se ne osecam ni zdravo ni jako, naprotiv. Osecam se razglobljeno, rashrafljeno, u svetu koji mi lici na vrtlog, opasan vir ogromnih razmera, nesto kao crna rupa u svemiru koja guta sve. 

 Cinjenica da sam, bez mnogo razmisljanja porucila naslov "Melanholija" je objasnjiva, film Larsa fon Trira istog naslova je nesto sto me je dodirnulo na retko suptilan nacin, svi aspekti filma, od prvog do poslednjeg, oblikovani su po mojoj meri i usvojila sam ga kao nesto zaista moje, deo mene. I to je bila udica na koju sam se upecala, naslov.  

Pa kako mi je dok se, upecana, pracakam na udici koja mi kida meso? 

Nije mi dobro. Koliko je Trir suptilan, toliko je Fose brutalan. Koliko je Trir sofisticiran, toliko je Fose direktan. Koliko je Trir miran, usporen, toliko je Fose haotican, vozi me gore, dole, duz dimenzije vremena, osecam da guta moje licno vreme ne dajuci mi objasnjenje zasto to cini, sta je kolacic meni namenjen za svo to vreme koje sam mu dala citajuci njegovu knjigu. Ludilo? Svet jeste bio poprilicno lud te 1995 i 96 kada je Fose objavio Melanholiju I i II i mozda je Trirov film iz 2011 bio odgovor. Sta je odgovor na ludilo sveta 2022 i 2023? Nobel za bulaznjanje poremecenih fiziologija kojima je mesto u kabinetima neuropsihijatara?

To sto sam ja otisla dodjavola, nikome osim meni nije bitno.

Sta sa svetom koji je otisao dodjavola i guta sve, pa je progutao jednu ruznu, bolesnu knjigu i tutnuo mi je pod nos stavljanjem na pijedestal Nobelove nagrade? 

Ocito je, ja citam - organski, citanje mi izaziva telesne fenomene, bude mi muka, umem i da pobesnim i tresnem knjigu o zid, ostavim je negde van kuce jer ne zelim njeno prisustvo u mom prostoru. Ali Fose nije Dostojevski koga sam morala da sklonim iz svoje sobe jer sam umislila da me bole noge od njegovih knjiga kad spavam pored njih. Nisam ga odnela iz kuce, neizmerno ga postujem i divim se njegovom geniju ali toliku kolicini patnje ne mogu da podnesem. Na ispraznjeno mesto na polici poredjala sam Prusta, odlican izbor za mene, pozdravljamo se svakog jutra, setno ali ljubazno, svet je u ravnotezi. 

I zato sam ljuta na Noobelov komitet, odgovor na ludilo nije - ludilo. Odgovor na besmisao nije bulaznjenje Foseovih "junaka". I tu smo: knjizevnost je prezivela milenijume bas zato sto je tumacila stvarnost i davala resenja, podrzavala smislenost ljudske egzistencije. Sve ono  sto kod Fosea ne nalazim, ne vidim: ne mogu da razumem sta je pisac hteo da kaze?!

Ako je i hteo da kaze da je sve uzalud, da nema nade, da smo mali, nistavni, nebitni, to je ok, njegov problem. Ali da se to obznani svetu dodeljivanjem Nobelove nagrade je defetizam, odustajanje od nade da nas vir u kojem smo nece odvuci na dno, u nistavilo. Na to nemaju pravo. 

 

 

 

 

 

Edited December 20, 2023 by Pletilja