Kako se danas osecate.

[RatzenStadt]

Apsolutni kralj samodestrukcije. Da postoji neka metrika da se premeri taj nivo, ili neko takmicenje u kojem bih razbio konkurenciju u toj disciplini, pa i da unovcim svoj raskosni talenat koji mi je dala majka priroda.

[RatzenStadt]

Isao sam juce na refill tableta kod svoje psihijatrice. Izmedju ostalog, preporuceno mi je da posetim prodavacicu ljubavi
Eto, i to sam doziveo.

Doduse, nije mi eksplicitno "naredjeno", ali nije ni da je trebalo da dekriptujem neke sifrovane poruke ugnjezdene izmedju linija u njenom obracanju.
Bese neki nas film u kojem je neko imao slicno iskustvo sa nekim psihijatrom?

[ras kass]

El sa halo oglasa? 

[Klotzen]

Možda je mislila na roman "prodavačica ljubavi" od svetalne živanović 🙂

 

[Kronostime]

5 hours ago, RatzenStadt said:

Isao sam juce na refill tableta kod svoje psihijatrice. Izmedju ostalog, preporuceno mi je da posetim prodavacicu ljubavi
Eto, i to sam doziveo.

Doduse, nije mi eksplicitno "naredjeno", ali nije ni da je trebalo da dekriptujem neke sifrovane poruke ugnjezdene izmedju linija u njenom obracanju.
Bese neki nas film u kojem je neko imao slicno iskustvo sa nekim psihijatrom?

 

To sam mogao i ja da ti preporucim.

Sto se filma tice - Zikina dinastija 1. deo.

[RatzenStadt]

13 hours ago, ras kass said:

El sa halo oglasa? 

 

Njet, nije preporucila nijednu.

 

10 hours ago, Klotzen said:

Možda je mislila na roman "prodavačica ljubavi" od svetalne živanović 🙂

 

 

Njet. Seksualna frustracija je The Bane of My Existence i tema dobrog dela nasig razgovora. Sumnjam da je imala ideju da mi ta knjiga pomogne 😄
Uostalom, nije upotrebila izraz "prodavacica ljubavi". To sam ja tako eufemizmom interpretirao njene reci.

 

10 hours ago, Kronostime said:

 

To sam mogao i ja da ti preporucim.

 

Eto, za sta ja placam 3k po seansi u trajanju od sat vremena.
Kod tebe 1k ok? Jos samo pecat za recepte koji mi trebaju da nabavis.
 

Edited December 31, 2020 by RatzenStadt

[Džudi]

@RatzenStadt A zašto ideš kod privatnog psih? 

 

Ima dosta dobrih psih koji rade u državnim ustanovama...

 

*

Inače, dobro sam. Malo pospano, već nekoliko dana ne uspevam da se pošteno naspavam.

 

Ovo je i prva NG, prvi dan NG u kome se ne osećam depresivno. Ranije me je hvatala praznična depresija..

 

 

[mrd]

Joj sto boli glava. NIje od pica, vec matora krecana nije navikla da sedi toliko kasno. Cukarac u mozgu se opet uzbudio u 7am, tako da je od spavanja ostalo samo 3 h.

Zvekn'o sam 2 kafe, ali ce morati da padne i setnja.

[RatzenStadt]

8 hours ago, Devojka Luke Razića said:

@RatzenStadt A zašto ideš kod privatnog psih?

1. Dostupnost
2. Privatnost i poverljivost informacija

[Džudi]

@RatzenStadt ok..Pitala sam jer sam samo jednom otišla kod privatnog psih, koji je istovremeno i neuropsihijatar..i više pažnje je tada posvetio mojim neurološkim problemima, manje psihičkim...a ranije sam išla kod psih koja mi je zaista mnogo pomogla-radi u državnoj ustanovi...

