Gastronomija kao drustveni komentar?

[Cyber]

Tema o veceri kao dijalogu bi se mogla usidriti i na pdf-u Kultura i/li Drustvo.

 

Nedavno sam naisla na video iz restorana Alhemicar u Kopenhagenu. Ne radi se o  nekom klasiku iz Michelin kuhinje. Ono sto se da videti vise je lici na umetnicku instalaciju nego na obed u klasicnom restoranu. Vlasnik i glavni kuvar Rasmus Munk ne koristi tanjir da bi nahranio svoje goste, vec da bi ih prodrmao, izazvao, isprovocirao, otvorio dijalog u svojoj holistickoj kuhinji. 

 

Vecera u Alhemicaru je svojevrsna odiseja, tokom koje se gosti krecu kroz niz prostorija i tematskih scena. Umesto tradicionalnog menija – niz utisaka na tim scenama. Umesto fokusiranja na ukus, fokus je na znacenju i simbolici, na osecajima i pitanjima koja jelo – cesto zapravo samo zalogaj -  pokrece.

Hrana je ovde sredstvo, ne cilj. Kao u konceptualnoj umetnosti, gde je gokus na ideji a ne na objektu, ovde je jelo medijum za promisljanje sveta. Weltanschauung, anno 2025? Sve to kroz performativnu prezentaciju hrane koja zna da bude i vrlo uznemirujuca.

 

Negde pisalo da se na listi cekanja trenutno nalazi oko 17.000 zainteresovanih. Ovo lako moze navesti na zakljucak da je rec o jos jednom pazljivo upakovanom spektaklu u teatru za malu dokonu publiku. To bi onda bilo u dihotomiji sa Munkovom izrecenom vizijom koja bi da zadre ispod povrsine. A opet, moguce je da upravo ta kontradikcija izmedju forme i sadrzaja cini njegov koncept autenticnim i ilustruje njegovu snagu. Svasta tu moze da bidne. 

 

• Da li je ovo novo poglavlje u fine dining prici?
• Paradigma novog pogleda na to sta restoran moze biti?
• Konceptualna kulinarska umetnost kao platforma za razgovor?
• Moze li vecera zaista biti drustveni komentar?
• Je li ovo umetnost, hrana, ili oboje? Ili nesto trece, peto?

 

Kako god – vredi pogledati!