Trans-Amerika Express

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

3 hours ago, Mina D. Harker said:

Pa ne piše se o tome po medijima, ne ukrštaju se koplja po društvenim mrežama, eto bila 2 slučaja masovnih pucnjava koje su počinili trans-identifikovani muškarci a ne vidim da se o tome nešto raspravlja u javnom prostoru. 

Nije tema u javnosti. 

Sad su tema Tramp i ratovi, Epstin fajlovi itd.

Amerika inače "izvozi" teme u svjetski etar i (pop)kulturne prostore, ova više nije aktuelna.

 

Prosli izbori, sada vise ne treba da skupljaju glasace... 

[Angelia]

4 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Prosli izbori, sada vise ne treba da skupljaju glasace... 

I to je tacno

[Helena]

19 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Prosli izbori, sada vise ne treba da skupljaju glasace... 

A pa ima drugih tema, kako se odmaći od Epštajna npr

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

1 hour ago, Helena said:

A pa ima drugih tema, kako se odmaći od Epštajna npr

 

To nije tema jer ne treba da se prica o tome ustvari 

[Helena]

Gledao sam video jednog psihologa koji govori o detinjstvu gej dece i o stvarima koje većina ljudi nikada ne primeti. Često se misli da je biti gej samo pitanje toga koga ćeš voleti kada odrasteš, ali u stvarnosti to utiče na detinjstvo mnogo ranije i mnogo dublje.

 

Uzrok problema je jednostavan: društvo i dalje pretpostavlja da su svi heteroseksualni. Sve oko deteta, šale, pitanja, filmovi, razgovori u porodici, polazi od te pretpostavke. Kada dete shvati da je drugačije, ono vrlo rano nauči da se prilagodi i da deo sebe sakrije.

 

Zato mnogi gej dečaci i devojčice nikada ne dožive onu bezazlenu fazu simpatija koju druga deca imaju. Dok njihovi vršnjaci slobodno govore ko im se sviđa, oni često ćute, izbegavaju temu ili izmišljaju odgovore kako ne bi privukli pažnju.

 

Pitanje „ko ti se sviđa?“ koje je drugima samo igra, za njih postaje potencijalna zamka. Nauče da stalno procenjuju situaciju, da razmišljaju šta smeju da kažu, a šta ne.

 

Vremenom to utiče i na način na koji se ponašaju. Glas, pokreti, interesovanja, sve počinje da se kontroliše. Mnogi gej ljudi kasnije govore da su još kao deca naučili da glume kako ne bi bili meta komentara ili podsmeha.

 

Čak i obična druženja sa vršnjacima ponekad nose dodatni teret. Situacije koje su drugima potpuno opuštene mogu da izazovu nelagodu, jer postoji strah da će neko nešto pogrešno protumačiti, otkriti ih ili ih etiketirati.

 

Slično je i sa pričama o budućnosti. Dok druga deca spontano govore o porodici koju će jednog dana imati, mnoga gej deca ili ćute ili zamišljaju život koji zapravo nije njihov, samo da bi se uklopila.

 

Najveći problem nastaje kada dete shvati da zaštita odraslih nije uvek sigurna. Ako čuje uvrede, šale ili negativne komentare o gej ljudima, lako zaključi da možda ni za njega nema mesta u toj sigurnosti.

 

Posledica toga je da mnoga gej deca odrastaju opreznija, zatvorenija i previše samostalna za svoje godine. Umesto bezbrižnog detinjstva, često razvijaju stalan oprez, strah i potrebu da se štite.

 

Zato su vidljivost i podrška toliko važne. Prajd nije samo parada, već poruka da niko ne mora da se skriva.

 

Zato su potrebni zakon o istopolnim partnerstvima, pravo na usvajanje i sve ono što omogućava da porodice postoje u stvarnosti, a ne samo u tišini.

 

I zato je važno da pazimo šta pričamo jer nikad ne znamo ko nas sluša, kao i da se zalažemo da društvo obezbedi jednakost koju Ustav već garantuje, da svako dete može da odrasta bez straha da je samo zato što je drugačije

 

Ovo je tvit Naima Beširija, a molim vas da pročitate i komentare, odvratni su.

 

Ovo stavljam u trans temu, jer ako ovako prolaze gej deca, kako psiholog tvrdi, možete misliti kako prolaze deca koja osećaju da su u telu koje nije njihovo.

 

Ako budete dobri za trenutak i odbacite kojekakve agende , aktiviste i šta se sve već pominje u temi.