[Pletilja]

Aja, maca stara 8 godina i spasena iz jedne besprizorne odgajivacnice a meni data da je negujem jer ima traume, e, ta Aja je juce, 3 meseca nakon dolaska kod mene - prvi put skocila na kauc na kome sam bila i tu ostala ravno pola minuta! Prvi put je pokazala da  me uopste primecuje i prvi put smo podelile nesto - kauc, makar i na kratko. Kako sam se osecala? Bila sam srecna i ozarena, Aja se polako otvara za svet. Naucila sam nesto od Aje, da postujem granice onog drugog jer i najbolja namera s moje strane, tog drugog moze da povredi ako on nije spreman, nije u stanju da tu dobru nameru prepozna. Idemo dalje, Aja i ja....

P.S. Trenutak kad je Aja odlucila da mi veruje: prenos novogodisnjeg koncerta iz Beca, slucajnost ili ne? Mislim da ne....🤭

 

Edited January 2, 2021 by Pletilja

[Džudi]

Tužna sam. Razmišljam o onom mladom anesteziologu koji je umro juče od posledica koronavirusa.

 

Razmišljam o saobraćajnoj nesreći koja se desila u Nišu. Poginuli su dečak od 12 godina i čovek od 48 koji je iza sebe ostavio ženu i troje dece.

 

Razmišljam o kovid bolnici Batajnica i o tome šta je mojoj ex komšinici trebalo da pristane da bude direktor te bolnice.   

 

Previše je tužnih vesti. Strašnih. 

 

 

[Džudi]

Ne mogu da spavam. Ne mogu da se skoncentrišem i da čitam knjigu. Razlog?

 

Gledala sam Golubovićev film "Otac". Plakala sam maltene od prve do poslednje scene.

 

Ko nije gledao film, a želi da ga gleda..neka popije nešto za smirenje-ozbiljno mislim. Emitovan je na RTS-u a snimljen je prema istinitom događaju. 

[Pletilja]

Nevozna kao pas....opet sam izasla iz kuce bez maske pa sam, pored citave kolekcije maski (da, imam i onu sa nanosrebronm) stavila sam shal na usta i u prvoj apoteci kupila jos jednu masku, hvala im sto me nisu izbacili iz apoteke, morala bih da se vracam skoro kilometar do kuce.

Od muke sam pregledala sve olovke u kuci i rastala se od onih koje ne rade, teska srca, olovke su mi jako vazne i ne mogu da pisem bas sa svakakvom. I zato mi i jeste tesko da ih bacam jer za svaku znam  kad sam je kupila ili dobila.To mi je ostalo od tate, tata je bio oficir, kartograf, predavao je na vojnim akademijama i odraastala sam uz njegove olovke, pera, mastila, lenjire, njegove mape. Bila je velika srvar ako tata zareze svojim nozem nase grafitne olovke i to grafitno srce se cuvalo. Tata nas je naucio i o raznim vrstama papira za crtanje i slikanje, voleo je akvarele.....Boze, koliko mi nedostaje a ceo dan ne uspevam da pronadjem njega, njegovu smirenost, razloznost, njegovu posvecenost u sebi a znam da je tu negde. Danas sam sva mamina, neuroticna, afektirana, uvek nezadovoljna onim sto imam ili sto jesam.....

[C.F.]

Tužno i u našem domu. Suprugov brat je preminuo juče. Mesec dana je boravio u bolnici bez mogućnost da ga posete supruga ili deca i unuk. Kada su videli da se stanje ne popravlja, ćerka koja je inače medicinska sestra (koja nam je davala informacije o njegovom stanju) doputovala je iz Floride i ugovorila da im dozvole da se pozdrave s njim. Nakon toga su isključili mašine i dozvolili mu da ode na način koji je izrazio svojim najbližima. Suprugu se još uvek čini nerealnim da ga nema, ali ono što je najteže je da je zbog restrikcija njegovoj supruzi od 40 godina, deci, bratu, sestri, uskraćeno mesec dana da ga posećuju i budu s njim. Nije bio sam. Medicinsko osoblje se trudilo, FaceTime, poziv, i to je nešto, ali nije dovoljno bilo.

I ovo sam ovde dodala jer smatram da je važno da delimo osećanja radosti i tuge i svega između, da se ponekad pronadjemo u nečijoj priči, razmislimo i naučimo od drugih, ponekad začudimo jer ne delimo mišljenje, ali da se saslušamo bez nagona da osudjujemo ili kritikujemo. Pretpostavljam da je to zato što imam godine, iskustvo, što češće čujem o bolesti, smrti dragih oko sebe, ali umesto da se plašim ili paničim, plačem, mene je ova situacija sa pandemijom zapravo učinila psihički jačom. Smatram da sam to uvek bila, ali sada Imam neku drugačiju energiju, kao da sam potpuno sama sa volanom u rukama i vozim svojim putem samouvereno, a ne gde me GPS navodi. I kada ovo kažem, da me ne bi pogrešno shvatili, potpuno sam svesna da nemam kontrolu nad dogadjajima koji me mogu snaći, bolest, nezgoda, itd. već da pričam o kontroli koju ja imam nad svojim delima. 
Želim vam ugodan dan i brz oporavak svima koji se ne osećate 100%.
 

[mrd]

Da slaviša nije pitao za ovu temu ne bih se ni setio.
Danas se super osećam. Naime, prošle nedelje nam je Dora francuski mastif, zakačila stravičnu upalu materice posle teranja. Veterinko je konstatovao da tu nema pomoći i da mora, ili da ide pod nož, a operacija de u vrednosti nove Honde Civic, ili da je uspava. Grr. Dobro je da mrzim oružje, robijao bih ga prošle srede. Dobro sad, bilo kako bilo, mi kako smo navikli da niko ne radi posao bolje od nas, bacimo se po telefonima, iskopamo od drugih veterinara neke konjske antibiotike i do danas joj je spao otok, infekgija se umirila i drugi vetko je produžio terapiju, i sad bez oyoka eakazali operaciju 'a 10 puta manje para.
Lepo je meni govorio tata da se manem muzikanta.
Dora je inače juče prvi put posle nedelju dana lajala na komšisko kuče, da mu kaže da se ne nada prerano.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Džudi]

Osećam se umorno. Ali dobro. 

 

Razmišljam da li ću uspeti da u roku od 7 dana pročitam "putujuću knjigu". Moram da smanjim sa netom, a to već teže ide. 

[Pletilja]

Eto, delim srca....od srca. Vazno mi je. Jer ima trenutaka kada osecam da sam potpuno prazna i da se ta praznina shiri i da nestajem. I ono malo bliskih kontakata koji mi sleduju s obzirom na moje ozbilne godine mi je uskraceno, meni Viber, Doscord ne mogu da zemene rukovanje, prijateljski zagrljaj, pogled ocu u oci, dodir....moji prijatelji su znali da od mene uvek mogu da ocekuju da usred razgovora pomilujem njihovu kosu, obraz, potapsem ih po ramenu, ja sve moram da dodirnem, pomirisim.....osetim sa vise cula. 

Pisite, delite mrvice svojih zivota i ja cu, kao vrabac, da se hranim njima jer ovako kako je,  polako nestajem. 

 

Edited January 23, 2021 by Pletilja

[Džudi]

@Pletilja Potpuno Vas razumem. Svako od nas je i psihički pogođen ovom pandemijom. 

 

Da li ste o toj praznini razgovarali sa ćerkom i sinom?  Da li popunjavate tu prazninu čitanjem, gledanjem dokumentarnih emisija ili nekih filmova koji Vam se dopadaju?

 

Ja sve teže podnosim ovu otuđenost, ovu "novu normalu". A imam kontakt sa drugim ljudima, nisam ni sama u stanu ( živim sa majkom ) ali...

 

Sve je bilo drugačije do prošle godine, početka pademije, vanrednog stanja.

 

Držite se, pokušajte da mislite pozitivno ❤️ 

 

***

 

OT.

 

Nastavila sam pisanije. Da li ću završiti, kako ću objaviti, ne znam. Strašno je kada razmišljam o novcu potrebnom da bi se objavio jedan roman. Bolje da ne razmišljam o tome dok ne završim.

 

"Putujuća knjiga" mi vraća sećanja..iako nisam doživela sve kao glavna junakinja.

 

I..danas se osećam odmorno. Sasvim ok. O noćnoj mori neću da razmišljam.

[Pletilja]

1 hour ago, Devojka Luke Razića said:

@Pletilja Potpuno Vas razumem. Svako od nas je i psihički pogođen ovom pandemijom. 

 

Da li ste o toj praznini razgovarali sa ćerkom i sinom?  Da li popunjavate tu prazninu čitanjem, gledanjem dokumentarnih emisija ili nekih filmova koji Vam se dopadaju?

 

Ja sve teže podnosim ovu otuđenost, ovu "novu normalu". A imam kontakt sa drugim ljudima, nisam ni sama u stanu ( živim sa majkom ) ali...

 

Sve je bilo drugačije do prošle godine, početka pademije, vanrednog stanja.

 

Držite se, pokušajte da mislite pozitivno ❤️ 

 

***

 

OT.

 

Nastavila sam pisanije. Da li ću završiti, kako ću objaviti, ne znam. Strašno je kada razmišljam o novcu potrebnom da bi se objavio jedan roman. Bolje da ne razmišljam o tome dok ne završim.

 

"Putujuća knjiga" mi vraća sećanja..iako nisam doživela sve kao glavna junakinja.

 

I..danas se osećam odmorno. Sasvim ok. O noćnoj mori neću da razmišljam.

Draga, subotom u 17 h "umrezavam" se sa decom, pricaju mi o novostima u njihovim zivotima, razgovaramo o aktuelnim temama ovde i kod njih, 1 h prodje za cas, ne zelim duze da ih zadrzavam, subota je nihov dan za odmor. Naravno, i ja kazem sta ima novo kod mene ali u par reci jer i nema nekih desavanja kad si sam u vreme pandemije. Gledam ih na ekranu i srecna sam sto smo zajedno, slusam ih kad se raspricaju nih dvoje, cesto se smejemo......i  nista im ne verujem. Takvi su....svoju muku ce zadrzati za sebe, nikad se ne zale, osvrnuce se na neki nesporazum, neprijatnost tek kad je razrese, kad prodje, uvek su bili takvi, oboje. Pa tako i ja, odrzavam tu sliku dame u ozbiljnim godinama koja zivi sa mackom. Preporucim neki dobar naslov koji sam otkrila, film koji sam gledala, kad je bas gadan dan, uvek mogu da im ispricam nesto iz susreta sa unukom, to uvek dobro dodje kao tema. Kada zavrsavamo razgovor, masemo jedni drugima i gledamo se cekajuci ko ce prvi da ode sa mreze, "vidimo se u subotu". 

Nisam depresivna, sigurna sam u to, funkcionisem. Puno pisem, imam jedan fajl "Parerga i paralipomena*" i tu rezimiram desavanja i pratim svoje psihicko stanje, korigujem kad treba i gde treba. Sve cesce zaticem sebe u konstataciji da mi je, zapravo, zivot bezbedniji, udobniji od zivota vecine stanovnika ove planete. Imam sve sto treba osim sto to sto imam od zivota vise nema boju, miris i ukus. Za te kvalitete su potebni ljudi, stvarni ljudi. I kad se Uros buni zbog restrikcija, nije to samo borba za slobodu, ljudska prava, to je borba sa smisao, za punocu zivota, borba za prisustvo onog drugog, za pokret, za talas, za strujanje.....jedan talas ne cini more, jedna kap ne cini reku.

 

* "Parerga i paralipomena" je naslov koji sam ukrala od Shopenhauera, prva rec kao da zarezi dok je izgovarate a onda se nastavi fino klizanje sa ljupkom "paralipomenom", neodoljivo i sharmantno za nesto sto znaci - "uzgred zabelezeno". Mozda je moj problem bas u tom "uzgred",  sto mi je ostalo mesto samo u publici, sto vise nisam na sceni, sto moje price vise nisu vazne....ko zna? 

[Džudi]

Psihički me je sinoć ubila jedna osoba. Znamo se u pravom životu. Na Fejsu imamo 24 zajednička prijatelja.

 

Sinoć je, ničim izazvan, počeo da me proziva na Fejsu. Napisala sam tekst na blogu, bilo je to jedno " terapeutsko pisanje".

 

Danas sam ostavila jedan status na Fejsu. Odustala sam od jedne želje.

 

Imam dijagnozu -depresija u remisiji. Zašto me onda boli, nervira osoba koju sam izbacila iz privatnog života?

 

Razmišljam da li da odem sa neta. Da li bi odlazak bio bežanje?

 

 

[Džudi]

Mislila sam da otvorim novu temu, ali neću. Tema pod naslovom "Moram negde da kažem" možda bi brzo otišla u off, možda bi bilo svađe..

 

U nedelju sam ovde ukratko napisala da se osećam loše zbog Fejsbuka. 

 

U subotu mi je ex poznanik uputio komentar da NE MOGU da komentarišem spomenik Stefanu Nemanji jer nisam akademski slikar, ni akademski vajar. Samo oni mogu da komentarišu spomenik..tako kaže taj ex poznanik.

 

OK, prebolela sam brzo..ali me je iznervirao.

 

Nerviranje se nastavilo u ponedeljak. Na Tviteru, žena koju pratim, a koja je pisac, ostavila je tvit u kome naglašava da Ninovu nagradu, autora i knjigu mogu da komentarišu samo pisci !

 

 Danas ovde vidim kako neki učesnici prosto teraju druge učesnike sa najčitanije teme na forumu.

 

Zašto? O čemu se radi? 

 

Da li smo svi postali nervozni? Da li je nestala tolerancija? I pored najbolje volje da razumem..ne razumem. 

 

Ova pojava kojoj ne znam ime postaje učestala. 

 

Nažalost, idealna je za novi tekst na blogu.

 

Inače..dobro se osećam...

[dude]

Ne izlazi sunce zbog tebe i tvojih osecanja. Kao ni zbog mojih niti bilo cijih drugih. Prestani da sve shvatas licno. 

[Džudi]

@dude Jedino sam lično shvatila i doživela vređanje od strane ex poznanika. To je zato što smo bili u kontaktu uživo, mimo neta. 

 

Ženu pisca na Tviteru ne poznajem lično. Na ovom forumu uživo poznajem samo jednog forumaša, i družimo se dugi niz godina.

 

Ali mi je zanimljiva ta pojava " ne možeš da komentarišeš! " 

 

Godinama koristim društvene mreže i do sada nisam primetila da neko uskraćuje nekom drugom pravo da napiše svoje mišljenje jer nije- akademski slikar, profesor književnosti, pisac...etc..

 

Po toj logici, objave, tvitove, komentare vezane za politiku mogu da pišu samo diplomirani politikolozi, o muzici treba da pišu profesori muzičkih škola i profesionalni muzičari, o koronavirusu treba da pišu samo lekari i farmaceuti..etc..

 

Nadam se da sada razumeš zašto sam napisala onaj gornji post 🙂  

 

 

Edited January 28, 2021 by Devojka Luke Razića

[RatzenStadt]

Мени се чини да амбијент деликта мишљења постаје све јачи и заступљенији у целом свету. Не чуди ме твоја прича.